LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Španija neće igrati kako MMF traži
[/h] Izvor: B92, Beta, Tanjug
Madrid -- Španski premijer Mariano Rahoj kaže da njegova vlada neće sprovoditi poslednje preporuke Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Te mere se odnose, između ostalog, na daljm smanjenje plata državnih službenika, pošto one predstavljaju neobavezujući savet.
MMF je jedna od tri organizacije od kojih je španska vlada tražila procenu stanja bankarskog sektora u toj zemlji pre nego što se odredi konačan iznos paketa pomoći iz Evropske unije za španske banke.
Poslednji izveštaj MMF-a koji je juče objavljen nije deo dokumenta o španskom bankarskom sektoru, već predstavlja redovnu ekonomsku analizu stanja privrede te zemlje.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Rejting Španije je ostao u investicionoj kategoriji samo zahvaljujući veličini njene ekonomije. Visina pomoći koju će Španija dobiti u poređenju sa njenim ukupnim domaćim proizvodom (BDP) svega je 10 procenata. Grčka je dobila pomoć u visini 114 odsto svog BDP, a Irska 54 procenata.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
MMF je takođe predložio vladi u Madridu da poveća porez na dodatu vrednost i da povučene nedavno uvedeno smanjenje poreza u isplatama kredita za ljude koji prvi put kupuju nekretnine. Prethodna socijalistička vlada već je 2010. povećala PDV na 18 odsto.
Istovremeno, prema oceni eksperata, Španija jeveć upala u začarani krug zaduživanja kod domaćih banaka, a da bi njima pomogla povlači sredstva ili planira da to učini iz evropskih antikriznih fondova.
Sem toga banke otkupljuju španske suverene obveznice sa jeftinim kreditima dobijenim od Evropske centralne banke.
Takva mašina za pravljenje dugova, ne može dugo da radi, smatraju stručnjaci američke bonitetske agencije Mudisa i kada pristup tržištu konačno bude zatvoreni, Španija će ponovo morati da zatraži pomoć od Evropske Unije.
Mudis je je proteklih dana snizio rejting Španije na nivo tek jedan stepen iznad nivoa "đubre" (Baa3) uz obrazloženje da ta zemlja više ne zaslužuje status "sigurnog zajmoprimaoca", a da se mehanizam pomoći primenjen na Grčku ne može večito koristiti.
Španska vlada je pre nedelju dana zatražila od EU 100 milijardi evra pomoći za banke, što je dvostruko više od očekivanja Mudisa, koji strahuje da će time još više biti povećano dužničko opterećenje četvrte najveće privrede u evro zoni, a pete u EU.
Nivo španskog javnog duga ove godine će biti uvećan na 90 odsto, a rašće i u narednih pet godina, upozorili su međunarodni ekonomisti.
[/h] Izvor: B92, Beta, Tanjug
Madrid -- Španski premijer Mariano Rahoj kaže da njegova vlada neće sprovoditi poslednje preporuke Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
MMF je jedna od tri organizacije od kojih je španska vlada tražila procenu stanja bankarskog sektora u toj zemlji pre nego što se odredi konačan iznos paketa pomoći iz Evropske unije za španske banke.
Poslednji izveštaj MMF-a koji je juče objavljen nije deo dokumenta o španskom bankarskom sektoru, već predstavlja redovnu ekonomsku analizu stanja privrede te zemlje.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Rejting Španije je ostao u investicionoj kategoriji samo zahvaljujući veličini njene ekonomije. Visina pomoći koju će Španija dobiti u poređenju sa njenim ukupnim domaćim proizvodom (BDP) svega je 10 procenata. Grčka je dobila pomoć u visini 114 odsto svog BDP, a Irska 54 procenata.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
MMF je takođe predložio vladi u Madridu da poveća porez na dodatu vrednost i da povučene nedavno uvedeno smanjenje poreza u isplatama kredita za ljude koji prvi put kupuju nekretnine. Prethodna socijalistička vlada već je 2010. povećala PDV na 18 odsto.
Istovremeno, prema oceni eksperata, Španija jeveć upala u začarani krug zaduživanja kod domaćih banaka, a da bi njima pomogla povlači sredstva ili planira da to učini iz evropskih antikriznih fondova.
Sem toga banke otkupljuju španske suverene obveznice sa jeftinim kreditima dobijenim od Evropske centralne banke.
Takva mašina za pravljenje dugova, ne može dugo da radi, smatraju stručnjaci američke bonitetske agencije Mudisa i kada pristup tržištu konačno bude zatvoreni, Španija će ponovo morati da zatraži pomoć od Evropske Unije.
Mudis je je proteklih dana snizio rejting Španije na nivo tek jedan stepen iznad nivoa "đubre" (Baa3) uz obrazloženje da ta zemlja više ne zaslužuje status "sigurnog zajmoprimaoca", a da se mehanizam pomoći primenjen na Grčku ne može večito koristiti.
Španska vlada je pre nedelju dana zatražila od EU 100 milijardi evra pomoći za banke, što je dvostruko više od očekivanja Mudisa, koji strahuje da će time još više biti povećano dužničko opterećenje četvrte najveće privrede u evro zoni, a pete u EU.
Nivo španskog javnog duga ove godine će biti uvećan na 90 odsto, a rašće i u narednih pet godina, upozorili su međunarodni ekonomisti.