SR "Eksterna revizija u bankarskom biznisu"

Sinko · 08.05.2010

UVOD

Da bi smo razjasnili reviziju banaka prvo treba da definišemo pojam banke, njihov značaj kao i značaj bankarskog sistema za jednu zemlju. Banke su veoma stare organizacije koje se javljaju još u Starom veku i naziv banka potiče od reči „banca” što znači sto, klupa na kome su srednjovekovni italijanski menjači obavljali svoje menjačke i druge bankarske poslove. Kasnije sa razvojem bankarstva nastale su i razne definicije banke.Prema definicijama ekonomsko-pravnog karaktera banka se obično pojmovno određuje kao preduzeće koje profesionalno, u vidu zanimanja, uzima i daje kredite radi ostvarivanja dobiti koja se sastoji iz kamatnih razlika, pri čemu krug davalaca i primalaca kredita nije ograničen, posreduje u platnom prometu i pruža usluge u poslovima sa hartijama od vrednos¬ti.
U definicijama formalno-pravnog karaktera banka se redovno određuje kao finansijska organizacija koja za predmet poslovanja (delatnost) ima zaključivanje i izvršavanje bankarskih poslova.
Iz ovih definicija vidi se i značaj banaka za jednu državu i njen privredni sistem. Naime u današnjem poslovanju pa i u životu ljudi krediti su veoma značajni jer omogućavaju ljudima povoljniju kupovinu, obezbeđenje prostora za stanovanje i lakši život. Osim kreditiranja banke danas vrše i druge poslove kao što su devizni poslovi, štednje, posredovanje u međunarodnoj trgovini itd. čime se njihov značaj povećava.Tako da kada se sabere novac i vrednost sa kojom banke posluju dolazi se do veoma velike cifre.I onda kada bi neka od banaka bankrotirala ili loše poslovala to bi imalo veliki uticaj na njene klijente i sa svima koji sa njima posluju a samim tim i država bi bila na gubitku.
Iz tog razloga u državi mora da postoji jedna glavna banka koja bi bila na vrhu piramide, koja bi kontrolisala sve ostale banke i koja bi vodila monetarnu politiku jedne zemlja ali koja bi zbog toga morala da bude totalno nezavisna od lica koji su na državnim položajima i u drugima bankama. Tu funkciju obavlja Centralna banka koja se stara o tome da banke i bankarski sistem funkcioniše kako treba po zakonima i pravilima poslovanja .Centralna banka je zadužena da sprovodi proveru poslovanja banaka odnosno njihovu reviziju.
Takođe ako se vratimo na definicije banke vidimo da je banka preduzeće čiji su vlasnici akcionari pa je i njima stalo do toga da njihova banka funkcioniše pa i oni su inicijatori revizije banaka ali za razliku od Centralne banke u okviru svojih banaka odnosno interne revizije.

1. Osnovni pojmovi o reviziji

1.1 Geneza revizije

Istorija revizije je u velikoj meri determinisana istorijom računovodstvenog informacionog sistema.U drevnim kulturama i pored postojanja razvijenih ekonomskih sistema , evidentiranje poslovnih događaja bilo je ograničeno na obuhvatanje pojedinačnih transakcija.
Kasnije se krajem srednjeg veka razvila ideja o maksimiziranju profita što je uticalo na razvoj trgovačkih kuća i dvojnog knjigovodstva.
Međutim pravi preduslov za stvaranje revizije bila je industrijska revolucija koja je počela u Velikoj Britaniji oko 1780. godine.Naime industrijska revolucija je dovela do pojave velikih industrijskih preduzeća i do potrebe za traženjem spoljnih izvora finansiranja i razvoja poslovanja i menadžmenta. To je rezultiralo velikom potražnjom za uslugama stručnjaka za knjigovodstvo i reviziju internih finansijskih izveštaja.
Do ubrzanog razvoja revizorske profesije doveo je veći stepen odvajanja vlasničke funkcije od funkcije upravljanja, povećanje kompleksnosti preduzeća i nekoliko poznatih finansijskih skandala.
Na našim prostorima najvažniju ulogu u nastanku nezavisne revizije imao je prof. dr Eugen Sladović koji je objavio svoj predlog Zakona o privrednim savetnicima (zvanju koje danas odgovara zvanju ovlašćenih računovođa i ovlašćenih revizora).Osnovna karakteristika ovog predloga Zakona je da se postavljanje revizora izuzme iz kompetencije trgovačkih komora i prenese na samostalnu stručnu samoupravnu organizaciju privrednih savetnika.Međutim ovaj projekat je počeo da se primenjuje tek četiri godine kasnije 1937 godine.
Privredna ekspanzija nakon Svetskog rata izazvala je potrebu za proširenjem i upotpunjivanjem privredne revizije koja postaje ne samo zakonski regulisana već i obavezna.
Od revizora postaje privredni savetnik čije su dužnosti sledeće: da na zahtev vlasti i privatnih interesenata vrši pregled privrednih preduzeća ; daje na osnovu pregleda svoje mišljenje; vrši organizaciju i reorganizaciju preduzeća i daje savete po svim privrednim i finansijskim pitanjima.
U svim privredno razvijenim zemljama prisutan je bio poziv tj. zvanje privrednog savetnika.I uz svu raznolikost u zakonskom regulisanju mogu se konstantovati sledeće zajedničke karakteristike.Privredna revizija je regulisana kao slobodan poziv povlašćeni poziv, zatim za vršenje poziva privrednog savetnika neophodno je ekonomsko i fakultetsko obrazovanje i na kraju revizija sve više gubi uski knjigovodstvenio-tehnički karakter i dobija širi privredno savetodavni okvir.
Kod nas je inicijativa za stvaranje slobodnog zvanja privrednih savetnika preduzeta od strane uprave Udruženja ekonomista u Beogradu kao i od strane Udruženja ekonomista u Zagrebu i posebno Ekonomsko-komercijalne visoke škole u Zagrebu.U svrhu zakonskog regulisanja ove materije Ministarstvu trgovine i industrije podneto je više projekata uredbi ili zakona, međutim svi oni nisu doveli do željenog cilja.
Tek sa pojavom ekonomske krize (od 1929-1933 god.) revizij se počinje poklanjati adekvatna pažnja.Mnogi naučnici preporučili su uvođenje revizije upravo podstaknuti posledicama svetske ekonomske krize.
Kod nas je uticaj na oživljavanje ideje o nezavisnoj reviziji imalo upućivanje određenog broja radnika Službe društvenog knjigovodstva na teorijsko-praktičnu obuku u Englesku.Međutim ova ideja je bila nametnuta zahtevima stranih lica koja su investirala u našu privredu i naše banke.I pored toga stvorena je znatna kadrovska osnova što je doprinelo donošenju Zakona o reviziji računovodstvenih izveštaja.Najveći nedostatak ovog zakona je taj što je on bio čvrsto vezan za funkciju da vrši reviziju banaka i domaćih preduzeća u kojima su inostrane finansijske institucije plasirala novac, bez da sagleda to da su i samoupravni organi i radnici imali potrebu za istinitim i objektivnim informacijama.
Kasnije je 1997 godine donet Zakon o reviziji računovodstvenih izveštaja ali je zbog nekih neadekvatnih rešenja u njemu a i zbog činjenice da je neoophodno usklađivanje tog zakona sa zakonodavstvom EU došlo do izmene i dopune ovog zakona čime se namerava postaviti zdravija osnova za brži i kvalitetniji razvoj revizorske profesije.

1.2 Pojam i načela revizije

Da bi se razumeo stvarni zanačaj revizije prvo je potrebno osvrnuti se na pojam i načela revizije, zatim na cilj i zadatke revizije a potom i na metode revizije.
Reč revizija potiče od latinske reči „revidere” što znači videti ponovo ili „revisum” što znači naknadno pregledan radi ispitivanja i ocenjivanja.Reviziju definišu mnogi autori i institucije na različite načine.
Prema Grasgrün-u „revizija predstavlja uopšteno, naknadno ispitivanje knjiga nekog privrednog preduzeća preko naročito ovlašćenih osoba izvan njega”.
Dok prema Hanson-u revizija predstavlja „ispitivanje beležaka da se ustanovi njihova pouzdanost kao i pouzdanost bilansa sastavljenog od njih”.
Prema Ziegler-u zadatak revizije je da ispita i proceni:
- ispravnost i vrednost privrednih delatnosti i pravednog poslovnog procesa u celini i u
pojedinostima;
- primerenost postojeće organizacije;
- značenje poslovnog rezultata.
Prema Schlosser-u revizija predstavlja sistematsko ispitivanje finansijskih izveštaja i poslovnih transakcija , s ciljem da se utvrdi podudarnost sa opšte prihvaćenim računovodstvenim principima kako bi se vlasnici kapitala informisali o utvrđenom stanju i na taj način stekli mogućnost za donošenje racionalnih poslovnih odluka.
Međutim najviše primenjenu definiciju dao je Američki savez računovođa prema kojem revizija predstavlja sistematičan proces objektivnog dobijanja i procene dokaza vezanih za izjave uprave preduzeća o ekonomskim aktivnostima i događajima kako bi se odredio stepen saglasnosti između tih tvrdnji i ustanovljenih kriterijuma, a dobijeni rezultati preneli zainteresovanim korisnicima.
U svom radu revizija se rukovodi specifičnim principima koji su: princip zakonitosti, princip uobičajne dobre prakse i princip dokumentarnog poverenja.
Osnovni princip u reviziji je princip zakonitosti po kojem osnovu za revizore u svom radu predstavljaju zakonski propisi i na njima zasnovane direktive, pravilnici i statuti.U slučaju da se revizor susretne sa pravilnicima i statutima koji nisu u skladu sa zakonskim propisima dužan je da na to ukaže ali i proveri da li su te suprotnosti i nepravilnosti uklonjene i usklađene sa važećim propisima.
Ukoliko ne postoje nikakvi specijalni propisi za ocenu rada preduzeća primenjuju se princip uobičajne dobre prakse po kojem je neophodno ispitati da li je primenjen osnovni princip poslovanja a to je princip racionalnosti i princip ekonomičnosti.
Kako je revizija naknadno ispitivanje poslovnog događaja neophodno je proveriti dokumentaciju o pojedinom poslovnom događaju odnosno potrebno je uvažiti princip dokumentarnog poverenja.

