- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
13. 06. 2010 PRESS
Spas preko žice
Srbija je među zemljama sa najvećim brojem samoubistava. Statistika bi bila još crnja da u telefonskom savetovalištu ne rade žene koje pomažu ljudima koji su odlučili da sebi oduzmu život
Spremne da pomognu... Mila Milosavljević, Branka Kordić i Anka Pokeržnik
Nije sve tako crno kao što izgleda. Tačnije, još je crnje. Srbija se „barem" po nečemu visoko kotira u svetskim okvirima - broju samoubistava. Žalosna statistika Svetske zdravstvene organizacije ustoličila nas je na baksuzno, 13. mesto, mada su naše „ambicije" daleko veće i svojski se „trudimo" da opravdamo ulogu „favorita" iz senke, u kružoku društava u kojima ljudi sve više dižu ruke na sebe.
Dugi razgovori... Anka Pokeržnik
Međutim, kako je mrak uvek najgušći pred zoru, tako i u ovom tunelu ima nešto svetla s njegovog kraja, a ta sveća što tinja i dogoreva u rukama je tri divne dame, posvećenice, tri don kihota iz Telefonskog savetovališta za prevenciju samoubistva: Branke Kordić, Anke Pokeržnik i Mile Milosavljević, kliničkih psihologa.
Protiv predrasuda
Jeste, isprva zvuči banalno da se na istovetan način, telefonski, može naručiti pica i spasti nečiji život, ali fakat je posve drugačiji - može se, i i te kako uspevaju u tome!
- Pre svega, svojski se trudimo da zaista, iz sveg srca, pomognemo osobama koje velika nevolja natera da pozovu naš broj. I uspevamo u tome! Samo za prva dva meseca postojanja ovog savetovališta primili smo 246 poziva ljudi iz čitave Srbije kojima se na glavu srušio čitav svet i koji su bili ubeđeni da iz njihovih muka i problema nema izlaza, a skoro svaki od tih poziva završio se rečima: „Hvala vam što postojite" - veli Branka Kordić, alfa i omega ovog plemenitog projekta.
Naravno, kako je reč o krajnje specifičnim pozivima i svake noći od 20 sati pa do jutra njih tri pokušavaju da prevedu nevoljnike, razgovori traju i po nekoliko sati...
- Počinjemo pitanjem „Kako možemo da vam pomognemo", kako bi se osoba s druge strane žice otvorila. Iako je anonimnost apsolutno zagarantovana, ljudima opet treba dati vremena da prevaziđu predrasudu i tabu ćutanja o suicidalnim namerama, koje su, nažalost, u našem društvu isključivo sinonim za duševno obolele osobe, to jest kukavice, kako volimo da kvalifikujemo, mada istraživanja govore da svaki čovek barem jednom u životu pomisli na samoubistvo... - pojašnjavaju naše heroine, vodeći nas dalje i dublje kroz svoje putešestvije po ljudskim dramama.
Pomoći će biti do kraja avgusta
Rad telefonskog savetovališta pomaže gradski sekretarijat za zdravstvo, dok im je „Telekom" ustupio broj (0800-201-200) na koji ih oni kojima je njihova pomoć neophodna mogu potpuno besplatno nazvati svakog dana od 20 do sedam sati.
Nažalost, i u ovoj priči postoji jedno ali, a to je činjenica da savetovalište ima sredstva za postojanje samo do avgusta, a onda... Onda njima neće biti pomoći koju posvećenički nude drugima ukoliko neko ne shvati neophodnost postojanja ovog, rekosmo već, svetla na kraju dugog tunela!
Od depresije do optimizma
- Naravno, ne svodi se naš rad na drugarsko ćaskanje tipa „draga saveta", već utvrđenim stručnim metodama i određenim pitanjima prvo ustanovljavamo koliki je rizik da osoba zaista digne ruku na sebe, a zatim im kroz dug razgovor, najjednostavnije rečeno, ukazujemo na mogućnosti koje postoje, a kojih nisu svesni, i rešenja o kojima u tim trenucima nisu ni razmišljali, duboko uvereni da ne postoje. Jedno od obaveznih pitanja je i „Da li ste nekad pokušali da se ubijete" jer, ponavljam, presudno je dozvoliti im da progovore o možda najvećem tabuu našeg društva - smrti, a da ne budu ismejani ili neozbiljno shvaćeni... - napominje Kordićeva, ilustrujući primerom koliko je njihovo savetovalište zaista preko potrebno Srbiji.
- Nedavno smo imali slučaj da nas je zvala žena i saopštila da je popila veliku količinu tableta kako bi okončala život, ali se pokajala. Uspeli smo da je držimo svesnom i pribranom na vezi, obavestimo Hitnu pomoć, sa kojom smo inače umreženi, kao i sa policijom, saznamo od nje čak i telefon najbliže rodbine, koju smo odmah alarmirali.
Posle nekog vremena javio se njen sin da nam saopšti da je sve u redu, da su joj isprali želudac i da je puštena kući. Čuli smo se sa njom - to je danas jedna vedra žena, puna optimizma i planova za budućnost... - kazuju ova tri predana borca za najveću vrednost, koje smo, nažalost, spremni olako da se odreknemo - ljudski život.
Don Kihoti, možda - ali su za razliku od ostalih barem udarile na vetrenjače...
