- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Srbi će uz veru preživeti sve podele
Vesti 26.01.2010 07:46
Njegova svetost gospodin Irinej (Gavrilović) u svom prvom intervjuu od ustoličenja za patrijarha uputio je preko "Vesti" svoj prvi blagoslov sveštenstvu i srpskom narodu u rasejanju na svim kontinentima.
Sa novoustoličenim poglavarom Srpske pravoslavne crkve razgovarali smo o srpskoj dijaspori, Kosovu i Metohiji, srpskom narodu u Hrvatskoj, Republici Srpskoj, kao i o crkvenim pitanjima u Crnoj Gori i Makedoniji, i naravno o spekulacijama u vezi sa mogućim dolaskom pape u Srbiju.
Vaša svetosti, naš list je namenjen dijaspori, pa zato ovaj razgovor počinjemo ulogom Crkve u opstanku našeg rasejanja.
"Dijaspora je deo naše Crkve ma gde naši ljudi živeli. Kao što je naša Crkva u prošlosti uvek pratila svoj narod i išla sa njim, tako to čini i u novijem vremenu. Jedna od velikih briga naše Crkve je da udovolji duhovnim potrebama svoga naroda u rasejanju. Zato je slala sveštenike i episkope i nastojala da održava veze, aktivne i žive sa našom dijasporom. I dalje ćemo činiti sve da naš narod ne zaboravi svoje poreklo i koliko-toliko sačuva svoj jezik kao bitan elemenat nacionalnosti. Jer, prvo što se gubi, ja to dobro znam, gubi se jezik, a onda verovatno i mnogo štošta drugo."
"Zato i apelujemo na našu Crkvu i na naš narod da čuva i neguje jezik svoj. Naš narod je inteligentan i neće mu biti veliki problem da pored jezika sredine u kojoj živi, neguje i svoj maternji. Što se Crkve tiče učinićemo sve, koliko do nas stoji, da toj obavezi, tom uzvišenom zadatku udovoljimo."
Da li imate dobre vesti za Srbe i druge pravoslavne u Makedoniji pošto je arhiepiskop Stefan iz nepriznate Makedonske crkve bio na Vašem ustoličenju?
"Vrata naše Crkve su otvorena za našu braću iz Makedonije. Mi bismo se isto tako obradovali ne manjom radošću nego oni da se nađe način da ponovo stupimo u blagodatnu zajednicu jednog naroda u Crkvi Hristovoj uz njihovu punu autonomiju. I da zaista imamo kontakt, pre svega liturgijski. Naša vrata su za te razgovore otvorena, mada su sada problemi i teškoće veći nego što su bili ranije. Ali, nema problema koji se ne može rešiti uz obostrano dobru volju. Može se naći rešenje ove zaista bolne rane naše Crkve. "
Kakva je Vaša poruka Srbima u Hrvatskoj gde se ponovo javljaju tendencije za stvaranjem tzv. hrvatske pravoslavne crkve?
"Nažalost, sa tim tamošnjim narodom u Hrvatskoj naš narod ima vekovne probleme koji se nastavljaju. Tamo je naš narod najviše postradao u nedavnoj i nedalekoj prošlosti. Nažalost, kao da su ti apetiti u poslednje vreme dobili nove razmere, bilo za prozelitizmom, bilo za onemogućavanjem života našeg naroda u Hrvatskoj."
"Nadamo se da će nova vlast u Hrvatskoj biti više demokratska i da će za ovaj problem naći puta i načina da se prevaziđe. I da uspostavi jednu humanu, ljudsku, demokratsku pa na kraju krajeva jednu hrišćansku osnovu i hrišćanski način kontakta i konteksta našeg naroda sa braćom Hrvatima, jer imamo jedno Jevanđelje kao osnovu naše vere. I da na bazi Jevanđelja nađemo najbolje rešenje za suživljenje."
Vesti 26.01.2010 07:46
Njegova svetost gospodin Irinej (Gavrilović) u svom prvom intervjuu od ustoličenja za patrijarha uputio je preko "Vesti" svoj prvi blagoslov sveštenstvu i srpskom narodu u rasejanju na svim kontinentima.
Sa novoustoličenim poglavarom Srpske pravoslavne crkve razgovarali smo o srpskoj dijaspori, Kosovu i Metohiji, srpskom narodu u Hrvatskoj, Republici Srpskoj, kao i o crkvenim pitanjima u Crnoj Gori i Makedoniji, i naravno o spekulacijama u vezi sa mogućim dolaskom pape u Srbiju.
Vaša svetosti, naš list je namenjen dijaspori, pa zato ovaj razgovor počinjemo ulogom Crkve u opstanku našeg rasejanja.
"Dijaspora je deo naše Crkve ma gde naši ljudi živeli. Kao što je naša Crkva u prošlosti uvek pratila svoj narod i išla sa njim, tako to čini i u novijem vremenu. Jedna od velikih briga naše Crkve je da udovolji duhovnim potrebama svoga naroda u rasejanju. Zato je slala sveštenike i episkope i nastojala da održava veze, aktivne i žive sa našom dijasporom. I dalje ćemo činiti sve da naš narod ne zaboravi svoje poreklo i koliko-toliko sačuva svoj jezik kao bitan elemenat nacionalnosti. Jer, prvo što se gubi, ja to dobro znam, gubi se jezik, a onda verovatno i mnogo štošta drugo."
"Zato i apelujemo na našu Crkvu i na naš narod da čuva i neguje jezik svoj. Naš narod je inteligentan i neće mu biti veliki problem da pored jezika sredine u kojoj živi, neguje i svoj maternji. Što se Crkve tiče učinićemo sve, koliko do nas stoji, da toj obavezi, tom uzvišenom zadatku udovoljimo."
Da li imate dobre vesti za Srbe i druge pravoslavne u Makedoniji pošto je arhiepiskop Stefan iz nepriznate Makedonske crkve bio na Vašem ustoličenju?
"Vrata naše Crkve su otvorena za našu braću iz Makedonije. Mi bismo se isto tako obradovali ne manjom radošću nego oni da se nađe način da ponovo stupimo u blagodatnu zajednicu jednog naroda u Crkvi Hristovoj uz njihovu punu autonomiju. I da zaista imamo kontakt, pre svega liturgijski. Naša vrata su za te razgovore otvorena, mada su sada problemi i teškoće veći nego što su bili ranije. Ali, nema problema koji se ne može rešiti uz obostrano dobru volju. Može se naći rešenje ove zaista bolne rane naše Crkve. "
Kakva je Vaša poruka Srbima u Hrvatskoj gde se ponovo javljaju tendencije za stvaranjem tzv. hrvatske pravoslavne crkve?
"Nažalost, sa tim tamošnjim narodom u Hrvatskoj naš narod ima vekovne probleme koji se nastavljaju. Tamo je naš narod najviše postradao u nedavnoj i nedalekoj prošlosti. Nažalost, kao da su ti apetiti u poslednje vreme dobili nove razmere, bilo za prozelitizmom, bilo za onemogućavanjem života našeg naroda u Hrvatskoj."
"Nadamo se da će nova vlast u Hrvatskoj biti više demokratska i da će za ovaj problem naći puta i načina da se prevaziđe. I da uspostavi jednu humanu, ljudsku, demokratsku pa na kraju krajeva jednu hrišćansku osnovu i hrišćanski način kontakta i konteksta našeg naroda sa braćom Hrvatima, jer imamo jedno Jevanđelje kao osnovu naše vere. I da na bazi Jevanđelja nađemo najbolje rešenje za suživljenje."