1.3 Metode i oblici revizije

Metode revizije se mogu podeliti na generalne i specijalne.Na osnovu generalnih metoda revizor dolazi do potrebnog zaključka o objektu revizije odnosno ističe da li je nešto učinjeno pravilno ili nepravilno.U praksi primenu je našla i eksperimentalna metoda jer se ekspirementom mogu postići značajni rezultaiti.
Polazeći od intenziteta revizije metode se dele na formalne i materijalne.Formalnom metodom se ispituje: da li postoji zakonska saglasnost; računska saglasnost imovinskog stanja i uspeha preduzeća sa jedne strane i računovodstva sa druge, kao i u samom računovodstvu. Dakle formalna metoda se primenjuje kod preduzeća koja u svom radu održavaju radnu i finansijsku disciplinu.Materijalnom metodom se dublje i svestranije ispituju konkretne materije.
Smer postupka revizije se utvrđuje progresivnom i retrogradnom metodom.Razlika je u tome što progresivna metoda polazi od osnovnih dokumenata do zaključnih knjiženja i bilansa, dok retrogradna metoda polazi od bilansa i zaključnih dokumenata do osnovnih dokumenata.Na osnovu ove razlike progresivna metoda se primenjuje za tekuću ili redovnu reviziju dok je za reviziju bilansa i vanrednu reviziju pogodnija retrogradna metoda.
Obim materije koja je predmet revizije utiče na izbor metode revizije.Tako razlikujemo metode obima i kontinuiteta.
Prema oblicima imamo reviziju prema subjektu koji revidira i reviziju prema objektu koji se revidira.Revizija prema subjektu može biti pojedinačna ili kompleksna.
Pojedinačnom revizijom se smatra ona gde se radi o reviziji pojedinog područja odnosno reviziju koju radi samo jedan revizor.
Revizija kojom se revidira više područja poslovanja ili celokupno poslovanje preduzeća odnosno reviziju koju obavlja više revizora naziva se kompleksna revizija.
Prema objektu koji se revidira postoje više tipova revizije.Najstariji oblik revizije je knjigovodstvena revizija iz koje se se postepeno razvila revizija celokupnog poslovanja.
Zadatak opšte revizije je da obavesti nalogodavca o tome da li prduzeće kao celina pravilno posluje, da li ostvaruje svoje zadatke, da li povremeno dolazi u teškoće i zbog čega. Slična sa opštom revizijom je finansijska revizija čiji je zadatak da ispita finansijsku ili kreditnu sposonost preduzeća.
Finansijske transakcije kao što su osnivanja, spajanja, sanacije ili likvidacije predstavljaju posebne objekte revizije.Zadatak revizije osnivanja je da proverava pravilnost finansijskih transakcija prilikom osnivanja preduzeća sa posebnim osvrtom na pravilnost ulaganja sredstava.
Zadatak revizije sanacije je da proveri pravilnost preduzetih finansijskih transakcija kako bi se konkretno preduzeće ponovo osposobilo za normalno poslovanje.Poseban zadatak ove revizije je da indicira na to da li su preduzete finansijske transakcije imale efekte na otlanjanje teškoća u poslovanju i njihovih uzroka nastanka.Revizija prilikom spajanja treba da bude usmerena na to da li su i u kojoj meri preduzeća koja se spajaju privredno sposobna odnosno kojom aktivom i pasivom ulaze u novo preduzeće.Revizija likvidacija proverava pravilnost rada likvidatora odnosno komisije kojoj je likvidacija poverena sa posebnim osvrtom na proveru likvidacije imovinskih sredstava jer tu najčešće dolazi do nepravilnosti. Reviziju možemo podeliti i na: reviziju finansijskih izveštaja

1.4 Diferenciranje pojmova

Trebamo razlikovati reviziju i kontrolu .Ono što im je zajedničko jeste objekat ispitivanja (preduzeće) i cilj ispitivanja (doći do saznanja o ispravnosti i uspešnosti rada preduzeća).Ove dve metode se razlikuju prema organima koji ih obavljaju, vremenu kaa se vrši ispitivanje i intenzitetu kojim se vrši ispitivanje.Tako da kontrola može biti: prema organima (interna i eksterna) prema vremenu (permanentna, periodična i sporadična) i prema intenzitetu (formalna i materijalna).
Kako se u praksi često poistovećuju trebamo praviti razliku između sledećih pojmova: revizija i kontrola; interna revizija i interna kontrola; interna revizija i eksterna revizija.
Razlika između kontrole i revizije je ta što kontrolu uglavnom obavljaju članovi preduzeća dok reviziju uglavnom osobe izvan preduzeća.Razlika je u tome što se kontrola vezuje za trajni nadzor poslovnog toka dok je revizija neredovan i u vremenskim razmacima nenajavljen nadzor.
1.4.1 Diferenciranje pojmova interne kontrola i interna revizija

Razlike između ovih pojmova se svode na: frekfentnost ispitivanja, vreme ispitivanja i organe ispitivanja.
Različitost u frekventnosti ispitivanja čini internu kontrolu stalnim i tekućim nadziranjem.Dok je interna revizija povremeno ili periodično ispitivanje po isteku isteku izvesnog vremenskog perioda ili prema potrebi (popis,pronevera...).Razlika je u tome i što interna kontrola nadzire samo rad izvršnih organa dok interna revizija nadzire rad izvršnih i kontrolnih organa.
Po vremenu ispitivanja kako sam i naveo razlika je u tome što je interna kontrola tekući nadzor dok je interna revizija povremeni ili naknadni nadzor.Prema tome interna kontrola je preventivna dok je interna revizija korektivno ispitivanje.
Razlika u organima ispitivanja i nije tolika, čak je često i istovetna.Organi interne revizije su redovno izvan sektora u kojem se odvija poslovni proces i najčešće se nalaze u posebnom sektoru za reviziju.Zbog toga organi interne revizije kada vrše reviziju nekog sektora ispituju rad izvršnih i kontrlonih organa tog sektora.

1.4.2 Diferenciranje pojmova interna kontrola i eksterna kontrola

Da bi smo odredili razlike u ovim pojmovima prvo ih moramo definisati.Prosvetni odbor instituta internih revizora internu kontrolu je definisao kao kontrolu koja ispituje i ocenjuje delovanje ostalih kontrola.Ona pazi da je imovina preduzeća zaštićena i obračunata, da je tekuće poslovanje istovremeno i potpuno evidentirano, da se nepravilne poslovne transakcije otkriju i da je poslovanje zaštićeno od prevara i gubitaka u cilju poboljšanja poslovanja i ostvarenja maksimalnog uspeha .Po ovoj definiciji interna kontrola ima zadatak da ispituje i ocenjuje rad kontrolnih organa u preduzeću i da ukaže menadžmentu preduzeća na najvažnije činjenice do kojih je došla u svom radu.
Eksternu reviziju vrše nezavisni ovlašćeni revizori imenovani od strane odgovarajućih organa preduzeća koje je objekt revizije ili ovlašćene državne agencije.Cilj eksterne revizije je da ustanovi podudarnost finansijskih izveštaja, knjiženja i poslovnih transakcija sa opšte prihvaćenim računovodstvenim principima, računovodstvenim politikama preduzeća i utvrđenim zahtevima.
Tako da je osnovna razlika između interne i eksterne revizije je prema organima koji je vrše.Eksterna revizija ima i veći delokrug jer ispituje i rad menadžmenta.Interna revizija više vodi računa o dobroj i delotvornoj organizaciji interne kontrole dok se eksterna revizija najviše bavi završnim računom preduzeća odnosno bilansom preduzeća.

2. Rizici u bankarskom poslovanju

U bankarskom poslovanju javljaju se sledeći rizici:
- kreditni rizik
- rizik likvidnosti
- rizik kamatnih stopa
- valutni rizik i
- tržišni rizik.
Takođe banke su kao i sva ostala preduzeća izložena poslovnom riziku koji je vezan za obavljanje poslovne delatnosti i riziku poslovnog ugleda koji se odnosi na poverenje komitenata u banku.
2.1 Kreditni rizik

Kamatni rizik je rizik da dužnik neće biti u stanju da izmiri svoje obaveze u roku dospeća ili da zbog lošeg finansijskog stanja neće biti u stanju da uopšte izmiri obavezu. Banka se od ovog rizika brani na taj način što zaračunava veće kamatne stope klijentima koji se ubrajaju u kategoriju većeg rizika.Na primer banka zaračunava manje kamatne stope vladinim organizacijama nego malim klijentima kod kojih postoji veći rizik od pada klijenta jer je njihova imovina manje vrednosti što im onemogućava da lako prevaziđu ekonomske poteškoće.
Prilikom procene rizika banka mora da ima u vidu dva glavna kriterijuma : rizik zemlje i rizik industrijske grane.Kreditni rizik je veći ako je u kreditnom portfoliu banke većina plasmana usmerena na jednu zemlju ili granu industrije.Analizu plasmana kredita po industrijskim granama vidimo na sledećem primeru.

У хиљадама динара
31. децембар 2006. 31. децембар
2005.

Прерађивачка индустрија 98,578 132,388
Пољопривреда, лов, риболов и шумарство 5,870 8,970
Трговина 158,170 84,280
Услуге, туризам и угоститељство 9,808 3,094
Рударство и енергетика 15,311 -
Грађевинарство 44,922 18,085
Становништво 463,366 400,169
Саобраћај 22,001 5,000
Финансијске институције 116,621 -

934,647 651,986

U reviziji je potrebno utvrditi koncetraciju neto kratkoročnih i dugoročnih kredita klijentima što možemo videti na sledećem primeru:

а) Преглед по врстама корисника кредита
У хиљадама динара
31. децембар 2006. 31. децембар
2005.
Краткорочни кредити:
- у динарима 1,076,771 782,773
- у страној валути 131,760 158,987
Дугорочни кредити:
- у динарима 136,274 186,098
- у страној валути 192,379 208,996
Краткорочни депозити код иностраних банака 116,621 -
Остали пласмани 8,189 16,962
1,661,994 1,353,816
Минус: Исправка вредности (727,347) (701,830)

934,647 651,986

Prema članu 5. Zakona o bankama adekvatno i uspešno upravljanje kreditnim rizikom predstavljaju aktivnosti planiranja i održavanja prihvatljivog odnosa između preuzetog rizika i realnog stepena naplativosti kao i aktivnosti kontrole i smanjenja svih oblika rizika vezanih za kvalitet, koncetraciju, obezbeđenje naplate, dospelost, valutu itd.
Banka je dužna da obezbedi adekvatan program sa formalizovanim standardom u pisanoj formi koji kao minimum mora da sadrži:
1. definisane politike za identifikaciju kreditnog rizika i upravljanje tim rizikom,
2. utvrđene procedure za ocenu zahteva za kredit, zahteva za drugi plasman odnosno za vršenje ulaganja i zahteva vezanog za izlaganje banke potencijalnoj vanbilansnoj obavezi
3. utvrđene procedure za odobravanje kredita, drugog plasmana, vršenje ulaganje i preuzimanje potencijalne vanbilansne obaveze(kredit), potrebnu dokumentaciju, naknadnu kontrolu kao i izveštavanje i naplatu.

Da bi se osigurala od kreditnog rizika izlaganje banke riziku prema pojedinačnom korisniku ili grupi povezanih korisnika ne sme preći 40% osnovnog kapitala banke sa sledećim dodatnim ograničenjima:
1. iznos neobezbeđenog kredita pojedinačnom korisniku ili grupi povezanih korisnika ne sme biti veći od 5% osnovnog kapitala banke,
2. kredit pojedinačnom korisniku ili grupi povezanih korisnika u iznosu većem od 25% osnovnog kapitala banke mora biti potpuno obezbeđen kvalitetnim utrživim zalogom čija vrednost prelazi iznos kredita.
U reviziji je potrebno prikazati ukupna potraživanja od povezanih lica kao na sledećem primeru. Da napomenem i da se velikim izlaganjem banke kreditnom riziku smatra iznos kredita veći od 15% osnovnog kapitala dok ukupan iznos izloženosti banke kreditnom riziku ne sme biti veći od 300% osnovnog kapitala banke.

