Spisak religija

Angie83 · 19.06.2010

Списак религија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Списак религијa обухвата само једну од неколико могућих класификација. Пошто има веома пуно малих религија, од којих многе не могу бити потврђене као стварне, овај списак није потпун и коначан.

Aврамске религије

Група монотеистичких традиција понекад груписаних заједно у сврху упоређивања, јер се све односе на патријарха по имену Аврам.

Дармичке религије

Религије засноване на концепту Дарме, такође религије пореклом из Индије

Хиндуизам
- Агама Хинду Дарма (Јавански Хиндуизам)
- Шаивизам
- Шактизам
- Смартизам
- Ваишнавизам (Монотеизам)
- Шест главних школа Хинду филозофије
Будизам
- Зен будизам
- Махајана
- Хинајана
  - Теравада
- Ваџрајана (Тантрички Будизам)
Џаинизам
- Дигамбара
- Шветамбара
Сикизам
Ајавази

Персијске религије

Источноазијске религије

Откривене религије

Религије чији припадници верују у једног Бога (класични монотеизам), и који следе Индоевропску културу веровања, филозофије и ангелологије.

Зороастризам
Гностицизам
- Василидијани
- Богумили
- Борборити
- Каинити
- Карпократијанци
- Катари
  - Маркионити (нису гностици у потпуности)
- Офити
- Валентијанци

Домородачке религије

Усмено преношени канон домородачких народа. Многе од ових религија укључују неку врсту анимизма, а многе су данас непостојеће.

Афричке религије
Европске религије
- Англо-саксонска митологија
- Митологија Баска
- Друидизам (Келтска религија)
- Финска митологија
- Грчка религија
- Скандинавска митологија
- Римска религија
- Словенска митологија
Азијске религије
- Вавилонска и Асирска религија
- Бон (религија) (домородачко тибетанско веровање)
- Кинеска митологија
- Шинто
- Тенгризам (домородачко веровање Монгола, Татара и Казака)
- Језидис (модификовано домородачко веровање Курда)
Религије америчких домородаца
Религије Океаније
- Митологија Абориџина
- Балинеска митологија
- Митологија Маора
- Модекнгеи (Република Палау)
- Домородачка религија Науруа
- Полинезијска митологија
Карго култови

Афричке дијаспоричке религије

Афричке дијаспоричке религије су бројне, међусобно повезане религије које су се развиле у Америци међу робовима из Африке и њиховим потомцима у државама Кариба и Латинске Америке, као и на југу САД. Ове религије су се развиле из Афричких традиционалним религијама,посебно од оних из Западне и Централне Африке.

zjovan29 · 10.11.2010

Religija

Religija je društvena pojava koja podleže određenim zakonima nastajanja, razvoja i nestajanja. Religiju možemo definisati i kao duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim višim, svetim bićem, odnosno Bogom. Bog (na sanskritskom “gospodar hleba”) je ljudska zamisao o nekoj natprirodnoj, onostranoj sili. I sama reč religija vodi poreklo od latinske reči “religare” što znači ponovo svezati, prepovezati. Dakle, religija je oblik društvene svesti u kome se prirodne i društvene sile prikazuju kao natprirodne, nezavisne od čoveka, prirode i istorije. Svaka religija podrazumeva više ili manje jednostavno učenje koje se odnosi na suštinu, svrhu i poreklo svega postojećeg. Takođe, svaka religija podrazumeva određene oblike verskih zajednica, kao i određene obrede, ritualne radnje koje se obavljaju na posvećenim mestima, odnosno u određenim institucijama (crkve, džamije, sinagoge, hramovi...).

Teorije religije

Postoje tri osnovne grupe teorija religije. Prema prvoj, religija je izum jedne (obično vladajuće odnosno privilegovane) grupe ljudi kao sredstvo zaštite privilegija iste te grupe ljudi. Prema drugoj grupi teorija, religija je trajna egzistencijalna karakteristika ljudskog bića. Najzad, prema trećoj grupi teorija, religija je samo ljudska sklonost ka sujeverju proizašla iz nedovoljnog poznavanja prave prirode stvari.
Kada, gde, kako i zašto su nastale prve religije?

