- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Слушате ли Андрића?
БЕОГРАД – Убрзани темпо живота и све мање времена за дружење са књигом у свету одавно су устоличили култ аудио књиге, односно књижевних дела које су представљене у форми ЦД-а на којем глумци, а неретко и сами аутори читају класике и наслове из нове литерарне продукције. Однедавно, и Србија се придружила породици земаља које практикују аудио књиге. „Службени гласник“ је објавио прво коло едиције „Звучна књига“, где се на 12 дискова налазе класици наше књижевности. Промоција ових издања одржана је у Бечу и у Франкфурту, а предстоји јој представљање у Паризу.
Драгослав Бокан, редитељ ових аудио књижевних издања, каже за наш лист да је у Србији до сада било више покушаја да се оствари пројекат „звучне књиге“, али ниједан није био систематски, као што је овај „Службеног гласника“.
– Треба рећи да се ради о пројекту од националног значаја, јер уредништво „Службеног гласника“ на челу са Слободаном Гавриловићем води бригу о очувању националне културе, настојећи да је прилагоди савременим условима и при том сачува њено достојанство – каже Бокан, додајући да је при крају прво коло „Златне едиције“ од 12 наслова.
– Овај пројекат никако не конкурише класичној књижевности, већ је подржава да би они који немају навику да читају књиге, слушањем истих били подстакнути на њихово читање. Звучне књиге су популарне у целом свету. У Француској је још 50-их година 20. века снимљена плоча на којој је Жерар Филип говорио „Малог принца“, која је оборила све рекорде и чак „потукла“ и неке музичке плоче – објашњава Бокан.
Према његовим речима, рад на овом пројекту је прихватио из уверења да се „звучна књига“, заједно са класичним и електронским књигама, бори против оних цивилизацијских достигнућа која угрожавају класичну књигу.
– Данашњи читалац, због стварности у којој живи, постао је пасиван, а звучно читање га мотивише да се заинтересује за књигу, као што је, на пример, екранизација многих књига заинтересовала њихове гледаоце да на крају и прочитају књиге које су „видели“ на екрану – закључује Бокан.
Зоран Богнар, песник и књижевни критичар, сматра да слушати, а не читати књигу, значи да смо и на духовном плану постали сведоци и жртве технократског времена које у неким областима живота може да буде конструктивно, али у области духовности то није случај.
– Колико год да нам се живот претворио у непрестану трку са временом, књига није догађај „успут“ и није доручак у „Меку“, нити је књижевност трка на стотину метара, која траје од старта до циља. Књига не треба „посредника“ у смислу читача, да би стигла до оних који желе да је прочитају. Управо је најлепши додир који љубитељ књижевности остварује са књигом, и мирис папира који му она пружа. На тај начин књижевни рукопис оставља траг на свог читаоца и она је зато нешто сасвим узвишено, духовно. Књига је нека врста фетиша, па чак и својеврсног петинга читаоца са њеним садржајем, и у том смислу она је сасвим посебна – истиче Богнар.
Он је, међутим, објаснио, да фоно и аудио записи књига могу имати и специфичну вредност, у случају када сами аутори читају своје текстове.
– Такви записи су драгоцени, што је показала и зајечарска фонотека „Вокалија“, коју води песник Милош Петровић. Када слушате како чита своје стихове, схватите да се ради о правој драгоцености, јер нико до он сам не може боље да их интерпретира – закључио је Богнар.
Теоретичар књижевности Јелена Даскаловић каже да је појава аудио књига свакако позитивна ствар за нашу културу, али да није сигурна колико ће се овај вид „дружења са литерарним делом“ примити на нашем поднебљу.
– Људима на Западу је уобичајено да на пример током вожње слушају свој омиљени роман или да домаћице током пеглања или кувања ручка одслушају најновији роман Данијеле Стил. Намерно се изражавам овако пластично да би се стекао утисак практичности аудио књига, али је питање да ли ће и српски љубитељи књижевности прихватити овакав вид литературе, јер је код нас класична књига и даље неприкосновена. Посебан сегмент је и чињеница да када неко наглас прочита неко дело, онда је то за слушаоца интерпретација тог који је читао, а не лична импресија оног ко слуша. У томе ипак видим предност класичне књиге – сматра Даскаловићева.