2.2 Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti se odnosi na rizik da likvidna sredstva banke nisu dovoljna i da zbog toga banka neće biti u mogućnosti da izmiri svoje obaveze izuzev da obezbedi nove izvore po visokoj ceni ili da proda postojeća po niskoj ceni.Zbog toga banka mora da održava određeni nivo likvidnih sredstava ili da ima aranžman sa drugim bankama zbog pomoći u ovakvim situacijama.Banka može zbog broja i vrste izvora da vrši ročnu transformaciju sredstava odnosno da pozajmljuje na kratko i da plasira na dugo kako bi zadovoljila potrebe određenih komitenata za dugoročnim sredstvima.Zbog toga je veoma značajna ročna usklađenost izvora i plasmana i visina stepena ročne transformacije kratkoročnih sredstava u dugoročne.

У хиљадама динара
До месец Од 1 до Од 3 до Преко
дана 3 месеца 12 месеци 1 године Укупно
На дан 31. дeцeмбра 2006. гoдинe

АКТИВА
Гoтoвина и гoтoвински eквивалeнти 374,477 - - - 374,477
Дeпoзити кoд централне банке 826,130 - - - 826,130
Пoтраживања за камату и накнаду 29,129 - - - 29,129
Пласмани домаћим банкама 136,363 - - 3,960 140,323
Пласмани комитентима 224,370 66,707 523,342 120,228 934,647
Хартијe oд врeднoсти 10,313 3,800 3,129 35,752 52,994
Основна средства и нематеријална
улагања - - - 1,159,638 1,159,638
Oстала срeдства - - 22,778 - 22,778

Укупнo актива 1,600,782 70,507 549,249 1,319,578 3,540,116

ПАСИВА
Oбавeзe прeма банкама 8,210 254,538 - 1,812 264,560
Oбавeзe прeма клијентима 1,381,826 231,145 105,161 29,497 1,747,629
Oбавeзe за каматe и накнадe 8,170 - - - 8,170
Остале обавезе 55,335 - 3,162 - 58,497
Резервисања - - - 100,074 100,074
Oдлoжeнe пoрeскe oбавeзe - - 12,168 - 12,168
Капитал - - - 1,349,018 1,349,018

Укупнo пасива 1,453,541 485,683 120,491 1,480,401 3,540,116

Рочна неусклађеност:
- 31. децембар 2006. године 147,241 (415,176) 428,758 (160,823) -
- 31. децембар 2005. године 489,931 (170,664) (153,084) (166,183) -

Upravljanje rizikom likvidnosti je regulisano Zakonom o bankama prema kome po članu 38 banka je dužna da u svom poslovanju neprekidno održava adekvatan kapital i potreban obim likvidnih sredstava.
Prema Članu 6. Zakona o bankama osnovnu brigu banke u vođenju politike likvidnosti treba da čini striktno sprovođenje principa racionalne diverzifikacije porekla i ročne strukture izvora njenih sredstava sa jedne strane i plasmana sa druge strane uzimajući u obzir da depoziti predstavljaju glavni izvor kreditnog potencijala.
Banka je dužna da kreira, provodi i održava jasne i racionalne politike koje obezbeđuju da njene stavke aktive odnosno plasmani i ulaganja nisu neoprezno i preterano koncetrisani uzimajući u obzir sledeće elemente:
1. strukturu instrumenata aktive i pasive banke,
2. velike stavke pasive posebno depozita i deponenata banke,
3. strukturu stabilnih i nestabilnih stavki posebno depozita i deponenata banke,
4. stavke pasive banke sa ponovo ugovorenim rokovima rokovima dospeća i stavke za koje se osnovano očekuje daljna mogućnost ponovnog ugovaranja,
5. struktura cena i postojanost cena instrumenata pasive banke i
6. raspoložive regionalne i globalne tržišne izvore sredstava banke.

Iz stava 2. ovog člana politike banke moraju da uključe sledeće zahteve:
1. ročno usklađivanje ugovorenih dospeća instrumenata aktive i pasive odnosno banka mora da:
- najmanje 90% izvora sredstava sa rokom dospeća do 365 dana angažuje u plasmane odnosno instrumente aktive
- najmanje 95% izvora sredstava dospeća do 180 dana angažuje u plasmane
- izvore sredstava sa rokom dospeća do 90 dana u punom iznosu angažuje u plasmane

2. održavanje prosečnog desetodnevnog minimuma likvidnosti u novčanim sredstvima u visini od najmanje 10% iznosa kratkoročnih izvora sredstava prema knjigovodstvenom stanju na zadnji dan prethodnog kalendarskog meseca s tim da visina novčanih sredstava na jedan dan ne može iznositi manje od 5%.

Osnovni faktori koji mogu povećati rizik likvidnosti su:
- erozija poverenja u bankarski sistem
- erozija poverenja u pojedine banke
- zavisnost od jednog tržišta ili nekoliko komitenata u pogledu depozita i
- prekomerna neusklađenost ročnog dospeća izvora i sredstava.

Sa druge strane rizik likvidnosti se može ublažiti sa:
- diverzifikacijom depozitne osnove
- stvaranjem mogućnosti za nabavku dodatnih sredstava
- održavanjem odgovarajućeg nivoa likvidne aktive
- osiguranjem depozita što može da spreči eroziju poverenja u bankarski sistem
- uspostavljanjem dobre kontrole nad ročnom usklađenošću izvora i plasmana i
- mogućnošću da se u slučaju nelikvidnosti koriste stand by krediti od velikih banaka ili Narodne banke.

2.3 Rizik kamatnih stopa

Banka je izložena raznim rizicima koji kroz efekte promena visine tržišnih kamatnih stopa, deluju na njen finansijski položaj i tokove gotovine.Kamatni rizik banke, u uslovima čestih promena kamatnih stopa i neravnomerne ponude i tražnje kapitala zahteva posebnu pažnju banke.Kamatni rizik predstavlja nepovoljnu promenu cene kredita u odnosu na nivo pasivnih kamatnih stopa, sa jedne strane i močućnost smanjenja optimalne razlike između prosečnih aktivnih i pasivnih kamatnih stopa sa druge strane.Rizik kamatnih stopa nastaje zbog činjenice da banka uzima i daje kredite u relativno kratkom periodu, pojavljuje se na tržištu novca a i kamatne stope se stalno menjaju. Rizik se ogleda u tome da banka može izgubiti novac ukoliko se pozajmljuje po fiksnim kamatnim stopama a plasira po varijabilnim ili obrnuto jer onda prinos na sredstva može biti manji od troškova po osnovu obaveza.Međutim banci takvo poslovanje može doneti i dobitak pa banka mora veoma pažljivo da prati i procenjuje tržište i finansijske izveštaje banke.U spoljnoj reviziji banaka potrebno je analizirati izveštaje za merenje kamatnog rizika za sve pozicije aktive, pasive i vanbilansnih stavki i komentarisati izloženost banke riziku od promene kamatnih stopa za kamatonosne pozicije.Traba navesti da li banka ima usvojenu politiku upravljanja rizikom kamatne stope, objasniti mere koje je banka koristila da bi ograničila uticaj promena stopa aktivne i pasivne kamate i navesti da li banka ima plan mera upravljanja i kontrole rizika kamatne stope i interne procedure za imlementaciju ovih mera.Ono što je potrebno uraditi u analizi za merenje kamatnog rizika možemo videti na sledećem primeru:

У хиљадама динара
Каматоносна
актива Некаматоносна
актива Укупно
На дан 31. дeцeмбра 2006. гoдинe

АКТИВА
Гoтoвина и гoтoвински eквивалeнти 291,568 82,909 374,477
Дeпoзити кoд централне банке 320,478 505,652 826,130
Пoтраживања за камату и накнаду 29,129 - 29,129
Пласмани домаћим банкама 137,116 3,207 140,323
Пласмани комитентима 929,950 4,697 934,647
Хартијe oд врeднoсти 17,364 35,630 52,994
Основна средства и нематеријална улагања - 1,159,638 1,159,638
Oстала срeдства - 22,778 22,778

Укупнo актива 1,725,605 1,814,511 3,540,116

ПАСИВА
Oбавeзe прeма банкама 257,404 7,156 264,560
Oбавeзe прeма клијентима 1,688,187 59,442 1,747,629
Oбавeзe за каматe и накнадe - 8,170 8,170
Остале обавезе - 58,497 58,497
Oдлoжeнe пoрeскe oбавeзe - 12,168 12,168
Резервисања - 100,074 100,074

Укупнo пасива 1,945,591 245,507 2,191,098

Нето изложеност ризику од промена
каматних стопа:
- 31. децембар 2006. године (219,986) 1,569,004 1,349,018

2.4 Valutni rizik ili rizik kursnih razlika

Valutni rizik nastaje kada sredstva iskazana u stranim sredstvima plaćanja nisu ujednačena sa deviznim obavezama, ili ukoliko banka nema odgovarajuću kontrolu nad kupoprodajnim kursevima deviza.Takođe ovaj rizik može da nastane i iz plasmana zakonskih propisa vezanih za devizno poslovanje određene zemlje ili ukoliko vlada promeni zakonske propise u cilju obezbeđenja da se sredstva preduzeća drže u nacionalnoj umesto u strane valute.
Načelo zaštite od kursnog rizika banke je da se ostvari i održava usaglašenost deviznih potraživanja (devizne aktive) i deviznih obaveza (devizne pasive).Takođe ovaj odnos je potrebno usaglašavati i sa gledišta rokova dospelosti deviznih obaveza i potraživanja.Ovakava bilansni odnos obezbeđuje banci da se u uslovima promene kurseva valuta, gubitak nastao usled promene kurseva valuta po osnovu deviznih obaveza kompenzuje dobitkom nastalim usled promena kurseva valuta po osnovu deviznih potraživanja.

