LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Guverner pozvao privrednike da spuste cene
Šoškić: Očekujem stabilnost na deviznom tržištu
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je danas da je pred Srbijom period stabilnosti domaće valute i da ne bi trebalo očekivati poremećaje na deviznom tržištu.
Guverner NBS: Strani investitori su zainteresovani za Srbiju
- Ne vidim razloga da na deviznom tržištu uočavamo nekakve bitne nestabilnosti i verujem da je pred nama jedan period stabilizacije - istakao je Šoškić u intervjuu Tanjugu.
On je napomenuo da se pri tome ne može isključiti međunarodni faktor i okolnosti koje mogu odatle da dođu “jer kao što znate pad poverenja u evro ili u region odražava se na sve zemlje u našem okruženju, pa i na Srbiju”.
- Verujem i da monetarna politika, koja je u ovom trenutku uglavnom restriktivna, mora da da rezultate. Drugim rečima, svi oni koji su ugrađivali nekakve nerealno visoke devizne kurseve ili inflaciona očekivanja u svoje cene treba da razmisle još jednom i da te cene koriguju naniže - naglasio je guverner.
- Mudri privrednici već sada su uočili da pred nama ne postoji rizik takvih nestabilnosti koje su ugrađene u cene i da na vreme spuštaju cene, kako bi to iskoristili da prošire svoje prisustvo na tržištu - dodao je Šoškić.
On je podsetio da su od kraja prošle godine ojačali apresijacijski pritisci na deviznom tržištu, odnosno dinar je ojačao, pa je NBS posle dugo vremena bila u prilici da kupuje evre na tržištu, a ne da prodaje.
- Konstantno imamo situaciju na tržištu, da veći broj učesnika kupuje dinare, nego što kupuje evre. To se odražava ne samo na stabilnost kursa, nego kao što vidimo i na jačanje dinara. Ta apresijacija je, po mom mišljenju, indikacija da se zapravo u Srbiju rado investira iz inostranstva - ocenio je Šoškić.
- Voleo bih više da vidim, da te investicije idu u pravcu direktnih stranih investicija, otvaranja novih postrojenja i radnih mesta. Trenutno su one više okrenute ka investiranju u državne hartije od vrednosti, ali svejedno i to je indikacija da Srbija predstavlja atraktivnu investicionu destinaciju - napomenuo je on.
Šoškić je izrazio uverenje da taj trend neće biti ugrožen u narednom periodu i dodao da “ne vidi u međunarodnom okruženju neposredne izazove koji bi mogli da destimulišu raspoloženje investitora prema Srbiji”.
Prema njegovim rečima, ne treba zaboraviti da Srbija ima, makroekonomski posmatrano, relativno urednu situaciju, da ukupni javni dug, nije izmakao kontroli i da uz pomoć Međunarodnog moentarnog fonda održava relativno visok nivo budžetske discipline i relativno mali odnos budžetskog deficita prema bruto domaćem proizvodu (BDP).
- To su sve rekao bih dobri signali, koji su naveli neke međunarodne rejting agencije da nas za razliku od drugih zemalja, koje su dobile niži rejting, zadrže na istom rejtingu koji smo imali ranije - kaže guverner.
Guverner je ukazao da restriktivna monetarna politika, s jedne strane, rastom kamatnih stopa utiče na obim i poskupljenje kredita, što je neposredni efekat, ali takođe i na privlačenje investitora iz inostranstva, koji u tim razlikama u kamatnim stopama vide interes za dodatno ulaganje u Srbiju.
- U ovom trenutku postoji prilično veliko raspoloženje na međunarodnom tržištu da se kupuje javni dug Srbije. I verujem da to raspoloženje treba da se koristi u smislu da se emituju obveznice, koje su čiste dinarske obveznice i da valutni rizik po emitovanju tih obveznica ne ulazi u Srbiju već ostaje na strani inostranih investitora - istakao je Šoškić.
- Debalansi o kojima govorim su dobro poznati i oni svoje izvorište imaju u trgovinskom deficitu, ali svakako se tiču i ukupne sposobnosti naše zemlje da troši u okviru svojih mogućnosti - rekao je Šoškić.
Srbija mora da teži, bez obzira što je to bolno, što je moguće nižim stopama budžetskog deficita i što je moguće nižim stopama inflacije, koje gravitiraju onima koje postoje u evrozoni”, naglasio je Šoškić.
