- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
SRBI I FEJSBUK
Status bez „mercedesa”
Osim što je premostio fizički prostor, pa možete da imate prijatelja iz Kanade, Brazila ili Južnoafričke Republike, Fejsbuk premošćava i socijalni prostor
Ljubiša Bojić: To je slika bolesnog egoističnog društva što se vidi samo po maniji fotografisanja. Kada pogledamo profile, vidimo da su ljudi koncentrisani na svoju spoljašnjost. To je bolest modernog vremena
Ovaj virtuelni leksikon otvaraju i deca od osam godina. Za tinejdžere važi pravilo da bez profila na „Fejsu“ kao da ne postoje, a velika je verovatnoća da će u plavo-beloj „knjizi lica“ sresti i tetke, bake, profesore... Srbija je prema novijim podacima na samom evropskom vrhu po korišćenju Fejsbuka u odnosu na ukupan broj korisnika Interneta. Srbi su, po svim podacima, i virtuelno društveniji od mnogih drugih nacija .
Trenutno je Mark Zakerberg (26) najmlađi milijarder na svetu, a virtuelna planeta koju je pre šest godina pokrenuo iz studentske sobe narasla je na 500 miliona „stanovnika“. I skoro da nema dana da se ne pojavi neka vest koja otkriva posledice ovog novog otvorenog i povezanog sveta: izraelska vojska preko Fejsbuka uhodi devojke koje eskiviraju služenje armije, šef britanskih špijuna je viđen u kupaćim gaćama; nemačke kompanije uvode zabranu za Fejsbuk na poslu, jer tvrde da smanjuje produktivnost i predstavlja opasnost; profesori u Americi ostaju bez posla zbog nepristojnih komentara ispod slika svojih učenika...
Magija planetarnog kontakta
U čemu je magična privlačnost Fejsbuka? Koliko se promenio način komunikacije u 21. veku ako za dve sekunde možemo da pronađemo druga iz prvog razreda koji se davno iselio na Novi Zeland, i da potom pratimo kako mu rastu deca i gde ide na letovanje? Želja Marka Zakerberga da „svet bude otvorenije mesto“ u velikoj meri se ostvarila, a šta ta otvorenost znači i da li nosi i neke opasnosti „Politika“ će pokušati da istraži u narednim brojevima.
Sociolog Srbobran Branković razvejava uobičajena strahovanja da Fejsbuk i Internet otuđuju ljude.
– Mi smo istraživanje o korišćenju Interneta i Fejsbuka pokrenuli sa osnovnim pitanjem da li tako masovno korišćenje odvlači ljude od lične, neposredne komunikacije. Merili smo broj minuta koji ispitanik dnevno provede na Internetu i u komunikaciji sa ukućanima, prijateljima, poznanicima... Naši rezultati su pokazali da ljudi koji više vremena provede na Internetu istovremeno više vremena provede u neposrednom kontaktu, što izgleda paradoksalno ali je objašnjivo. Postoje ljudi koji imaju manju ili veću potrebu za komuniciranjem. Oni koji imaju natprosečnu potrebu prigrlili su Internet kao novo polje na kom mogu da zadovolje tu svoju potrebu – objašnjava Branković, direktor Medija Galupa.
Osim što je premostio fizički prostor, pa možete da imate prijatelja iz Kanade, Brazila ili Južnoafričke Republike, Fejsbuk premošćava i socijalni prostor.
– Ako bi se sva komunikacija svodila na izlaske, teško da bi se prevazišla prepreka pripadnosti različitim slojevima, jer ne izlaze na ista mesta ljudi koji voze sportske „mercedese” i oni iz drugih slojeva. Na Fejsbuku je moguće i da se takve komunikacije uspostave, što mislim da je ključna promena. Mnogo je veća mogućnost da se pokažeš, a nije potrebna večernja toaleta niti najnovije patike, jer se to tamo ne vidi – naglašava Branković.
On dodaje da ne spada u katastrofičare koji u tome vide nešto što će zatrti klasičan svet, već misli da se svet menja iz temelja i da se sama definicija komunikacije promenila.
I po hiljadu prijatelja
Sociolog Dalibor Petrović kaže da je Fejsbuk naš privatni život pretvorio u javni i da postoji pritisak sa svih strana da lične stvari iznosimo u javnost.