Укупно У хиљадама динара
Осталe дeвизни Динарски
EUR USD валутe подбиланс подбиланс Укупно
На дан 31. дeцeмбра 2006. гoдинe

АКТИВА
Гoтoвина и гoтoвински eквивалeнти 15,518 1,538 5,711 22,767 351,710 374,477
Дeпoзити кoд централне банке 505,652 - - 505,652 320,478 826,130
Пoтраживања за камату и накнаду 143 13 3 159 28,970 29,129
Пласмани домаћим банкама 2,379 137,944 - 140,323 - 140,323
Пласмани комитентима 65,525 40,184 21,137 126,846 807,801 934,647
Хартијe oд врeднoсти 4,421 - - 4,421 48,573 52,994
Основна средства и нематеријална улагања - - - - 1,159,638 1,159,638
Oстала срeдства - - - - 22,778 22,778

Укупнo актива 593,638 179,679 26,851 800,168 2,739,948 3,540,116

ПАСИВА
Oбавeзe прeма банкама 20,707 146,358 5,350 172,415 92,145 264,560
Oбавeзe прeма клијентима 763,308 28,970 20,734 813,012 934,617 1,747,629
Oбавeзe за каматe и накнадe 292 - - 292 7,878 8,170
Остале обавезе 932 - - 932 57,565 58,497
Резервисања - - - - 100,074 100,074
Oдлoжeнe пoрeскe oбавeзe - - - - 12,168 12,168
Капитал - - - - 1,349,018 1,349,018

Укупнo пасива 785,239 175,328 26,084 986,651 2,553,465 3,540,116

Нето девизна изложеност:
- 31. децембар 2006. године (191,601) 4,351 767 (186,483) 186,483 -
- 31. децембар 2005. године 96,693 21,483 22,639 140,815 (140,815) -

2.5 Tržišni rizik

Veliki deo bankarskih aktivnsosti predstavlja trgovina sredstvima kao što su: hartije od vrednosti, zlato i srebro u polugama, roba.Ova sredstva su stalno izložena promeni cena na tržištima pa otuda i tržišni rizik za banke.Kako se cene menjaju veoma brzo to može značiti i značajne gubitke za banku pogotovo ukoliko postoji rizik dugoročnog opadanja vrednosti sredstava.

2.6 Poslovni rizik

Poslovni rizik se razlikuje od ostalih bankarskih rizika zato što se javlja i kod drugih vrsta poslovanja.Poslovni rizik se odnosi na mogućnost da se u radu dogode greške ili propusti koji mogu značajno uticati na finansijski gubitak ili netačno računovodstveno prikazivanje.Zbog same prirode bankarskih proizvoda i zbog složene dokumentacije poslovnih transakcija banke su posebno izložene poslovnom riziku.Na rad banke u velikoj meri utiče rad operativnog sistema banke tako da ozbiljan sistemski nedostatak može banku dovesti do gubitka i nepovoljnu situaciju u odnosu na konkurente.Zbog toga je važno da banka utvrdi mere i načine rada sistema u slučajevima koji mogu dovesti do iznenadnog prestanka rada sistema, ali i da poslovanje bude zasnovano na propisanim procedurama i da kontrola primene procedura bude konstantna.
Posebno osetljiva oblast na poslovni rizik je kreiranje i primena novih sistema.Neadekvatno planiranje i kontrola nad sistemima može da izazove sledeće posledice:
- nemogućnost uvedenog sistema da u zahtevanom vremenu obavi određenu uslugu,
- nemogućnost da prihvati budući obim zahteva od komitenata,
- greške zbog lošeg softvera ili nedovoljno obučenih operatera,
- neadekvatana pažnja bezbednosnom sistemu,
- loše dizajniran sistem koji ne pruža korisnicima neophodne informacije za donošenje poslovnih odluka.
Osim ovih rizika banke su izložene i poslovnom riziku od:
- pronevera
- kršenja zakonskih propisa
- greške koje nastaju u radu zaposlenih.

2.7 Rizik vezan za poslovni ugled banke

Poslovni ugled i reputacija značajno utiču na poslovanje banke.Tako da strategijske greške i uopšte greške mogu da nanesu značajnu štetu poslovanju banke.Gubitak ugleda dovodi do gubitka poverenja u banku što sa sobom nosi i povlačenje depozita komitenata i problem u održavanju likvidnosti što u nekim slučajevima može da dovede do prestanka rada banke.

3. Specifičnost revizije finansijskih izveštaja banaka

Reviziju računovodstvenih iskaza revizori treba da izvrše tako da mogu da izveste:
- da je revizija izvršena u skladu sa revizorskim standardima
- da su po mišljenju revizora računovodstveni iskazi pravnog lica realni i objektivni i
- da su računovodstveni iskazi u skladu sa zakonskim propisima i sa međunarodnim računovodstvenim standardima.

Da bi ostvario ove ciljeve revizor treba da prikupi dokaze o transakcijama i stanjima salda kako bi posle sveobuhvatnog pregleda računovodstvenih iskaza odredio da li su:
- računovodstveni iskazi pripremljeni na osnovu prihvatljivih računovodstvenih politika i da li se iste primenjuju,
- rezultati poslovanja, bilans stanja i druge informacije objavljene sglasne međusobno i sa računovodstvenim nalazima,
- pravilno prezentirane sve značajne činjenice i informacije,
- računovodstveni iskazi sačinjeni u skladu sa svim zakonskim zahtevima i drugim propisima za banke.
Revizor je sa druge strane dužan da reviziju izvrši u skladu sa revizorskim standardima za obavljanje revizije i to po fazama koje obuhvataju:
- planiranje, kontrolu i evidentiranje podataka tako da svi podaci, postupci i nalazi budu pravilno evidentirani kako bi bili pregledani od strane odgovornog radnika.
- snimak računovodstvenog sistema i dali on pruža pouzdanu osnovu za pripremu računovodstvenih iskaza.
- prikupljanje revizorskih dokaza kako bi revizor moga da na osnovu njih donese pouzdane zaključke.
- snimak i procena internih kontrola kako bi revizor odredio u kojoj meri može da se osloni na sistem unutrašnjih kontrola banke.
- pregled računovodstvenih iskaza koji je dovoljan da zajedno sa donetim zaključcima revizor može na realnoj osnovi da formira svoje mišljenje o računovodstvenim iskazima.

3.1 Specifičnosti vezane za bankarsko poslovanje

Sama priroda bankarskog posla i njene specifičnosti uslovljavaju i poseban računovodstveni sistem i sistem internih kontrola.
Za banku je veoma važno da obezbedi fizičku sigurnost novca, sigurnost procedura transfera novca i procedura vezanih za rad sa novcem.Za banku je karakteristično da se prenos novca vrši u većini banaka elektronskim sredstvima čime se povećava mogućnost greške i pronevere pa je značajno da banke imaju rigorozne sisteme internih kontrola.Većina bakarskih funkcija je automatizovana upotrebom elektronskog načina prenosa i evidentiranja podataka.
Druga karakteristika banke je ta što je novac sam za sebe sredstvo trgovine za razliku od preduzeća.
Sledeća karakteristika banke je obim poslovanja kako u pogledu transakcija tako i u pogledu vrednosti transakcijapa je zbog toga potrebno obezbediti pouzdan sistem evidentiranja i čuvanja podataka o poslovnim transakcijama.Takođe zbog toga što banke posluju preko filijala i poslovnica koje su geografski dislocirane u zemlji i svetu, potrebno je obezbedi efikasnu kontrolu lokacije i da procedure izveštavanja omogućuju menadžmentu banke da nadzire poslovanje i rizike svakog organizacionog dela.

3.2 Uticaj specifičnosti bankarskog poslovanja na reviziju
finansijskih izveštaja banaka

Sve prethodne specifičnosti banke nameću menadžmentu banke da obezbedi adekvatan sistem interne kontrole nad poslovanjem i sistem kontrole rizika kojima su banke izložene u svom poslovanju.
Zbog velikog broja poslovnih transakcija revizori imaju pristup da proveravaju funkcionisanje sistema interne kontrole pre nego da proveravaju transakcije jer je to vremenski duga i skupa procedura.Revizor treba da na osnovu rezultata objavljenih testova ustanovi da li su interne kontrole stalne i pouzdane i kakva je funkcija interne kontrole.
Kada su u pitanju banke veoma je važno povezivanje evidentiranja poslovnih promena sa nastankom poslovnih promena.Potrebno je razumeti sve poslovne aktivnosti, sveukupno zakonsko okruženje u kome banka posluje jer je to osnov obavljanja revizije.
Obavljanje revizije računovodstvenih iskaza banaka od revizora zahteva sledeće:
- da na početku revizije upozna ukupnu organizaciju banke, poslove koje ona obavlja i način rukovođenja u banci.
- izvrši podelu poslovanja banke i računovodstvenih iskaza na povezane celine kao na primer podela po posebnim poslovima, zemljama, transakcijama, poslovnim jedinicama itd.
- odredi značaj svakog dela poslovanja u odnosu na celinu, rizike, kao i revizorske ciljeve za svaki deo i revizorske testove koje je potrebno uraditi.

Ovakav pristup reviziji pomaže revizoru da utvrdi i razgraniči značajne činjenice od nevažnih.Cilj je da se odrede svi delovi poslovanja,politike procedure, transakcije i rizici koji imaju značajan uticaj na računovodstvene iskaze.Revizorski rizik je mogućnost da materijalno značajna greška bude u računovodstvenom iskazu.U fazi planiranja revizije treba utvrditi visoko i nisko rizične oblasti kako bi se obim revizije povećao kod visoko rizičnih oblasti.Značajno je da revizor utvrdi sve različite vrste rizika kojima je banka izložena i da utvrdi da li postavljeni sistemi internih kontrola nad poslovnim rizicima pravilno funkcionišu.

4. Specifična revizorska prosuđivanja

Veoma je važno da revizori razumeju ekonomsko okruženje u kome banka posluje, prirodu njenog poslovanjam rizike kojima je izložena kao i zakonske okvire u kojima posluje.Zbog toga ceo tim koji obavlja reviziju treba da razumeju te činjenice i da imaju odgovarajuću obuku i iskustvo.

4.1 Kauzalne veze sa internim revizorom

Revizori u svom radu kombinuju nalaze menadžmenta, internih revizora i sopstvene nalaze vezane za poslovanje banke.U kom obimu će se revizor osloniti i koristiti nalaze internog revizora zavisi od njegove procene objektivnosti i efikasnosti rada internog revizora.Revizor prilikom procene rada internog revizora treba da razmotri sledeće činjenice:

- stepen nezavisnosti interne revizije
- broj, stručnost i iskustvo zaposlenih u organizacionom delu za reviziju
- obim, nadležnosti i plan rada interne revizije
- dokazi o obavljenom poslu, način na koji je posao obavljen i dokaz da je isti pregledan od strane odgovornih radnika
- mere koje preduzima rukovodstvo u odnosu na nalaze interne revizije.

Na osnovu ovih činjenica revizor procenjuje rad internog revizora i ako je on zadovoljavajući može se i osloniti na internu reviziju.Ukoliko revizor smatra da može koristiti nalaze internog revizora treba da napravi proveru transakcija koje je interni revizor ispitao i ako bude zadovoljan testom potrebno je da uradi dodatne testove samo za period godine koji nije bio uključen u rad internog revizora.
Eksterni revizori trebaju da obave razgovore sa internim revizorom u vezi izveštaja, dok interni revizori treba da razumeju način i obim rada eksternih revizora.Interni revizor može da pomogne eksternom revizoru naročito prilikom provera transakcija i usaglašavanja salda.

