sokantno otkrice akademika dragoljuba zivojinovica

Član
Učlanjen(a)
28.12.2010
Poruka
1.538
koliko mi srbi zivomo u zabludi kovori i ovo, ali naravno neki srbi ce reci da je i ovo budalastina

http://srbinaokup.info/?p=9051
Шокантно откриће академика Драгољуба Живојиновића



[SUP][1][/SUP]Из докумената до којих је дошао познати историчар јасно се види да је чак и у Првом светском рату Енглеска све чинила да Србија нестане.

Тек објављено капитално дело академика др Драгољуба Живојиновића „Невољни ратници, велике силе и Солунски фронт” озбиљно је уздрмала читаву и не само нашу савремену историографију. Документацијом шокантне садржине ова књига непроцењиве вредности у парампарчад разнела је досадашње тезе о нашим савезницима и пријатељима. Открила српске илузије и заблуде и упрла прстом у Енглеску, земљу која је од самог напада Аустроуграске 1914. године, у Првом светском рату, свесрдно радила на уништењу Срба и српске државе.
Занимљиво је да је овакву архивску грађу академик Живојиновић почео да открива управо у лондонском архиву пре тридесет три године, и то сасвим случајно, бавећи се Ватиканом и Србима. Такође, треба истаћи и чињеницу, академик Живојиновић је први открио у Лондону ту грађу и први је саопштио свету.
Од завршетка Првог светског рата, па све до појаве ове књиге, српски народ живео је у заблуди називајући и Енглезе својим савезницима и чак пријатељима.
- Нема дилеме, Срби су творци свих тих заблуда везаних за савезништва и пријатељства. Срби су творци и других заблуда са којима ће се тек срести. А ове илузије, које су потхрањиване готово један век, биле су у служби очувања пријатељства са Французима као јединим пријатељима у Првом светском рату. А у страну гурана једина истина да нам је Русија била једини пријатељ све до њеног слома.
Први сте открили ту грађу, први је саопштили свету, како то објашњавате?
- Претпостављам, ту нетакнуту, нефризирану, нечишћену грађу, коју до мене нико није користио, избегавали су историчари или због тога што је неповољно говорила о онима који су је оставили или што је веома ружно приказивала лоше односе међу савезницима током Првог светског рата.
Друго, та недирнута грађа, недвосмислено је разбила наше илузије о савезницима и искреним пријатељима. До сада нисмо знали праву истину да нисмо имали правих пријатеља до једне силе током читаве те трагедије. Ти документи открили су сурову истину да чак и наша историографија није знала шта се све радило иза наших леђа. На крају открила је да су Срби изнели главни терет Првог светског рата.
Рекли сте, имали смо само једног пријатеља, о којој земљи је реч?
- Говорим о Русији, земљи на коју се нисмо ослањали. Напротив, били смо бастион, барикада против ширења њеног утицаја на Балкану. А већ од јулске кризе 1914. могло се видети ко нам је прави пријатељ или савезник. Русија је тих дана одмах заузела јасан став. Децидно је рекла и савезницима и нашим непријатељима да неће дозволити да Србија буде поражена и покорена и да ће Србији пружити сваку врсту помоћи.
Како се Француска држала?
- Француска је имала нешто другачији став. Нашла се на удару Немаца и због тога била је везана за Русију, али имала је и својих интереса на Балкану, а на Блиском истоку имала велики уложени капитал. Но, највише због Русије, Французи су Србији пружили савезничку руку.
Једног тренутка енглеске подметачине, разбијачке намере и работе дозлогрдиле су и француским генералима који су почели отворено да протестују.
- Након отворене енглеске опструкције на Солунском фронту и последње енглеске претње да ће повући своје трупе реаговала је и влада Француске. Упутила је Енглеској ултиматум да, уколико и даље њене трупе буду минирале покретање офанзиве, Француска ће се повући из рата. Енглези су се тада заиста уплашили, попустили су, али су и даље иза леђа радили против тог фронта. После тога, своје елитне јединице повукли су из Грчке, а увели ешалоне довучене из Индије, потпуно неспособне за ратовање на Балкану.

