Špigel: Pet nemačkih zabluda u vezi sa evrom
Tanjug | 15. 05. 2011. - 13:25h
Gotovo trećina Nemaca želela bi da zemlja napusti evrozonu i smatra da je zajednička evropska valuta štetna, jer zemlje poput Grčke, Irske, Portugalije žive o trošku nemačkih poreskih obveznika, pokazuju rezultati jednog od najnovijih ispitivanja javnog mnenja u najsnažnijoj ekonomiji Evropske unije (EU).
Tim povodom je internet izdanje najpoznatijeg nemačkog političkog magazina Špigel navelo pet zabluda protivnika evra, koje prenosi nemačka medijska kuća Dojče vele.
Prva greška
Prva greška je uverenje da Grci lepo žive o nemačkom trošku, pa je i visokotiražni list „Bild“, u petak objavio listu 14 privilegija političara i državnih službenika u Grčkoj
- 16 godišnjih plata, dvostruke penzije, doplata za rad kada je hladno.
Uz sve opravdane kritike, pita „Špigel onlajn“, da li je pravedno suditi o jednoj zemlji po korumpiranim političarima i eliti i odgovara da nije, pogotovo ako se ima u vidu da su Grci 2010. drastično štedeli i smanjili budžetski deficit sa više od 15 odsto na 10,5, program koji bi u Nemačkoj značio smanjenje budžeta za 125 milijardi evra.
Osim toga, zarade u Grčkoj znatno su manje nego u Nemačkoj i niko od zaposlenih u Nemačkoj ne bi menjao svoj posao za onaj u Grčkoj.
Naime, kako je društveni proizvod u Grčkoj po stanovniku za trećinu manji nego u Nemačkoj, najmanje za toliko su manje i zarade, naveo je Špigel.
Druga greška
Druga greška, po magazinu, jeste mišljenje da bi Grcima bilo bolje bez evra jer bi, navodno, onda ponovo uveli drahmu, devalvirali je, privukli turiste i jevtino izvozili fetu i maslinovo ulje.
To bi, po Špigelu, bilo moguće, ali bi druge posledice bile katastrofalne - zemlja više ne bi mogla da vraća dugove koji bi i dalje bili u evrima, i odmah bi bankrotirala.
Postojala bi realna opasnost od socijalnih nemira i juriša na banke kako bi uštedjevine bile prebačene u inostranstvo, došlo bi do sloma finansijskog sistema, a strane banke, uključujući nemačke, mogle bi samo da otpišu grčke dugove.
Treća greška
Treća greška je mišljenje da bi stradale samo banke koje su špekulisale.
Inače, nemačke banke pozajmile su Grčkoj 18 milijardi evra, pri čemu nisu u pitanju samo privatne finansijske institucije, već grčke obveznice imaju i tzv. Landesbanke koje su dobrim delom u državnom vlasništvu, što znači da bi u tom slučaju poreski obveznici u Nemačkoj bili pozvani u pomoć.
Četvrta greška
Četvrta greška, po Sspiglu je večito kukanje kako Nemačka mora za sve da plaća, pri čemu se zaboravlja na sve prednosti koje ta zemlja ima zahvaljujući zajedničkoj valuti, jer najveći deo izvoza - 60 procenata - odlazi u evrozonu.
Osim toga, zahvaljujući evru u Nemačkoj je lakše prebrođena finansijska kriza i inflacija je proteklih godina bila manja nego ikada.
Peta greška
Peta greška je mišljenje da je došao kraj Evropskoj monetarnoj uniji (EMU), jer ukoliko bi Nemačka ponovo uvela marku, došlo bi do velikog rasta njene vrednosti, izvoz bi bio mnogo skuplji i stao bi, a to bi bio i kraj pozitivnog privrednog razvoja u zemlji.
Kraj EMU bi imao katastrofalne posledice - pored onih koje se očekuju i mnogobrojne koje je u ovom trenutku nemoguće predvideti, upozoravaju ekonomisti iz Instituta za svetku privredu u severnom nemačkom gradu Kilu, a p[renosi Špigel.
Iako nema nikakve sumnje da će spasavanje Grčke imati svoju cenu za poreske obveznike u Nemačkoj, to je u svakom slučaju jevtinije od paničnog napuštanja evra, zaključio je „Špigel onlajn“.
