Član
- Učlanjen(a)
- 03.07.2010
- Poruka
- 255
Samostalni sindikat Elektronske industrije Niš predlaže Vladi Srbije
„Socijalni dinar“ za najugroženije
AUTOR: Z. MILADINOVIĆ
Izvor: www.danas.rs
Niš - Vladi će uskoro biti upućen zvanični predlog za uvođenje „socijalnog dinara“ za najsiromašnije kategorije stanovništva u Srbiji, kaže za Danas Radiša Spasić, koordinator radne grupe Elektronske industrije Niš za socijalna pitanja, koju su osnovali radnici, a podržao većinski Samostalni sindikat EI.
- Predlažemo da građani Srbije koji imaju platu veću od cene potrošačke korpe, dok traje ekonomska kriza, plaćaju progresivno „socijalni dinar“. Obavezu izdvajanja ovakvog „dinara“ imali bi ne samo građani sa većim platama, već i oni sa većom imovinom, a iz socijalnog budžeta, koji bi se formirao na taj način, trebalo bi nadomestiti subvencije za plaćanje električne energije i komunalnih usluga za najsiromašnije kategorije stanovništva. Subvencije za ovu vrstu računa mogle bi da se plaćaju iz državnog ili lokalnih budžeta, a Centri za socijalni rad, kao i neke lokalne samouprave u Srbiji, već imaju neke vrste socijalnih karata građana, odnosno spiskove ili kriterijume za to. Niš je, recimo, 1996. godine iz budžeta već plaćao komunalne račune za socijalno ugrožene kategorije, ali se to kasnije negde „izgubilo“- kaže Spasić.
On dodaje da težinu predlogu daje činjenica da potiče od radnika EI, koji „znaju šta je socijalna agonija“ i grada koji je Vlada zvanično svrstala u najsiromašnije gradove u Srbiji. Prema njegovim rečima, radnicima nekadašnjeg elektronskog giganta u Nišu, samo na ime minimalaca duguje se ukupno 540 miliona dinara, i to zaključno sa 2008. godinom i bez pripadajućih kamata. U nekim preduzećima EI, kao što je, recimo, EI Fabrika mašinskih delova, radnici nisu primili čak 112 plata, što je zarada za period od skoro deset godina. Oni su, inače, tužili svoje fabrike, ali su ih sudovi odbijali, uz obrazloženje da su im fabrike „u restrukturiranju“.
Odluku o restrukturiranju EI holdinga donele su Vlada Srbije i Agencija za privatizaciju još 2006., a ministri Mlađan Dinkić i Božidar Đelić su od tada „više puta obećali“ da će obezbediti strateške partnere, što se nije dogodilo. Prema spisku Narodne banke Srbije, objavljenom ove godine, u stečaj bi trebalo da ode i 15 od ukupno 17 firmi EI Holdinga. Na spisku za stečaj je i desetak preduzeća koja su predviđena za ulazak u Naučno- tehnološki park EI. Odluku o formiranju Parka donela je takođe Vlada, marta prošle godine, ali do sada ništa konkretno nije urađeno.
Socijalne karte kroz popis stanovništva
- Samostalni sindikat EI nedavno je predložio Vladi i izradu socijalnih karti građana Srbije, kroz sledeći popis stanovništva. Predlog je upućen i gradu Nišu, a kod gradskih funkcionera, bar prema njihovim javnim istupima, naišao je na prihvatanje - kaže Radiša Spasić.
„Socijalni dinar“ za najugroženije
AUTOR: Z. MILADINOVIĆ
Izvor: www.danas.rs
Niš - Vladi će uskoro biti upućen zvanični predlog za uvođenje „socijalnog dinara“ za najsiromašnije kategorije stanovništva u Srbiji, kaže za Danas Radiša Spasić, koordinator radne grupe Elektronske industrije Niš za socijalna pitanja, koju su osnovali radnici, a podržao većinski Samostalni sindikat EI.
- Predlažemo da građani Srbije koji imaju platu veću od cene potrošačke korpe, dok traje ekonomska kriza, plaćaju progresivno „socijalni dinar“. Obavezu izdvajanja ovakvog „dinara“ imali bi ne samo građani sa većim platama, već i oni sa većom imovinom, a iz socijalnog budžeta, koji bi se formirao na taj način, trebalo bi nadomestiti subvencije za plaćanje električne energije i komunalnih usluga za najsiromašnije kategorije stanovništva. Subvencije za ovu vrstu računa mogle bi da se plaćaju iz državnog ili lokalnih budžeta, a Centri za socijalni rad, kao i neke lokalne samouprave u Srbiji, već imaju neke vrste socijalnih karata građana, odnosno spiskove ili kriterijume za to. Niš je, recimo, 1996. godine iz budžeta već plaćao komunalne račune za socijalno ugrožene kategorije, ali se to kasnije negde „izgubilo“- kaže Spasić.
On dodaje da težinu predlogu daje činjenica da potiče od radnika EI, koji „znaju šta je socijalna agonija“ i grada koji je Vlada zvanično svrstala u najsiromašnije gradove u Srbiji. Prema njegovim rečima, radnicima nekadašnjeg elektronskog giganta u Nišu, samo na ime minimalaca duguje se ukupno 540 miliona dinara, i to zaključno sa 2008. godinom i bez pripadajućih kamata. U nekim preduzećima EI, kao što je, recimo, EI Fabrika mašinskih delova, radnici nisu primili čak 112 plata, što je zarada za period od skoro deset godina. Oni su, inače, tužili svoje fabrike, ali su ih sudovi odbijali, uz obrazloženje da su im fabrike „u restrukturiranju“.
Odluku o restrukturiranju EI holdinga donele su Vlada Srbije i Agencija za privatizaciju još 2006., a ministri Mlađan Dinkić i Božidar Đelić su od tada „više puta obećali“ da će obezbediti strateške partnere, što se nije dogodilo. Prema spisku Narodne banke Srbije, objavljenom ove godine, u stečaj bi trebalo da ode i 15 od ukupno 17 firmi EI Holdinga. Na spisku za stečaj je i desetak preduzeća koja su predviđena za ulazak u Naučno- tehnološki park EI. Odluku o formiranju Parka donela je takođe Vlada, marta prošle godine, ali do sada ništa konkretno nije urađeno.
Socijalne karte kroz popis stanovništva
- Samostalni sindikat EI nedavno je predložio Vladi i izradu socijalnih karti građana Srbije, kroz sledeći popis stanovništva. Predlog je upućen i gradu Nišu, a kod gradskih funkcionera, bar prema njihovim javnim istupima, naišao je na prihvatanje - kaže Radiša Spasić.