Prema njegovim rečima, to su dva vrlo bitna pravila za uspostavljanje makroekonomske stabilnosti, koju možemo da održavamo na duži rok i preduslovi da kao ekonomija zdravo rastemo i otvaramo radna mesta, u kvalitetnim segmentima domaće privrede.
Komentarišući predloge pojedinih stručnjaka da Srbija treba da uvede evro, Šoškić je ukazao da se zemljama van Evropske unije ne pruža legalna mogućnost da taj put prodju i da Evropska centralna banka (ECB) ima odlučan stav da zemlja može postati članica evrozone tek ukoliko ispuni stroge kriterijume.
Posle učlanjenja, potrebno je da država ispuni relativno stroge kriterijume koji se odnose na nivo javnog duga, kretanje budžetskog deficita prema BDP-u, inflaciju i takozvani kamatni spred, odnosno kamate koje plaća država, u odnosu na kamate koje plaćaju zemlje u evrozoni sa niskom stopom inflacije, objasnio je on.
- Treba biti svestan činjenice da zemlja naše veličine nema opciju unilateralne evroizacije koju su iskoristile neke manje teritorije . Tih teritorija ima više i tu nisu samo Crna Gora i Kosovo, u našem neposrednom komšiluku već i neke male zemlje kao što su Andora, San Marino., Monako, Vatikan”, precizirao je Šoškić.
On je napomenuo da su to male zemlje, koje su, potpisivale posebnu vrstu ugovora sa ECB, odnosno takav ulazak u evrozonu rezervisan je za male monetarne sisteme i podrazumeva da takve zemlje nemaju člana upravnog odbora u ECB, ne utiču na monetarnu politiku i ne dobijaju jedan deo dobiti od senjoraže (emisione dobiti) Evropske centralne banke.
- Dakle, takav jedan ulazak nije primeren za zemlju koja ima ozbiljnu aspiraciju da bude uredjena i punopravna članica EU”, istakao je guverner NBS.
Prodaja "Telekoma"
nije rešenje
Povodom buduće prodaje “Telekoma Srbija”, guverner je naveo da će taj novac za jedno vreme stabilizovati ekonomsku situaciju u Srbiji, ali da nikako ne može predstavljati neku vrstu dugoročnog rešenja za debalanse koje postoje u našoj ekonomiji.
Blic
Šoškić: Očekujem stabilnost na deviznom tržištu
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić izjavio je danas da je pred Srbijom period stabilnosti domaće valute i da ne bi trebalo očekivati poremećaje na deviznom tržištu.
Guverner NBS: Strani investitori su zainteresovani za Srbiju
- Ne vidim razloga da na deviznom tržištu uočavamo nekakve bitne nestabilnosti i verujem da je pred nama jedan period stabilizacije - istakao je Šoškić u intervjuu Tanjugu.
On je napomenuo da se pri tome ne može isključiti međunarodni faktor i okolnosti koje mogu odatle da dođu “jer kao što znate pad poverenja u evro ili u region odražava se na sve zemlje u našem okruženju, pa i na Srbiju”.
- Verujem i da monetarna politika, koja je u ovom trenutku uglavnom restriktivna, mora da da rezultate. Drugim rečima, svi oni koji su ugrađivali nekakve nerealno visoke devizne kurseve ili inflaciona očekivanja u svoje cene treba da razmisle još jednom i da te cene koriguju naniže - naglasio je guverner.
- Mudri privrednici već sada su uočili da pred nama ne postoji rizik takvih nestabilnosti koje su ugrađene u cene i da na vreme spuštaju cene, kako bi to iskoristili da prošire svoje prisustvo na tržištu - dodao je Šoškić.
On je podsetio da su od kraja prošle godine ojačali apresijacijski pritisci na deviznom tržištu, odnosno dinar je ojačao, pa je NBS posle dugo vremena bila u prilici da kupuje evre na tržištu, a ne da prodaje.
- Konstantno imamo situaciju na tržištu, da veći broj učesnika kupuje dinare, nego što kupuje evre. To se odražava ne samo na stabilnost kursa, nego kao što vidimo i na jačanje dinara. Ta apresijacija je, po mom mišljenju, indikacija da se zapravo u Srbiju rado investira iz inostranstva - ocenio je Šoškić.
- Voleo bih više da vidim, da te investicije idu u pravcu direktnih stranih investicija, otvaranja novih postrojenja i radnih mesta. Trenutno su one više okrenute ka investiranju u državne hartije od vrednosti, ali svejedno i to je indikacija da Srbija predstavlja atraktivnu investicionu destinaciju - napomenuo je on.
