Uspeh lekara u valjevskoj bolnici
Izvor: Blic Predrag Vujanac | 26. 03. 2011. - 00:02h
VALJEVO - Zahvaljujući postojanju angiosale u valjevskoj bolnici 45 pacijenata sa infarktom koji su u takozvanom zlatnom satu stigli do operacione sale spaseno je smrti. Ugroženi zbog bolesti krvnih sudova srca sa ovog područja Srbije do sada su pomoć morali da traže u Beogradu, ali od pre dva meseca najbržu i adekvatnu lekarsku intervenciju mogu da dobiju u Valjevu.
Za 57 radnih dana, u angiosali Regionalne opšte bolnice u Valjevu obavljeno je više od 240 pregleda pacijenata sa područja zapadne Srbije, ali i dvadesetak njih iz Kosovske Mitrovice. Valjevski lekari su sprečili najgori ishod u 45 slučajeva akutnog infarkta, ugradili 136 stentova i šest pejsmejkera, te obavili 95 arteriografija perifernih krvnih sudova.
Obuka u Kliničkom centru Srbij
Pre nego što je počela sa radom u Valjevu, ekipa koju predvodi dr Irena Matić, a u kojoj su još tri lekara i rendgen-tehničara i četiri medicinske sestre, provela je tri meseca na obuci u Kliničkom centru Srbije. Mlađim kolegama uz to asistiraju i vodeći domaći stručnjaci u oblasti kardiologije i kardiohirurgije, poput dr Aleksandre Aranđelović i dr Milana Nedeljkovića.
“Angiosala predstavlja ogroman korak u lečenju bolesti krvnih sudova srca na ovom području, jer su do sada angiosale postojale samo u kliničkim centrima u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Zemunu. Strategija Ministarstva zdravlja je da se u Srbiji oformi čitava mreža takvih sala, a uskoro će je dobiti i bolnica u Užicu. Umesto u Beograd, gde je postojala najbliža angiosala, pacijenti iz čitave zapadne Srbije, od Prijepolja do Šapca i od Loznice do Čačka, sada znatno brže mogu da dobiju adekvatnu i potpunu lekarsku pomoć. U slučaju akutnog infarkta, naime, svaki minut je vredan. Idealno je da pacijent u angiosalu stigne u roku od sat vremena od trenutka kad oseti neprijatnost, ili bol u grudima. Taj takozvani zlatni sat često je presudan”, priča dr Irena Matić, šef tima interventne kardiologije u valjevskom ZC, dobitnik ovogodišnje nagrade Grada Valjeva u oblasti zdravstvene zaštite.
Upravo zahvaljujući činjenici da u Valjevu postoji angiosala i da je u zlatnom satu stigao na operaciju, Dragan J. (52), železničar iz Lajkovca, izbegao je najgore.
“Kad su mi rekli da sam doživeo srčani udar, mislio sam da je sa mnom gotovo. Zahvaljujući brzoj intervenciji lekara, srećom, spasen sam. Umesto u invalidsku penziju, uskoro ću, nakon bolovanja, ponovo u lokomotivu”, kaže ovaj mašinovođa.
U slučaju infarkta, nakon intervencije u angiosali, pacijenti na bolničkom lečenju ostaju tek nekoliko dana, dok posle ugradnje stenta, posebnog “federa” u zapušeni krvni sud kako bi se što pre otvorio, na kućnu negu odlaze već sutradan.
“Za vreme intervencije pacijent trpi minimalan bol, najsličniji ubodu injekcije u preponu. U toku procedure pacijent je svestan, tako da možemo sa njim da razgovaramo. Intervencija se završi za najduže sat vremena”, kaže dr Irena Matić.
Spasli 45 pacijenata od sigurne smrti za 57 dana
Izvor: Blic Predrag Vujanac | 26. 03. 2011. - 00:02h
VALJEVO - Zahvaljujući postojanju angiosale u valjevskoj bolnici 45 pacijenata sa infarktom koji su u takozvanom zlatnom satu stigli do operacione sale spaseno je smrti. Ugroženi zbog bolesti krvnih sudova srca sa ovog područja Srbije do sada su pomoć morali da traže u Beogradu, ali od pre dva meseca najbržu i adekvatnu lekarsku intervenciju mogu da dobiju u Valjevu.
Obuka u Kliničkom centru Srbij
Pre nego što je počela sa radom u Valjevu, ekipa koju predvodi dr Irena Matić, a u kojoj su još tri lekara i rendgen-tehničara i četiri medicinske sestre, provela je tri meseca na obuci u Kliničkom centru Srbije. Mlađim kolegama uz to asistiraju i vodeći domaći stručnjaci u oblasti kardiologije i kardiohirurgije, poput dr Aleksandre Aranđelović i dr Milana Nedeljkovića.
“Angiosala predstavlja ogroman korak u lečenju bolesti krvnih sudova srca na ovom području, jer su do sada angiosale postojale samo u kliničkim centrima u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Zemunu. Strategija Ministarstva zdravlja je da se u Srbiji oformi čitava mreža takvih sala, a uskoro će je dobiti i bolnica u Užicu. Umesto u Beograd, gde je postojala najbliža angiosala, pacijenti iz čitave zapadne Srbije, od Prijepolja do Šapca i od Loznice do Čačka, sada znatno brže mogu da dobiju adekvatnu i potpunu lekarsku pomoć. U slučaju akutnog infarkta, naime, svaki minut je vredan. Idealno je da pacijent u angiosalu stigne u roku od sat vremena od trenutka kad oseti neprijatnost, ili bol u grudima. Taj takozvani zlatni sat često je presudan”, priča dr Irena Matić, šef tima interventne kardiologije u valjevskom ZC, dobitnik ovogodišnje nagrade Grada Valjeva u oblasti zdravstvene zaštite.
Upravo zahvaljujući činjenici da u Valjevu postoji angiosala i da je u zlatnom satu stigao na operaciju, Dragan J. (52), železničar iz Lajkovca, izbegao je najgore.
“Kad su mi rekli da sam doživeo srčani udar, mislio sam da je sa mnom gotovo. Zahvaljujući brzoj intervenciji lekara, srećom, spasen sam. Umesto u invalidsku penziju, uskoro ću, nakon bolovanja, ponovo u lokomotivu”, kaže ovaj mašinovođa.
U slučaju infarkta, nakon intervencije u angiosali, pacijenti na bolničkom lečenju ostaju tek nekoliko dana, dok posle ugradnje stenta, posebnog “federa” u zapušeni krvni sud kako bi se što pre otvorio, na kućnu negu odlaze već sutradan.
“Za vreme intervencije pacijent trpi minimalan bol, najsličniji ubodu injekcije u preponu. U toku procedure pacijent je svestan, tako da možemo sa njim da razgovaramo. Intervencija se završi za najduže sat vremena”, kaže dr Irena Matić.