- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.630
Šta čeka korisnike toplana
Stanari jedne zgrade u Nišu zatražili su pre nekoliko dana od toplane da ih isključi sa mreže. Razlog je rekordno avgustovsko poskupljenje od 50 odsto na 63 dinara. Rast cena i loše grejanje biće zagarantovani narednih meseci i godina pa se mogu očekivati slični potezi i u drugim gradovima.
Toplane su zastarele, mnogo troše, još više duguju, ali nastavljaju da se zadužuju. Svoja potraživanja ne mogu da naplate, a nemaju ni realnu cenu grejanja.
Višegodišnja nebriga države prema toplanama počinje da dostiže vrhunac. Najvidljivije posledice su drastična poskupljenja. Niš je oborio rekord Beograda sa 36 odsto poskupljenja krajem prošle godine. Zrenjaninu preti rast cena od 30 odsto, a slična sudbina očekuje Kragujevac, Suboticu. Nekima ni promena cenovnika ne može da pomogne pa u Udruženju toplana Srbije navode da su zbog nagomilanih dugova u teškoj situaciji toplane u Trsteniku, Majdanpeku, Priboju, Novom Pazaru. Borani već strepe jer je inspekcija zabranila rad oba kotla toplane, dok čačanska toplana duguje oko 40 miliona dinara za gas zbog čega „Srbijagas“ ne namerava da im odvrne slavinu. Izlaz se dosad nalazio u opštinskom budžetu koji je pokrivao manjkove, što je nepravedno jer su korisnici toplana jedini u Srbiji povlašćeni prilikom plaćanja računa za grejanje.
Petar Vasiljević, pomoćnik direktora „Beoelektrana“ i član UO Udruženja toplana Srbije, na pitanje kolika je realna cena grejanja, odgovara da to zavisi od grada do grada. Neke opštine žele da daju subvencije, a neke ne. U Somboru toplana ima odrešene ruke, ali zato grejanje košta 66 dinara po kvadratu. U Požarevcu i Kostolcu je na primer duplo jeftinije, ali toplotna energija dolazi iz termoelektrana EPS-a.
- Zakon o energetici ostavio je politiku cena lokalnim samoupravama, što se pokazalo pogrešnim. Nije definisano kome ide novac od priključka, koji negde završava u opštinama, što je pogrešno i utiče na cenu grejanja. Opština treba da se bavi samo najugroženijim potrošačima, a naplatu, određivanje cena grejanja i priključivanja da ostavi toplanama odnosno Agenciji za energetiku kao regulatornom telu - objašnjava Vasiljević. Neke opštine su krenule pravim putem, ali tako što su ih stranci uslovili da uzimanjem donacije ili kredita moraju da daju odrešene ruke toplanama. On kaže da su toplane u prilično nezavidnoj situaciji jer nemaju kome da se obrate, lokalne samouprave jesu zadužene za njih, ali nemaju para, dok na republičkom nivou niko nije konkretno zadužen za ove sisteme.
Češka firma „Moravija energo“ formirala je zajedničko preduzeće za grejanje sa opštinom Zaječar. Aleš Nepejchal, predsednik Upravnog odbora i direktor „Toplifikacija Moravia - Zaječar“, kaže da je najveći problem što sirovine i druge potrepštine plaćaju po tržišnim cenama, a cena toplotne energije je regulisana. „Saradnja sa opštinom omogućila je postepeno povećanje cena, ali nije dostignuta ekonomska cena, koja bi omogućila ne samo prostu reprodukciju već i investicije u modernizaciju i proširenje kapaciteta. TMZ je u prošloj godini poslovala pozitivno uz dobit, ali to je bio pre svega rezultat povećane efikasnosti rada, ušteda i smanjenja gubitaka u mreži“, objašnjava Nepejchal.
U poslednje dve godine Česi su investirali oko 80 miliona dinara u obnavljanje i proširenje mreže, a počela je i gradnja nove kotlarnice. „Osnovno je da potrošači shvate da je daljinsko grejanje usluga kao svaka druga. Da bi sistem daljinskog grejanja doveli na zadovoljavajući nivo, trebaće nam nekoliko godina uz prilične investicije“, ističe Nepejchal.