4.2 Organizacija poslovanja u banci

Revizori u svom radu moraju da razmotre brojne determinante vezane za složenost organizacije banke i geografski raširenu mrežu poslovanja koje utiču na revizorski pristup.Razmatranje uključuje:

- da li filijale posebno evidentiraju računovodstvene podatke, njihov način prenosa i evidentiranja na nivou banke kao celine,
- pažljivo sagledavanje kontrola vezanih za ovlašćenja i odobravanje poslovnih promena,
- materijalnost transakcija u filijalama,
- prirodu transakcija u filijalama,
- rizike povezane sa ovim tranakcijama i
- geografsku disperziju filijala u zemlji i inostranstvu.

Revizor treba da ispita pouzdanost sistema internih kontrola i da proceni efikasnost organizacionih i rukovodećih kontrola uspostavljenih od rukovodstva banke na nivou svakog organizacionog dela i banke kao celine.Takođe revizor treba da proveri rad internog revizora koji je objavljen kod filijala.

4.3 Kompjuterski sistemi u banci

Zbog važnosti i uloge kompjuterskih sistema u radu banke potrebno je uraditi revizorske procedure za kompjuterske sisteme.
Posebno treba obratiti pažnju na sledeće oblasti prilikom planiranja revizije:
- stabilnost i konfiguracija sistema
- povezanost svih delova banke sa kompjuterskim centrom, kontrole nad funkcionisanjem ukupnog sistema kao i kontrole propisanih procedura rada u slučaju iznenadnog prekida sistema,
- kvalifikovanost zaposlenog osoblja,
- kontrole nad prenosom podataka i sigurnost sistema u odnosu na upade spolja,
- kontrole nad bazama podataka i pregled podataka na privremenim računarima,
- kontrole nad pravilnošću obračuna i kontrole nad aplikacijama obračuna kamata,
- kontrole prenosa podataka između filijala i njihovih organizacionih delova.
U analizi kompjuterskih sistema potrebno je obraditi sledeće: implementaciju i održavanje aplikativnog softvera; implementaciju i održavanje računarske mreže i plan za nastavak u slučaju katastrofe.
U analizi implementacije i održavanja aplikativnog softvera potrebno je odgovoriti na sledeća pitanja:
- Da li se aplikacije IS nabavljaju ili razvijaju u skladu sa namerama rukovodstva.Odnosno da li rukovodstvo odobrava sve značajnije odluke o nabavci ili razvoju aplikativnih sistema u cilju usklađivanja sa strategijom razvoja.
- Da li se aplikacije IS implementiraju i koriste u skladu sa namerama rukovodstva.
- Da li se za IS sve promene odrađuju na pravilan nacin I da li izvršene promene određuju aplikacije da rade u skladu sa željama menadžmenta.
- Da li se pri prelasku na novi IS podaci prenose tako da je prenos ispravan, potpun i tacan.
- Da li za IS postoji podrška i održavanje odnosno da li je ugovorena (postoji formalni ugovor) aplikativna i tehnička podrška sa dobavljačem za aplikativni softver.
- Da li se za IS sve promene odrađuju pravovremeno, da li promene odobrava menadžment i da li su te promene u skladu sa strategijom razvoja informacionog sistema.

U analizi implementacije i održavanja računarske mreže potrebno je odgovoriti na sledeća pitanja:
- Da li su mrežni i komunikacioni softver nabavljeni u skladu sa planom i namerama rukovodstva odnosno da li rukovodstvo odobrava nabavku mrežnog i komunikacionog softvera.
- Da li su mrezni i komunikacioni softver implementirani i funkcionisu u skladu sa namerama rukovodstva.
- Da li su mrežni i komunikacioni softver implementirani i funkcionišu u skladu sa namerama rukovodstva i da li se izmene i dopune u okviru postojećeg mrežnog i komunikacionog softvera implementiraju i funkcionišu u skladu sa namerama rukovodstva.
- Da li su mrežni i komunikacioni softver podržani na odgovarajući nacin odnosno da li je
banka zaključila odgovarajući ugovor o održavanju sa ciljem da se obezbedi kako aplikativna tako i tehnička podrška na zadovoljavajućem nivou.
- Da li rukovodstvo prati i nadgleda aktivnosti koje obezbeđuju da se usaglašene verzije aplikativnog, sistemskog i mrežnog softvera koriste, kao i da se na vreme instaliraju nove verzije softvera.
- Da li se sve promene u mrežnom i komunikacionom softveru odrađuju pravovremeno, da li promene odobrava menadžment i da li su te promene u skladu sa strategijom razvoja informacionog sistema.

U analizi plana za nastavak poslovanja u slučaju katastrofe potrebno je odgovoriti na sledeća pitanja:
- Da li je plan za nastavak poslovanja sastavljen i odobren od strane rukovodstva i zasnovan na proceni mogućih uticaja na poslovanje.
- Da li se plan redovno testira i unapređuje na osnovu rezultata testova.
- Da li su alati za automatsko arhiviranje i backup podataka odobreni od strane rukovodstva i implementirani tako da obezbeđuju ostvarivanje usvojenog plana.
- Da li se backup kopije čuvaju na izdvojenoj lokaciji kako bi se umanjio rizik od gubitka podataka.
- Da li su svi mediji za čuvanje podataka uskladišteni na bezbednoj lokaciji.
- Da li postoji odgovarajuća pokrivenost osiguranjem.

4.4 Procedure analitičkog pregleda

Za revizore je značajna izrada analitičkog pregleda značajna jer revizorski testovi ne mogu da obuhvate veliki broj transakcija i salda računa u odnosu na ukupan broj transakcija.Analitički pregled čine pregled značajnih racia, trendova i ostale statističke informacije.
Analitički pregled obezbeđuje indikatore koji ukazuju na promene u poslovanju i otkriva probleme koji mogu zahtevati dalja ispitivanja.
Analitički pregled se koristi za poređenje pokazatelja poslovanja banke sa drugim bankama koje su slične po obimu poslovanja i poslovima koje obavljaju, za poređenje sa prethodnim periodom poslovanja i za sagledavanje poslovanja u dužem vremenskom periodu.
U analitičkom pregledu treba obuhvatiti sledeće indikatore poslovanja:
- adekvatnost kapitala,
- likvidnost u odnosu na sredstva na računima i ročna usklađenost aktive i pasive
- izloženost banke riziku od promene kamatnih stopa i ročna usklaženost aktivnih i pasivnih kamata,
- struktura kreditnog portfolia i sveukupna izloženost riziku,
- nivo potrebne ispravke vrednosti u odnosu na ukupnu kreditnu izloženost riziku,
- neto kamate po pojedinim vrstama kredita,
- naknade i drugi prihodi po tom osnovu,
- operativni troškovi, u odnosu na prihod i ukupnu aktivu.

Sagledavanje i razumevanje odnosa između salda računa i procedure analitičkog pregleda često mogu biti efikasnije od izvođenja proširenih testova valjanosti.

4.5 Nezavisne konfirmacije (procedure usaglašavanja salda)

Procedura nezavisnih konfirmacija odnosno usaglašavanja salda može da obezbedi visok nivo pouzdanosti.Stanje kredita, stanja salda i depozitni računi su pogodni za verifikaciju na ovaj način.Zbog broja i veličine partija aktive i pasive broj konfirmacija je obično veoma veliki.Zbog toga je značajno da se dobijeni odgovori pažljivo kontrolišu i brzo upoređuju sa stanjem u knjigama kako bi neslaganja rešena što brže.

4.6 Pismo rukovodstva banke

Menadžment banke daje revizoru podatke o poslovanju i finansijskim izveštajima u pisanoj praksi, što je ujedno i potvrda odgovornosti menadžmenta za finansijske izveštaje.Pismo rukovodstva predstavlja i formalnu potvrdu delova finansijskih izveštaja na koje je bitno uticala subjektivna procena menadžmenta.
U pismu banke treba da bude uključena i potvrda menadžmenta banke da banka vrši sve poslove po zakonu i da menadžmentu nije poznat nijedan događaj koji bi banku dovo do oduzimanje dozvole za rad.

4.7 Izveštavanja

Revizor je u obavezi da nakon sagledavanja svih činjenica, informacija i podataka sačini revizorski izveštaj u kome će iskazati svoje mišljenje o finansijskim izveštajima koji su bili predmet revizije.

5. Regulativa Bazelskog komiteta i Evropske unije

Bazelski komitet su osnovali 1975 godine centralne banke tada deset najrazvijenijih industriskih zemalja: Belgija, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Holandija, Švedska, Švajcarska, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države.Bazelski komitet je organizacija u kojoj eksperti centralnih banka zemalja članica razmenjuju iskustva iz prakse i informacije o bankarskom sistemu i poslovanju u svakoj zemlji.Cilj Bazelskog komiteta je usaglašavanje stavova o zajedničkoj regulativi i kriterijumima za poslovanje banaka koji se daju u vidu preporuka koji treba da utiču na stabilnost i razvoj bankarskog sistema u svakoj zemlji.
Komitet se zalaže da formuliše određenu nadzornu politiku koju zemlje članice komiteta uvode u svoju zakonsku regulativu i počinju da je primenjuju.

Bazelski komitet je izdao četiri važna dokumenta:
- Bazelski ugovor iz 1975 i dopune iz 1983 godine,
- Upustvo o principima „pranja novca” iz 1988 god.
- Bazelski standardi o adekvatnosti kapitala iz 1988 god. i
- Lamfalussy izveštaj.

Bazelski ugovor je postavio principe koj centralna banka jedne zemlje treba da sprovodi u cilju kontrole likvidnosti, solventnosti i deviznog poslovanja banaka.Ugovor reguliše i :
- prenos informacija
- mogućnost direktne kontrole filijala u drugim zemljama od strane banke koja je osnovala tu filijalu
- indirektan nadzor poslovanja filijale osnovane u inostranstvu od strane nadzornih organa zemlje gde je filijala osnovana a na zahtev banke osnivača.

Bazelski komitet je postavio i okvire adekvatnosti kapitala za komercijalne banke u odnosu na kamatni, valutni ili drugu vrstu tržišnog rizika.
Evropska unija je izdala dve direktive vezane za poslovanje banke.Prva je izdata 1977, a druga 1989 i odnose se na kontrolu banaka i stvaranje jednakih uslova za poslovanje u Evropskoj uniji.

6. Revizija finansijskih izveštaja banaka

Zbog značajne uloge i uticaja koje banke imaju na monetarni sistem i ekonomiju, veliki je interes zakonskih organa i vlade za dobro poslovanje banaka, njihove solventnosti i likvidnosti kao i sprovođenje mere od strane centralne banke.Zbog toga je i revizija računovodstvenih iskaza banaka obavezna i pored revizije koja se radi za potrebe akcionara i poslovnih partnera banke.Na osnovu članova 21, 52, 56 Zakona o bankama guverner Narodne banke Srbije donosi odluku o spoljnoj reviziji banaka.Ovom odlukom propisuju se kriterijumi na osnovu kojih Narodna banka Srbije utvrđuje i objavljuje listu spoljnih revizora koji mogu vršiti reviziju finansijskih izveštaja banke kao i minimalan obim i sadržaj izveštaja spoljnog revizora o reviziji finansijskih izveštaja banke.