До данашњих дана у нашој исторографији до краја није објашњено држање Енглеске?

- Енглези су све друго били само не пријатељи Србије. Дакле, никада пријатељи. Напротив, Србе органски не воле, ни њихово јавно мњење ни њихов естаблишмент. О нама су те 1914. писали најгоре, говорили најружније. Није било ни дневног листа, готово ни политичара ни генерала иоле наклоњеног Србима. Тако су писали и према нама се односили још од 1903. године. У нашој најтрагичнијој ситуацији водили су хајку против Србије, отворено су је и у најтрагичнијим тренуцима уцењивали и оптуживали за почетак Првог светског рата. Да је светска кланица управо настала због нас.
Како су онда Енглези постали и наши савезници?
- Из интереса. Прво због Француске и Белгије, према којој су имали уговорну обавезу још из 1830. године. Друго, бриљантним победама српске војске на Церу и Колубари Србија није покорена, а војнички је опстала. Значи, постали смо фактор потребан савезницима.
Шта су Енглези све чинили да поткопају и ослабе Србију?
- На Солунском фронту налазила се и једна руска бригада коју је цар Николај послао у помоћ српској војсци. Енглезима је та бригада страшно сметала, непријатељски се према њој односила. Њени генерали сматрали су је претњом њиховим интересима. Нису се смирили све док нису издејствовали њено уклањање са Солунског фронта. Ту руску бригаду послали су чак на исток Грчке како не би имала било какав контакт са српском војском.
Да ли се после тих битака енглески став према Србији променио?
- Управо тада енглеско непријатељство према Србима ступило је на сцену у најокрутнијем облику. Британци су кренули са најподлијим уценама. У најтежем тренутку тражили смо од њих финансијску помоћ од 800 хиљада фунти у виду кредита за обнову наоружања, лекова и санитетског материјала. Одговорили су уценом – добићете зајам под условом да се одрекнете своје територије у источној Македонији у корист Бугара. Тај документ први сам открио у свету.
Како је Влада Србије реаговала на ту болну уцену?
- Децидно је одбијен тај ултиматум. Енглези су хладно одговорили – „онда вам не дамо кредит”. И нису дали. Што је најгоре, Енглези се нису зауставили на тој уцени. Током читаве мучне 1915. године појачавали су притисак на Србију. Своје ултиматуме заснивали су на нашој немоћи и бескрупулозно користили српску зависност од савезника. Свакаквих притисака је било.
Да су Срби били жртве и сопствених заблуда примера је безброј. Но против тих илузија највише су се борили војсковође попут војводе Живојина Мишића.
- Никола Пашић и регент Александар Карађорђевић били су заговорници уједињења јужних Словена. Томе се отворено супротстављао војвода Живојин Мишић. Говорио је да нико не може да тера српске војнике да гину за ослобођење Хрвата и Словенаца, већ да до слободе они морају доћи сами. Мишић је убрзо отеран у пензију.
Значи и такву Србију крвљем заливену су кажњавали?
- Не само да су хладно одбацивали све наше молбе за војном помоћи, већ су иза леђа радили на слабљењу наших положаја. Одустали су од солунског искрцавања. Одустали су од обезбеђења коридора Ниш-Солун, а потом дозволили Бугарима да прекину тај коридор, срушивши тако и последњу наду спаса за српску војску и српски народ. Казнили су тако подмукло Србију на најсуровији начин онемогућивши јој чак прилив лекова и хране. А када им је Никола Пашић у очају одговорио да ће српска војска положити оружје и капитулирати, у Енглеској је кренула нова лавина увреда на рачун Срба. После тога Пашић је коначно схватио да је Србија остала сама.
Открили сте још један детаљ дуго скриван од српске јавности?
- По доласку српске војске и избеглица на албанско море, тек је кренуло кажњавање. Грчки краљ Константин био је антисрбин кога су до последњег тренутка подржавали Енглези. И, таман када су Французи после много играрија пристали на пребацивање Срба на Крф, стигло је најшокантније изненађење. Грчка влада забранила је улазак српске војске на њену територију а самим тим и пребацивање нашег народа на Крф. Тек када је руски цар Николај оштро припретио да ће склопити сепаратни мир са Немцима, сломљен је енглески отпор, а Французи нису више Грке ни питали. Но, ни тада Енглези нису послали своје бродове. И то је била једна од њихових уцена. Први сам и ту истину обелоданио.
И на Крфу је било подваљивачких иницијатива?
- Кренуло се са још једном подвалом. Под плаштом реорганизације, тражено је од наше команде да се српска војска распореди у шест дивизија и да се оне пошаљу не на Солунски, већ на западни фронт свака за себе. Наравно, и та подвала и тај паклени план је одбачен, а Енглези су буквално побеснели. Њени генерали током читаве 1916. године слали су у Лондон најружније извештаје о српској војсци, називали је најпогрднијим именима. Енглески генерали непрестано су радили против Србије и на Солунском фронту. Минирали су свако кретање у офанзиву, сваки покушај напада на непријатеља. Стално су уцењивали и претили да ће повући своје трупе. Током читаве 1917. године непрестано су радили иза леђа Србији. Радили на очувању Аустријске монархије, подржавали Италијане око Далмације и Истре, подстрекавали Румуне да узму Банат, Бугаре да узму српске територије северно од Македоније. А када је Русија изашла из рата, изгледало је да Србији нема спаса. Но, тада је дошло до француског заокрета. На челу њене војске долазе одлични познаваоци балканских прилика Клемансо, Гиом и Депере и исход је био познат.
* * *
 
