„Magnohrom“ traži da grad plati plac
Izvor: Blic Srbo Trifunović | 08. 04. 2011. - 00:02h
KRALJEVO - Obnovu kompleksa stambenih zgrada u Dositejevoj ulici oštećenih u zemljotresu zakočio je spor gradske uprave i „Magnohroma”. Grad je voljan da uzme kredit i sazida nove umesto oštećenih zgrada za koje je procenjeno da ne mogu biti sanirane i da deo stanova podeli sadašnjim vlasnicima, a deo ponudi na tržištu. „Magnohrom”, koji je vlasnik zemljišta, međutim, traži nadoknadu za dva hektara jer, kako objašnjavaju, gradske vlasti im uredno fakturišu obaveze za svu imovinu koju imaju.
Stanari čekaju na dogovor: Kompleks u Dositejevoj ulici
- Ceo taj projekt bi bio vredan oko deset miliona evra i za njega bi se konkurisalo kod evropskih investicionih banaka. Prvi signali pokazuju da su Evropska investiciona banka i Razvojna banka Saveta Evrope voljne da nam odobre taj novac. Projekat bi se odvijao fazno, tako što bi se u urađene objekte useljavali stanari iz zgrada koje treba rušiti i tako dok se čitav prostor ne privede nameni - kaže Ljubiša Simović, gradonačelnik Kraljeva.
Muka je, međutim, što su vlasnici zemljišta gde treba da se zida uglavnom Fabrika vagona i „Magnohrom”. I jedna i druga firma trenutno su pod patronatom Akcijskog fonda Srbije koji je u njima imenovao privremene zastupnike kapitala. S njima su gradske vlasti organizovale sastanak radi dogovora o transferu prava na zemlju.
- U Fabrici vagona su voljni da zemljište ustupe gradu, ali je „Magnohrom” tražio nadoknadu za plac kojim gazduje. Bojim se da zbog toga ceo projekt ne bude ugrožen - kaže Ljubiša Simović, gradonačelnik Kraljeva.
Kao i na mnogim drugim lokacijama u gradu, od Doma društvenih organizacija do podvožnjaka u Dositejevoj, „Magnohrom” je i ovde zvanični gazda na 1,9 hektara izuzetno skupog zemljišta.
- Tačno je da u tim zgradama živi dosta sadašnjih, ali i bivših radnika „Magnohroma”, ali je isto tako tačno da se „Magnohromu” za to zemljište uredno fakturiše sve što grad treba da naplati, što država treba da naplati takođe, a mi sem da plaćamo račune nemamo drugi interes od tog placa. Dobijamo mi fakture i za druga zemljišta koja se vode na nas. Podvožnjak u Dositejevoj je recimo naše vlasništvo. Celu Dositejevu je od kaldrme napravio „Magnohrom”. Samo FETP za iznošenje smeća dobija fakturu od 147.000 dinara, a kada treba da iznesu lišće za veliki kontejner, traže još po 3.500 dinara. Mi imamo uglavnom industrijski otpad koji ne ide na deponiju. Šta to košta 147.000 dinara? Koštaju kvadrati prostora, jer je grad propisao da se plaća po kvadratu, a ne po obavljenom poslu. Odbili su da otpišu dug za vodu, iako je država donela takav propis. Grad sve naplaćuje, a hoće zemlju džabe. Može zemlja, ali da se nagodimo, da prebijemo dugove kaže Dragutin Majstorović, zastupnik državnog kapitala u „Magnohromu”.
Po njegovim rečima, ova firma ne traži od grada novac, već način da se kroz odbijanje dugova prema gradskoj kasi i kasama javnih preduzeća kompenzuje dug firme. Bez toga neće biti ni kredita, ni novih zgrada, jer je uslov za dobijanje novca koji postavljaju evropske banke da vlasništvo nad zemljom bude nesporno, odnosno da ono bude u posedu grada.
