Član
- Učlanjen(a)
- 18.01.2013
- Poruka
- 6
У Куманову
После српско-бугарског рата, почео је усиљени и непрекидни курс српске пропаганде у Македонији.
[Пре тога,] у почетку главна је циљна тачка био град Куманово, гдје се бугарско црковно-школско дјело здраво развијало и напредовало. До 1890-те године у тај град није било српске школе.
Срби нису пожалили новчана средстава да би на своју страну привукли присталице локалног становништва, и спроводили су највечи притисак на Кумановце који су радили у Србију. Они нису имали и нису могли имати успех све док им је фалио молитвени дом, као зборно место. Ето зашто- сва пажња, и све бриге и усиљбе били су устремљени да добију цркву. Око им је било да зграбе градску цркву „Свети Никола“. После Виничке афере, они су имали већу поткрепу турских локалних и виших власти, због тога што су, после те афере, Турци гледали сумњичаво на бугарску народну делатност, и њихов се дотадашњи опрез у односу на суседној српској краљевини променио на бугарску штету. Српска је пропаганда нашла прикладан моменат и покренула је официјално питање за предају поменуте цркве. Упркос протесте бугарске општине, кумановски идаре-меџлис (обласни, локални савет) одлучује да испуни жељу Србима.
Кумановци преносе питање у вилајетском меџлису у Скопљу, гдје је Валија био прочути бугаромрзац Хаваз Паша. Под његовог притиска вилајетски савет потврђује решење кумановског савета и брзо наређује да се то испуни. Вест о решењу да се црква преда, поразила је Кумановце и они су се јавили испред Каjмакама са изјавом, да ће се до краја борити и са свим легалним средствима. Кајмакам је дојавијо у Скопљу о упорности Бугара и од тамо је проследила заповед да се ухапсе учитељи и грађани који су били буднији. Кумановци су остали без главе и на рубу очајања. Срби избирају управо тај моменат. Једно јутро, опкољени са кордоном стражара, војске и владине чиновнике, улазе у двор цркве „Свети Никола“.
Тада настаје врвни и величанствени моменат. Кумановске Бугарке, на челу са своје учитељице Екатерине Ѓоргиеве Симитчиеве, силно нападају војничког кордона и смело се бацају у двор, па стају испред врата цркве и бране је са својим слабим прсима од дрскости мрсних руку. Командујући официр, који је имао наређење да цркву преда србоманима, макар и кроз крвопролича, наређује: „на бајонете!“ И сва се компанија са голим ножевима бацила против незаштичене жене. Прва је пала мртва, пронижена од турског бајонета поткупљеног са хришчанског и славјанског злата, неусташива Екатерина. Она је дала своји живот и живот рожбе у своју утробу за спас бугарског права и у заштиту матерњег језика. Чувари реда су остали поражени од такве херојске смрти. И уместо да изгоне Бугарке док су нападали, они изгоне своје штићенике из црковног двора. Град се најежио, и прети опасност да се бура развије до опасне размере. Бугарска делегација иде за Скопље и тражи неодлагајуће враћање затворене цркве. Всесилни је Хаваз Паша сломљен. Сломила га је велика жртва Екатерине Симитчиеве, о које је народни певац и испевао овако:
„Предел не знаеше твойта любов
Къмто страната, тебе що създаде;
Да действуваш - в миг плана бе готов;
За таз страна ти два живота даде“.
[Шта у слободном преводу на српском гласи овако:]
„Границу љубав твоја није знала
О земљи, која је тебе саздала;
Да делујеш- на трен је план био готов
За ову земљу ти си два живота дала“
[Одломак из статије Ивана Михајлова „Како се бранио народ у Македонии“. Целу статију можете прочитати на: I. Mihajlov - Kak se braneshe naroda v Makedonija, а остале статиеје Ивана Михајлова на:Ivan Mihajlov - Statii].
После српско-бугарског рата, почео је усиљени и непрекидни курс српске пропаганде у Македонији.
[Пре тога,] у почетку главна је циљна тачка био град Куманово, гдје се бугарско црковно-школско дјело здраво развијало и напредовало. До 1890-те године у тај град није било српске школе.
Срби нису пожалили новчана средстава да би на своју страну привукли присталице локалног становништва, и спроводили су највечи притисак на Кумановце који су радили у Србију. Они нису имали и нису могли имати успех све док им је фалио молитвени дом, као зборно место. Ето зашто- сва пажња, и све бриге и усиљбе били су устремљени да добију цркву. Око им је било да зграбе градску цркву „Свети Никола“. После Виничке афере, они су имали већу поткрепу турских локалних и виших власти, због тога што су, после те афере, Турци гледали сумњичаво на бугарску народну делатност, и њихов се дотадашњи опрез у односу на суседној српској краљевини променио на бугарску штету. Српска је пропаганда нашла прикладан моменат и покренула је официјално питање за предају поменуте цркве. Упркос протесте бугарске општине, кумановски идаре-меџлис (обласни, локални савет) одлучује да испуни жељу Србима.
Кумановци преносе питање у вилајетском меџлису у Скопљу, гдје је Валија био прочути бугаромрзац Хаваз Паша. Под његовог притиска вилајетски савет потврђује решење кумановског савета и брзо наређује да се то испуни. Вест о решењу да се црква преда, поразила је Кумановце и они су се јавили испред Каjмакама са изјавом, да ће се до краја борити и са свим легалним средствима. Кајмакам је дојавијо у Скопљу о упорности Бугара и од тамо је проследила заповед да се ухапсе учитељи и грађани који су били буднији. Кумановци су остали без главе и на рубу очајања. Срби избирају управо тај моменат. Једно јутро, опкољени са кордоном стражара, војске и владине чиновнике, улазе у двор цркве „Свети Никола“.
Тада настаје врвни и величанствени моменат. Кумановске Бугарке, на челу са своје учитељице Екатерине Ѓоргиеве Симитчиеве, силно нападају војничког кордона и смело се бацају у двор, па стају испред врата цркве и бране је са својим слабим прсима од дрскости мрсних руку. Командујући официр, који је имао наређење да цркву преда србоманима, макар и кроз крвопролича, наређује: „на бајонете!“ И сва се компанија са голим ножевима бацила против незаштичене жене. Прва је пала мртва, пронижена од турског бајонета поткупљеног са хришчанског и славјанског злата, неусташива Екатерина. Она је дала своји живот и живот рожбе у своју утробу за спас бугарског права и у заштиту матерњег језика. Чувари реда су остали поражени од такве херојске смрти. И уместо да изгоне Бугарке док су нападали, они изгоне своје штићенике из црковног двора. Град се најежио, и прети опасност да се бура развије до опасне размере. Бугарска делегација иде за Скопље и тражи неодлагајуће враћање затворене цркве. Всесилни је Хаваз Паша сломљен. Сломила га је велика жртва Екатерине Симитчиеве, о које је народни певац и испевао овако:
„Предел не знаеше твойта любов
Къмто страната, тебе що създаде;
Да действуваш - в миг плана бе готов;
За таз страна ти два живота даде“.
[Шта у слободном преводу на српском гласи овако:]
„Границу љубав твоја није знала
О земљи, која је тебе саздала;
Да делујеш- на трен је план био готов
За ову земљу ти си два живота дала“
[Одломак из статије Ивана Михајлова „Како се бранио народ у Македонии“. Целу статију можете прочитати на: I. Mihajlov - Kak se braneshe naroda v Makedonija, а остале статиеје Ивана Михајлова на:Ivan Mihajlov - Statii].