Poslednja izmena od urednika:
Član
Učlanjen(a)
18.01.2013
Poruka
6
говорим о русији, земљи на коју се нисмо ослањали. напротив, били смо бастион, барикада против ширења њеног утицаја на балкану“.
- полакомили сте се за што вечи део македонског колача и територију која никад није била српска, па због те лакомости сте постали и антируски бастион... јер су руси били за историски праведно решење балканских питања, а не према прагматици и желјама великогрчких и великосрпских. имали би сте тада и косово, а грци би имали и константинопољ (јер правда је била да вам припадну: јер су били и косово- српско, и константинопољ- грчки, али полакомили сте се око македоније, предали сте се страстима, изгубили разум, и нормално изгубили оно што је требало према разуму и да вам припадне...
солунски фронт? шта сте уопште тражили на солунском фронту- то треба да се запитате и одговорите себи...

имате још пуно тога да сазнате и признате у вези са вашим позицијама у балканским збивањима не само за време првог светског рата, веч од крајем xix вјека, па све до краја сфрј. посебно око позиције према нама у македонии у периоду између два светска рата. надам се да ћете доћи себи пре него што буде прекасно. у такву неку шизофрену еуфорију су били цариграђани пре пада: остао је слободан једино град, а још су сањали и уображавали да су империја света и глава православлја...
 
Učlanjen(a)
22.12.2010
Poruka
1.500
Znalo se za ovo i iz knjige Koreni od Dobrice Cosica,a i iz price prezivelih sa Solunskog fronta.
Ono o cemu se ne prica,ono sto je zabranjeno za pricu jeste, kako kako su pobijeni srpski komunisti na solunskom frontu.
Nakon ruske revolucije i dogadjaja koji su se desili nama u I svetskom ratu,nakon prelaska Albanije i dolaska na "slobodnu teritoriju",izbilo je nezadovoljstvo dela srpskog oficirskog kadra koji su podrzavali ruske komuniste. Svi takvi su likvidirani po kratkom postupku.Sigurno je za to bio potreban i engleski podsticaj....,kao i u II sv.ratu.
Ma od Vuka Karadzica kada je trazio pomoc od englekse ambasade i naravno nisu mu dali ni da udje......,pa do dana danasnjega .......... "sve je isto,samo njega nema"...
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Znalo se za ovo i iz knjige Koreni od Dobrice Cosica,a i iz price prezivelih sa Solunskog fronta.
Ono o cemu se ne prica,ono sto je zabranjeno za pricu jeste, kako kako su pobijeni srpski komunisti na solunskom frontu.
Nakon ruske revolucije i dogadjaja koji su se desili nama u I svetskom ratu,nakon prelaska Albanije i dolaska na "slobodnu teritoriju",izbilo je nezadovoljstvo dela srpskog oficirskog kadra koji su podrzavali ruske komuniste. Svi takvi su likvidirani po kratkom postupku.Sigurno je za to bio potreban i engleski podsticaj....,kao i u II sv.ratu.
Ma od Vuka Karadzica kada je trazio pomoc od englekse ambasade i naravno nisu mu dali ni da udje......,pa do dana danasnjega .......... "sve je isto,samo njega nema"...

