LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Socijalna demagogija ušla u pšenicu
– Šta očekivati kada se spoje dva loša ministarstva u jedno, nego da se donese odluka o privremenoj zabrani izvoza pšenice? Očito da je nova Vlada s novom energijom odlučna da nastavi da vuče još pogubnije poteze nego do sada – ocenio je u razgovoru za naš list saradnik Centra za slobono tržište Aleksandar Stevanović.
Vlada je, podsetimo, na telefonskoj sednici preksinoć donela odluku o privremenoj zabrani izvoza hlebnog žita jer su domaći bilansi ugroženi time što smo umesto 500.000 tona izvezli 650.000. Mera je, kako je objasnio mnistar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović, doneta na tri meseca, aminovala ju je i Evropska unija, a cilj je da se stabilizuje tržište i da se reše problemi vezani za cenu hleba.
E, lako je to objasniti narodu koji jede hleb po 60 dinara, ali bi sve moglo da bude tek puka socijalna demagogija. Jer, svi koji su na bilo koji način u „žitarskom poslu„ znaju da je to samo administrativna odluka koja neće bitno uticati na tržište pšenice jer je ono u rukama dve-tri najveće agrarne kompanije u zemlji i da će se i dalje svirati onako kako one diriguju. Pomenimo i da je pšenica kod nas trenutno 29,5 dinara, bez PDV-a, i najskuplja je spram svetskih tržišta. U Čikagu je (majski fjučers) 265 dolara po toni, odnosno 19,5 dinara, na Budimpeštanskoj berzi je 282 evra, odnosno 29 dinara... Ko bi je sad izvozio? Ako je već trebalo doneti ovu meru, onda je to trebalo učiniti ranije.
– Zar nije cilj da Srbija poveća izvoz? Međutim, ova odluka nas gura u suprotnom pravcu. Kako je horizont planiranja ove vlade do izbora, nije ni čudo što ih ne brine što će reakcija na ovu odluku biti da će se narodne godine zasejati manje pšenice. Ko je lud da prodaje samo kada može da zaradi mrvice, a kada može dobro da zaradi, da dobije šibe po prstima? Za posledicu, imaćemo višu cenu, manju ponudu i verovatno ćemo brinuti što Srbija uvozi pšenicu – kaže Stevanović, dodajući da to što je izvoz zabranjen nikako ne znači da će se pšenica pojaviti na domaćem tržištu kada može da stoji u silosima dok se odredba ne ukine, odnosno dok neformalnim kanalima ne ode tamo gde se plaća više. Direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin ocenio je da je mera zabrane izvoza pšenice iz Srbije doneta u poslednji čas i da će država ipak morati da uveze nešto malo pšenice.
I direktor udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković kazao je za naš list da je bilo neophodno da se donesu određene mere kako bi se regulisalo tržište žita, ali da je bolje bilo ukinuti carinu na uvoz pšenice, čime bismo obezbedili protok robe. Svi koji rade s tom robom imali bi ekonomski interes, dok bi cena bila ista kao i u okruženju, naveo je on.
– Nije jasno zašto se mera zabrane odnosi i na brašno, kada su to dva sasvim različita tržišta. Tržište brašna teško se osvaja jer se svaka zemlja trudi da uposli svoje mlinove. S druge strane, Srbija se dobro pozicionirala na okolnim tržištima i ostvarivala je mesečni izvoz od 11.000 tona brašna. Tromesečni izvoz bio bi 33.000 tona. Mogli smo da uvozimo pšenicu za 300 evra po toni, a da izvozimo brašno po 350 evra, što bi značilo devizni priliv za zemlju – napominje Saković. Podsetimo, odluku o zabrani izvoza pšenice doneo je 2008. godine tadašnji ministar poljoprivrede Slobodan Milo*savlje*vić. I pored toga, pšenica nam je tada bila najskuplja u regionu, a najdeblji kraj izvukli su paori koji su se od te „kontramere” tek nedavno oporavili. I tad je odluka o zabrani doneta na telefonskoj sednici Vlade, u kojoj je, kao ministar pravde, sedeo sadašnji ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović.
To za hleb ništa ne znači
– Zabrana izvoza pšenice iz Srbije ne znači da hleb neće poskupeti, to je samo početna mera da se stabilizuje tržište hlebnog žita u zemlji – izjavio je predsednik Udruženja pekara Srbije Zoran Pralica. On je kazao da je najvažnije da bi cena hleba u Srbiji ostala nepromenjena – da se izmeni uredba Vlade Srbije da se hleb koji se pravi od pšenice pozajmljene iz Robnih rezervi vezuje za cenu od 44 dinara, a ne za cenu iz avgusta 2010. godine, odnosno za 38 dinara.
Kršenje CEFTA sporazuma
Crnogorski ministar poljoprivrede Tarzan Milošević optužio je juče Vladu Srbije da je zabranom izvoza žita prekršila CEFTA sporazum i saopštio da takva odluka neće izazvati nestašise pšenice i brašna u Crnoj Gori. Milošević je nakon sednice crnogorske vlade novinarima kazao da postoje dovoljne zalihe bršna i pšenice, te da će u narednih petnaestak dana biti obezbezbeđene nove količine, dovoljne za potrebe Crne Gore.
