Član
- Učlanjen(a)
- 28.04.2010
- Poruka
- 81
SOJA
SETVA DIKTIRA PRINOS:
Početak setve soje zavisi od vremenskih prilika u poleće.
Preporučuje se početak kada zemljište dostigne temperaturu između 10-12 stepeni C, a završetak do kraja aprila meseca.
Ako se gaji veći broj sorti različitih grupa zrenja, prvo treba sijati kasnije sorte (druge grupe zrenja), zatim srednje rane (prve grupe zrenja), a na kraju rane sorte (nulte grupe zrenja).
Setva se može obaviti i u maju, međutim, prinosi su u tom slučaju najčešće niži za razliku od biljaka posijanih i optimalnom roku.
SORTA ODREĐUJE GUSTINU SETVE
Količina semena za setvu zavisi od krupnoće semena i od željene gustine sklopa.
Gustina sklopa zavisi od grupe zrenja i od same sorte.
Optimalna gustina sklopa za sorte druge grupe zrenja je oko 400 000, a za sorte prve grupe zrenja između 400 000 i 500 000 i za sorte nulte grupe zrenja između 500 000 i 550 000 biljaka po hektaru.
Pogrešno je mišljenje da će veća gustina od optimalnih obezbediti veći prinos.
Soja reaguje na promenu gustine sklopa. Ako je usev pregust dolazi do konkurencije u vodi i hranjivima i do zasenčanja, što rezultira izduživanjem biljaka i stvaranjem manjeg broja mahuna po biljci.
Ako je usev suviše redak, veći broj mahuna se formira na najnižim nodijima, koje često prilikom kombajniranja ostaju nepožnjevene.
Prema ispitivanjima stručnjaka Instituta za ratarstvo i povrtlarstvo u Novom Sadu, prinos postignut pri gustini od 200 000 biljaka po hektaru bio je jednak prinosu od 800 000 biljaka po hektaru.
Broj zrna po biljci u retkom sklopu kretao se od 50-60, a u gustom sklopu bio je 20 zrna po biljci.
Prema istim ispitivanjima najveći prinos je postignut pri gustinama do 500 000 biljaka po hektaru i opadajući prinos po biljci dali najveći proizvod.
RASPOREDU BILJAKA TREBA POSVETITI PAŽNJU
Pored broja biljaka za postizanje visokih i stabilnih prinosa važan je i njihov raspored.
Soja se u našim uslovima najčešće seje na razmak između redova od 45-50 cm, a rastojanje biljaka u redu je 3-4 cm. Neki proizvođači soju seju na manji razmak između redova.
Prednosti su u boljem rasporedu biljaka, smanjenoj zasenčanosti i ujednačenoj prehrani.
Da bi setva bila kvalitetna, preduslov je dobra predsetvena priprema zamljišta.
Dubina setve zavisi od tipa zemljišta, ali je najčešća dubina oko 4 cm. Najprikladnija sijačica za setvu soje je ona sa pneumatskim setvenim aparatom.
Pneumatska sijačica daje pravilan raspored semena u redu uz primenu ploča sa jednim redom otvora na obodu. Koristi se ploča sa 72 otvora i prometom otvora od 4,55 mm.
Radna brzina ne bi trebala da bude veća od 5 km/h. Najprihvatljiviji broj obrtaja ploče je 31,4 o/min.
BOLESTI I ŠTETOČINE SOJE
~OČUVANJE ZDRAVLJA BILJKE~
U našim proizvodnim uslovima soju napada više bolesti, ali samo nekoliko ima ekonomski značaj i protiv njih je opravdana hemijska zaštita.
Među oboljenjima soje na našim njivama najopasnija je PLAMENJAČA SOJE.
Javlja se početkom juna u obliku nepravilnih žućkastih pega s gornje strane lista.
Prve zaraze zahvataju donje lišće koje se brzo suši i otpada. Ako je vreme vlažno, bolest se brzo širi i na mahune.
Protiv plamenjače soju treba prskati «Radomilom» ili kombinacijom «Radomila» i «Ditana M45».
Prvo prskanje se obavlja kada se primete pege, a drugo 15-20 dana kasnije.
~BOLESTI~
«BELA TRULEŽ STABLA»
- prvi znaci oboljenja su sparušenost, a posle uvenuće i sušenje vršnih listova.
«TRULEŽ PRIZEMNOG DELA STABLA»
- ova bolest se može sprečiti pravilnom primenom plodoreda i smenjivanjem useva na parcelama.
«CRNA PEGAVOST STABLA»
- uzrokuje masovno sušenje soje.
- Prvi znaci obolenja se javljaju na biljkama u toku leta, u fazi cvetanja.
- na prizemnom delu stabla, naročito oko kolenaca, dolazi do pojave ulegnutih, žućkasto-crnih pega.
- ova bolest se nije do sad masovno javljala, ali u slučaju da se javi, usev treba prskati.
ŽETVA SOJE
Soja se žanje u punoj zrelosti ili nešto malo ranije.
U punoj zrelosti biljke su bez lišća, sa smeđim mahunama.
Zrno ima tipičnu boju i normalnu tvrdoću. Žetvu treba obaviti u što kraćem roku i po suvom vremenu, zbog toga što rosa i slaba kiša otežavaju posao.
Ako se žanje ranije dok mahune nisu potpuno zrele, žetva je otežana, a skladištenje zrna nesigurno.
Za žetvu soje se koriste žitni kombajni uz određena podešavanja specifična za ovaj usev.
To su podešavanja bubnja na 420-650 obrtaja u minuti, zazora na ulaznom delu između bubnja i podbubunja na 28-36 mm, otvora sita:
- gornje: 1/1
- donje: ¾ jačine vazdušne struje na 637 obrtaja ventilatora, brzine kretanja 2-3 km/h i drugo.
Klajić Srđan, 4b/1, poljoprivredni tehničar-fitofarmaceut