Hehehe! Možeš ti RIS, samo kad hoćeš!
 
Učlanjen(a)
22.12.2010
Poruka
1.500
Eh,hahaha,sokantna otkrica????
Meni je mnogo sokantnije kad neko tvrdi da je Milos Obilic bio Albanac.
Ili evo jos sokantnih otkrica nasih novih istoricara.
Vuk Brankovic nije izdao Srbe na Kosovu.Njegova konjica je jurisala u jednu tacku u turskog sultana Murata i ubila ga pregazivsi ga....,cak mu je data medijska paznja Vojina Cetkovica u seriji "moj rodjak sa sela?"
Heeej,nasa konjica se na ravnom Kosovu polju ,sakrila iza nekog brda pa iznenada napravila juris na Murata i ubila ga? A on nije imao tursku konjicu?Pa valjda u srednjem veku,svaki rat prvo pocinje pesadija,a konjica se cuva za kraj?
Ali bitno je da se Vuk Brankovic prikaze kao heroj,a Milos Obilic kao bedni lazov jer "suvise je sramno na podmukli nacin ubiti protivnika"
Ali to ne treba da nas cudi,jer nas i novija istorija XXveka uci slicnim stvarima,kako od heroja napraviti izdajnike,i od izdajnika heroje.
 
Član
Učlanjen(a)
02.11.2010
Poruka
338
Nista nije sokantno kad su englezi u pitanju...
njihove sluzbe izazvale 27.mart... samo da bi dobili na vremenu da evakuisu svoje trupe iz Grcke..
prodali su nas za vreme II sv. rata...
bacili u ruke komunizmu...
predali cica Drazu komunistima...
 
Član
Učlanjen(a)
24.10.2009
Poruka
434
Bitka na Čegru.
Čija je bila artiljerija koja je bombardovala Čegar i Sindjelića? Nisu to bili unajmljnei topovi, već sve sa posadam i oficiraima.
Nađite i pročitajte.
Zašto Miloš Obrenović nije mogao u početku da vidi očima Hodžisa, pukovnika posalatog da bude engleski konzult? Na kraju je, pod nagovorom stranaca, lekara, pristao i rekao mu: Sedi tu i ne smetaj, Ne graničimo se sa vama i ne treba te nam. Odbijao je da se sretne sa njim, namestio ga u Topčider kada je Miloš bio u Kragujevcu i obratno.
 