M. MEDENICA
Spas preko žice
Srbija je među zemljama sa najvećim brojem samoubistava. Statistika bi bila još crnja da u telefonskom savetovalištu ne rade žene koje pomažu ljudima koji su odlučili da sebi oduzmu život
Spremne da pomognu... Mila Milosavljević, Branka Kordić i Anka Pokeržnik
Nije sve tako crno kao što izgleda. Tačnije, još je crnje. Srbija se „barem" po nečemu visoko kotira u svetskim okvirima - broju samoubistava. Žalosna statistika Svetske zdravstvene organizacije ustoličila nas je na baksuzno, 13. mesto, mada su naše „ambicije" daleko veće i svojski se „trudimo" da opravdamo ulogu „favorita" iz senke, u kružoku društava u kojima ljudi sve više dižu ruke na sebe.
Dugi razgovori... Anka Pokeržnik
Međutim, kako je mrak uvek najgušći pred zoru, tako i u ovom tunelu ima nešto svetla s njegovog kraja, a ta sveća što tinja i dogoreva u rukama je tri divne dame, posvećenice, tri don kihota iz Telefonskog savetovališta za prevenciju samoubistva: Branke Kordić, Anke Pokeržnik i Mile Milosavljević, kliničkih psihologa.
Protiv predrasuda
Jeste, isprva zvuči banalno da se na istovetan način, telefonski, može naručiti pica i spasti nečiji život, ali fakat je posve drugačiji - može se, i i te kako uspevaju u tome!
- Pre svega, svojski se trudimo da zaista, iz sveg srca, pomognemo osobama koje velika nevolja natera da pozovu naš broj. I uspevamo u tome! Samo za prva dva meseca postojanja ovog savetovališta primili smo 246 poziva ljudi iz čitave Srbije kojima se na glavu srušio čitav svet i koji su bili ubeđeni da iz njihovih muka i problema nema izlaza, a skoro svaki od tih poziva završio se rečima: „Hvala vam što postojite" - veli Branka Kordić, alfa i omega ovog plemenitog projekta.
Naravno, kako je reč o krajnje specifičnim pozivima i svake noći od 20 sati pa do jutra njih tri pokušavaju da prevedu nevoljnike, razgovori traju i po nekoliko sati...
- Počinjemo pitanjem „Kako možemo da vam pomognemo", kako bi se osoba s druge strane žice otvorila. Iako je anonimnost apsolutno zagarantovana, ljudima opet treba dati vremena da prevaziđu predrasudu i tabu ćutanja o suicidalnim namerama, koje su, nažalost, u našem društvu isključivo sinonim za duševno obolele osobe, to jest kukavice, kako volimo da kvalifikujemo, mada istraživanja govore da svaki čovek barem jednom u životu pomisli na samoubistvo... - pojašnjavaju naše heroine, vodeći nas dalje i dublje kroz svoje putešestvije po ljudskim dramama.
Pomoći će biti do kraja avgusta
Rad telefonskog savetovališta pomaže gradski sekretarijat za zdravstvo, dok im je „Telekom" ustupio broj (0800-201-200) na koji ih oni kojima je njihova pomoć neophodna mogu potpuno besplatno nazvati svakog dana od 20 do sedam sati.
Nažalost, i u ovoj priči postoji jedno ali, a to je činjenica da savetovalište ima sredstva za postojanje samo do avgusta, a onda... Onda njima neće biti pomoći koju posvećenički nude drugima ukoliko neko ne shvati neophodnost postojanja ovog, rekosmo već, svetla na kraju dugog tunela!
Od depresije do optimizma
- Naravno, ne svodi se naš rad na drugarsko ćaskanje tipa „draga saveta", već utvrđenim stručnim metodama i određenim pitanjima prvo ustanovljavamo koliki je rizik da osoba zaista digne ruku na sebe, a zatim im kroz dug razgovor, najjednostavnije rečeno, ukazujemo na mogućnosti koje postoje, a kojih nisu svesni, i rešenja o kojima u tim trenucima nisu ni razmišljali, duboko uvereni da ne postoje. Jedno od obaveznih pitanja je i „Da li ste nekad pokušali da se ubijete" jer, ponavljam, presudno je dozvoliti im da progovore o možda najvećem tabuu našeg društva - smrti, a da ne budu ismejani ili neozbiljno shvaćeni... - napominje Kordićeva, ilustrujući primerom koliko je njihovo savetovalište zaista preko potrebno Srbiji.
- Nedavno smo imali slučaj da nas je zvala žena i saopštila da je popila veliku količinu tableta kako bi okončala život, ali se pokajala. Uspeli smo da je držimo svesnom i pribranom na vezi, obavestimo Hitnu pomoć, sa kojom smo inače umreženi, kao i sa policijom, saznamo od nje čak i telefon najbliže rodbine, koju smo odmah alarmirali.
Posle nekog vremena javio se njen sin da nam saopšti da je sve u redu, da su joj isprali želudac i da je puštena kući. Čuli smo se sa njom - to je danas jedna vedra žena, puna optimizma i planova za budućnost... - kazuju ova tri predana borca za najveću vrednost, koje smo, nažalost, spremni olako da se odreknemo - ljudski život.
Don Kihoti, možda - ali su za razliku od ostalih barem udarile na vetrenjače...
M. MEDENICA