– Za mlade ljude se kaže da ako nisi na „Fejsu” kao da ne postojiš, jer on ako nije na Fejsbuku nije deo društva, na neki način je odbačen i izolovan. Pritisak vrše i mediji, jer promovišu takav način ponašanja, mada mediji u Srbiji šire paranoju, što takođe nije suština – kaže Petrović.
Prosečan broj prijatelja na Fejsbuku je 130, ali ih tinejdžeri često imaju po nekoliko stotina, pa i više od hiljadu.
– Daleko od toga da su to vaši prijatelji, to su samo kontakti koji služe za zadovoljavanje potreba. Kad govorimo o prijateljstvu, imamo idilične predstave o dubokom prijateljstvu, a takva su čak i u pravom životu retkost. Očigledno je da danas preovlađuje kvantitativni pristup i da mnogo više vrede ovi površni kontakti nego duboke veze. Ne u psihološkom smislu već u smislu prosperiteta, boljitka – ističe Petrović.
Na ovaj način stvara se socijalni kapital od takozvanih slabih veza. To je pojam kojim sociolozi opisuju druga iz razreda ili poznanika sa žurke, nasuprot pravim prijateljima i članovima porodice. Te veze su značajne, jer proširuju mogućnosti i perspektive koje se u porodici i među prijateljima ne bi našle, jer smo sa njima već razmenili informacije.
Ljubiša Bojić, koji na Univerzitetu u Lionu radi doktorsku tezu o uticaju medija na društvo, smatra da je Fejsbuk isto što i „Veliki brat” – beg od stvarnosti.
– Neki koriste Fejsbuk da bi se sprijateljili sa novim ljudima, održali kontakt sa starim ili razmenili neka znanja. To je zdravo korišćenje. Ipak, moje mišljenje je, a to su potvrdila i neka istraživanja, da ga većina ljudi koristi kao zamenu za druženje, što je isto kao kad gledaju „Velikog brata”. Samo, Fejsbuk je još opasniji od „Velikog brata”, jer vi imate privid da tu nešto radite, da se tu nešto dešava, a u suštini ta komunikacija je samo privid, jer iz te komunikacije ne proizilazi ništa realno. Postoji slogan da je Fejsbuk društvena mreža nedruštvenih ljudi – kaže Bojić, predsednik upravnog odbora Pozitiv centra za digitalne medije.
– Ako ništa drugo, pošto je virtuelna kopija društva, Fejsbuk daje uvid u ličnosti svojih korisnika i njihove stavove na osnovu grupa kojima pripadaju. To je slika bolesnog egoističnog društva što se vidi samo po maniji fotografisanja. Kada pogledamo profile, vidimo da su ljudi koncentrisani na svoju spoljašnjost. To je bolest modernog vremena – dodaje Bojić.
On objašnjava da se na osnovu vremena provedenog na Fejsbuku može zaključiti da li je u pitanju zdrava upotreba, jer nemoguće je da osoba provodi 10 sati na ovoj mreži, a da to nije zamena za druženje.
Jelena Kavaja
------------------------------------------------------
Dama koja ne krije godine ni na Fejsbuku
Milica Stojković, umetnica i novinarka, nedavno je proslavila 79. rođendan. Tim povodom stiglo joj je mnogo čestitki i na Fejsbuku, gde je u ličnim podacima navela tačan datum rođenja, ne krijući godine. Nalog je otvorila u školi za veb-novinare 2008. i od tada je broj prijatelja narastao na skoro 600.
– Velika je moda imati profil na Fejsbuku i bilo šta objavljivati. Istini za volju, pored onih koji sa drugima dele veoma korisna obaveštenja, na primer društvo za napuštene životinje „Riska”, ima i onih koji upravo mlate praznu slamu i na taj način „kradu” naše dragoceno vreme. Ipak je to samo jedna društvena igra i usmeravanje na sport pruža neuporediva zadovoljstva – kaže Stojkovićeva, bivša prva violina Simfonijskog orkestra RTS-a, predstavnik za štampu RTS-a i najstariji veb-novinar u Srbiji.
Ona kaže da svakoga dana dobija ogroman broj poziva za razne događaje, prijateljstva, linkove ka raznim prilozima, učlanjenje u različite grupe i slično.
– To iziskuje celi radni dan i nije mi poznato kako to postižu drugi ljudi. Morala sam da eliminišem skoro sve te pozive, ali i da poneki video prilog sa zanimljivim umetnikom odgledam. Jednostavno, od te količine poziva sam se branila kao kišobranom od kiše – objašnjava Milica Stojković.
objavljeno: 03.12.2010.
