Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
U Sloveniji se održava drugi krug predsedničkih izbora gde građani biraju između aktuelnog predsednika Danila Tirka i bivšeg premijera Boruta Pahora.
U prvom krugu Pahor je osvojio 39,93 odsto glasova birača, Tirk 35,90 odsto.
Prema anketi koju je objavio list "Delo", Pahor će dobiti oko 55 odsto glasova, a Tirk 24 odsto. Anketa je urađena na uzorku od 780 ljudi, a procenat greške iznosi 2,5.
Danila Tirka, kao nezavisnog kandidata, podržava Pozitivna Slovenija ljubljanskog gradonačelnika Zorana Jankovića i Demokratska stranka penzionera (DeSUS), kao i nekoliko neparlamentarnih stranaka.
Pahora, koji je zvanično stranački kandidat Socijalnih demokrata, podržava Državljanska lista Gregora Viranta, aktuelnog predsednika slovenačkog parlamenta i nekoliko manjih stranaka.
Sloveniju danima potresaju protesti građana nezadovoljnih korupcijom u državnoj politici i službama. Demonstracije su organizovane putem društvene mreže Facebook.
Na protestima u Mariboru u Ljubljani sukobili su demonstranati i policija. U tim sukobima povređeno je više lica i uhapšljeno nekoliko desetina huligana.
Pahor je ranije rekao da su protesti "signal nedostatka poverenja" građana u vladine institucije.
Ljubljana -- Novi predsednik Slovenije najverovatnije je Borut Pahor, koji je prema prvim rezultatima dobio 67 odsto glasova.U prvoj izjavi u svom izbornom štabu novi predsednik je rekao da neće razočarati svoje birače i građane Slovenije
Na izbore je izašao 41 procenat birača.
Po prvi put u istoriji Slovenije oba predsednička kandidata pripadaju levoj političkoj opciji, koja se nakon prvog kruga izbora, simbolički podelila na "novu levicu" čiji je predstavnik Borut Pahor i "staru levicu" čiji je kandidat dosadašnji predsednik, Danilo Tirk.
Slovenački građani koji su ovih dana demonstrirali protiv svih političkih opcija i političara, danas su birali predsednika koji će narednih pet godina vršiti funkciju "oca nacije". 1.700.000 ljudi ima pravo glasa u Sloveniji.
Velike demonstracije, takođe prve u istoriji Slovenije, koje je ovih dana potresaju, će neminovno uticati na rezultat izbora, jer su kandidati u svojim poslednjim javnim nastupima pred izbore, morali i njima da se pozabave.
Pored toga, pojavili su se i pozivi da se predajom nevažećih listića danas demonstrira i odbacivanje oba kandidata kao dela kritikovane cele političke scene Slovenije. Uprkos tome, bez obzira na visinu izlaznosti, jedan od kandidata će postati predsednik.
Danilo Tirk, je ranije izjavio da ne želi da predviđa ishod glasanja, ali je dodao da je optimista.
On je, nakon što je glasao na svom biračkom mestu, izjavio da vlada mora da sluša volju naroda, a ne da ga zastrašuje, javila je slovenačka agencija STA.
"Podrška meni je u poslednje vreme rasla. Ostajem optimista i računam na svaku podršku", rekao je Tirk, izrazivši nadu da će slovenački glasači napraviti pravi izbor.
Govoreći o gotovo svakodnevnim protestima u slovenačkim gradovima zbog nezadovoljstva korumpiranim elitama i lošom socijalno-ekonomskom situacijom, Tirk je naglasio da je potrebno "slušati i čuti učesnike protesta".
"Ovu vladu je potrebno odvratiti od nametanja straha. To ima jako loše rezultate, koji su razlog izrazito niske podrške među građanima. Krajnje je vreme da(vlada) počne da sluša" narod, rekao je Danilo Tirk.