6.1 Kriterijumi za utvrđivanje i objavljivanje liste spoljnih revizora.

Kriterijumi koje moraju ispunjavati spoljni revizori da bi mogli vršiti reviziju finansijskih izveštaja banke su sledeći:
1. da ispunjavaju uslove koji su za preduzeće za reviziju propisani zakonom kojim se uređuju računovodstvo i revizija;
2. da najmanje dva zaposlena lica u preduzeću za reviziju imaju stručno zvanje ovlašćenog revizora i najmanje tri godine iskustva u obavljanju poslova revizije finansijskih izveštaja banaka;
3. da je najmanje petoro zaposlenih u preduzeću za reviziju steklo stručno, odnosno profesionalno zvanje u skladu sa zakonom kojim se uređuju računovodstvo i revizija i da imaju najmanje dve godine iskustva u obavljanju poslova revizije finansijskih izveštaja banaka;
4. da preduzeće za reviziju ima najmanje 20 zaposlenih u organizacionom delu u čijem su delokrugu poslovi revizije;
5. da Narodna banka Srbije nije u prethodnoj godini odbila da prihvati izveštaj preduzeća za reviziju
Radi stavljanja na listu, preduzeće za reviziju podnosi Narodnoj banci Srbije pismeni zahtev uz koji prilaže dokumentaciju kojom dokazuje ispunjenost kriterijuma koje spoljni revizori moraju ispuniti.Narodna banka Srbije odlučuje u roku od 30 dana od prijema urednog zahteva.Preduzeće za reviziju je dužno da na zahtev Narodne banke Srbije obavi prezentaciju metodologije revizije finansijskih izveštaja banke koju primenjuje u svom poslovanju.Utvrđenu listu Narodna banka Srbije objavljuje u „Službenom glasniku RS” i to najkasnije do 30 juna tekuće godine.
Spoljni revizori se moraju pridržavati i sledećih zakonskih odredbi:
1. ako se posle objavljivanja Liste promene podaci koji utiču na ispuljenost kriterijuma za spoljne revizore, spoljni revizor je dužan da bez odlaganja o tome obavesti Narodnu banku Srbije.U slučaju da tako ne postupi Narodna banka Srbije može ga obrisati sa Liste.
2. Spoljni revizor koji je na Listi ne može u istoj godini obavljati reviziju finansijskih izveštaja banke i pružati joj konsultantske usluge, niti može obavljati reviziju za poslovnu godinu u kojoj je njegov zaposleni bio privremeno angažovan u toj banci , ili je u banci privremeno angažovan u vreme obavljanja revizije.

6.2 Sadržina izveštaja o izvršenoj reviziji finansijskih izveštaja banaka

Izveštaj o izvršenoj reviziji finansijskih izveštaja banaka prema odluci Narodne banke Srbije sadrži:
- izveštaj i mišljenje ovlašćenog revizora,
- analize uz izveštaj o ekonomsko-finansijskoj reviziji,
- priloge uz izveštaj o ekonomsko-finansijskoj reviziji,
- podatke i finansijske informacije o dužnicima,
- pismo o prezentaciji godišnjeg računa

6.3 Izveštaj i mišljenje o izvršenoj reviziji finansijskih izveštaja banaka

Izveštraj o izvršenoj reviziji finansijskih izveštaja čine:
- mišljenje ovlašćenog revizora o istinitosti i objektivnosti računovodstvenih iskaza
- računovodstveni iskazi koji su bili predmet ispitivanja( reklasifikovani bilansi stanja i uspeha,
promene na kapitalu i finansijskom položaju)
- napomene uz računovodstvene izveštaje.

Izveštaj o izvršenoj reviziji računovodstvenih iskaza sačinjava se na osnovu:
- propisanog računovodstvenog izveštaja za godinu u kojoj se vrši revizija,
- pregleda usaglašenih obaveza i potraživanja na dan 31.12 za godinu za koju se vrši revizija
- izvršene klasifikacije bilansne i vanbilansne aktive prema stepenu naplativosti za godinu za koju se vrši revizija u skladu sa odlukom Narodne banke Srbije
- izračunatih pokazatelja poslovanja na dan 31.12 za godinu za koju se vrši revizija
- priloga propisanih odlukom Narodne banke Srbije o minimumu sadržaja revizije za banke
- ostale dokumentacije koju zahteva revizor.

Mišljenje revizora o istinitosti i objektivnosti računovodstvenih iskaza sadrži:
- osnovne podatke o banci i obimu izvršene revizije,
- potvrdu da je revizija urađena u skladu sa međunarodnim standardima revizije
- da su izvršene provere računovodstvenih iskaza neophodnih za izražavanje realnosti i objektivnosti računovodstvenih iskaza
- zakonski propisi, računovodstvena načela i standardi koji su osnova na kojoj su računovodstveni iskazi sačinjeni
- mišljenje da li računovodstveni iskazi istinito i objektivno prikazuju finansijsko stanje i rezultate poslovanja banke.

Na osnovu ovih podataka mišljenje revizora o istinitosti i objektivnosti računovodstvenih iskaza banke može biti:
- potvrdno mišeljenje: kojim se potvrđuje da su računovodstveni iskazi pravilno evidentirani i da su ssačinjeni u skladu sa podacima iz knjigovodstvenih evidencija
- mišljenje sa ograđivanjem: u zavisnosti od odstupanja može biti:
- mišljenje sa rezervom:kojim revizor konstantuje da se istinitost i objektivnost pojedinih kategorija u aračunovodstvenim iskazima moraju prihvatiti sa rezervom
- uzdržano mišljenje: kojim revizor ocenjuje da ne postoji mogućnost za davanje pouzdanog nišljenja o istinitosti i objektivnosti računovodstvenih iskaza.

Sve ove karakteristike izveštaja revizora najbolje možemo videti na sledećim primerima:

ИЗВEШТАЈ НЕЗАВИСНОГ РEВИЗOРА

Управном одбору и акционарима
Чачанске банке А.Д., Чачак

Обавили смо ревизију приложених финансијских извештаја (страна 3 до 35) Чачанске банке А.Д., Чачак (у даљем тексту “Банка”), који обухватају биланс стања на дан 31. децембра 2006. године и одговарајући биланс успеха, извештај о променама на капиталу и извештај о токовима готовине за годину која се завршава на тај дан, као и преглед значајних рачуноводствених политика и напомене уз финансијске извештаје.

Одговорност руководства за финансијске извештаје

Руководство је одговорно за састављање и објективну презентацију ових финансијских извештаја у складу са Законом о рачуноводству и ревизији Републике Србије и прописима Народне банке Србије који регулишу финансијско извештавање банака. Ова одговорност обухвата: осмишљавање, примену и одржавање интерних контрола које су релевантне за састављање и објективну презентацију финансијских извештаја који не садрже погрешне информације од материјалног значаја, настале услед криминалне радње или грешке; одабир и примену одговарајућих рачуноводствених политика, као и коришћење најбољих могућих рачуноводствених процена.

Одговорност ревизора

Наша одговорност је да изразимо мишљење о приложеним финансијским извештајима на основу обављене ревизије. Ревизију смо обавили у складу са Међународним стандардима ревизије и Законом о рачуноводству и ревизији Републике Србије. Ови стандарди налажу усаглашеност са етичким принципима и да ревизију планирамо и обавимо на начин који омогућава да се, у разумној мери, уверимо да финансијски извештаји не садрже погрешне информације од материјалног значаја.
Ревизија укључује спровођење поступака у циљу прибављања ревизијских доказа о износима и информацијама обелодањеним у финансијским извештајима. Одабрани поступци су засновани на просуђивању ревизора, укључујући процену ризика материјално значајних грешака садржаних у финансијским извештајима, насталих услед криминалне радње или грешке. Приликом процене ових ризика, ревизор разматра интерне контроле које су релевантне за састављање и објективну презентацију финансијских извештаја, у циљу осмишљавања најбољих могућих ревизорских процедура, али не у циљу изражавања мишљења о ефикасности система интерних контрола правног лица. Ревизија, такође, укључује оцену примењених рачуноводствених политика и вредновање значајних процена које је извршило руководство, као и оцену опште презентације финансијских извештаја.Сматрамо да су ревизијски докази које смо прибавили довољни и одговарајући и да обезбеђују солидну основу за изражавање нашег мишљења.

ИЗВEШТАЈ НЕЗАВИСНОГ РEВИЗOРА

Управном одбору и акционарима
Чачанске банке А.Д., Чачак (наставак)

Мишљење

По нашем мишљењу, финансијски извештаји истинито и објективно, по свим материјално значајним питањима, приказују финансијски положај Чачанске банке А.Д., Чачак на дан 31. децембра 2006. године, као и резултате њеног пословања, промене на капиталу и токове готовине за годину која се завршава на тај дан, у складу са Законом о рачуноводству и ревизији Републике Србије, прописима Народне банке Србије који регулишу финансијско извештавање банака и основама за састављање финансијских извештаја обелодањеним у напомени 2. уз финансијске извештаје

Београд, 21. март 2007. године М .Т
Овлашћени ревизор

ИЗВEШТАЈ НЕЗАВИСНОГ РEВИЗOРА

Управном одбору и акционарима Нишке банке А.Д., Ниш (наставак)

Мишљење

По нашем мишљењу, финансијски извештаји истинито и објективно, по свим материјално значајним питањима, приказују финансијски положај Нишке банке А.Д., Ниш на дан 31. децембра 2006. године, као и резултате њеног пословања, промене на капиталу и токове готовине за годину која се завршава на тај дан, у складу са Законом о рачуноводству и ревизији Републике Србије, прописима Народне банке Србије који регулишу финансијско извештавање банака и основама за састављање финансијских извештаја обелодањеним у напомени 2. уз финансијске извештаје.

Скретање пажње

Не изражавајући резерве у односу на дато мишљење, скрећемо пажњу да је Банка дужна да обим свог пословања усклади са прописаним показатељима, односно да обим и структуру својих ризичних пласмана усклади са Законом о банкама и прописима Народне банке Србије. Као што је обелодањено у напомени 22в. уз финансијске извештаје, на дан 31. децембра 2006. године, сви показатељи обима пословања, односно обима и структуре ризичних пласмана били су усклађени са прописаним односима, осим показатеља улагања у основна средстава и учешћа у капиталу који износи 88.47 % и изнад је прописаног максимума од 60% нето капитала Банке.

Београд, 16. март 2007. године М .Т
Овлашћени ревизор

6.4Napomene uz finansijske izveštaje

- Napomene uz finansijske izveštaje sadrže:
- osnovne podatke o banci i obimu izvršenih ispitivanja u toku revizije,
- pregled značajnih računovodstvenih politika koje su primenjene prilikom sastavljanja
računovodstvenih iskaza ,
- obrazloženje osnovnih informacija koje su sadržane u računovodstvenim iskazima kao što su:
- objašljenje značajnih pitanja iz poslovanja
- forma i sadržaj računovodstvenih iskaza
- primenjene računovodstvene politike
- obim izvršenih provera
- osnove za iskazivanje pojedinačnih iznosa odstupanja od propisa i standarda
- napomene vezane za prihode i rashode i da li se banka pridržavala propisa o monetarnoj
politici.