Izvor: Politika
Status bez „mercedesa”
Osim što je premostio fizički prostor, pa možete da imate prijatelja iz Kanade, Brazila ili Južnoafričke Republike, Fejsbuk premošćava i socijalni prostor
Ljubiša Bojić: To je slika bolesnog egoističnog društva što se vidi samo po maniji fotografisanja. Kada pogledamo profile, vidimo da su ljudi koncentrisani na svoju spoljašnjost. To je bolest modernog vremena
Ovaj virtuelni leksikon otvaraju i deca od osam godina. Za tinejdžere važi pravilo da bez profila na „Fejsu“ kao da ne postoje, a velika je verovatnoća da će u plavo-beloj „knjizi lica“ sresti i tetke, bake, profesore... Srbija je prema novijim podacima na samom evropskom vrhu po korišćenju Fejsbuka u odnosu na ukupan broj korisnika Interneta. Srbi su, po svim podacima, i virtuelno društveniji od mnogih drugih nacija .
Trenutno je Mark Zakerberg (26) najmlađi milijarder na svetu, a virtuelna planeta koju je pre šest godina pokrenuo iz studentske sobe narasla je na 500 miliona „stanovnika“. I skoro da nema dana da se ne pojavi neka vest koja otkriva posledice ovog novog otvorenog i povezanog sveta: izraelska vojska preko Fejsbuka uhodi devojke koje eskiviraju služenje armije, šef britanskih špijuna je viđen u kupaćim gaćama; nemačke kompanije uvode zabranu za Fejsbuk na poslu, jer tvrde da smanjuje produktivnost i predstavlja opasnost; profesori u Americi ostaju bez posla zbog nepristojnih komentara ispod slika svojih učenika...
Magija planetarnog kontakta
U čemu je magična privlačnost Fejsbuka? Koliko se promenio način komunikacije u 21. veku ako za dve sekunde možemo da pronađemo druga iz prvog razreda koji se davno iselio na Novi Zeland, i da potom pratimo kako mu rastu deca i gde ide na letovanje? Želja Marka Zakerberga da „svet bude otvorenije mesto“ u velikoj meri se ostvarila, a šta ta otvorenost znači i da li nosi i neke opasnosti „Politika“ će pokušati da istraži u narednim brojevima.
Sociolog Srbobran Branković razvejava uobičajena strahovanja da Fejsbuk i Internet otuđuju ljude.
– Mi smo istraživanje o korišćenju Interneta i Fejsbuka pokrenuli sa osnovnim pitanjem da li tako masovno korišćenje odvlači ljude od lične, neposredne komunikacije. Merili smo broj minuta koji ispitanik dnevno provede na Internetu i u komunikaciji sa ukućanima, prijateljima, poznanicima... Naši rezultati su pokazali da ljudi koji više vremena provede na Internetu istovremeno više vremena provede u neposrednom kontaktu, što izgleda paradoksalno ali je objašnjivo. Postoje ljudi koji imaju manju ili veću potrebu za komuniciranjem. Oni koji imaju natprosečnu potrebu prigrlili su Internet kao novo polje na kom mogu da zadovolje tu svoju potrebu – objašnjava Branković, direktor Medija Galupa.
Osim što je premostio fizički prostor, pa možete da imate prijatelja iz Kanade, Brazila ili Južnoafričke Republike, Fejsbuk premošćava i socijalni prostor.
– Ako bi se sva komunikacija svodila na izlaske, teško da bi se prevazišla prepreka pripadnosti različitim slojevima, jer ne izlaze na ista mesta ljudi koji voze sportske „mercedese” i oni iz drugih slojeva. Na Fejsbuku je moguće i da se takve komunikacije uspostave, što mislim da je ključna promena. Mnogo je veća mogućnost da se pokažeš, a nije potrebna večernja toaleta niti najnovije patike, jer se to tamo ne vidi – naglašava Branković.
On dodaje da ne spada u katastrofičare koji u tome vide nešto što će zatrti klasičan svet, već misli da se svet menja iz temelja i da se sama definicija komunikacije promenila.
I po hiljadu prijatelja
Sociolog Dalibor Petrović kaže da je Fejsbuk naš privatni život pretvorio u javni i da postoji pritisak sa svih strana da lične stvari iznosimo u javnost.
– Za mlade ljude se kaže da ako nisi na „Fejsu” kao da ne postojiš, jer on ako nije na Fejsbuku nije deo društva, na neki način je odbačen i izolovan. Pritisak vrše i mediji, jer promovišu takav način ponašanja, mada mediji u Srbiji šire paranoju, što takođe nije suština – kaže Petrović.
