LEGEND
- Učlanjen(a)
- 06.08.2009
- Poruka
- 24.424
Smeštaj cveća u stanu
Saksije sa cvećem treba smestiti u sobi tako da imaju što povoljnije uslove za normalan život i razvijanje. Dakle ne sme im nedostajati svetlo, toplota, vlaga i vazduh. Pri tome treba znati da se u pogledu života i razvoja, naročito u odnosu na svetlost, pojedine biljke među sobom razlikuju. Nekima treba više svetla, dok druge uspevaju tek onda kada se od direktnog sunčanog svetla malo zaštite. Više svetla treba biljkama buljnog rasta i nežnog lišća kao što su afričke ljubičice, azaleje, ciklame, gloksinije, minđušice, pelargonije-muškatle, primule i mnoge slične. Pa ipak i ove se biljke , sem muškatle, moraju zaštititi od suviše jakog sunca. Biljke koje imaju veliko, čvrsto i kožasto lišće, kao aspidistre, dracene, filadendroni i palme - zadovoljavaju se nešto manjim svetlom, tako da uspevaju i u blizini prozora, a sanseverija uspeva čak i u mračnijem delu sobe. Bez obzira gde je biljka smeštena, treba je lišćem okrenuti uvek prema onoj strani sa koje dolazi svetlo. Džunaste biljke, na kojima je lišće oko stabljike podjednako razmešteno, treba svaki dan drugu stranu okrenuti prema svetlu.
Biljke u saksijama smeštaju se u sobi na same prozore ili na različite stalke. Takvi stalci za cveće izrađuju se obično od kovanog gvožđa i veoma su funkcionalni.
Naročito se lepo mogu ukrasiti prozori koji se ne otvaraju svaki dan, pogotovo ako su dosta široki. Tu se mogu sa strane urediti manje police, viseće korpice napravljene od sasvim tankih letvica itd. pravi mali vrtić u kome biljke veoma lepo izgledaju.
Saksije sa cvećem treba smestiti u sobi tako da imaju što povoljnije uslove za normalan život i razvijanje. Dakle ne sme im nedostajati svetlo, toplota, vlaga i vazduh. Pri tome treba znati da se u pogledu života i razvoja, naročito u odnosu na svetlost, pojedine biljke među sobom razlikuju. Nekima treba više svetla, dok druge uspevaju tek onda kada se od direktnog sunčanog svetla malo zaštite. Više svetla treba biljkama buljnog rasta i nežnog lišća kao što su afričke ljubičice, azaleje, ciklame, gloksinije, minđušice, pelargonije-muškatle, primule i mnoge slične. Pa ipak i ove se biljke , sem muškatle, moraju zaštititi od suviše jakog sunca. Biljke koje imaju veliko, čvrsto i kožasto lišće, kao aspidistre, dracene, filadendroni i palme - zadovoljavaju se nešto manjim svetlom, tako da uspevaju i u blizini prozora, a sanseverija uspeva čak i u mračnijem delu sobe. Bez obzira gde je biljka smeštena, treba je lišćem okrenuti uvek prema onoj strani sa koje dolazi svetlo. Džunaste biljke, na kojima je lišće oko stabljike podjednako razmešteno, treba svaki dan drugu stranu okrenuti prema svetlu.
Biljke u saksijama smeštaju se u sobi na same prozore ili na različite stalke. Takvi stalci za cveće izrađuju se obično od kovanog gvožđa i veoma su funkcionalni.
Naročito se lepo mogu ukrasiti prozori koji se ne otvaraju svaki dan, pogotovo ako su dosta široki. Tu se mogu sa strane urediti manje police, viseće korpice napravljene od sasvim tankih letvica itd. pravi mali vrtić u kome biljke veoma lepo izgledaju.