7. Analiza uz izveštaj o izvršenoj reviziji finansijskih izveštaja

Analiza uz izveštaje o izvršenoj reviziji predstavlja specifičnost zakonske revizije propisane odlukom Narodne banke Srbije.Na osnovu ovih analiza Narodna banka je u mogućnosti da ocenjuje bonitet banaka i prati izloženost banke rizicima bankarskog poslovanja.
Analize uz izveštaj o izvršenoj reviziji računovodstvenih iskaza po odluci Narodne banke čine:
- analiza bilansa stanja i bilansa uspeha banke,
- analiza boniteta banke.

7.1 Analiza bilansa stanja i bilansa uspeha banke

Analiza bilansa stanja i bilansa uspeha banke treba da sadrži sledeće:
- podatke o poslovnoj politici banke i to naročito podatke o kreditnoj politici banke,
- promene stanja datih kredita u toku godine, ispravke vrednosti potraživanja, dospelih
nenaplaćenih potraživanja i dugoročnih obaveza,
- stepen usaglaženosti obaveza i potraživanja
- podatke i informacije o deviznoj štednji stanovništva
- osnove na kojima su izvršene dugoročne rezervacije i paušalno rezervisanje
- strukturu gubitka odnosno iznos nepokrivenog gubitka
- prihode po osnovu kamata po aktivi određenog stepena naplativosti
- rashode po osnovu kamata po osnovu depozita i uzetim kreditima
- način raspodele dobiti i
- eventualno neslaganje između sredstava i izvora sredstava po poslovima u ime i za račun pravnih lica i građana i razloge koji su ga izazvali.

БИЛАНС УСПEХА
У периоду од 1. јануара до 31. децембра 2006. године
(У хиљадама динара)
Напомeна 2006. 2005.

Приходи од камата 3.1, 4а 524,084 387,110
Расходи камата 3.1, 4б (97,563) (38,283)
Добитак по основу камата 426,521 348,827

Приходи од накнада и провизија 3.1, 5а 238,767 189,726
Расходи накнада и провизија 3.1, 5б (13,676) (17,497)
Добитак по основу накнада и провизија 225,091 172,229

Нето приход по основу продаје хартија од вредности 306 -
Нето приходи од курсних разлика 3.2 29,125 23,214
Приходи од дивиденди и учешћа 8 8
Остали пословни приходи 6 160,548 37,713
Расходи индиректних отписа пласмана и резервисања 3.5, 7а (24,232) (149,165)
Остали пословни расходи 8 (468,036) (308,291)
(Расходи)/приходи од промене вредности
имовине и обавеза 3.4 (52,221) 6,275

ДОБИТАК ИЗ РЕДОВНОГ ПОСЛОВАЊА ПРЕ
ОПОРЕЗИВАЊА 297,110 130,810

Порез на добитaк 3.12, 9a (15,440) (6,191)
Добитак од креираних одложених пореских средстава
и смањења одложених пореских обавеза 3.12, 9a - 14
Губитак од смањења одложених пореских средстава и
креирања одложених пореских обавеза 3.12, 9a (4,019) -

ДОБИТАК 277,651 124,633

Зарада по акцији у динарима
Основна зарада по акцији 2,847.35 1,571.78

БИЛАНС СТАЊА
На дан 31. децембра 2006. године
(У хиљадама динара)
Напомeна 2006. 2005.
АКТИВА
Готовина и готовински еквиваленти 10 635,043 455,157
Депозити код централне банке и хартије од вредности
које се могу рефинансирати код централне банке 11 1,629,223 639,904
Потраживања за камату и накнаду 12 48,150 25,938
Пласмани банкама 13 43,501 6,451
Пласмани клијентима 14 3,615,484 1,947,949
Хартије од вредности и други пласмани којима се тргује 15 26,004 -
Улагања у хартије од вредности које се држе до
доспећа 16 73,022 3,775
Учешћа у капиталу и остале хартије од вредности
расположиве за продају 17 6,092 2,968
Инвестиционе некретнине 18 240 246
Основна средства 18 696,475 459,116
Остала средства и активна временска разграничења 19 21,061 4,829
Одложена пореска средства 9в 12,952 16,972

Укупна актива 6,807,247 3,563,305

ПАСИВА
Обавезе према банкама 20 914,298 298,240
Обавезе према клијентима 21 2,612,313 1,651,639
Обавезе за камате и накнаде 22 14,004 6,187
Обавезе по основу хартија од вредности 950 -
Обавезе по основу текућег пореза на добитак 9,765 -
Остале обавезе из пословања 23 21,138 12,204
Резервисања 24 3,832 29,995

Укупне обавезе 3,576,300 1,998,265

КАПИТАЛ
Акцијски и остали капитал 25 2,188,020 865,300
Резерве 765,276 575,107
Акумулирани добитак 277,651 124,633

Укупан капитал 3,230,947 1,565,040

Укупна пасива 6,807,247 3,563,305

ВАНБИЛАНСНЕ ПОЗИЦИЈЕ 26 4,156,943 2,554,568

БИЛАНС УСПEХА
У периоду од 1. јануара до 31. децембра 2006. године
(У хиљадама динара)

Напомeна 2006. 2005.

Приходи од камата 3.1, 4a 361,640 229,270
Расходи камата 3.1, 4б (62,950) (31,704)

Добитак по основу камата 298,690 197,566

Приходи од накнада и провизија 3.1, 5a 181,169 148,577
Расходи накнада и провизија 3.1, 5б (25,235) (28,065)

Добитак по основу накнада и провизија 155,934 120,512

Нето приход по основу продаје хартија од вредности 3.8, 3.9 25,185 7,810
Нето приходи од курсних разлика 3.2, 3.5 34,478 21,321
Приходи од дивиденди и учешћа 204 300
Остали пословни приходи 6 163,119 260,285
Расходи индиректних отписа пласмана и резервисања 3.6, 7a (241,085) (118,586)
Остали пословни расходи 8 (630,830) (464,219)

(ГУБИТАК)/ДОБИТАК ИЗ РЕДОВНОГ
ПОСЛОВАЊА ПРЕ ОПОРЕЗИВАЊА
(194,305)
24,989

Порез на добит 3.15, 9 (1,121) (134)
Добитак од креираних одложених пореских средстава
и смањења одложених пореских обавеза
3.15, 9
2,099
-

(ГУБИТАК)/ДОБИТАК ПОСЛЕ ОПОРЕЗИВАЊА (193,327) 24,855

Зарада по акцији у динарима
Основна зарада/(губитак) по акцији (1,909) 245

БИЛАНС СТАЊА
На дан 31. децембра 2006. године
(У хиљадама динара)

Напомeна 2006. 2005.

АКТИВА
Готовина и готовински еквиваленти 10 374,477 284,268
Депозити код централне банке и хартије од вредности
које се могу рефинансирати код централне банке 11 826,130 325,311
Потраживања за камату и накнаду 12 29,129 10,652
Пласмани банкама 13 140,323 625,852
Пласмани клијентима 14 934,647 651,986
Хартије од вредности и други пласмани којима се тргује
3.8 4,421 4,625
Улагања у хартије од вредности које се држе до
доспећа
3.10 12,821 39,837
Учешћа у капиталу и остале хартије од вредности
расположиве за продају 15 35,752 61,891
Нематеријална улагања 16 32,109 32,290
Основна средства 16 1,086,003 1,122,567
Инвестиционе некретнине 16 41,526 41,526
Средства намењена продаји 9,236 9,236
Остала средства и активна временска разграничења 17 13,401 31,314
Преплаћени порез на добитак 141 -

Укупна актива 3,540,116 3,241,355

ПАСИВА
Обавезе према банкама 18 264,560 321,941
Обавезе према клијентима 19 1,747,629 1,235,265
Обавезе за камате и накнаде 8,170 6,348
Остале обавезе из пословања 20 55,335 18,191
Резервисања 21 100,074 93,317
Остале обавезе и пасивна временска разграничења 3,162 -
Одложене пореске обавезе 9в 12,168 -

Укупне обавезе 2,191,098 1,675,062

КАПИТАЛ 22
Акцијски и остали капитал 1,014,233 1,014,233
Резерве 476,892 516,298
Акумулирани (губитак)/добитак (142,107) 35,762

Укупан капитал 1,349,018 1,566,293

Укупна пасива 3,540,116 3,241,355

ВАНБИЛАНСНЕ ПОЗИЦИЈЕ 23 7,135,474 7,264,213

7.2 Analiza boniteta banke

Analiza boniteta banke prema odluci Narodne banke Srbije obuhvata sledeća poglavlja:
- kapital banke
- kvalitet aktive
- pokazatelje poslovanja
- profitabilnost
- likvidnost
- rizik od promena kamatnih stopa
- rizik od promena kurseva valuta
- izloženost banke rizicima od potencijalnih obaveza
- kadrovsku, tehničku i organizacionu osposobljenost
- stepen automatske obrade podataka.

Strukturu akcijskog kapitala treba prikazati na sledeći način kao na primeru:

% улога

Назив акционара 31. децембар
2006. 31. децембар
2005.

Република Србија 38.81 43.52
European Bank for Reconstruction and Development,
Лондон
24.97
-
East Capital Asset Management, Стокхолм 5.04 7.78
Београдска банка А.Д.- у стечају, Београд 4.45 6.88

AC Group:
5.43
3.01
- АЦ Наложбе, Љубљана 3.35 0.45
- АЦ Инвест д.о.о., Београд 2.02 2.44
- АЦ Брокер, Београд 0.06 0.12

U delu izveštaja o kapitalu banke potrebno je:
- navesti najveće akcionare banke i dati komentar o eventualnoj promeni vlasničke strukture,
- dati strukturu kapitala, promene u strukturi kapitala tokom godine i osnove po kojima je došlo -
do tih promena
- posebno specificirati akcionare i visinu njihovog akcionarskog kapitala ako njihov udeo prelazi
5% trajnog kapitala
- dati objašnjenje kriterijuma za raspodelu revalorizacije kapitala po osnivačima
- dati objašnjenje načina raspodele dividende po osnivačima.