Prvi oblici religije javljaju se još u prvobitnoj ljudskoj zajednici kao posledica čovekovog uviđanja da se mnoge stvari u prirodi dešavju i bez njegove volje i da on na te pojave ne može da utiče niti da ih kontroliše ma koliko se trudio. Takve pojave su na primer suše, poplave, munje, gromovi i slično. Tako je čovek došao na ideju o postojanju viših sila. Tako su u čovekovom umu nastali prvi oblici “bogova” koji su simbolizovali jedinstvene moći koje suvereno vladaju čovekovim postojanjem. Čovek je nastojao da ove više sile umilostivi molitvama i žrtvovanjem.
Podela religije

Postoje dve vrste religija , politeističke religije i monoteističke religije. Za politeističke religije (grčki: poli - više, mnogo i theos - bog) karakteristično je verovanje u više bogova, različita božanstva koja vladaju različitim sektorima prirode i ljudskog delovanja. Politeizam je karakterističan za stare, prirodne, paganske religije. Politeističke religije su više ritualne, obredne nego teorijske. Politeističke religije uglavnom ne teže širenju za razliku od monoteističkih. Najznačajnije stare religije su bile politeističke (egipatska, starogrčka, rimska, odinizam...). Gotovo svi narodi na tlu Evrope su pre primanja hrišćanstva ispovedali razne paganske, prirodne, politeističke religije. Iako su politeističke religije po nastanku starije od monoteističkih, danas su gotovo iščezle (izuzetak su hinduizam i plemenske religije).

Za monoteističke religije (grčki: monos - jedan i theos - bog) je karakteristično obožavanje jednog boga, i to je osnovna razlika u odnosu na politeističke religije. Druga bitna razlika između politeističkih i monoteističkih religija je u tome što su politeističke religije mahom narodne religije, dok su monoteističke religije nadnacionalne i univerzalne (izuzetak je jevrejska religija) i u načelu se ne ograničavaju na jedan klan, pleme, narod ili državu. Monteističke religije nastajle su u periodu od šestog veka pre nove ere do sedmog veka nove ere. U svim monoteističkim religijama mogu se naći izvesne zajedničke karakteristike. Prva zajednička karakteristika je već spomenuti univerzalni, nadnacionalni karakter. Druga - sve monoteističke religije su otkrivene, a to znači da su ih osnovali i utemeljili proroci - religijski i moralni reformatori kojima se, svakom ponaosob, otkrio, u duhu prikazao, bog. Treća zajednička karakteristika - sve monoteističke religije su soterološke (grčki: soter - spasilac) što znači da je prorok u isto vreme i spasilac, izbavitelj naroda. Četvrta zajednička karakteristika je protivčulno, asketsko i aseksualno stanovište koje zauzimaju sve monoteističke religije, stavljajući duhovno iznad materijalnog i telesnog, čak proglašavajući nagone i strasti zlim. Upravo ovu stranu religije oštro su kritikovali mnogi filozofi i naučnici, među kojima su najpoznatiji Zigmund Frojd i Fridrih Niče. Najzad, sve monoteističke religije su eshatološke (grčki eshaton - ono krajnje) što znači da prema ovim religijama postoji kraj sveta.
Monoteističke religije su hrišćanstvo, judaizam, budizam, islam, a dualistička religija je zoroastrizam.
BROJ VJERNIKA U SVIJETU:

1.JEVREJSKA RELIGIJA 17.865.000
2.BUDISTI 326.923.000
3.HRIŠCANI
-RIMOKATOLICI 980.000.000
-PROTESTANTI 330.416.000
-PROTESTANTSKE SEKTE 18.858.000
-PRAVOSLAVCI 181.547.000
-ANGLIKANCI 54.557.000
-NE-BIJELCI 149.851.000
-KATOLICI VAN RIMA 3.873.000
4.ISLAM
-MUSLIMANI 961.900.000
izvor:znanje

Spisak religija

Angie83

zjovan29