Tanjug | 15. 05. 2011. - 13:25h
Gotovo trećina Nemaca želela bi da zemlja napusti evrozonu i smatra da je zajednička evropska valuta štetna, jer zemlje poput Grčke, Irske, Portugalije žive o trošku nemačkih poreskih obveznika, pokazuju rezultati jednog od najnovijih ispitivanja javnog mnenja u najsnažnijoj ekonomiji Evropske unije (EU).
Prema drugoj anketi, velika većina Nemaca je protiv novog jemstva za grčki dug, pa samo jedan medju petoricom smatra da bi to bio prihvatljiv potez, 47 odsto da bi bio „lažan“, dok 33 odsto nema mišljenje.
Tim povodom je internet izdanje najpoznatijeg nemačkog političkog magazina Špigel navelo pet zabluda protivnika evra, koje prenosi nemačka medijska kuća Dojče vele.
Prva greška
Prva greška je uverenje da Grci lepo žive o nemačkom trošku, pa je i visokotiražni list „Bild“, u petak objavio listu 14 privilegija političara i državnih službenika u Grčkoj
- 16 godišnjih plata, dvostruke penzije, doplata za rad kada je hladno.
Uz sve opravdane kritike, pita „Špigel onlajn“, da li je pravedno suditi o jednoj zemlji po korumpiranim političarima i eliti i odgovara da nije, pogotovo ako se ima u vidu da su Grci 2010. drastično štedeli i smanjili budžetski deficit sa više od 15 odsto na 10,5, program koji bi u Nemačkoj značio smanjenje budžeta za 125 milijardi evra.
Osim toga, zarade u Grčkoj znatno su manje nego u Nemačkoj i niko od zaposlenih u Nemačkoj ne bi menjao svoj posao za onaj u Grčkoj.
Naime, kako je društveni proizvod u Grčkoj po stanovniku za trećinu manji nego u Nemačkoj, najmanje za toliko su manje i zarade, naveo je Špigel.
Druga greška
Druga greška, po magazinu, jeste mišljenje da bi Grcima bilo bolje bez evra jer bi, navodno, onda ponovo uveli drahmu, devalvirali je, privukli turiste i jevtino izvozili fetu i maslinovo ulje.
To bi, po Špigelu, bilo moguće, ali bi druge posledice bile katastrofalne - zemlja više ne bi mogla da vraća dugove koji bi i dalje bili u evrima, i odmah bi bankrotirala.
Postojala bi realna opasnost od socijalnih nemira i juriša na banke kako bi uštedjevine bile prebačene u inostranstvo, došlo bi do sloma finansijskog sistema, a strane banke, uključujući nemačke, mogle bi samo da otpišu grčke dugove.
Treća greška
Treća greška je mišljenje da bi stradale samo banke koje su špekulisale.
Inače, nemačke banke pozajmile su Grčkoj 18 milijardi evra, pri čemu nisu u pitanju samo privatne finansijske institucije, već grčke obveznice imaju i tzv. Landesbanke koje su dobrim delom u državnom vlasništvu, što znači da bi u tom slučaju poreski obveznici u Nemačkoj bili pozvani u pomoć.
Četvrta greška
Četvrta greška, po Sspiglu je večito kukanje kako Nemačka mora za sve da plaća, pri čemu se zaboravlja na sve prednosti koje ta zemlja ima zahvaljujući zajedničkoj valuti, jer najveći deo izvoza - 60 procenata - odlazi u evrozonu.
Osim toga, zahvaljujući evru u Nemačkoj je lakše prebrođena finansijska kriza i inflacija je proteklih godina bila manja nego ikada.
Peta greška
Peta greška je mišljenje da je došao kraj Evropskoj monetarnoj uniji (EMU), jer ukoliko bi Nemačka ponovo uvela marku, došlo bi do velikog rasta njene vrednosti, izvoz bi bio mnogo skuplji i stao bi, a to bi bio i kraj pozitivnog privrednog razvoja u zemlji.
Kraj EMU bi imao katastrofalne posledice - pored onih koje se očekuju i mnogobrojne koje je u ovom trenutku nemoguće predvideti, upozoravaju ekonomisti iz Instituta za svetku privredu u severnom nemačkom gradu Kilu, a p[renosi Špigel.
Iako nema nikakve sumnje da će spasavanje Grčke imati svoju cenu za poreske obveznike u Nemačkoj, to je u svakom slučaju jevtinije od paničnog napuštanja evra, zaključio je „Špigel onlajn“.