LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Србија и даље без јединственог броја 112 за хитне ситуације
Сектор за ванредне ситуације формираће тимове за поплаве за подручја Зајечар–Бор и Ужице–Пријепоље, као и за Прокупље и Сремску Митровицу
Искуство говори да нам треба још тимова за поплаве. Постоје у Новом Саду, Београду, Краљеву и Нишу а неопходни су тимови за подручја Зајечар–Бор и Ужице–Пријепоље, као и за Прокупље и Сремску Митровицу, каже Предраг Марић, помоћник министра и начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије.
Чланови тимова за поплаве су ватрогасци-спасиоци из редовних састава који се по потреби ангажују на овим задацима.
Да би се дугорочно ублажиле последице поплава неопходно је изградити насипе уз „велике воде” (реке) за шта је неопходна подршка ЕУ, док је код „малих вода” одговорност на локалним властима. По Марићевим речима, на подручју Зајечара, Крушевца и Лесковца локалне власти извукле су поуке и радиле су на чишћењу одводних канала.
Минула година била је прекретница у раду Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије будући да је усвојен дуго ишчекивани Закон o ванредним ситуацијама, правни основ за деловање ове службе. У току је формирање општинских регионалних, покрајинског и републичког штаба за ванредне ситуације па ће се коначно знати шта је чија одговорност у случају елементарних непогода и других несрећа. Земљотрес у Краљеву и поплаве у више крајева Србије били су тест за координирано деловање локалних власти и Сектора за ванредне ситуације.
– Задовољан сам што су грађани позитивно прихватили наше ангажовање као професионалне и аполитичне службе – каже Марић.
Али не иде баш све по плану. Годинама најављиван систем 112, који је требало да се уведе до краја 2010. године, јединствени број за позивање полиције, ватрогасаца и хитне помоћи, и даље – не постоји. – То је инвестиција од 800.000 евра. Реч је стандарду ЕУ, који је у међувремену заживео у Босни и Херцеговини. Надам се да ће се коначно наћи средства и да ћемо увести број 112 у догледној будућности – каже Марић.
Он истиче да је заокруживањем реформе овог безбедносног сектора у Србији практично створен нови систем заштите и спасавања, по узору на најбоље службе те врсте у свету, као што су руско Министарство за ванредне ситуације и јавности не толико познат, али изузетно ефикасан, чешки Сектор за заштиту и спасавање који такође делује у саставу тамошњег МУП-а.
Током реформе овог сегмента безбедности људство и техника Цивилне заштите из Министарства одбране прешли су у МУП, па је ова служба данас у Сектору за ванредне ситуације и требало би да се афирмише на новим основама. У Сектору за ванредне ситуације постоји и пет рушевинских тимова, а који су први пут наступили приликом извлачења тела двоје погинулих у земљотресу у Краљеву.
– Свестан сам економске ситуације у којој се земља налази, али када би уз постојећих 3.000 ватрогасаца и спасилаца, што је иначе испод европског стандарда имајући у виду број становника Србије, имали још 1.000 људи били би служба без премца у овом делу Европе. Надам се да ће бити прилике за повећање плата, просечно месечно примање ватрогасца-спасиоца је 32.000 динара – каже Марић.
М. Галовић
Politika
Сектор за ванредне ситуације формираће тимове за поплаве за подручја Зајечар–Бор и Ужице–Пријепоље, као и за Прокупље и Сремску Митровицу
Искуство говори да нам треба још тимова за поплаве. Постоје у Новом Саду, Београду, Краљеву и Нишу а неопходни су тимови за подручја Зајечар–Бор и Ужице–Пријепоље, као и за Прокупље и Сремску Митровицу, каже Предраг Марић, помоћник министра и начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије.
Чланови тимова за поплаве су ватрогасци-спасиоци из редовних састава који се по потреби ангажују на овим задацима.
Да би се дугорочно ублажиле последице поплава неопходно је изградити насипе уз „велике воде” (реке) за шта је неопходна подршка ЕУ, док је код „малих вода” одговорност на локалним властима. По Марићевим речима, на подручју Зајечара, Крушевца и Лесковца локалне власти извукле су поуке и радиле су на чишћењу одводних канала.
Минула година била је прекретница у раду Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије будући да је усвојен дуго ишчекивани Закон o ванредним ситуацијама, правни основ за деловање ове службе. У току је формирање општинских регионалних, покрајинског и републичког штаба за ванредне ситуације па ће се коначно знати шта је чија одговорност у случају елементарних непогода и других несрећа. Земљотрес у Краљеву и поплаве у више крајева Србије били су тест за координирано деловање локалних власти и Сектора за ванредне ситуације.
– Задовољан сам што су грађани позитивно прихватили наше ангажовање као професионалне и аполитичне службе – каже Марић.
Али не иде баш све по плану. Годинама најављиван систем 112, који је требало да се уведе до краја 2010. године, јединствени број за позивање полиције, ватрогасаца и хитне помоћи, и даље – не постоји. – То је инвестиција од 800.000 евра. Реч је стандарду ЕУ, који је у међувремену заживео у Босни и Херцеговини. Надам се да ће се коначно наћи средства и да ћемо увести број 112 у догледној будућности – каже Марић.
Он истиче да је заокруживањем реформе овог безбедносног сектора у Србији практично створен нови систем заштите и спасавања, по узору на најбоље службе те врсте у свету, као што су руско Министарство за ванредне ситуације и јавности не толико познат, али изузетно ефикасан, чешки Сектор за заштиту и спасавање који такође делује у саставу тамошњег МУП-а.
Током реформе овог сегмента безбедности људство и техника Цивилне заштите из Министарства одбране прешли су у МУП, па је ова служба данас у Сектору за ванредне ситуације и требало би да се афирмише на новим основама. У Сектору за ванредне ситуације постоји и пет рушевинских тимова, а који су први пут наступили приликом извлачења тела двоје погинулих у земљотресу у Краљеву.
– Свестан сам економске ситуације у којој се земља налази, али када би уз постојећих 3.000 ватрогасаца и спасилаца, што је иначе испод европског стандарда имајући у виду број становника Србије, имали још 1.000 људи били би служба без премца у овом делу Европе. Надам се да ће бити прилике за повећање плата, просечно месечно примање ватрогасца-спасиоца је 32.000 динара – каже Марић.
М. Галовић
Politika