U Barseloni su ga smatrali prvim naslednikom Đozepa Gvardiole, ali on je bio zapravo Ćavi pre Ćavija. Legendarni Barsin as i jedan od najboljih veznih igrača u protekloj deceniji postigao je sve ono što se predviđalo da će učiniti upravo De la Penja.
Ivan de la Penja Lopez rođen je 6. maja 1976. godine u Santanderu. Njegov otac, veliki ljubitelj fudbala, odveo ga je u Rasing kod čuvenog Laureana Ruiza, specijalistu za regrutovanje mladih talenata, koji naravno nije propustio da grubi dijamant izbrusi do najfinijih detalja.
Već kada je napunio 14 godina javili su se Real i Barsa. Iako je su ga i Madriđani silno želeli u svojim redovima, uslovi koje je nudila “La Masija”, pre svega po pitanju obrazovanja, bili su prihvatljiviji za Ivanovu porodicu, pa je odlučeno da se mladi fudbaler preseli u Barselonu.
Već po dolasku u katalonsku prestonicu bilo je jasno da je njegov kompletan razvoj bio usmeren ka tome da jednog dana preuzme dirigentsku palicu prvog tima na sredini terena. Debi iz snova doživeo je 3. septembra 1995. godine. Ušao je sa klupe na gostovanju u Valjadolidu i postigao pogodak u pobedi svog tima od 2 : 0.
Najvijači Barselone su ga nakon tog debija počeli dizati u nebesa, a kompletna situacija oko 19-godišnjeg fudbalera nimalo se nije svidela tadašnjem treneru i tvorcu moderne Barse, Johanu Krojfu.
“Njegova tehnika? Osrednja, po mom mišljenju. Ako znate da igrate samo sa jednom nogom, to ne može biti savršena tehnika. Na primer, naš maser Anhel Mur ima 53 godine i savršeno igra sa obe noge. Kod igrača sa 19 godina ne mogu da prihvatim da igra samo jednom nogom, mora da nauči da barata sa obe.” – rekao je Krojf, znajući da u svojim redovima ima potencijalnog fudbalskog genija.
Dolaskom Bobija Robsona na klupu Barselone, De la Penja je pokušao da maksimalno pokaže svoj talenat, ali to nije uspeo ni tada, baš kao ni dolaskom Luj Van Gala. Usledila je prva neugodna povreda mišića, a onda i slaba minutaža, pa je stigla ponuda rimskog Lacija od 15.000.000 evra, koju Katalonci nisu odbili.
Popularni Mali Buda predviđen je kao važan šraf u Lacijevom napadu na “skudeto” u sezoni 1998/1999, ali su ponovo usledili pehovi sa povredama, koji su kasnije zagorčali karijeru Ivana de la Penje. Na terenu ga nije bilo dva meseca, pa je sezonu završio sa ukupno 19 nastupa i jednim postignutim golom, posle čega je usledila selidba u Marsej na pozajmicu, ali tamo ista priča…
Lacio je naredne godine odlučio da De la Penju ponovo pošalje u Barsu. Odlazak Luja van Gala u značajnoj meri je uticao na njegovu odluku o povratku na Nou Kamp, ali tamo loša igra kompletnog tima pod vođstvom Lorenca Sere Ferera, u koju se uklopio i De la Penja, a uz sve to nadovezala se i nova povreda mišića desne noge.
Posle te pozajmice za njega više nije bilo mesta u Laciju, a 2002. godine kao grom iz vedra neba javio se trener Espanjola Huande Ramos, koji je De la Penji ponudio da bude deo ambicioznog projekta. Uprkos malom premišljanju. zbog činjenice da je bio prvotimac gradskog rivala Barselone, tada već iskusni vezista odlučio se na važan korak.
“Veoma sam srećan i zahvalan Espanjolu što mi je pružio mogućnost da ponovo igram. Stižem sa entuzijazmom najvećim na svetu i spreman sam da pokažem sve što imam u sebi. Želim najvijačima Espanjola da pružim posebne fudbalske trenutke.” – rekao je De la Penja po dolasku u Espanjol.
Sudbina je htela da debi u plavo-belom dresu dočeka na Nou Kampu protiv Barselone, koju je ponovo predvodio Van Gal. Espanjol je poražen, a De la Penja nije bio na visini zadatka. Osetio je novu nelagodnost u mišiću, a onda dve nedelje pauze…
Dolazak Havijera Klementea na klupu Espanjola imao je presudnu važnost u karijeri Ivana De la Penje. On mu je pružio šansu da se ponovo dokaže, što je ovaj oberučke iskoristio, pa su ubrzo svi počeli da uživaju u njegovoj igri. Ipak, ubzo su nastali problem oko potisivanja novog ugovora, do čega na kraju nije došlo. U međuvremenu Espanjoj je bez De la Penje pao na poslednju poziciju, Klementea je zamenio Luis Fernandes, a novi stručni stab je uspeo da ga ubedi da se vrati u klub.