Šoškić je izrazio uverenje da taj trend neće biti ugrožen u narednom periodu i dodao da “ne vidi u međunarodnom okruženju neposredne izazove koji bi mogli da destimulišu raspoloženje investitora prema Srbiji”.
Prema njegovim rečima, ne treba zaboraviti da Srbija ima, makroekonomski posmatrano, relativno urednu situaciju, da ukupni javni dug, nije izmakao kontroli i da uz pomoć Međunarodnog moentarnog fonda održava relativno visok nivo budžetske discipline i relativno mali odnos budžetskog deficita prema bruto domaćem proizvodu (BDP).
- To su sve rekao bih dobri signali, koji su naveli neke međunarodne rejting agencije da nas za razliku od drugih zemalja, koje su dobile niži rejting, zadrže na istom rejtingu koji smo imali ranije - kaže guverner.
Guverner je ukazao da restriktivna monetarna politika, s jedne strane, rastom kamatnih stopa utiče na obim i poskupljenje kredita, što je neposredni efekat, ali takođe i na privlačenje investitora iz inostranstva, koji u tim razlikama u kamatnim stopama vide interes za dodatno ulaganje u Srbiju.
- U ovom trenutku postoji prilično veliko raspoloženje na međunarodnom tržištu da se kupuje javni dug Srbije. I verujem da to raspoloženje treba da se koristi u smislu da se emituju obveznice, koje su čiste dinarske obveznice i da valutni rizik po emitovanju tih obveznica ne ulazi u Srbiju već ostaje na strani inostranih investitora - istakao je Šoškić.
- Debalansi o kojima govorim su dobro poznati i oni svoje izvorište imaju u trgovinskom deficitu, ali svakako se tiču i ukupne sposobnosti naše zemlje da troši u okviru svojih mogućnosti - rekao je Šoškić.
Srbija mora da teži, bez obzira što je to bolno, što je moguće nižim stopama budžetskog deficita i što je moguće nižim stopama inflacije, koje gravitiraju onima koje postoje u evrozoni”, naglasio je Šoškić.
Prema njegovim rečima, to su dva vrlo bitna pravila za uspostavljanje makroekonomske stabilnosti, koju možemo da održavamo na duži rok i preduslovi da kao ekonomija zdravo rastemo i otvaramo radna mesta, u kvalitetnim segmentima domaće privrede.
Komentarišući predloge pojedinih stručnjaka da Srbija treba da uvede evro, Šoškić je ukazao da se zemljama van Evropske unije ne pruža legalna mogućnost da taj put prodju i da Evropska centralna banka (ECB) ima odlučan stav da zemlja može postati članica evrozone tek ukoliko ispuni stroge kriterijume.
Posle učlanjenja, potrebno je da država ispuni relativno stroge kriterijume koji se odnose na nivo javnog duga, kretanje budžetskog deficita prema BDP-u, inflaciju i takozvani kamatni spred, odnosno kamate koje plaća država, u odnosu na kamate koje plaćaju zemlje u evrozoni sa niskom stopom inflacije, objasnio je on.
- Treba biti svestan činjenice da zemlja naše veličine nema opciju unilateralne evroizacije koju su iskoristile neke manje teritorije . Tih teritorija ima više i tu nisu samo Crna Gora i Kosovo, u našem neposrednom komšiluku već i neke male zemlje kao što su Andora, San Marino., Monako, Vatikan”, precizirao je Šoškić.
On je napomenuo da su to male zemlje, koje su, potpisivale posebnu vrstu ugovora sa ECB, odnosno takav ulazak u evrozonu rezervisan je za male monetarne sisteme i podrazumeva da takve zemlje nemaju člana upravnog odbora u ECB, ne utiču na monetarnu politiku i ne dobijaju jedan deo dobiti od senjoraže (emisione dobiti) Evropske centralne banke.
- Dakle, takav jedan ulazak nije primeren za zemlju koja ima ozbiljnu aspiraciju da bude uredjena i punopravna članica EU”, istakao je guverner NBS.
Prodaja "Telekoma"
nije rešenje
Povodom buduće prodaje “Telekoma Srbija”, guverner je naveo da će taj novac za jedno vreme stabilizovati ekonomsku situaciju u Srbiji, ali da nikako ne može predstavljati neku vrstu dugoročnog rešenja za debalanse koje postoje u našoj ekonomiji.
Blic