Подсећамо да један од најзначајнијих писаца данашњице и „краљ хорора“ Стивен Кинг већ скоро две деценије практикује да све своје романе и приче осим у класичном, папирном облику, објави и као аудио књиге на ЦД-овима, на којима текст чита он лично.
Ко је у „Златној едицији“
У првом колу „Златне едиције“ излази се 12 наслова: Арчибалд Рајс „Чујте Срби“, Живојин Мишић „Моје успомене“, Јован Дучић „Благо цара Радована“, Изабрани текстови Милоша Црњанског, Изабрани текстови Иве Андрића, Изабрани текстови Исидоре Секулић, „Молитва на језеру“ владике Николаја Велимировића, Антологија епске народне поезије, Антологије родољубиве поезије, Антологија лирске поезије, Изабране дечје песме Ј. Ј. Змаја и Изабрани текстови Добрице Ћосића из „Времена смрти“.
Интерпретатори „Златне едиције“
Глумачка имена која најбоље могу да интерпретирају књиге у звучном издању одабрана су за прво коло „Златне едиције“. Међу њима су Петар Краљ, Марко Николић, Миша Јанкетић, Предраг Ејдус, Рада Ђуричин, Вјера Мујовић, Светлана Бојковић, Бранислав Лечић, Небојша Дугалић, Бранислав Брстина, Петар Божовић, Воја Брајовић и други.
Синиша Живковић
– Нисам био у прилици да „слушам“ књигу, али можда ће то да заинтересује младе људе. Што се мене тиче, ја сам искључиво визуелан тип, и осећај да читам књигу коју држим у рукама за мене је незамењиво задовољство.
Мирјана Ђурђевић
– На Западу многи људи слушају књиге док возе кола, на пример. Али то су људи који и иначе воле књигу. Нисам сигурна да ће фоно записи, а Савез слепих има изванредну фонотеку са најодабранијим примерцима, привући младе који немају навику да читају.
Љубивоје Ршумовић
– Вероватно издавачи аудио књига знају шта раде. Лично мислим да је у питању помодарство, и да ће проћи као и свака мода. Ја верујем у књигу, која је старија и од хришћанства, и сигурно ће надживети и ову новотарију.
Н. Стојчевић
С. Миловановић
Правда 15.03.2011 13:13
БЕОГРАД – Убрзани темпо живота и све мање времена за дружење са књигом у свету одавно су устоличили култ аудио књиге, односно књижевних дела које су представљене у форми ЦД-а на којем глумци, а неретко и сами аутори читају класике и наслове из нове литерарне продукције. Однедавно, и Србија се придружила породици земаља које практикују аудио књиге. „Службени гласник“ је објавио прво коло едиције „Звучна књига“, где се на 12 дискова налазе класици наше књижевности. Промоција ових издања одржана је у Бечу и у Франкфурту, а предстоји јој представљање у Паризу.
Драгослав Бокан, редитељ ових аудио књижевних издања, каже за наш лист да је у Србији до сада било више покушаја да се оствари пројекат „звучне књиге“, али ниједан није био систематски, као што је овај „Службеног гласника“.
– Треба рећи да се ради о пројекту од националног значаја, јер уредништво „Службеног гласника“ на челу са Слободаном Гавриловићем води бригу о очувању националне културе, настојећи да је прилагоди савременим условима и при том сачува њено достојанство – каже Бокан, додајући да је при крају прво коло „Златне едиције“ од 12 наслова.
– Овај пројекат никако не конкурише класичној књижевности, већ је подржава да би они који немају навику да читају књиге, слушањем истих били подстакнути на њихово читање. Звучне књиге су популарне у целом свету. У Француској је још 50-их година 20. века снимљена плоча на којој је Жерар Филип говорио „Малог принца“, која је оборила све рекорде и чак „потукла“ и неке музичке плоче – објашњава Бокан.
Према његовим речима, рад на овом пројекту је прихватио из уверења да се „звучна књига“, заједно са класичним и електронским књигама, бори против оних цивилизацијских достигнућа која угрожавају класичну књигу.
– Данашњи читалац, због стварности у којој живи, постао је пасиван, а звучно читање га мотивише да се заинтересује за књигу, као што је, на пример, екранизација многих књига заинтересовала њихове гледаоце да на крају и прочитају књиге које су „видели“ на екрану – закључује Бокан.