Tirk je ocenio da u slovenačkoj politici praktično više i ne postoji podela na desnu i levu frakciju, navodeći da je takva "polarizacija veštačka". "Jedina bitna polarizacija danas u društvu je između ogromne većine oštećenih ljudi i arogantnih vlasti koje ih ne slušaju. Trenutnoj vladi potrebno je reći da mora da bitno menja stvari", kazao je predsednički kandidat i aktuelni predsednik.
Borut Pahor, prema svim istraživanjima pred izbore je imao ubedljivu, skoro referendumsku prednost pred Danilom Tirkom. Pobeda Pahora u prvom krugu je, za njega, bila dizanje iz "politički mrtvih" nakon pada vlade koju je vodio i odlaska sa mesta predsednika do tada vodeće, vladajuće stranke. Sam kaže da je u ove izbore ušao "sa šansama bube" i - uspeo.
Pahor je ranije izjavio da ima "dobar predosećaj" kada je u pitanju ishod drugog kruga predsedničkih izbora, ali je dodao da glasanje još nije završeno i da još ništa nije odlučeno.
"Da nije tako, ne bismo verovali u ono što radimo", rekao je on.
Pahor je podsetio da je njegov put ka kandidaturi za predsednika Slovenije počeo pre šest meseci, kada je samo šačica mladih ljudi verovala u njegov uspeh.
Kako je dodao, sve više ljudi počelo je da veruje "da samo zajedno mogu da pobede ovaj problem".
"Današnji eventualni izborni uspeh neće biti uspeh Boruta Pahora, već uspeh nekoga ko je ustao kako bi sa drugima ujedinio snage i izborio se sa ovim pitanjima, kako bismo ostali u srcu zdrave i razvijene Evrope", kazao je on ranije danas.
Govoreći o gotovo svakodnevnim protestima u slovenačkim gradovima zbog nezadovoljstva korumpiranošću političara i socijalno-ekonomskom situacijom, Pahor je rekao "da bi želeo da te demonstracije razume kao izraz nezadovoljstva".
"Ali, mi moramo da pozivamo na mirne i adekvatne akcije državnih vlasti. Ovo društvo ćemo uspeti da izbavimo iz krize samo u umerenoj i tolerantnoj sredini. To vam obećavam", poručio je Borut Pahor.
Očito je da su za njega danas glasali glasači skloni i levoj i desnoj političkoj opciji, što je već u prvom krugu bio istorijski presedan.
Analitičari kažu da Borut Pahor možda nije idealan izbor, ali je u svakom slučaju bolji od Danila Tirka koji je formalno politički neopredeljen, ali iza njega stoji takozvana "stara garda", na čelu sa Milanom Kučanom. Odlaskom Danila Tirka sa predsedničke funkcije bi "konačno umrli moć i mit stare garde Milana Kučana", a rušenjem tog mita bi se ruši i mit o političko-poslovnoj uspešnosti Zorana Jankovića kao jednog od članova podmlatka ove garde koja je Slovenijom uglavnom i vladala poslednjih 20 godina, smatraju oni.
Pored toga jedna od najtežih kritika Danila Tirka je i to što je poslednjih dana, kada su Sloveniju potresale demonstracije, zaboravio da je još uvek predsednik i predstavnik svih građana, i u svojim javnim nastupima demonstrirao samo svoju želju da dobije još jedan predsednički mandat.
Oko 3.300 glasačkih mesta zatvoreno je u 19 sati.
Već sutra su u Mariboru najavljene nove demonstracije revoltiranih Slovenaca.
Kratka biografija Boruta Pahora
Borut Pahor je rođen 1963. godine, 1987. godine je diplomirao politikologiju i od tada se aktivno bavi politikom.
Najviša politička funkcija koju je dosegao je bilo mesto predsednika Vlade koja je zemljom upravljala do decembra prošle godine, kada je prevremeno prekinut njen mandat, nepoverenjem koje joj je izglasao parlament. Tako je to postala treća vlada u istoriji Slovenije koja nije završila svoj puni mandat.
