Adam Vehelija, vozač
Somalijac za volanom trole: Osećam se kao Srbin
Izvor: Blic G. Svilar | 21. 11. 2010. - 00:02h
On je jedan od retkih Somalijaca koji već 30 godina živi u Beogradu. Tu je upoznao i ljubav svog života Biljanu. On je Adam Vehelija, zaljubljenik u Beograd, bivši radnik somalijske ambasade u Beogradu i ratni zarobljenik, sada vozač trolejbusa na liniji 21.
Na svom radnom mestu na liniji 21
Putnici ga prepoznaju, donose mu poklone, jabuke, cveće i banane. Međutim, nije bilo baš tako kada je počeo da radi kao vozač gradskog prevoznika.
- Sećam se tog prvog dana. Kada sam seo u trolejbus na početnoj stanici, svi su izašli napolje. Bilo je ratno vreme pa su se ljudi možda i plašili. Neki su valjda mislili da sam ga ukrao. Izašao sam napolje i jedva ih ubedio da se vrate nazad. Rekao sam im da sam ja novi vozač GSP, rodom iz Somalije - počinje priču za “Blic” Adam Vehelija.
U Beograd je došao pre tri decenije jer je dobio posao u Ambasadi Somalije. Tako je njegova životna priča nastavljena u prestonici Srbije, gde se nekoliko godina kasnije i oženio. U GSP je stigao 1994. godine kada je počeo da uživa u životu, a sve pre toga je za zaborav. Vukovar, Bijeljina, Popovo Selo, Bosanski Šamac... mesta u koja se početkom devedesetih nije išlo turistički.
- Najveće traume vučem iz tih vremena. Dva puta mi je život bio u opasnosti. Tada sam radio kao vozač u Crvenom krstu. Vozio sam lekove za vojnike, ljude iz visokih delegacija. Dva puta mi je život visio o koncu. Sećam se da je u Bosanskom Šamcu postojao most koji je delio srpsku i hrvatsku stranu. Morao sam na hrvatsku stranu da prenesem jednog starog čoveka koji nije mogao sam. Kad sam prešao most, sačekala me je straža. Repetirali su. Rekao sam im da radim za Crveni krst, ali kada su videli moja dokumenta, da sam državljanin Srbije, jedan od njih me je mrko pogledao i rekao: “Ti si Miloševićev špijun” - priča Vehelija dok mota volan starog trolejbusa.
U Beogradu nije odmetnik. Navikli su i putnici na njega i on na putnike. Međutim, bilo je neprijatnih situacija i za volanom.
- Navikao sam na narod ovde. Ne maltretiraju me zbog boje kože. Mada, dva puta su me napali, ali iz drugih razloga. Nijednom nisam pozvao policiju. Razumem ljude, nervozni su, jedan putnik mi se posle izvinio zbog napada. Bilo je to u martu ove godine. Uradio me je pesnicom u glavu i pale su mi naočare samo zato što sam mu viknuo da je poslednja stanica i da mora da izađe. Nisam hteo to da prijavljujem policiji - kaže Adam Vehelija.
Ako neko želi, može da ga upozna u restoranu hotela „Moskva“, gde često pije kafu. U restoran “Park” ne treba hrliti po autograme jer tamo provodi prijatne trenutke u društvu supruge Biljane. Tamo je i počela njihova bračna idila.
Adam voli da jede sve specijalitete srpske kuhinje, ali je za njega pasulj ipak broj jedan.
- Najlepši poklon od moje drage bio je kada me je naučila da kuvam pasulj. I sarmu znam da spremim, mada sve to malo duže traje. Kolege me zezaju da sam švaler, a ja sam u stvari papučar - smeje se Adam.
Posle više od trideset godina u Beogradu, ne postoji nikakva prepreka da ostane ovde do kraja života. Uostalom, kako kaže, za Somaliju ga više ništa ne veže.
- Jedan kolega mi kaže: “Ti si veći Srbin od mene.” Uopšte, osećam se kao Srbin, da pripadam ovde. Somalijski jezik sam zaboravio. Otišao sam iz domovine kad sam imao 27 godina. Tamo sam imao kuću koju su srušili Amerikanci. Sada nemam ništa, jednostavno ništa me više ne veže za tu zemlju. Ostajem ovde do kraja života - zaključuje Vehelijap
Nikada na „Marakani“
- Navijam za Zvezdu. Sećam se levog beka Marovića, on je odličan igrač, a nešto kasnije pojavio se i Dejan Stanković. Međutim, nikada nisam bio na „Marakani“. Vidim šta se dešava na stadionima i osećao bih se nelagodno kada bih otišao tamo - kaže naš sagovornik.
Zna italijanski, ima problem s palatalizacijom
Supruga mu često prigovara zbog toga što ni posle 30 godina nije perfektno naučio srpski jezik.
- Solidno pričam srpski, mada još ima prostora za napredak. U pravu je moja Bilja. Najviše me zeza palatalizacija. To nikako ne razumem. Mora mnogo da se lomi jezik kod toga. Parlare Italijano, to mi je ostalo iz vremena kada sam živeo u Italiji, mada nisam loš ni sa nemačkim. Tamo nema palatalizacije - šali se Adam Vehelija.