ИЗВEШТАЈ О ПРОМEНАМА НА КАПИТАЛУ
У периоду од 1. јануара до 31. децембра 2006. године
(У хиљадама динара)
2006. 2005.
АКЦИЈСКИ КАПИТАЛ
Стање на почетку године 865,300 796,130
Емисија акција у складу са Законом о регулисању односа између СРЈ и
правних лица и банака са територије СРЈ које су првобитни дужници
или гаранти према повериоцима Париског и Лондонског клуба - 71,410
Емисија акција у складу са Законом о регулисању јавног дуга СРЈ по
основу девизне штедње грађана и Уговора о купопродаји дела
непокретности банака у стечају 136,970 -
Уложена нова средства акционара 333,630 -
Пренос неноминираног капитала на резерве - (2,240)

Стање на крају годину 1,335,900 865,300

ЕМИСИОНА ПРЕМИЈА
Стање на почетку године - -
Емисиона премија по основу емисије акција - Европска банка за реконструкцију и развој 852,120 -

Стање на крају годину 852,120 -

ОСТАЛИ КАПИТАЛ
Стање на почетку године - 2,660
Пренос осталог капитала на резерве - (2,660)

Стање на крају године - -

РЕЗЕРВЕ БАНКЕ
Резерве из добити за процењене губитке
Стање на почетку године 16,125 15,150
Пренос текуће добити у резерве на име покрића
посебне резерве за процењене губитке 2,499 975

Стање на крају године 18,624 16,125

Друге резерве из добити
Стање на почетку године 305,412 189,931
Расподела акумулиране добити 122,134 110,577
Пренос неноминираног капитала - 2,240
Пренос са осталог капитала - 2,660
Неноминирани капитал - конверзија 3 4

Стање на крају године 427,549 305,412

РЕВАЛОРИЗАЦИОНЕ РЕЗЕРВЕ
Стање на почетку године 253,570 253,570
Ефекат процене основних средстава 65,533 -

Стање на крају године 319,103 253,570

АКУМУЛИРАНИ ДОБИТАК
Стање на почетку године 124,633 111,552
Пренос на резерве (124,633) (111,552)
Добитак текуће године 277,651 124,633

Стање на крају године 277,651 124,633

УКУПНО КАПИТАЛ 3,230,947 1,565,040

Kako kreditni rizik može uticati na likvidnost banke i troškove pribavljanja novih sredstava Narodna banka Srbije je donela kriterijume koje banke treba da primenjuju u proceni aktive i ukupnih potraživanja od jednog komitenta.U delu kvaliteta aktive potrebno je:
- prikazati strukturu rizične i nerizične aktive, analizirati rizičnu aktivu i iskazati potrebnu rezervu za tu aktivu,
- analizirati kreditni portfolio, dati podatke o najvećim dužnicima i korisnicima velikih kredita kao i podatke o kreditima odobrenim akcionarima,
- dati podatke o kamatonosnoj i nekamatonosnoj aktivi nakon izvršenih korekcija i analizirati njihov odnos
- prikazati strukturu i visinu potraživanja od drugih banaka
- analizirati poslove u ime i za račun pravnih lica i građana ako su na računima knjiženi rizični plasmani.

Zakonom o bankama regulisani su sledeći pokazatelji poslovanja:
- adekvatnost kapitala je odnos između neto kapitala i neto rizične aktive iznos mora biti min. 8%
- učešće kapitala u pasivi je odnos kapitala i ukupne aktive, iznos min. 20%
- učešće sredstava stanovništva u pasivi je odnos između bruto sredstava stanovništva i ukupne pasive, iznos max. 50%
- odnos kratkoročnih plasmana i kratkoročnih izvora,iznos veći ili jednak 100%
- odnos devizne aktive i devizne pasive iznos od 95-105%
- veliki i najveći mogući krediti u odnosu na kapital: ukupna vrednost velikih i najvećih kredita ne može biti veča od 80% kapitala
- trajna ulaganja u preduzeća max. 15% kapitala banke
- trajna ulaganja u banke i druge finansijske organizacije: max. 51% kapitala banke
- plasmani u osnovna sredstva : max. 20% kapitala banke.

U analizi uz izveštaj u delu profitabilnosti treba:
- dati komentar ostvarene razlike između aktivne i pasivne kamate
- analizirati kamate po vrstama plasmana i odgovarajućih izvora
- analizirati kamatonosnu i nekamatonosnu aktivu
- dati neophodna objašljenja za prihode i rashode po osnovu kursnih razlika
- dati objašnjenje i strukturu ostalih prihoda i rashoda i odnos ostalih prihoda u ukupnim prihodima banke, odnosno rashoda u ukupnim rashodima banke
- dati osnovne pokazatelje kao odnos između
- dobiti(gubitak) i aktive
- prihoda od kamata i aktive
- rashoda od kamata i pasive
- ostalih prihoda i aktive
- ostalih rashoda i pasive

U cilju kontrole rizika likvidnosti odlukom Narodne banke Srbije propisano je da se u poglavlju o likvidnosti daje:
- analiza ročne usklađenosti aktive i pasive,
- objasni politika rukovodstva u vezi sa kontrolom likvidnosti, metode praćenja priliva i odliva i postojanje limita za neusklađenost priliva i odliva,
- koliko je puta i koliko dugo žiro račun banke bio u blokadi,
- detalje o garancijama koje su banci stavljeni na raspolaganje za pokriće privremenih nedostataka sredstava,
- pregled sledećih odnosa:
- ukupnih kredita i ukupnih depozita,
- likvidne aktive i ukupnih depozita,
- likvidne aktive i ukupne aktive i
- likvidne aktive i kratkoročnih obaveza.

U cilju sagledavanja kontrole rizika kamatnih stopa od strane rukovodstva neophodno je:
- objasniti politiku kojom se banka koristi da bi ograničila uticaj promena stopa aktivne i pasivne kamate
- opisati metode i postupke koje banka primenjuje da bi ublažila rizik od čestih promena kamatnih stopa
- dati omentar o izloženosti riziku od promena kamatnihstopa za kamatonosne pozicije.

U cilju usklađivanja valutnih rizika Narodna banka Srbije je propisala osnovne odnose između deviznih potraživanja i obaveza preko pokazatelja poslovanja.Tako da je u delu analize koje se odnose na rizik od promena kurseva valuta potrebno:
- opisati politiku kojom se banka koristila da postavi ograničenja u vezi sa deviznom pozicijom i
- navesti detalje o izloženosti banke riziku od promena kurseva stranih valuta.

Kako za banku vanbilansne obaveze (garancije, akreditivi) predstavljaju istu vrstu rizika kao i kreditni u tom poglavlju potrebno je:
- dati strukturu vanbilansne aktive i promene u toku godine
- navesti da li je bilo isplata po datim oblicima jemstava i koliko
- navesti da li banka i dalje daje jemstvo komitentima za koje je izvršila plaćanje.

Veliki broj i složenost poslovnih transakcija utiče na značaj tehničke opreme i stručnost radnika u bankarskom poslovanju pa je u ovom delu analize potrebno:
- navesti kadrovsku strukturu banke s ukupnim brojem zaposlenih
- ime i prezime direktora banke, članove upravnog i nadzornog odbora
- prikazati organizacionu mrežu banke sa organizacionim delovima
- opisati i dati komentar tehničke opremljenosti koja obuhvata:
- veličinu poslovnog prostora
- da li poslovni prostor po veličini zadovoljava propisane standarde u odnosu na broj
zaposlenih
- da li odgovara obimu i vrsti poslova banke i
- da li je računarska oprema u vlasništvu banke.

U delu analize o evidentiranju, ažuriranju i čuvanju podataka potrebno je:
- opisati dostignuti stepen automatske obrade podataka u poslovanju banke i navesti da li je postignuta potpuna kompjuterizacija
- posebno naznačiti tip računara koji banka poseduje,
- stepen pouzdanosti kompjuterske obrade
- da li su programi za kompjutersku obradu atestirani kod ovlašćenje organizacije za atestiranje računovodstvenih softvera.

ZAKLJUČAK

Značaj banaka za državu i njen privredni sistem povlači sa sobom i značaj revizije banaka.Revizija banaka je samim tim i veoma odgovoran posao koji obavlja Centralna banka i ovlašćene revizorske kuće.Osnovni cilj vršenja revizije banaka je provera njihove likvidnosti i stepen izloženosti rizicima bankarskog poslovanja.Banka je specifično preduzeće koje radi sa novcem pa je otuda i njena revizija specifična.U bankarskom poslovanju rizici su veći i brojniji jer se rizici kao što su kamatni, valutni i kreditni rizik javljaju samo u bankarskom poslovanju.Revizija banaka kao i ostalih preduzeća treba da se oslanja na zakonske kriterijume, propise i standarde kako bi komitenti banke imali sigurnost u banku.Najveću pretnju reviziji banaka predstavljaju finansijske prevare i manipulacije.I sami smo svedoci prevara koje su se desile u načoj zemlji u relativno bliskoj prošlosti ali i likvidiranja banaka usled uticaja politike i neovlašćenih lica na rad banaka.Kako je naša zemlja u procesu tranzicije potrebne su promene u sektoru finansija i računovodstva kao jedan od najvažnijih oblasti za razvoj države i privrede.Sve je veći značaj kredita i bankarskih usluga, ne samo za privredu nego i za većinu građana pa je svima potrebna sigurnost u banke i bankarski sistem.Nažalost po nas same revizija nije još uvek razvijena kao u ostalim zemljama pre svega jer je dugo namerno izbegavana.Promenom vlasti počele su i naše integracije sa Evropskom Unijom i međunarodnim finansijskim institucijama.To je bio i početak razvoja revizije kod nas.Revizija je kod nas u razvoju i čini mi se da tek treba da uvidimo njen stvarni značaj a ne da je uvodimo iz razloga kako bi se približili Evropi i evropskom zakonodavstvu samo da bi rekli kako imamo takvo uređenje u državi i privredi bez stvarne primene.
Ja sam se odlučio za ovu temu jer smatram da kao student finansijskog smera revizija predstavlja najlogičniji izbor za dalji rad.Smatram da su finansijske informacije osnova za donošenje odluka kao u preduzeću, bankama tako i u državi.Revizija tek treba da se razvija što za mene predstavlja mogućnosti za dalje usavršavanje.

LITERATURA:

1. Prof. dr. Slobodan Vidaković - „ Eksterna revizija Finansijskih izveštaja”, Fakultet za uslužni biznis, Novi sad, 2007.
2. Prof. dr. Slobodan Vidaković - „Finansijsko izveštavanje – osnova upravljanja biznisom”, Fakultet za uslužni biznis, Novi Sad, 2005
3. Prof. dr. Slobodan Vidaković - „Finansijski due diligence privrednih društava”, Fakultet za uslužni biznis, Novi Sad, 2007
4. Doc. dr Sonja Bunčić - „ Pravni položaj banke”, Fakultet za uslužni biznis, Novi Sad, 2007 god.
5. Finansijski izveštaji i izveštaj nezavisnog revizora „Deloitte” Čačanska banka A.D, Čačak, 31.12.2006 god.
6. Finansijski izveštaji i izveštaj nezavisnog revizora „Deloitte” Niška banka A.D, Niš 31.12.2006 god.
7. http://www.nbs.yu/
8. American Institute of Certified Public Accountants
9. IFAC Handbook 2002, Ethics and International Standards on Auditing IFAC, New York, 2002
10. IFAC Handbook 1998, Tecnical Pronouncements, IFAC, New York,
2002
11. Organisation for Economic Co-operation and Development

SR "Eksterna revizija u bankarskom biznisu"

Sinko