Nakon toga je najveća levičarska stranka u Sloveniji, kojoj je predsedavao, osvojila treće mesto na parlamentarnim izborima, ali vladu je formirala koalicija desnog centra, a Borut Pahor je ostao bez mesta predsednika u svojoj stranci.
Očekuje se da će Borut Pahor biti spremniji za saradnju sa Vladom Janeza Janše, nego što bi to bio Danilo Tirk.
Borut Pahor je, nakon prvog kruga predsedničkih izbora, postao predstavnik "nove levice" koja nije spremna da njome komanduje "stara garda" Milana Kučana.
Borut Pahor uverljivo je pobedio Danila Tirka i postao četvrti slovenački predsednik. Novi predsednik dobio je podršku 67 odsto glasača, dok je za Danila Tirka bilo 33 odsto. Na izbore je izašlo svega nešto više od 31 odsto birača, što je izuzetno mali odaziv, u vreme kada Sloveniju potresa ozbiljna politička kriza.
Zanimljivo je da je 79 odsto članova i simpatizera Pozitivne Slovenije Zorana Jankovića glasalo za Tirka, a da je za Pahora glasalo čak 95 odsto članova vladajućeg SDS-a Janeza Janše, pa je jasno da je desnica odlučila izbore na kojima su kandidati bili levičari.
Prioritet je da kao država izađemo što pre iz krize. Ova moja pobjeda je i najava novog početka”, kazao je odmah posle prvih rezultata Borut Pahor. Čestitke novom predsedniku stižu sa svih strana, a među prvima mu je čestitala bivša hrvatska premijerka Jadranka Kosor.
Pahor je komentarisao i izuzetno niski odziv na izbore, rekavši da to pokazuje da slovenačke građane politkka sve manje interesuje. Na samom početku Pahor je najavio da će okupiti sve parlamentarne stranke da se nađe izlaz iz sadašnje situacije.
Pahorova pobeda je očekivana, iako uoči predsedničkih izbora nije bio favorit. Kampanja je bila mirna i posve nekonfliktna, ali je između dva izborna kruga Sloveniju zapljusnuo val demonstracija protiv političara. i u odnosu na elektrizovanu situaciju u zemlji Pahor se bolje snašao, davao je primerenije izjave i lako pobedio anemičnog Tirka.
Iako su i Pahor i Tirk kandidati levice, novi predsednik bolje je balansirao između sukobljenih političkih opcija i vešto pridobio glasače desnice. U nekoliko navrata Pahor je izjavio da sadašnja vlada nema alternative, što su pobornici Janeza Janše nagradili i u drugom krugu glasali za Pahora.
Novog predsednika čekaju velika iskušenja, jer Slovenija doslovno gori. Prosvedi na ulicama slovenačkih gradova su svakodnevni, a sledećih dana su najavljena nova okupljanja, od Ljubljane do gotovo svih većih i manjih gradova.
NA dan kada će Slovenija dobiti novog predsednika najavljeno je novo veliko okupljanje u Ljubljani za kraj ovog meseca, kao prvi slovenački narodni ustanak protiv vlasti!
Sve ankete pokazivale su ubedljivo vođstvo Boruta Pahora u odnosu na dosadašnjeg predsednika Danila Tirka, pred drugi krug izbora. Prema istraživanjima, Pahora podržava 55 odsto biračkog tela, a Tirk ima podršku samo 24 odsto građana. Očekuje se da će odziv biti niži od 48 odsto, koliki je bio u prvom krugu, i da bi mogao da dosegne 41 odsto od ukupnog broja glasača. Slovenija sa Pahorom nastojaće da pomiri izrazito suprotstaljenu levu i desnu opciju, što je i izazvalo sadašnji talas demonstracija širom zemlje.