Somalijac za volanom trole: Osećam se kao Srbin
Izvor: Blic G. Svilar | 21. 11. 2010. - 00:02h
On je jedan od retkih Somalijaca koji već 30 godina živi u Beogradu. Tu je upoznao i ljubav svog života Biljanu. On je Adam Vehelija, zaljubljenik u Beograd, bivši radnik somalijske ambasade u Beogradu i ratni zarobljenik, sada vozač trolejbusa na liniji 21.
Na svom radnom mestu na liniji 21
Putnici ga prepoznaju, donose mu poklone, jabuke, cveće i banane. Međutim, nije bilo baš tako kada je počeo da radi kao vozač gradskog prevoznika.
- Sećam se tog prvog dana. Kada sam seo u trolejbus na početnoj stanici, svi su izašli napolje. Bilo je ratno vreme pa su se ljudi možda i plašili. Neki su valjda mislili da sam ga ukrao. Izašao sam napolje i jedva ih ubedio da se vrate nazad. Rekao sam im da sam ja novi vozač GSP, rodom iz Somalije - počinje priču za “Blic” Adam Vehelija.
U Beograd je došao pre tri decenije jer je dobio posao u Ambasadi Somalije. Tako je njegova životna priča nastavljena u prestonici Srbije, gde se nekoliko godina kasnije i oženio. U GSP je stigao 1994. godine kada je počeo da uživa u životu, a sve pre toga je za zaborav. Vukovar, Bijeljina, Popovo Selo, Bosanski Šamac... mesta u koja se početkom devedesetih nije išlo turistički.
- Najveće traume vučem iz tih vremena. Dva puta mi je život bio u opasnosti. Tada sam radio kao vozač u Crvenom krstu. Vozio sam lekove za vojnike, ljude iz visokih delegacija. Dva puta mi je život visio o koncu. Sećam se da je u Bosanskom Šamcu postojao most koji je delio srpsku i hrvatsku stranu. Morao sam na hrvatsku stranu da prenesem jednog starog čoveka koji nije mogao sam. Kad sam prešao most, sačekala me je straža. Repetirali su. Rekao sam im da radim za Crveni krst, ali kada su videli moja dokumenta, da sam državljanin Srbije, jedan od njih me je mrko pogledao i rekao: “Ti si Miloševićev špijun” - priča Vehelija dok mota volan starog trolejbusa.
U Beogradu nije odmetnik. Navikli su i putnici na njega i on na putnike. Međutim, bilo je neprijatnih situacija i za volanom.
- Navikao sam na narod ovde. Ne maltretiraju me zbog boje kože. Mada, dva puta su me napali, ali iz drugih razloga. Nijednom nisam pozvao policiju. Razumem ljude, nervozni su, jedan putnik mi se posle izvinio zbog napada. Bilo je to u martu ove godine. Uradio me je pesnicom u glavu i pale su mi naočare samo zato što sam mu viknuo da je poslednja stanica i da mora da izađe. Nisam hteo to da prijavljujem policiji - kaže Adam Vehelija.
Ako neko želi, može da ga upozna u restoranu hotela „Moskva“, gde često pije kafu. U restoran “Park” ne treba hrliti po autograme jer tamo provodi prijatne trenutke u društvu supruge Biljane. Tamo je i počela njihova bračna idila.
Adam voli da jede sve specijalitete srpske kuhinje, ali je za njega pasulj ipak broj jedan.
- Najlepši poklon od moje drage bio je kada me je naučila da kuvam pasulj. I sarmu znam da spremim, mada sve to malo duže traje. Kolege me zezaju da sam švaler, a ja sam u stvari papučar - smeje se Adam.
Posle više od trideset godina u Beogradu, ne postoji nikakva prepreka da ostane ovde do kraja života. Uostalom, kako kaže, za Somaliju ga više ništa ne veže.
- Jedan kolega mi kaže: “Ti si veći Srbin od mene.” Uopšte, osećam se kao Srbin, da pripadam ovde. Somalijski jezik sam zaboravio. Otišao sam iz domovine kad sam imao 27 godina. Tamo sam imao kuću koju su srušili Amerikanci. Sada nemam ništa, jednostavno ništa me više ne veže za tu zemlju. Ostajem ovde do kraja života - zaključuje Vehelijap
Nikada na „Marakani“
- Navijam za Zvezdu. Sećam se levog beka Marovića, on je odličan igrač, a nešto kasnije pojavio se i Dejan Stanković. Međutim, nikada nisam bio na „Marakani“. Vidim šta se dešava na stadionima i osećao bih se nelagodno kada bih otišao tamo - kaže naš sagovornik.
Zna italijanski, ima problem s palatalizacijom
Supruga mu često prigovara zbog toga što ni posle 30 godina nije perfektno naučio srpski jezik.
- Solidno pričam srpski, mada još ima prostora za napredak. U pravu je moja Bilja. Najviše me zeza palatalizacija. To nikako ne razumem. Mora mnogo da se lomi jezik kod toga. Parlare Italijano, to mi je ostalo iz vremena kada sam živeo u Italiji, mada nisam loš ni sa nemačkim. Tamo nema palatalizacije - šali se Adam Vehelija.