LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Slovenci nam prodaju naš papir
[/h] Izvor: Novosti
Beograd -- Srbija skoro 90 odsto prikupljenog starog novinskog papira izvozi u Sloveniju, a potom taj isti papir prerađen, uvozi iz te zemlje kao roto papir, pišu Novosti.
Naime, u Srbiji sem fabrike kartona Umka ni jedna druga ne može da prerađuje novinski papir, dok Slovenci u fabrici u Krškom dnevno prerade oko 600 tona novinskog papira.
Taj isti papir zatim opet izvoze, u dobroj meri i u Srbiju čije su godišnje potrebe za roto papirom, samo za dnevnu štampu oko 55.000 tona.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Godišnje potrebe desetak prerađivača starog papira u Srbiji su oko 150.000 tona, a prikupi se oko 130.000 tona po prosečnoj otkupnoj ceni od oko 150 evra po toni. Ostatak od oko 20.000 tona starog papira se uvozi i to po ceni od 250 do 300 evra po toni. Pri tome, procenjuje se, prikupi se manje od desetine bačenog papira, koji svuda u svetu ima status strateške sirovine.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Svu količinu uvozimo, jer je sremskomitrovački Matroz posle neuspele privatizacije, u stečaju. Prosečna cena ovog papira je oko 525 evra po toni. Prosta računica kaže da samo na uvoz starog papira godišnje dajemo više od 20 miliona evra.
Situacija je još sumornija kada se tome doda i uvoz papirne galanterije. Čak i rolne kartona, na koji se kasnije namotava taolet papir, ili papirni ubrusi, uvozimo iz Azerbejdžana.
Reciklažom samo jedne tone kancelarijskog papira uštedimo 4.200 kilovat-časova struje, 32.000 litara vode, a spasimo i život čak 17 stabala.
Sa druge strane, ukoliko rešite da očistite podrum i budete ekološki svesni pa umesto da bacite stare novine u kontejner odnesete ih u najbližu otkupnu stanicu teško da ćete pokriti i trošak za gorivo, jer je samo za litar benzina potrebno da u reciklažni centar dopremite skoro 80 kilograma "starih novina".
Kilogram starog "roto" papira u fabrici plaćaju svega dva dinara. Nešto više ćete zaraditi ukoliko sakupljate kartonsku ambalažu ili beli kancelarijski papir. Ipak, ovim poslom se u Srbiji bavi oko 10.000 registrovanih sakupljača sekundarnih sirovina.
"Slabo se plaća skupljanje papira i kartona pa razmišljamo da se preorijentišemo na sakupljanje gvožđa, bakra", kaže Senad Jovanović iz Rakovice čija se, inače brojna porodica, izdržava isključivo sakupljanjem otpadnog papira.
Ministar životne sredine Oliver Dulić često ističe da je u poslednjih nekoliko godina znatno povećan udeo recikliranog otpada pa i starog papira. "U ovom trenutku u Srbiji se reciklira manji procenat otpada koji napravimo ali se reciklira skoro sve što skupimo", kaže Dulić i navodi da je upravo zbog toga počela gradnja 30 reciklažnih centara u Srbiji koji će povećati procenat prikupljenih sekundarnih sirovina.
[/h] Izvor: Novosti
Beograd -- Srbija skoro 90 odsto prikupljenog starog novinskog papira izvozi u Sloveniju, a potom taj isti papir prerađen, uvozi iz te zemlje kao roto papir, pišu Novosti.
Taj isti papir zatim opet izvoze, u dobroj meri i u Srbiju čije su godišnje potrebe za roto papirom, samo za dnevnu štampu oko 55.000 tona.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Godišnje potrebe desetak prerađivača starog papira u Srbiji su oko 150.000 tona, a prikupi se oko 130.000 tona po prosečnoj otkupnoj ceni od oko 150 evra po toni. Ostatak od oko 20.000 tona starog papira se uvozi i to po ceni od 250 do 300 evra po toni. Pri tome, procenjuje se, prikupi se manje od desetine bačenog papira, koji svuda u svetu ima status strateške sirovine.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Svu količinu uvozimo, jer je sremskomitrovački Matroz posle neuspele privatizacije, u stečaju. Prosečna cena ovog papira je oko 525 evra po toni. Prosta računica kaže da samo na uvoz starog papira godišnje dajemo više od 20 miliona evra.
Situacija je još sumornija kada se tome doda i uvoz papirne galanterije. Čak i rolne kartona, na koji se kasnije namotava taolet papir, ili papirni ubrusi, uvozimo iz Azerbejdžana.
Reciklažom samo jedne tone kancelarijskog papira uštedimo 4.200 kilovat-časova struje, 32.000 litara vode, a spasimo i život čak 17 stabala.
Sa druge strane, ukoliko rešite da očistite podrum i budete ekološki svesni pa umesto da bacite stare novine u kontejner odnesete ih u najbližu otkupnu stanicu teško da ćete pokriti i trošak za gorivo, jer je samo za litar benzina potrebno da u reciklažni centar dopremite skoro 80 kilograma "starih novina".
Kilogram starog "roto" papira u fabrici plaćaju svega dva dinara. Nešto više ćete zaraditi ukoliko sakupljate kartonsku ambalažu ili beli kancelarijski papir. Ipak, ovim poslom se u Srbiji bavi oko 10.000 registrovanih sakupljača sekundarnih sirovina.
"Slabo se plaća skupljanje papira i kartona pa razmišljamo da se preorijentišemo na sakupljanje gvožđa, bakra", kaže Senad Jovanović iz Rakovice čija se, inače brojna porodica, izdržava isključivo sakupljanjem otpadnog papira.
Ministar životne sredine Oliver Dulić često ističe da je u poslednjih nekoliko godina znatno povećan udeo recikliranog otpada pa i starog papira. "U ovom trenutku u Srbiji se reciklira manji procenat otpada koji napravimo ali se reciklira skoro sve što skupimo", kaže Dulić i navodi da je upravo zbog toga počela gradnja 30 reciklažnih centara u Srbiji koji će povećati procenat prikupljenih sekundarnih sirovina.