Baš u nedeljusu se društvenim mrežama širili pozivi građanima da već u ponedeljakizađu na ulice Ljubljane i iskažu nezadovoljstvo sadašnjim stanjem u državi, političkim elitama i korupcijom koja je zahvatila sve pore života. “Vladajućoj kriminalnoj eliti treba pokazati da Slovenci mogu da izbore pravdu”, piše u proglasu koji se širi društvenim mrežama. Na ulicama će ostati, kako tvrde, dok političari na najvišim funkcijama ne podnesu ostavke. Najavljeno je i novo okupljanje u Mariboru, ali sve je duža lista i manjih mesta u kojima građani najavljuju demonstracije.
Većina dosadašnjih protesta u slovenačkim gradovima nije bila prijavljena policiji, ali organizatori najavljuju da će ubuduće demonstracije redovno prijavljivati. I dalje organizatori apeluju da se izbegne nasilje, a po najavama već sledeće sedmice celu Slovenija moglo bi da zadesi talas velikih demonstracija.
Analitičari slovenačkih političkih prilika tvrde da događanja na ulici nisu iznenađenje, jer već duže vreme haos vlada u politici, ali i u društvu. Građani su izuzetno nezadovoljni svime što se događa - krahom slovenačkih banaka, padom BDP, lošim životom - a od nadanja da će Evropska unija doneti bolji život nije ostalo ništa. Mnoge je ogorčila i “krađa” izborne pobede Zorana Jankovića, kada je izborni pobednik ostao gubitnik, a vladu preuzeo Janez Janša.
Slovenačka policija sada se izuzetno trudi da narodu objasni da nije protiv njih, iako građani ogorčeno reaguju zbog policijskih intervencija. Policija kaže da su suzavac i vodeni topovi bili odgovor na bacanje kaldrme i flaša po čuvarima reda, što je jednostavno nedozvoljeno. U Ljubljani je, inače, prvi put od osamostaljenja Slovenije policija koristila vodeni top.
Ljubljana -- Novoizabrani predsednik Slovenije Borut Pahor položio je večeras zakletvu pred parlamentom i istakao da će štititi ustavni poredak zemlje.
Pahor je sa 49 godina najmlađi predsednik Slovenije, a i jedini koji je dospeo na čelo države a da je prethodno bio na funkciji premijera (od 2008. do 2012) i predsednika parlamenta (od 2000. do 2004 godine), navodi agencija STA.
Pahor je četvrti predsednik Slovenije, od kako je ta zemlja 1991. godine proglasila nezavisnost od bivše SFRJ.
Na mestu šefa države Pahor je nasledio Milana Kučana, čiji je mandat bio od 1991. do 2002, Janeza Drnovšeka (od 2002. do 2007) i dosadašnjeg predsednika Danila Tirka (od 2007. do 2012. godine).
Pahor je u drugom krugu predsedničkih izbora 2. decembra pobedio Tirka sa 67,37 odsto osvojenih glasova.
Kako je saopštila pres služba predsednika Slovenije, Tirk je u četvrtak u Ljubljani Pahora obavestio o dužnostima predsednika države i predviđenim aktivnostima za 2013. godinu.
STA navodi da Ustav predsedniku daje ograničena ovlašćenja, uključujući raspisivanje opštih izbora, predlaže mandatara, imenuje sudije Ustavnog suda, proglašava zakone i postavlja na vladin predlog ambasadore Slovenije.
Međutim, agencija dodaje da su naknadnim zakonima proširena ustavna ovlašćenja predsednika, tako da on, takođe, imenuje ključne ličnosti kao što su guverner centralne banke, ombudsman, predsednik Revizorskog suda, komesar za informisanje i članovi Komisije za sprečavanje korucpije.
Jedan od prvih zadataka Pahora na novoj funkciji upravo će biti imenovanje novog zaštitnika ljudskih prava, budući da aktuelnom ombudsmanu ističe mandat za nekoliko sedmica.
Pahor će na čelu Slovenije biti narednih pet godina.
