LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Španija: Život u crvenoj utopiji
[/h] Izvor: Dojče vele
Dok Španija pati zbog privredne krize, u andaluzijskoj varošici Marinaledi stanovnici imaju posao, kuće i zelene bašte, piše nemački Špigl.
Portal prenosi da su po tim kućama ispisane parole. Najčešća glasi: „Na putu ka utopiji“, ali čak i na grbu opštine piše: „Utopija na putu ka miru“.
"Utopija Marinalede je počela osamdesetih godina. Nadničari koji su radili na poljima zauzeli su kuću koja je pripadala jednom madridskom aristokrati. Zemlja onima koji je obrađuju – bila je njihova parola. Policija je uspevala da ih istera iz vile, ali su oni bili uporni i stalno iznova zauzimali posed od 1.250 hektara, vršili pritisak na političare, štrajkovali glađu… Predvodio ih je Huan Manuel Sančez Gordiljo. Španska vlada je naposletku oduzela imovinu aristokrati i predala je u ruke opštini. Otada njome raspolažu stanovnici Marinalede u formi kooperative“.
Gradonačelnik Huan Manuel Sančez Gordiljo kaže da se sve važne odluke donose na zasedanjima mesne skupštine. Ljudi sami određuju visinu poreza i za šta će biti upotrebljen novac. Poljoprivrednici Marinalede za šest sati rada zarade 47 evra. Sve što pretekne, upotrebi se za dobro zajednice. Tako je omogućeno da gradić sa nešto manje od 3000 stanovnika dobije više sportskih terena, jedan veliki park i više manjih lepo uređenih zelenih površina.
„Ljudima ovde ne treba mnogo novca“, kaže Gordiljo, „drugde stenju pod teretom hipoteka i kredita, a ovde za građevinski materijal za naše kuće plaćamo 70 godina 15 evra mesečno, a zatim one pripadaju nama". Čovek zna šta govori, jer sam živi u jednoj od lepo opremljenih kuća koje su stanovnici Marinalede sagradili sami – grad stavlja na raspolaganje zemljište i materijal, kao i radnu snagu. Na taj način je već nastalo 350 kuća.
Ljude možete ubediti samo ako ste im uzor, tvrdi Gordiljo, koji je nedavno postao i poslanik andaluzijskog parlamenta. Njegova plata nije veća od plate njegovih sugrađana. Danju i noću je u službi revolucije. Drukčiji svet je moguć! piše na ulazu u Kuću naroda, u kojoj se održavaju redovne skupštine.
[/h] Izvor: Dojče vele
Dok Španija pati zbog privredne krize, u andaluzijskoj varošici Marinaledi stanovnici imaju posao, kuće i zelene bašte, piše nemački Špigl.
"Utopija Marinalede je počela osamdesetih godina. Nadničari koji su radili na poljima zauzeli su kuću koja je pripadala jednom madridskom aristokrati. Zemlja onima koji je obrađuju – bila je njihova parola. Policija je uspevala da ih istera iz vile, ali su oni bili uporni i stalno iznova zauzimali posed od 1.250 hektara, vršili pritisak na političare, štrajkovali glađu… Predvodio ih je Huan Manuel Sančez Gordiljo. Španska vlada je naposletku oduzela imovinu aristokrati i predala je u ruke opštini. Otada njome raspolažu stanovnici Marinalede u formi kooperative“.
Gradonačelnik Huan Manuel Sančez Gordiljo kaže da se sve važne odluke donose na zasedanjima mesne skupštine. Ljudi sami određuju visinu poreza i za šta će biti upotrebljen novac. Poljoprivrednici Marinalede za šest sati rada zarade 47 evra. Sve što pretekne, upotrebi se za dobro zajednice. Tako je omogućeno da gradić sa nešto manje od 3000 stanovnika dobije više sportskih terena, jedan veliki park i više manjih lepo uređenih zelenih površina.
„Ljudima ovde ne treba mnogo novca“, kaže Gordiljo, „drugde stenju pod teretom hipoteka i kredita, a ovde za građevinski materijal za naše kuće plaćamo 70 godina 15 evra mesečno, a zatim one pripadaju nama". Čovek zna šta govori, jer sam živi u jednoj od lepo opremljenih kuća koje su stanovnici Marinalede sagradili sami – grad stavlja na raspolaganje zemljište i materijal, kao i radnu snagu. Na taj način je već nastalo 350 kuća.
Ljude možete ubediti samo ako ste im uzor, tvrdi Gordiljo, koji je nedavno postao i poslanik andaluzijskog parlamenta. Njegova plata nije veća od plate njegovih sugrađana. Danju i noću je u službi revolucije. Drukčiji svet je moguć! piše na ulazu u Kuću naroda, u kojoj se održavaju redovne skupštine.