Grejanje u brojkama
- Toplane duguju „Srbijagasu“ sedam milijardi dinara
- NIS potražuje od toplana 500 miliona dinara za mazut
- Cene se kreću od 30 do 69 dinara po kvadratu
- Računi se plaćaju šest ili 12 meseci
Izvor:Blic
Stanari jedne zgrade u Nišu zatražili su pre nekoliko dana od toplane da ih isključi sa mreže. Razlog je rekordno avgustovsko poskupljenje od 50 odsto na 63 dinara. Rast cena i loše grejanje biće zagarantovani narednih meseci i godina pa se mogu očekivati slični potezi i u drugim gradovima.
Toplane su zastarele, mnogo troše, još više duguju, ali nastavljaju da se zadužuju. Svoja potraživanja ne mogu da naplate, a nemaju ni realnu cenu grejanja.
Višegodišnja nebriga države prema toplanama počinje da dostiže vrhunac. Najvidljivije posledice su drastična poskupljenja. Niš je oborio rekord Beograda sa 36 odsto poskupljenja krajem prošle godine. Zrenjaninu preti rast cena od 30 odsto, a slična sudbina očekuje Kragujevac, Suboticu. Nekima ni promena cenovnika ne može da pomogne pa u Udruženju toplana Srbije navode da su zbog nagomilanih dugova u teškoj situaciji toplane u Trsteniku, Majdanpeku, Priboju, Novom Pazaru. Borani već strepe jer je inspekcija zabranila rad oba kotla toplane, dok čačanska toplana duguje oko 40 miliona dinara za gas zbog čega „Srbijagas“ ne namerava da im odvrne slavinu. Izlaz se dosad nalazio u opštinskom budžetu koji je pokrivao manjkove, što je nepravedno jer su korisnici toplana jedini u Srbiji povlašćeni prilikom plaćanja računa za grejanje.
Petar Vasiljević, pomoćnik direktora „Beoelektrana“ i član UO Udruženja toplana Srbije, na pitanje kolika je realna cena grejanja, odgovara da to zavisi od grada do grada. Neke opštine žele da daju subvencije, a neke ne. U Somboru toplana ima odrešene ruke, ali zato grejanje košta 66 dinara po kvadratu. U Požarevcu i Kostolcu je na primer duplo jeftinije, ali toplotna energija dolazi iz termoelektrana EPS-a.
- Zakon o energetici ostavio je politiku cena lokalnim samoupravama, što se pokazalo pogrešnim. Nije definisano kome ide novac od priključka, koji negde završava u opštinama, što je pogrešno i utiče na cenu grejanja. Opština treba da se bavi samo najugroženijim potrošačima, a naplatu, određivanje cena grejanja i priključivanja da ostavi toplanama odnosno Agenciji za energetiku kao regulatornom telu - objašnjava Vasiljević. Neke opštine su krenule pravim putem, ali tako što su ih stranci uslovili da uzimanjem donacije ili kredita moraju da daju odrešene ruke toplanama. On kaže da su toplane u prilično nezavidnoj situaciji jer nemaju kome da se obrate, lokalne samouprave jesu zadužene za njih, ali nemaju para, dok na republičkom nivou niko nije konkretno zadužen za ove sisteme.
Češka firma „Moravija energo“ formirala je zajedničko preduzeće za grejanje sa opštinom Zaječar. Aleš Nepejchal, predsednik Upravnog odbora i direktor „Toplifikacija Moravia - Zaječar“, kaže da je najveći problem što sirovine i druge potrepštine plaćaju po tržišnim cenama, a cena toplotne energije je regulisana. „Saradnja sa opštinom omogućila je postepeno povećanje cena, ali nije dostignuta ekonomska cena, koja bi omogućila ne samo prostu reprodukciju već i investicije u modernizaciju i proširenje kapaciteta. TMZ je u prošloj godini poslovala pozitivno uz dobit, ali to je bio pre svega rezultat povećane efikasnosti rada, ušteda i smanjenja gubitaka u mreži“, objašnjava Nepejchal.
U poslednje dve godine Česi su investirali oko 80 miliona dinara u obnavljanje i proširenje mreže, a počela je i gradnja nove kotlarnice. „Osnovno je da potrošači shvate da je daljinsko grejanje usluga kao svaka druga. Da bi sistem daljinskog grejanja doveli na zadovoljavajući nivo, trebaće nam nekoliko godina uz prilične investicije“, ističe Nepejchal.
Grejanje u brojkama
- Toplane duguju „Srbijagasu“ sedam milijardi dinara
- NIS potražuje od toplana 500 miliona dinara za mazut
- Cene se kreću od 30 do 69 dinara po kvadratu
- Računi se plaćaju šest ili 12 meseci
Izvor:Blic