Spor vlasti i fabrike koči obnovu zgrada
Izvor: Blic Srbo Trifunović | 08. 04. 2011. - 00:02h
KRALJEVO - Obnovu kompleksa stambenih zgrada u Dositejevoj ulici oštećenih u zemljotresu zakočio je spor gradske uprave i „Magnohroma”. Grad je voljan da uzme kredit i sazida nove umesto oštećenih zgrada za koje je procenjeno da ne mogu biti sanirane i da deo stanova podeli sadašnjim vlasnicima, a deo ponudi na tržištu. „Magnohrom”, koji je vlasnik zemljišta, međutim, traži nadoknadu za dva hektara jer, kako objašnjavaju, gradske vlasti im uredno fakturišu obaveze za svu imovinu koju imaju.
Stanari čekaju na dogovor: Kompleks u Dositejevoj ulici
- Ceo taj projekt bi bio vredan oko deset miliona evra i za njega bi se konkurisalo kod evropskih investicionih banaka. Prvi signali pokazuju da su Evropska investiciona banka i Razvojna banka Saveta Evrope voljne da nam odobre taj novac. Projekat bi se odvijao fazno, tako što bi se u urađene objekte useljavali stanari iz zgrada koje treba rušiti i tako dok se čitav prostor ne privede nameni - kaže Ljubiša Simović, gradonačelnik Kraljeva.
Muka je, međutim, što su vlasnici zemljišta gde treba da se zida uglavnom Fabrika vagona i „Magnohrom”. I jedna i druga firma trenutno su pod patronatom Akcijskog fonda Srbije koji je u njima imenovao privremene zastupnike kapitala. S njima su gradske vlasti organizovale sastanak radi dogovora o transferu prava na zemlju.
- U Fabrici vagona su voljni da zemljište ustupe gradu, ali je „Magnohrom” tražio nadoknadu za plac kojim gazduje. Bojim se da zbog toga ceo projekt ne bude ugrožen - kaže Ljubiša Simović, gradonačelnik Kraljeva.
Kao i na mnogim drugim lokacijama u gradu, od Doma društvenih organizacija do podvožnjaka u Dositejevoj, „Magnohrom” je i ovde zvanični gazda na 1,9 hektara izuzetno skupog zemljišta.
- Tačno je da u tim zgradama živi dosta sadašnjih, ali i bivših radnika „Magnohroma”, ali je isto tako tačno da se „Magnohromu” za to zemljište uredno fakturiše sve što grad treba da naplati, što država treba da naplati takođe, a mi sem da plaćamo račune nemamo drugi interes od tog placa. Dobijamo mi fakture i za druga zemljišta koja se vode na nas. Podvožnjak u Dositejevoj je recimo naše vlasništvo. Celu Dositejevu je od kaldrme napravio „Magnohrom”. Samo FETP za iznošenje smeća dobija fakturu od 147.000 dinara, a kada treba da iznesu lišće za veliki kontejner, traže još po 3.500 dinara. Mi imamo uglavnom industrijski otpad koji ne ide na deponiju. Šta to košta 147.000 dinara? Koštaju kvadrati prostora, jer je grad propisao da se plaća po kvadratu, a ne po obavljenom poslu. Odbili su da otpišu dug za vodu, iako je država donela takav propis. Grad sve naplaćuje, a hoće zemlju džabe. Može zemlja, ali da se nagodimo, da prebijemo dugove kaže Dragutin Majstorović, zastupnik državnog kapitala u „Magnohromu”.
Po njegovim rečima, ova firma ne traži od grada novac, već način da se kroz odbijanje dugova prema gradskoj kasi i kasama javnih preduzeća kompenzuje dug firme. Bez toga neće biti ni kredita, ni novih zgrada, jer je uslov za dobijanje novca koji postavljaju evropske banke da vlasništvo nad zemljom bude nesporno, odnosno da ono bude u posedu grada.