Зоран Богнар, песник и књижевни критичар, сматра да слушати, а не читати књигу, значи да смо и на духовном плану постали сведоци и жртве технократског времена које у неким областима живота може да буде конструктивно, али у области духовности то није случај.
– Колико год да нам се живот претворио у непрестану трку са временом, књига није догађај „успут“ и није доручак у „Меку“, нити је књижевност трка на стотину метара, која траје од старта до циља. Књига не треба „посредника“ у смислу читача, да би стигла до оних који желе да је прочитају. Управо је најлепши додир који љубитељ књижевности остварује са књигом, и мирис папира који му она пружа. На тај начин књижевни рукопис оставља траг на свог читаоца и она је зато нешто сасвим узвишено, духовно. Књига је нека врста фетиша, па чак и својеврсног петинга читаоца са њеним садржајем, и у том смислу она је сасвим посебна – истиче Богнар.
Он је, међутим, објаснио, да фоно и аудио записи књига могу имати и специфичну вредност, у случају када сами аутори читају своје текстове.
– Такви записи су драгоцени, што је показала и зајечарска фонотека „Вокалија“, коју води песник Милош Петровић. Када слушате како чита своје стихове, схватите да се ради о правој драгоцености, јер нико до он сам не може боље да их интерпретира – закључио је Богнар.
Теоретичар књижевности Јелена Даскаловић каже да је појава аудио књига свакако позитивна ствар за нашу културу, али да није сигурна колико ће се овај вид „дружења са литерарним делом“ примити на нашем поднебљу.
– Људима на Западу је уобичајено да на пример током вожње слушају свој омиљени роман или да домаћице током пеглања или кувања ручка одслушају најновији роман Данијеле Стил. Намерно се изражавам овако пластично да би се стекао утисак практичности аудио књига, али је питање да ли ће и српски љубитељи књижевности прихватити овакав вид литературе, јер је код нас класична књига и даље неприкосновена. Посебан сегмент је и чињеница да када неко наглас прочита неко дело, онда је то за слушаоца интерпретација тог који је читао, а не лична импресија оног ко слуша. У томе ипак видим предност класичне књиге – сматра Даскаловићева.
Подсећамо да један од најзначајнијих писаца данашњице и „краљ хорора“ Стивен Кинг већ скоро две деценије практикује да све своје романе и приче осим у класичном, папирном облику, објави и као аудио књиге на ЦД-овима, на којима текст чита он лично.
Ко је у „Златној едицији“
У првом колу „Златне едиције“ излази се 12 наслова: Арчибалд Рајс „Чујте Срби“, Живојин Мишић „Моје успомене“, Јован Дучић „Благо цара Радована“, Изабрани текстови Милоша Црњанског, Изабрани текстови Иве Андрића, Изабрани текстови Исидоре Секулић, „Молитва на језеру“ владике Николаја Велимировића, Антологија епске народне поезије, Антологије родољубиве поезије, Антологија лирске поезије, Изабране дечје песме Ј. Ј. Змаја и Изабрани текстови Добрице Ћосића из „Времена смрти“.
Интерпретатори „Златне едиције“
Глумачка имена која најбоље могу да интерпретирају књиге у звучном издању одабрана су за прво коло „Златне едиције“. Међу њима су Петар Краљ, Марко Николић, Миша Јанкетић, Предраг Ејдус, Рада Ђуричин, Вјера Мујовић, Светлана Бојковић, Бранислав Лечић, Небојша Дугалић, Бранислав Брстина, Петар Божовић, Воја Брајовић и други.
Синиша Живковић
– Нисам био у прилици да „слушам“ књигу, али можда ће то да заинтересује младе људе. Што се мене тиче, ја сам искључиво визуелан тип, и осећај да читам књигу коју држим у рукама за мене је незамењиво задовољство.
Мирјана Ђурђевић
– На Западу многи људи слушају књиге док возе кола, на пример. Али то су људи који и иначе воле књигу. Нисам сигурна да ће фоно записи, а Савез слепих има изванредну фонотеку са најодабранијим примерцима, привући младе који немају навику да читају.
Љубивоје Ршумовић
– Вероватно издавачи аудио књига знају шта раде. Лично мислим да је у питању помодарство, и да ће проћи као и свака мода. Ја верујем у књигу, која је старија и од хришћанства, и сигурно ће надживети и ову новотарију.
Н. Стојчевић
С. Миловановић
Правда 15.03.2011 13:13