Učlanjen(a)
09.06.2012
Poruka
14
Britanci nikada nisu bili prijatelji Srbima. Irci su prijatelji a englezi NEZNAJU biti prijatelji zato sto su MANIPULATIVNI. Srbi su iskren narod kao i Rusi. Srcani, otvoreni, znaju se davati, znaju psovati da ti kosa digne se u zrak, znaju se druziti, znaju na svoj racun sve podnijeti i platiti ceh, nisu cicije, širokogrudni su, nisu dupelisci,inteligentni, na svoj racun zbijaju sale. Narodi koji znaju na svoj racun izvoditi šprdnju je vrlo visoko iznad prosjecnog nivoa covjecije svjesti. Britanci su narod koji je specijaliziran za zavodjenje i navodjenje, neiskreni i neznaju biti prijatelji, znaci da su PRORACUNATI. Da nije bilo britanskih lordova jos i danas bi sve bilo na svom mjestu, NEBI BILO RATA. Zahvalite britancima za ovaj rat na BALKANU.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Britanci nikada nisu bili prijatelji Srbima. Irci su prijatelji a englezi NEZNAJU biti prijatelji zato sto su MANIPULATIVNI. Srbi su iskren narod kao i Rusi. Srcani, otvoreni, znaju se davati, znaju psovati da ti kosa digne se u zrak, znaju se druziti, znaju na svoj racun sve podnijeti i platiti ceh, nisu cicije, širokogrudni su, nisu dupelisci,inteligentni, na svoj racun zbijaju sale. Narodi koji znaju na svoj racun izvoditi šprdnju je vrlo visoko iznad prosjecnog nivoa covjecije svjesti. Britanci su narod koji je specijaliziran za zavodjenje i navodjenje, neiskreni i neznaju biti prijatelji, znaci da su PRORACUNATI. Da nije bilo britanskih lordova jos i danas bi sve bilo na svom mjestu, NEBI BILO RATA. Zahvalite britancima za ovaj rat na BALKANU.
Da, Englezi ne znaju za prijatelje, oni znaju samo za svoje interese. Bolji poznavaoci istorije Evrope 18 i 19 vijeka, znaju kakvu su mutnu ulogu Englezi odigrali u tkz. Istočnom pitanju, kada je u većini tadašnjih evropskih država preovladavalo mišljenje da nekadađnji Carigrad (današnji Istabul) ne smije ostati pod Turskom vlaću, odnosno, da se Turci iz današnjeg evropskog dijela, moraju povuću u Aziju i Carigrad vratiti pod hrišćanski vlast. Tu ideju su minirali upravo Englezi.
 
Učlanjen(a)
20.09.2014
Poruka
1.861
Pa to i ja kazem jednom svom prijatelju ,da Turska uopste ne bi bila tu gde je i da je padom Carigrada sve pocelo.Takodje ne mogu da mu dokazem da kad smo docekali Turke na Kosovu,docekali smo ih na sopstvenoj teritoriji,nismo dakle usli na neprijateljsku zemlju da se bijemo,nego smo bili u doceku sa kafom i ratlucima(tur),znaci defanzivna taktika.Da se ja pitam,da sam vodio bitku,napao bih jos tokom noci,da raskrstim sa njim,ne bi ni docekali jutro.Inace je bitka zavrsena potpunom klanicom na obe strane,s tim sto su u nadolazecem periodu Osmanlije brzo obnovile armadu,pa su gradovi padali jedan po jedan.
Recimo teska bitka kod grada Nisa,gde smo imali totalno disciplinovanu vojsku,oklopnike i strelce,osmanlije su imale neku zeznutu taktiku da u prvom naletu posalju na hiljade Djilkosa,Crnaca i ostalog roblja da se zatrce ka zidinama i da mi potrosimo strele ,a onda posalju drugi talas u vidu nekakvog drugog poziva,znaci glavna vojska im jos stoji u rezervi.Dok se klanica odvija na bedemima ,ovi stoje jedno 300 metara dalje i posmatraju filmski spektakl.
U cemu je glavni stos,dok nasi obracunavaju sa ovim drugopozitivcima,dolazi do velikog telesnog zamora usled vitlanja macevima...kad se to primeti Turci salju treci talas ,takozvani profesional marauder i pocinje glavni dens.
.
Sad zavisno od iskustava zapovednika koji brani grad, napadace moze da doceka i sveza rezerva u vidu regularne vojske,ali je u ovom slucaju nije bilo.Preziveli branitelji su se putem tajnih tunela ispod Tvrdjave povukli i zaputili put Crne Gore.
E sad,Englezi sa ovim slucajem nemaju nista ,ali se kladim da su bili onde ,najverovatnije bi zabetonirali one hodnike za beg,da bi zeznuli branitelje.
 
Natrag
Top