Dnevnik
– Šta očekivati kada se spoje dva loša ministarstva u jedno, nego da se donese odluka o privremenoj zabrani izvoza pšenice? Očito da je nova Vlada s novom energijom odlučna da nastavi da vuče još pogubnije poteze nego do sada – ocenio je u razgovoru za naš list saradnik Centra za slobono tržište Aleksandar Stevanović.
Vlada je, podsetimo, na telefonskoj sednici preksinoć donela odluku o privremenoj zabrani izvoza hlebnog žita jer su domaći bilansi ugroženi time što smo umesto 500.000 tona izvezli 650.000. Mera je, kako je objasnio mnistar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović, doneta na tri meseca, aminovala ju je i Evropska unija, a cilj je da se stabilizuje tržište i da se reše problemi vezani za cenu hleba.
E, lako je to objasniti narodu koji jede hleb po 60 dinara, ali bi sve moglo da bude tek puka socijalna demagogija. Jer, svi koji su na bilo koji način u „žitarskom poslu„ znaju da je to samo administrativna odluka koja neće bitno uticati na tržište pšenice jer je ono u rukama dve-tri najveće agrarne kompanije u zemlji i da će se i dalje svirati onako kako one diriguju. Pomenimo i da je pšenica kod nas trenutno 29,5 dinara, bez PDV-a, i najskuplja je spram svetskih tržišta. U Čikagu je (majski fjučers) 265 dolara po toni, odnosno 19,5 dinara, na Budimpeštanskoj berzi je 282 evra, odnosno 29 dinara... Ko bi je sad izvozio? Ako je već trebalo doneti ovu meru, onda je to trebalo učiniti ranije.
– Zar nije cilj da Srbija poveća izvoz? Međutim, ova odluka nas gura u suprotnom pravcu. Kako je horizont planiranja ove vlade do izbora, nije ni čudo što ih ne brine što će reakcija na ovu odluku biti da će se narodne godine zasejati manje pšenice. Ko je lud da prodaje samo kada može da zaradi mrvice, a kada može dobro da zaradi, da dobije šibe po prstima? Za posledicu, imaćemo višu cenu, manju ponudu i verovatno ćemo brinuti što Srbija uvozi pšenicu – kaže Stevanović, dodajući da to što je izvoz zabranjen nikako ne znači da će se pšenica pojaviti na domaćem tržištu kada može da stoji u silosima dok se odredba ne ukine, odnosno dok neformalnim kanalima ne ode tamo gde se plaća više. Direktor Produktne berze u Novom Sadu Žarko Galetin ocenio je da je mera zabrane izvoza pšenice iz Srbije doneta u poslednji čas i da će država ipak morati da uveze nešto malo pšenice.
I direktor udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković kazao je za naš list da je bilo neophodno da se donesu određene mere kako bi se regulisalo tržište žita, ali da je bolje bilo ukinuti carinu na uvoz pšenice, čime bismo obezbedili protok robe. Svi koji rade s tom robom imali bi ekonomski interes, dok bi cena bila ista kao i u okruženju, naveo je on.
– Nije jasno zašto se mera zabrane odnosi i na brašno, kada su to dva sasvim različita tržišta. Tržište brašna teško se osvaja jer se svaka zemlja trudi da uposli svoje mlinove. S druge strane, Srbija se dobro pozicionirala na okolnim tržištima i ostvarivala je mesečni izvoz od 11.000 tona brašna. Tromesečni izvoz bio bi 33.000 tona. Mogli smo da uvozimo pšenicu za 300 evra po toni, a da izvozimo brašno po 350 evra, što bi značilo devizni priliv za zemlju – napominje Saković. Podsetimo, odluku o zabrani izvoza pšenice doneo je 2008. godine tadašnji ministar poljoprivrede Slobodan Milo*savlje*vić. I pored toga, pšenica nam je tada bila najskuplja u regionu, a najdeblji kraj izvukli su paori koji su se od te „kontramere” tek nedavno oporavili. I tad je odluka o zabrani doneta na telefonskoj sednici Vlade, u kojoj je, kao ministar pravde, sedeo sadašnji ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović.
To za hleb ništa ne znači
– Zabrana izvoza pšenice iz Srbije ne znači da hleb neće poskupeti, to je samo početna mera da se stabilizuje tržište hlebnog žita u zemlji – izjavio je predsednik Udruženja pekara Srbije Zoran Pralica. On je kazao da je najvažnije da bi cena hleba u Srbiji ostala nepromenjena – da se izmeni uredba Vlade Srbije da se hleb koji se pravi od pšenice pozajmljene iz Robnih rezervi vezuje za cenu od 44 dinara, a ne za cenu iz avgusta 2010. godine, odnosno za 38 dinara.
Kršenje CEFTA sporazuma
Crnogorski ministar poljoprivrede Tarzan Milošević optužio je juče Vladu Srbije da je zabranom izvoza žita prekršila CEFTA sporazum i saopštio da takva odluka neće izazvati nestašise pšenice i brašna u Crnoj Gori. Milošević je nakon sednice crnogorske vlade novinarima kazao da postoje dovoljne zalihe bršna i pšenice, te da će u narednih petnaestak dana biti obezbezbeđene nove količine, dovoljne za potrebe Crne Gore.
Dnevnik