LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Srbi "lideri" i u računima za hranu
Izvor: Novosti
Beograd -- Srbi sve veći deo svojih primanja ostavljaju u prehrambenim trgovinama. Na hranu ide čak 41,2 odsto mesečnih prihoda i po tome su rekorderi u ovom delu Evrope.
Lošije od nas stoje samo Makedonci. Ukupni izdaci za kupovinu hrane i plaćanje komunalija u prosečnoj porodici u Srbiji iznose 45.800 dinara.
Od toga je i dalje najveći trošak hrana, na koju treba izdvojiti prosečnih 18.806 dinara. Oko 17 odsto ili 7.807 dinara ode za plaćanje komunalija.
Za razliku od nas, izdaci za ličnu potrošnju u Evropskoj uniji iznose u proseku 15 odsto ukupnih prihoda, a u Srbiji su ti troškovi bezmalo tri puta veći, jer su za toliko manja i naša primanja. U regionu u boljoj poziciji od nas su i Crnogorci (37,6 odsto) i Hrvati sa 32,1 odsto.
"Najveći deo zarada i dalje odlazi na kupovinu hrane i pića, što pokazuje da je hrana kod nas još nedopustivo skupa za prosečan džep i kupovnu moć potrošača", kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
Ako znamo da je u poslednjih godinu dana gotovo sve bar za trećinu poskupelo, a istovremeno, za potrošnju imamo znatno manje para, to znači da smo u velikom problemu. I da je osetno smanjen i životni standard građana.
"Domaćinstva su u zadnjem kvartalu prošle godine mesečno raspolagala sa 48.426 dinara, što je za 10 odsto manje nego prethodne godine u tom periodu", pokazala je anketa o potrošnji domaćinstava Republičkog zavoda za statistiku.
Inače, u mesečnim primanjima najveći udeo čine plate (42,7odsto), više od trećine prihoda su penzije (35,5 odsto), što i ne čudi s obzirom na to da je Srbija sve starija zemlja. Ostatak čine primanja van radnog odnosa, socijalna primanja, dotacije iz inostranstva...
Što se tiče strukture lične potrošnje, na hranu i bezalkoholna pića u centralnoj Srbiji domaćinstva su trošila 42,7 odsto ukupnih prihoda, a u Vojvodini 37,8 odsto.
Na stanovanje, vodu, struju, gas i druga goriva domaćistva u Srbiji u proseku su trošila 17 odsto ukupnih izdataka, gradu Beogradu 16,2 odsto i Vojvodini 17,6 odsto.
NESRAZMERAN ODNOS
Visok udeo u izdacima za hranu, koji na našem tržištu varira već godinama između 39 i 41 odsto, ekonomisti objašnjavaju nesrazmerom između prosečnih primanja i cena životnih namirnica.
Izvor: Novosti
Beograd -- Srbi sve veći deo svojih primanja ostavljaju u prehrambenim trgovinama. Na hranu ide čak 41,2 odsto mesečnih prihoda i po tome su rekorderi u ovom delu Evrope.
Od toga je i dalje najveći trošak hrana, na koju treba izdvojiti prosečnih 18.806 dinara. Oko 17 odsto ili 7.807 dinara ode za plaćanje komunalija.
Za razliku od nas, izdaci za ličnu potrošnju u Evropskoj uniji iznose u proseku 15 odsto ukupnih prihoda, a u Srbiji su ti troškovi bezmalo tri puta veći, jer su za toliko manja i naša primanja. U regionu u boljoj poziciji od nas su i Crnogorci (37,6 odsto) i Hrvati sa 32,1 odsto.
"Najveći deo zarada i dalje odlazi na kupovinu hrane i pića, što pokazuje da je hrana kod nas još nedopustivo skupa za prosečan džep i kupovnu moć potrošača", kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.
Ako znamo da je u poslednjih godinu dana gotovo sve bar za trećinu poskupelo, a istovremeno, za potrošnju imamo znatno manje para, to znači da smo u velikom problemu. I da je osetno smanjen i životni standard građana.
"Domaćinstva su u zadnjem kvartalu prošle godine mesečno raspolagala sa 48.426 dinara, što je za 10 odsto manje nego prethodne godine u tom periodu", pokazala je anketa o potrošnji domaćinstava Republičkog zavoda za statistiku.
Inače, u mesečnim primanjima najveći udeo čine plate (42,7odsto), više od trećine prihoda su penzije (35,5 odsto), što i ne čudi s obzirom na to da je Srbija sve starija zemlja. Ostatak čine primanja van radnog odnosa, socijalna primanja, dotacije iz inostranstva...
Što se tiče strukture lične potrošnje, na hranu i bezalkoholna pića u centralnoj Srbiji domaćinstva su trošila 42,7 odsto ukupnih prihoda, a u Vojvodini 37,8 odsto.
Na stanovanje, vodu, struju, gas i druga goriva domaćistva u Srbiji u proseku su trošila 17 odsto ukupnih izdataka, gradu Beogradu 16,2 odsto i Vojvodini 17,6 odsto.
NESRAZMERAN ODNOS
Visok udeo u izdacima za hranu, koji na našem tržištu varira već godinama između 39 i 41 odsto, ekonomisti objašnjavaju nesrazmerom između prosečnih primanja i cena životnih namirnica.