Povratak se ispostavio kao pun pogodak. De la Penja je uskoro zaigrao u tandem sa Raulom Tamudom, a njih dvojica su bili podjednalko zaslužni što je Espanjol ostao u Primeri. De la Penja je sa 12 asistencija bio dominantan u elitnom rangu.
Nakon toga usledilo je nekoliko fenomenalnih godina sa Espanjolom, peto mesto u sezoni 2004/2005, a zatim i najveća pobeda u karijeri osvajanje Kupa kralja, naredne sezone, kada je u finalu na Santijago Bernabeuu demolirana Saragosa sa 4 : 1.
“U velikim klubovima pobeda je obaveza, a drugo mesto neuspeh.” – poručio je tada De la Penja.
De la Penja je do tada već imao dva Kupa kupova sa Barselonom i Lacijom, kao i šampionsku titulu sa Barsom, ali je trofej u Kupu kralja bio jedini u čijem osvajanju je istinski učestvovao. Sve to rezultiralo je i zasluženim debijem za reprezentaciju Španije 9. februara 2005. godine u Kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo protiv Sam Marina u Almeriji.
Tu nije bio kraj, Ivan je u sezoni 2006/2007. propustio priliku da podigne pehar Kupa UEFA sa svojim Espanjolom, pošto je u finalu na Hempden Parku posle boljeg izvođenja jedanaesteraca bila uspešnija Sevilja.
To je možda bila i poslednja velika sezona u karijeri Ivana de la Penje. Povrede su postale toliko učestale i nelagodne da su mu definitivno na kraju i završile karijeru.
Konačno, u maju 2011. godine sa suzama u očima objavio da se povlači iz fudbala.
“Voleo bih da sam mogao više da igram ovih godina, ali povrede su me nažalost sprečile u tome. Hvala svima za podršku koju sam dobio, moja glava želi da nastavi da igra, ali telo je reklo da je dosta.“ – ovim rečima od fubala se oprostio “mali buda”. Fudbaler koji je po talentu mogao mnogo više, igrač kome se predviđala velika karijera i koji je možda mogao da bude jedan od najboljih španskih veznih igrača svih vremena, ali koji i pored svih povreda i problema tokom karijere je uspeo da osvoji dva Kupa kralja, Superkup Španije, titulu prvaka Španije, Superkup Evrope, Kup pobednika kupova Evrope (sve sa Barselonom) i dva Kupa pobednika kupova Evrope (sa Barselonom i Laciom). Ostaje dugo da se pamti njegov talenat i majstorije koje je izvodio a svi zajedno u klipu možemo da se podsetimo i uživamo u sjajnim potezima – Legendarnog španskog “malog bude” Ivana de la Penje.
Ivan de la Penja Lopez rođen je 6. maja 1976. godine u Santanderu. Njegov otac, veliki ljubitelj fudbala, odveo ga je u Rasing kod čuvenog Laureana Ruiza, specijalistu za regrutovanje mladih talenata, koji naravno nije propustio da grubi dijamant izbrusi do najfinijih detalja.
Već kada je napunio 14 godina javili su se Real i Barsa. Iako je su ga i Madriđani silno želeli u svojim redovima, uslovi koje je nudila “La Masija”, pre svega po pitanju obrazovanja, bili su prihvatljiviji za Ivanovu porodicu, pa je odlučeno da se mladi fudbaler preseli u Barselonu.
Već po dolasku u katalonsku prestonicu bilo je jasno da je njegov kompletan razvoj bio usmeren ka tome da jednog dana preuzme dirigentsku palicu prvog tima na sredini terena. Debi iz snova doživeo je 3. septembra 1995. godine. Ušao je sa klupe na gostovanju u Valjadolidu i postigao pogodak u pobedi svog tima od 2 : 0.
Najvijači Barselone su ga nakon tog debija počeli dizati u nebesa, a kompletna situacija oko 19-godišnjeg fudbalera nimalo se nije svidela tadašnjem treneru i tvorcu moderne Barse, Johanu Krojfu.“Njegova tehnika? Osrednja, po mom mišljenju. Ako znate da igrate samo sa jednom nogom, to ne može biti savršena tehnika. Na primer, naš maser Anhel Mur ima 53 godine i savršeno igra sa obe noge. Kod igrača sa 19 godina ne mogu da prihvatim da igra samo jednom nogom, mora da nauči da barata sa obe.” – rekao je Krojf, znajući da u svojim redovima ima potencijalnog fudbalskog genija.
Dolaskom Bobija Robsona na klupu Barselone, De la Penja je pokušao da maksimalno pokaže svoj talenat, ali to nije uspeo ni tada, baš kao ni dolaskom Luj Van Gala. Usledila je prva neugodna povreda mišića, a onda i slaba minutaža, pa je stigla ponuda rimskog Lacija od 15.000.000 evra, koju Katalonci nisu odbili.