Prosečan broj prijatelja na Fejsbuku je 130, ali ih tinejdžeri često imaju po nekoliko stotina, pa i više od hiljadu.
– Daleko od toga da su to vaši prijatelji, to su samo kontakti koji služe za zadovoljavanje potreba. Kad govorimo o prijateljstvu, imamo idilične predstave o dubokom prijateljstvu, a takva su čak i u pravom životu retkost. Očigledno je da danas preovlađuje kvantitativni pristup i da mnogo više vrede ovi površni kontakti nego duboke veze. Ne u psihološkom smislu već u smislu prosperiteta, boljitka – ističe Petrović.
Na ovaj način stvara se socijalni kapital od takozvanih slabih veza. To je pojam kojim sociolozi opisuju druga iz razreda ili poznanika sa žurke, nasuprot pravim prijateljima i članovima porodice. Te veze su značajne, jer proširuju mogućnosti i perspektive koje se u porodici i među prijateljima ne bi našle, jer smo sa njima već razmenili informacije.
Ljubiša Bojić, koji na Univerzitetu u Lionu radi doktorsku tezu o uticaju medija na društvo, smatra da je Fejsbuk isto što i „Veliki brat” – beg od stvarnosti.
– Neki koriste Fejsbuk da bi se sprijateljili sa novim ljudima, održali kontakt sa starim ili razmenili neka znanja. To je zdravo korišćenje. Ipak, moje mišljenje je, a to su potvrdila i neka istraživanja, da ga većina ljudi koristi kao zamenu za druženje, što je isto kao kad gledaju „Velikog brata”. Samo, Fejsbuk je još opasniji od „Velikog brata”, jer vi imate privid da tu nešto radite, da se tu nešto dešava, a u suštini ta komunikacija je samo privid, jer iz te komunikacije ne proizilazi ništa realno. Postoji slogan da je Fejsbuk društvena mreža nedruštvenih ljudi – kaže Bojić, predsednik upravnog odbora Pozitiv centra za digitalne medije.
– Ako ništa drugo, pošto je virtuelna kopija društva, Fejsbuk daje uvid u ličnosti svojih korisnika i njihove stavove na osnovu grupa kojima pripadaju. To je slika bolesnog egoističnog društva što se vidi samo po maniji fotografisanja. Kada pogledamo profile, vidimo da su ljudi koncentrisani na svoju spoljašnjost. To je bolest modernog vremena – dodaje Bojić.
On objašnjava da se na osnovu vremena provedenog na Fejsbuku može zaključiti da li je u pitanju zdrava upotreba, jer nemoguće je da osoba provodi 10 sati na ovoj mreži, a da to nije zamena za druženje.
Jelena Kavaja
------------------------------------------------------
Dama koja ne krije godine ni na Fejsbuku
Milica Stojković, umetnica i novinarka, nedavno je proslavila 79. rođendan. Tim povodom stiglo joj je mnogo čestitki i na Fejsbuku, gde je u ličnim podacima navela tačan datum rođenja, ne krijući godine. Nalog je otvorila u školi za veb-novinare 2008. i od tada je broj prijatelja narastao na skoro 600.
– Velika je moda imati profil na Fejsbuku i bilo šta objavljivati. Istini za volju, pored onih koji sa drugima dele veoma korisna obaveštenja, na primer društvo za napuštene životinje „Riska”, ima i onih koji upravo mlate praznu slamu i na taj način „kradu” naše dragoceno vreme. Ipak je to samo jedna društvena igra i usmeravanje na sport pruža neuporediva zadovoljstva – kaže Stojkovićeva, bivša prva violina Simfonijskog orkestra RTS-a, predstavnik za štampu RTS-a i najstariji veb-novinar u Srbiji.
Ona kaže da svakoga dana dobija ogroman broj poziva za razne događaje, prijateljstva, linkove ka raznim prilozima, učlanjenje u različite grupe i slično.
– To iziskuje celi radni dan i nije mi poznato kako to postižu drugi ljudi. Morala sam da eliminišem skoro sve te pozive, ali i da poneki video prilog sa zanimljivim umetnikom odgledam. Jednostavno, od te količine poziva sam se branila kao kišobranom od kiše – objašnjava Milica Stojković.
objavljeno: 03.12.2010.
Izvor: Politika