LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Slovenija prva žrtva evrozone?
[/h] Izvor: Blumberg Businessweek, advance.hr
Ljubljana -- I onako teško ekonomsko stanje u Sloveniji, od ostavke premijera Boruta Pahora krajem septembra ove godine, postaje sve teže.
Prinos po obveznicama po prvi put je dotakao granicu od 7 odsto, pa čak i rastao na 7,14 procenata.
Kada je razlika prinosa po obveznicama u Italiji dosegla psihološku granicu od 7 odsto, država je potonula u finansijsku paniku.
U roku od nekoliko dana Berluskoni je postao istorija, a kontrolu nad Italijom preuzimaju evropski tehnokrati - spremni na grčevitu borbu za spas jedne od najvećih ekonomija svijeta.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Uvođenje žestokih mera u Italiji je smanjilo prinos po obveznicama sa "kataklizmičkih" 7 odsto na 6,88 procenata. Tržišta nisu racionalne osobe niti se vode razumom - za tržišta je jedino bitno da brojka, po svaku cenu, ostane ispod 7 procenata.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"Nesretna sedmica" izaziva haos širom Grčke i Italije, ali još jedna ekonomija u susedstvu probila je psihološku granicu – Slovenija.
Nezaposlenost u Sloveniji raste od izbijanja globalne ekonomske krize, a rejting su joj oborile neke od vodećih agencija: Standard & Poor’s, Moody’s Investors Service i Fitch Ratings.
Bliže se izbori u Sloveniji (4.12.2011.), a iz Evrope već dolaze direktive kako će nova vlada – bez obzira koja bude izglasana – morati da sprovede žestoke mere štednje nad svojim stanovnicima kako bi izbegla potonuće u duboku recesiju.
Slovenija se priključila Evropskoj Uniji 2004, a 2007. ulazi u evro zonu – prva tranziciona zemlja koja je to učinila.
Kada se danas govori o potrebi izlaska pojedinih država iz evrozone, Slovenija bi trebala biti kandidat broj 1.
Nalazi se u teškom ekonomskom položaju i ako plan "odstranjivanja" delova evrozone zaživi, Slovenija će sigurno biti među prvima.
Slovenija je ipak niz godina bila stabilna i ima jednu veliku prednost – na zemlju još uvijek nisu "bačene" milijarde evra od strane MMF-a i evropske banke.
Izlazak iz evro zone za Sloveniju i slovenačkog radnika u ovom trenutku bio bi najbolji potez. A ako postoji ujedinjeni glas među stanovnicima, Slovenija može otići i korak dalje, napustiti EU i koncentrisati se na vođenje autonomne politike.
Izaći iz EU-a je ekonomska hereza i nešto nedopustivo pod budnim okom vodećih EU elita.
Ali ipak, sa velikim fokusom koji je ovih dana usmeren ka Italiji i Grčkoj, Slovenija bi se mogla "iskrasti" sa broda pre no što ovaj krene na put prema ledenjacima.
[/h] Izvor: Blumberg Businessweek, advance.hr
Ljubljana -- I onako teško ekonomsko stanje u Sloveniji, od ostavke premijera Boruta Pahora krajem septembra ove godine, postaje sve teže.
Kada je razlika prinosa po obveznicama u Italiji dosegla psihološku granicu od 7 odsto, država je potonula u finansijsku paniku.
U roku od nekoliko dana Berluskoni je postao istorija, a kontrolu nad Italijom preuzimaju evropski tehnokrati - spremni na grčevitu borbu za spas jedne od najvećih ekonomija svijeta.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Uvođenje žestokih mera u Italiji je smanjilo prinos po obveznicama sa "kataklizmičkih" 7 odsto na 6,88 procenata. Tržišta nisu racionalne osobe niti se vode razumom - za tržišta je jedino bitno da brojka, po svaku cenu, ostane ispod 7 procenata.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"Nesretna sedmica" izaziva haos širom Grčke i Italije, ali još jedna ekonomija u susedstvu probila je psihološku granicu – Slovenija.
Nezaposlenost u Sloveniji raste od izbijanja globalne ekonomske krize, a rejting su joj oborile neke od vodećih agencija: Standard & Poor’s, Moody’s Investors Service i Fitch Ratings.
Bliže se izbori u Sloveniji (4.12.2011.), a iz Evrope već dolaze direktive kako će nova vlada – bez obzira koja bude izglasana – morati da sprovede žestoke mere štednje nad svojim stanovnicima kako bi izbegla potonuće u duboku recesiju.
Slovenija se priključila Evropskoj Uniji 2004, a 2007. ulazi u evro zonu – prva tranziciona zemlja koja je to učinila.
Kada se danas govori o potrebi izlaska pojedinih država iz evrozone, Slovenija bi trebala biti kandidat broj 1.
Nalazi se u teškom ekonomskom položaju i ako plan "odstranjivanja" delova evrozone zaživi, Slovenija će sigurno biti među prvima.
Slovenija je ipak niz godina bila stabilna i ima jednu veliku prednost – na zemlju još uvijek nisu "bačene" milijarde evra od strane MMF-a i evropske banke.
Izaći iz EU-a je ekonomska hereza i nešto nedopustivo pod budnim okom vodećih EU elita.
Ali ipak, sa velikim fokusom koji je ovih dana usmeren ka Italiji i Grčkoj, Slovenija bi se mogla "iskrasti" sa broda pre no što ovaj krene na put prema ledenjacima.