Popularni Mali Buda predviđen je kao važan šraf u Lacijevom napadu na “skudeto” u sezoni 1998/1999, ali su ponovo usledili pehovi sa povredama, koji su kasnije zagorčali karijeru Ivana de la Penje. Na terenu ga nije bilo dva meseca, pa je sezonu završio sa ukupno 19 nastupa i jednim postignutim golom, posle čega je usledila selidba u Marsej na pozajmicu, ali tamo ista priča…
Lacio je naredne godine odlučio da De la Penju ponovo pošalje u Barsu. Odlazak Luja van Gala u značajnoj meri je uticao na njegovu odluku o povratku na Nou Kamp, ali tamo loša igra kompletnog tima pod vođstvom Lorenca Sere Ferera, u koju se uklopio i De la Penja, a uz sve to nadovezala se i nova povreda mišića desne noge.
Posle te pozajmice za njega više nije bilo mesta u Laciju, a 2002. godine kao grom iz vedra neba javio se trener Espanjola Huande Ramos, koji je De la Penji ponudio da bude deo ambicioznog projekta. Uprkos malom premišljanju. zbog činjenice da je bio prvotimac gradskog rivala Barselone, tada već iskusni vezista odlučio se na važan korak.
“Veoma sam srećan i zahvalan Espanjolu što mi je pružio mogućnost da ponovo igram. Stižem sa entuzijazmom najvećim na svetu i spreman sam da pokažem sve što imam u sebi. Želim najvijačima Espanjola da pružim posebne fudbalske trenutke.” – rekao je De la Penja po dolasku u Espanjol.
Sudbina je htela da debi u plavo-belom dresu dočeka na Nou Kampu protiv Barselone, koju je ponovo predvodio Van Gal. Espanjol je poražen, a De la Penja nije bio na visini zadatka. Osetio je novu nelagodnost u mišiću, a onda dve nedelje pauze…
Dolazak Havijera Klementea na klupu Espanjola imao je presudnu važnost u karijeri Ivana De la Penje. On mu je pružio šansu da se ponovo dokaže, što je ovaj oberučke iskoristio, pa su ubrzo svi počeli da uživaju u njegovoj igri. Ipak, ubzo su nastali problem oko potisivanja novog ugovora, do čega na kraju nije došlo. U međuvremenu Espanjoj je bez De la Penje pao na poslednju poziciju, Klementea je zamenio Luis Fernandes, a novi stručni stab je uspeo da ga ubedi da se vrati u klub.Povratak se ispostavio kao pun pogodak. De la Penja je uskoro zaigrao u tandem sa Raulom Tamudom, a njih dvojica su bili podjednalko zaslužni što je Espanjol ostao u Primeri. De la Penja je sa 12 asistencija bio dominantan u elitnom rangu.
Nakon toga usledilo je nekoliko fenomenalnih godina sa Espanjolom, peto mesto u sezoni 2004/2005, a zatim i najveća pobeda u karijeri osvajanje Kupa kralja, naredne sezone, kada je u finalu na Santijago Bernabeuu demolirana Saragosa sa 4 : 1.
“U velikim klubovima pobeda je obaveza, a drugo mesto neuspeh.” – poručio je tada De la Penja.
De la Penja je do tada već imao dva Kupa kupova sa Barselonom i Lacijom, kao i šampionsku titulu sa Barsom, ali je trofej u Kupu kralja bio jedini u čijem osvajanju je istinski učestvovao. Sve to rezultiralo je i zasluženim debijem za reprezentaciju Španije 9. februara 2005. godine u Kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo protiv Sam Marina u Almeriji.
Tu nije bio kraj, Ivan je u sezoni 2006/2007. propustio priliku da podigne pehar Kupa UEFA sa svojim Espanjolom, pošto je u finalu na Hempden Parku posle boljeg izvođenja jedanaesteraca bila uspešnija Sevilja.
To je možda bila i poslednja velika sezona u karijeri Ivana de la Penje. Povrede su postale toliko učestale i nelagodne da su mu definitivno na kraju i završile karijeru.
Konačno, u maju 2011. godine sa suzama u očima objavio da se povlači iz fudbala.
“Voleo bih da sam mogao više da igram ovih godina, ali povrede su me nažalost sprečile u tome. Hvala svima za podršku koju sam dobio, moja glava želi da nastavi da igra, ali telo je reklo da je dosta.“ – ovim rečima od fubala se oprostio “mali buda”. Fudbaler koji je po talentu mogao mnogo više, igrač kome se predviđala velika karijera i koji je možda mogao da bude jedan od najboljih španskih veznih igrača svih vremena, ali koji i pored svih povreda i problema tokom karijere je uspeo da osvoji dva Kupa kralja, Superkup Španije, titulu prvaka Španije, Superkup Evrope, Kup pobednika kupova Evrope (sve sa Barselonom) i dva Kupa pobednika kupova Evrope (sa Barselonom i Laciom). Ostaje dugo da se pamti njegov talenat i majstorije koje je izvodio a svi zajedno u klipu možemo da se podsetimo i uživamo u sjajnim potezima – Legendarnog španskog “malog bude” Ivana de la Penje.