Piše: Branislav Jelić
Biti član stranke, pa još biti član “ekspertske” stranke G17 plus, korisnije je od bilo kakve školske spreme ili, u Srbiji ionako precenjene stručnosti. Slučaj Nadice Momirov, državne sekretarke u Ministarstvu za kulturu i medije Vlade Srbije, putokaz je za sve mlade ljude da znanje ne znači ništa, pripadnost partiji – sve, a članstvo u Dinkićevoj stranci – apsolutno sve
Još jedna kap neistine, u moru laži u kome slobodnim stilom plivaju partijski resori režima Borisa Tadića, iskrsla je zaslugom dnevnog lista Press. Ovaj dnevnik navodi da državna sekretarka Nadica Momirov nema završen fakultet kako je to, sve do juče i skoro pune dve godine, pisalo u njenoj biografiji na sajtu Ministarstva kulture gde je slovila kao “diplomirani stručnjak u oblasti biologije i socijalne integracije, zvanje koje je stekla na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Norveškoj”.
Pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Press je od Ministarstva Bradićeve kulture zatražio fotokopiju radne knjižice Nadice Momirov i informaciju o njenoj stručnoj spremi. Umesto odgovora u skladu sa Zakonom, Ministarstvo Nebojše Bradića i stranke G17 plus je na sajtu Ministarstva, brže-bolje ali i dalje nejasno, promenilo formulaciju iz biografije Državne sekretarke: Nakon studija biologije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, u Norveškoj stiče zvanje tumača norveškog jezika na Višoj strukovnoj školi u Voldi.
Nadica Momirov, renesansna srednjoškolka iz Novog Sada u Norveškoj koja je na G17 ekspertskom nivou obavljala niz funkcija (poslanica u Narodnoj skupštini (u dva mandata), članica skupštinskih Odbora za rodnu ravnopravnost, za prosvetu, za rad, boračka i socijalna pitanja, za međunarodne odnose, potpredsednica skupštinskog pododbora za prava deteta, zamenica šefa delegacije Crnomorske inicijative, državna sekretarka u Ministarstvu za kulturu i medije u Vladi republike Srbije i, najvažnije, članica Predsedništva G17 plus) dala je odlučno i nedvosmileno tumačenje pojedinih detalja iz zvanične biografije.
Photo: Stock
“Do 1991. sam bila redovan student sa prosekom 8,5. Pošto je izbio rat, kao apsolvent Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, otišla sam u Norvešku. Tamo sam upisala biologiju na Višoj strukovnoj školi u Budeu. Pošto sam mislila da se nikad neću vratiti u Srbiju, odlučila sam da ipak upišem nešto da bih mogla da radim u tamošnjoj administraciji. Tamo svi rade u administraciji, to je siguran posao. I 1994. godine upisala sam Višu strukovnu školu 'Volda'. To su jednogodišnje specijalističke studije i godinu dana kasnije dobila sam sertifikat tumača za norveški jezik”, izrecitovala je članica ekspertskog Predsedništva G17 plus, do juče neupućena u zvanične podatke Ministarstva u kome je zaposlena, ali zato denuncijantski spremna da prizna kako je Srbija ipak bila u ratu, te da je državna administracija “majka”, podjednako u Norveškoj kao i u Srbiji.
Za zlurade, pakosne i ekstremne kritičare vlasti, međutim, nema mesta likovanju posle iskrene ispovesti srednjoškolke Nadice, inače, predavačice norveškog jezika na Mond Koledžu u Subotici (1998-2004): “Bavim se profesionalno politikom sedam godina. U dva mandata sam bila poslanik. Tačno, pošto sam apsolvent, vodi se kao da imam srednju spremu, gimnaziju u Zrenjaninu. Ali, državni sekretar je imenovano lice. Kao i narodni poslanik i državni sekretar može da bude i nepismen.”
I zbilja, kada samo letimično (jedini preporučljiv pristup za prosečnog glasača) čujete poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, najvišeg zakonodavnog organa vlasti, jasno je da odande kulja kolosalna nepismenost i sve što iz nje može proisteći na štetu naših nebitnih života. Otuda je slogan “Stručnost ispred politike” istinit baš koliko i Dinkićevih čuvenih 1.000 predizbornih evra, taman koliko i proevropska politika Vuka Jeremića i baš kao poverenje Tomice Milosavljevića u srpski zdravstveni sistem.
Jedna laž, međutim, provocira niz drugih pitanja. Da li je Nadica Rodno Ravnpravna Momirov uopšte žensko (student, apsolvent, stručnjak, poslanik), da li je doktor Mlađan Dinkić mister Kiki Lesandrić, da li je Nebojša zaista Bradić, da li Tomica Milosavljević stvarno ima kičmu i konačno, da li nam se sve ovo stvarno dešava ili je u pitanju noćna mora?
