Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Špekulanti dižu cene nafte na pučini
Tri tankera natovarena naftom usidrena su danima nedaleko od britanske obale. Oni su deo flotile sastavljene od više desetina plovila koja odbijaju da istovare teret dok tržišne špekulacije ne podignu cene crnog zlata do nivoa koji im odgovara. A pošto vrednost njihovog tereta trenutno raste za preko milion evra dnevno, delimično zahvaljujući trgovcima profiterima i špekulantima, malo je verovatno da će u skorije vreme biti transportovan do benzinskih pumpi.
S obzirom na ovu taktiku, nije teško shvatiti zašto će cene benzina na pumpama do Božića ove godine porasti za 26 odsto.
Edmund King, predsednik Britanskog automobilskog udruženja, izjavio je: „Jasno je da trgovci i špekulanti prave zalihe nafte dok cene ne porastu. Vozači mogu očekivati nova poskupljenja.“
Stanovnici Briksama, u Devonu, sa sve većim gnevom posmatraju tankere usidrene u zalivu Lajm, koji se tu doplovili pre dva meseca. Cena barela nafte skočila je sa 40 dolara prošle godine na 80 dolara u 2009, a u narednih nekoliko meseci očekuje se dalji rast. Otkako su tankeri stigli u zaliv Lajm, vrednost nafte koju nose porasla je sa 313 na 378 miliona funti – što je povećanje od 65 miliona funti, dakle, više od jedan milion funti dnevno. Na taj način trgovci su ostvarili zaradu od 21 odsto, ne čineći ništa i čekajući.
Trenutno se u celom svetu skladište rekordne količine nafte i indirektno podižu cene benzina na pumpama.
Nafta koju iz zemlje vade najveći proizvođači, kao što su „Britiš petroleum“, „Šel“ i „Ekson“, naftovodima stiže do tankera, a zatim kruži po celom svetu. Tokom te plovidbe nafta može da se kupi i proda na tržištu sirovina, često više puta u jednom danu. Neki od tih trgovaca možda su „krupne zverke“ u naftnoj industriji, ali među njima ima i sitnih prevaranata.
Cena benzina koju vozači plaćaju na pumpi – trenutno 110 penija (1,23 evra) za litar – formira se u velikoj meri onda kada se nafta dopremi u rafineriju, odakle joj treba dva meseca da stigne do pumpi. Ali, dok ne stigne do rafinerije, špekulanti naduvavaju cene zahvaljujući starom kapitalističkom modelu ponude i potražnje. Ukoliko cena nije dovoljno visoka, tankeri jednostavno plove morima – ili se usidre u nekoj sigurnoj luci – dok ne dostigne dovoljno visoku cenu da bi je prodali u Britaniji ili nekoj drugoj zemlji.
Tankeri ukotvljeni u zalivu Lajm nose ukupno milion tona nafte. Posle rafiniranja, dobiće se 250.000 tona benzina, to jest 340 miliona litara – dovoljno da se do vrha napune rezervoari skoro sedam miliona „fordova mondeo“.
Poslednji put su cene benzina bile ovako visoke u septembru 2008, kada se nafta prodavala po ceni od 100 dolara za barel. Ova situacija uznemirava zemlje proizvođače nafte, zbog čega je naftni kartel OPEC prošle nedelje obećao da će povećati isporuke i na taj način smanjiti cene ukoliko špekulanti ne popuste.
Izvor: Blic
Tri tankera natovarena naftom usidrena su danima nedaleko od britanske obale. Oni su deo flotile sastavljene od više desetina plovila koja odbijaju da istovare teret dok tržišne špekulacije ne podignu cene crnog zlata do nivoa koji im odgovara. A pošto vrednost njihovog tereta trenutno raste za preko milion evra dnevno, delimično zahvaljujući trgovcima profiterima i špekulantima, malo je verovatno da će u skorije vreme biti transportovan do benzinskih pumpi.
S obzirom na ovu taktiku, nije teško shvatiti zašto će cene benzina na pumpama do Božića ove godine porasti za 26 odsto.
Edmund King, predsednik Britanskog automobilskog udruženja, izjavio je: „Jasno je da trgovci i špekulanti prave zalihe nafte dok cene ne porastu. Vozači mogu očekivati nova poskupljenja.“
Stanovnici Briksama, u Devonu, sa sve većim gnevom posmatraju tankere usidrene u zalivu Lajm, koji se tu doplovili pre dva meseca. Cena barela nafte skočila je sa 40 dolara prošle godine na 80 dolara u 2009, a u narednih nekoliko meseci očekuje se dalji rast. Otkako su tankeri stigli u zaliv Lajm, vrednost nafte koju nose porasla je sa 313 na 378 miliona funti – što je povećanje od 65 miliona funti, dakle, više od jedan milion funti dnevno. Na taj način trgovci su ostvarili zaradu od 21 odsto, ne čineći ništa i čekajući.
Trenutno se u celom svetu skladište rekordne količine nafte i indirektno podižu cene benzina na pumpama.
Nafta koju iz zemlje vade najveći proizvođači, kao što su „Britiš petroleum“, „Šel“ i „Ekson“, naftovodima stiže do tankera, a zatim kruži po celom svetu. Tokom te plovidbe nafta može da se kupi i proda na tržištu sirovina, često više puta u jednom danu. Neki od tih trgovaca možda su „krupne zverke“ u naftnoj industriji, ali među njima ima i sitnih prevaranata.
Cena benzina koju vozači plaćaju na pumpi – trenutno 110 penija (1,23 evra) za litar – formira se u velikoj meri onda kada se nafta dopremi u rafineriju, odakle joj treba dva meseca da stigne do pumpi. Ali, dok ne stigne do rafinerije, špekulanti naduvavaju cene zahvaljujući starom kapitalističkom modelu ponude i potražnje. Ukoliko cena nije dovoljno visoka, tankeri jednostavno plove morima – ili se usidre u nekoj sigurnoj luci – dok ne dostigne dovoljno visoku cenu da bi je prodali u Britaniji ili nekoj drugoj zemlji.
Tankeri ukotvljeni u zalivu Lajm nose ukupno milion tona nafte. Posle rafiniranja, dobiće se 250.000 tona benzina, to jest 340 miliona litara – dovoljno da se do vrha napune rezervoari skoro sedam miliona „fordova mondeo“.
Poslednji put su cene benzina bile ovako visoke u septembru 2008, kada se nafta prodavala po ceni od 100 dolara za barel. Ova situacija uznemirava zemlje proizvođače nafte, zbog čega je naftni kartel OPEC prošle nedelje obećao da će povećati isporuke i na taj način smanjiti cene ukoliko špekulanti ne popuste.
Izvor: Blic
