- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
SOCIJALNA FOBIJA KOD DECE
Dete je povučeno, ne igra se s drugom decom, sklanja se od većih grupa i novih poznanstava, deluje uplašeno pred takvim situacijama.
Ako se i nađe u društvu, srce mu ubrzano lupa, ubrzano diše, dlanovi mu se znoje pa se stidi da pipne bilo koga, tresu mu se ruke... Ovakva pojava poznata je kao socijalna fobija i postoji i kod dece i kod odraslih. Nepotrebno je reći koliko ometa društveni život svake osobe koja od nje boluje. Kako dolazi do socijalne fobije?
Ne zna se sigurno, ali smatra se da problem počinje u ranom detinjstvu. Jedna varijanta je da problem nastaje kad roditelji veruju da je dete potrebno veoma rano osamostaliti, napraviti ga nezavisnim, pa ga maltene odbace dok mu je roditeljska zaštita i dalje neophodna.
Strah od odbacivanja je urođen i ljudima i životinjama (može se primetiti čak i na domaćim životinjama i kućnim ljubimcima kada ih na neko vreme ostavite same, naročito ako nisu navikli na to), tako da je ipak potrebno neko vreme da se dete psihički osamostali dovoljno da bude spremno za (privremeno) odvajanje od roditelja. Ako se detetu ne pruži dovoljno vremena i dovoljno ohrabrenja i uveravanja da će sve biti u redu, ono postaje konstantno zgrčeno, uplašeno da će ga mama i tata ostaviti i u strahu od svega novog.
Druga varijanta, potpuna suprotnost prvoj, jeste kada je dete prezaštićeno.
Takvu decu je lako uočiti: teško im pada odvajanje od roditelja čak i na kratko vreme, plaču, vrište, bacaju se na pod, postoji mogućnost i da se povrede. Odlazak u vrtić? Nekada je neophodno da majka s detetom i po mesec dana svaki dan ostaje po nekoliko sati u obdaništu dok se dete ne adaptira. Kada krene u školu, takvo dete je povučeno, ne igra se s drugom decom, neće da se takmiči, ne javlja se da odgovara čak i kada zna lekciju ili odgovor na pitanje. Kako raste, simptomi se pogoršavaju.
Da li je socijalna fobija ista stvar kao trema?
Ne. Kada se radi o tremi, ona se pojačava pred nastup i s nastupom nestaje, a socijalna fobija traje i u toku "nastupa" i postaje sve jača. Trema stimuliše, dok fobija parališe.
Postoji li neki način da se sa socijalnom fobijom deteta izborite ili, još bolje, da do nje i ne dođe?
Postoji - treba mu graditi samopouzdanje. Nipošto ga ne treba blamirati pred drugima, podrugivati mu se, a kada postane dovoljno staro za to, treba ga i osamostaljivati (letovanja, zimovanja i izleti s drugom decom), treba ga poslati u obdanište, povremeno ga odvajati od kuće (naravno, tako da bude s osobom kojoj verujete), nipošto ga ne treba plašiti školom: "Videćeš ti kako će ti biti kad kreneš u školu!"
Izvor: Novine.ca
Dete je povučeno, ne igra se s drugom decom, sklanja se od većih grupa i novih poznanstava, deluje uplašeno pred takvim situacijama.
Ako se i nađe u društvu, srce mu ubrzano lupa, ubrzano diše, dlanovi mu se znoje pa se stidi da pipne bilo koga, tresu mu se ruke... Ovakva pojava poznata je kao socijalna fobija i postoji i kod dece i kod odraslih. Nepotrebno je reći koliko ometa društveni život svake osobe koja od nje boluje. Kako dolazi do socijalne fobije?
Ne zna se sigurno, ali smatra se da problem počinje u ranom detinjstvu. Jedna varijanta je da problem nastaje kad roditelji veruju da je dete potrebno veoma rano osamostaliti, napraviti ga nezavisnim, pa ga maltene odbace dok mu je roditeljska zaštita i dalje neophodna.
Strah od odbacivanja je urođen i ljudima i životinjama (može se primetiti čak i na domaćim životinjama i kućnim ljubimcima kada ih na neko vreme ostavite same, naročito ako nisu navikli na to), tako da je ipak potrebno neko vreme da se dete psihički osamostali dovoljno da bude spremno za (privremeno) odvajanje od roditelja. Ako se detetu ne pruži dovoljno vremena i dovoljno ohrabrenja i uveravanja da će sve biti u redu, ono postaje konstantno zgrčeno, uplašeno da će ga mama i tata ostaviti i u strahu od svega novog.
Druga varijanta, potpuna suprotnost prvoj, jeste kada je dete prezaštićeno.
Takvu decu je lako uočiti: teško im pada odvajanje od roditelja čak i na kratko vreme, plaču, vrište, bacaju se na pod, postoji mogućnost i da se povrede. Odlazak u vrtić? Nekada je neophodno da majka s detetom i po mesec dana svaki dan ostaje po nekoliko sati u obdaništu dok se dete ne adaptira. Kada krene u školu, takvo dete je povučeno, ne igra se s drugom decom, neće da se takmiči, ne javlja se da odgovara čak i kada zna lekciju ili odgovor na pitanje. Kako raste, simptomi se pogoršavaju.
Da li je socijalna fobija ista stvar kao trema?
Ne. Kada se radi o tremi, ona se pojačava pred nastup i s nastupom nestaje, a socijalna fobija traje i u toku "nastupa" i postaje sve jača. Trema stimuliše, dok fobija parališe.
Postoji li neki način da se sa socijalnom fobijom deteta izborite ili, još bolje, da do nje i ne dođe?
Postoji - treba mu graditi samopouzdanje. Nipošto ga ne treba blamirati pred drugima, podrugivati mu se, a kada postane dovoljno staro za to, treba ga i osamostaljivati (letovanja, zimovanja i izleti s drugom decom), treba ga poslati u obdanište, povremeno ga odvajati od kuće (naravno, tako da bude s osobom kojoj verujete), nipošto ga ne treba plašiti školom: "Videćeš ti kako će ti biti kad kreneš u školu!"
Izvor: Novine.ca