Biti član stranke, pa još biti član “ekspertske” stranke G17 plus, korisnije je od bilo kakve školske spreme ili, u Srbiji ionako precenjene stručnosti. Slučaj Nadice Momirov, državne sekretarke u Ministarstvu za kulturu i medije Vlade Srbije, putokaz je za sve mlade ljude da znanje ne znači ništa, pripadnost partiji – sve, a članstvo u Dinkićevoj stranci – apsolutno sve
Još jedna kap neistine, u moru laži u kome slobodnim stilom plivaju partijski resori režima Borisa Tadića, iskrsla je zaslugom dnevnog lista Press. Ovaj dnevnik navodi da državna sekretarka Nadica Momirov nema završen fakultet kako je to, sve do juče i skoro pune dve godine, pisalo u njenoj biografiji na sajtu Ministarstva kulture gde je slovila kao “diplomirani stručnjak u oblasti biologije i socijalne integracije, zvanje koje je stekla na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Norveškoj”.
Pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Press je od Ministarstva Bradićeve kulture zatražio fotokopiju radne knjižice Nadice Momirov i informaciju o njenoj stručnoj spremi. Umesto odgovora u skladu sa Zakonom, Ministarstvo Nebojše Bradića i stranke G17 plus je na sajtu Ministarstva, brže-bolje ali i dalje nejasno, promenilo formulaciju iz biografije Državne sekretarke: Nakon studija biologije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, u Norveškoj stiče zvanje tumača norveškog jezika na Višoj strukovnoj školi u Voldi.
Nadica Momirov, renesansna srednjoškolka iz Novog Sada u Norveškoj koja je na G17 ekspertskom nivou obavljala niz funkcija (poslanica u Narodnoj skupštini (u dva mandata), članica skupštinskih Odbora za rodnu ravnopravnost, za prosvetu, za rad, boračka i socijalna pitanja, za međunarodne odnose, potpredsednica skupštinskog pododbora za prava deteta, zamenica šefa delegacije Crnomorske inicijative, državna sekretarka u Ministarstvu za kulturu i medije u Vladi republike Srbije i, najvažnije, članica Predsedništva G17 plus) dala je odlučno i nedvosmileno tumačenje pojedinih detalja iz zvanične biografije.
Photo: Stock
“Do 1991. sam bila redovan student sa prosekom 8,5. Pošto je izbio rat, kao apsolvent Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, otišla sam u Norvešku. Tamo sam upisala biologiju na Višoj strukovnoj školi u Budeu. Pošto sam mislila da se nikad neću vratiti u Srbiju, odlučila sam da ipak upišem nešto da bih mogla da radim u tamošnjoj administraciji. Tamo svi rade u administraciji, to je siguran posao. I 1994. godine upisala sam Višu strukovnu školu 'Volda'. To su jednogodišnje specijalističke studije i godinu dana kasnije dobila sam sertifikat tumača za norveški jezik”, izrecitovala je članica ekspertskog Predsedništva G17 plus, do juče neupućena u zvanične podatke Ministarstva u kome je zaposlena, ali zato denuncijantski spremna da prizna kako je Srbija ipak bila u ratu, te da je državna administracija “majka”, podjednako u Norveškoj kao i u Srbiji.
Za zlurade, pakosne i ekstremne kritičare vlasti, međutim, nema mesta likovanju posle iskrene ispovesti srednjoškolke Nadice, inače, predavačice norveškog jezika na Mond Koledžu u Subotici (1998-2004): “Bavim se profesionalno politikom sedam godina. U dva mandata sam bila poslanik. Tačno, pošto sam apsolvent, vodi se kao da imam srednju spremu, gimnaziju u Zrenjaninu. Ali, državni sekretar je imenovano lice. Kao i narodni poslanik i državni sekretar može da bude i nepismen.”
I zbilja, kada samo letimično (jedini preporučljiv pristup za prosečnog glasača) čujete poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, najvišeg zakonodavnog organa vlasti, jasno je da odande kulja kolosalna nepismenost i sve što iz nje može proisteći na štetu naših nebitnih života. Otuda je slogan “Stručnost ispred politike” istinit baš koliko i Dinkićevih čuvenih 1.000 predizbornih evra, taman koliko i proevropska politika Vuka Jeremića i baš kao poverenje Tomice Milosavljevića u srpski zdravstveni sistem.
Jedna laž, međutim, provocira niz drugih pitanja. Da li je Nadica Rodno Ravnpravna Momirov uopšte žensko (student, apsolvent, stručnjak, poslanik), da li je doktor Mlađan Dinkić mister Kiki Lesandrić, da li je Nebojša zaista Bradić, da li Tomica Milosavljević stvarno ima kičmu i konačno, da li nam se sve ovo stvarno dešava ili je u pitanju noćna mora?
