Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Šlemovi kod šeširdžije
Plavi šlemovi patroliraju u Eritreji
Reforma “plavih šlemova” biće jedan od glavnih prioriteta Francuske koja je ovog meseca preuzela funkciju predsedavajućeg Savetu bezbednosti UN.
Mirovne misije u svetu danas koštaju papreno skupo i angažuju veliki broj vojnika, a u nekim područjima su već pola veka, i pomalo zaboravljene od administracije u Njujorku. Pri tom, u nekim gorućim situacijama u svetu, tamo gde su i najpotrebniji, “plavih šlemova” nema.
Pariz je zato odlučio da, tokom februara, kada predsedava SB UN, ubrza prošle godine započetu reformu mirovnih snaga UN, koje svake godine koštaju oko osam milijardi evra.
- Inicijativu za reformu preduzeli su zajedno s našim britanskim partnerima, s ciljem da mirovne misije učinimo efikasnijim i adaptiramo se na savremene uslove. Sada, prirodno, nastavljamo da radimo na tome - kaže, za “Novosti”, potrparol Ke
d’Orseja Bernar Valero.
Na Kipru, na Bliskom istoku, u Libanu, na Golanskoj visoravni i Sinajskom poluostrvu, u Kašmiru - mirovne snage su stacionirane već decenijama. S druge strane, baš tamo gde najviše bukti, “plavaca” nema ni od korova. UN nije poslao mirovne snage ni u Avganistan, ni u Somaliju, ni u Irak. U Avganistanu red zavodi međunarodna koalicija, u Iraku SAD, a UN se ne odlučuju da pošalje “plave šlemove” u Somaliju, jer ne bi da preuzmu odgovornost za njihove živote zbog velikog rizika. “Mirovnjaci”, pri tom, ne mogu adekvatno da odgovore ni tamo gde su danas možda i najpotrebniji, na Haitiju.
Za to vreme, od 1999. godine do danas, broj pripadnika mirovnih snaga uvećao se čak osam puta, i trenutno predstavljaju drugu “silu” na terenu u svetu, posle SAD. Mnoge misije, međutim, nisu u stanju da obave svoju funkciju i zaštite ugroženo stanovništvo. U UN ne postoji ni jedinstvena vojna komanda.
Francuska će, zato, 12. februara u Njujorku, organizovati veliku konferenciju o strategiji transformacije mirovnih snaga u svetu. Namera je da operacije postanu brže i efikasnije, a da, kada prođe najteže, dobiju alternativu koja će umesto njih dalje održavati mir. To bi mogle da rade EU, razne nevladine organizacije, Afrička unija...
SILA?
Trenutno u svetu ima 116.000 vojnih i civilnih “mirovnjaka” u 17 operacija. Najviše ljudstva izdvajaju, uz Bangladeš, Indija i Pakistan. Apsurdno, jer baš između ove dve zemlje “isprečili” su se vojnici u plavim šlemovima.
Tri stuba reformi
Valero ističe da se ova inicijativa zasniva na tri “stuba”.
- Radićemo na poboljšanju strateškog praćenja, finansiranja, kada se istovremeno pojavljuje više zadataka, kao što su održavanje mira, zaštita civila i konsolidacija mira - navodi Valero.
Izvor: Večernje novosti/G.Čvorović
Plavi šlemovi patroliraju u Eritreji
Reforma “plavih šlemova” biće jedan od glavnih prioriteta Francuske koja je ovog meseca preuzela funkciju predsedavajućeg Savetu bezbednosti UN.
Mirovne misije u svetu danas koštaju papreno skupo i angažuju veliki broj vojnika, a u nekim područjima su već pola veka, i pomalo zaboravljene od administracije u Njujorku. Pri tom, u nekim gorućim situacijama u svetu, tamo gde su i najpotrebniji, “plavih šlemova” nema.
Pariz je zato odlučio da, tokom februara, kada predsedava SB UN, ubrza prošle godine započetu reformu mirovnih snaga UN, koje svake godine koštaju oko osam milijardi evra.
- Inicijativu za reformu preduzeli su zajedno s našim britanskim partnerima, s ciljem da mirovne misije učinimo efikasnijim i adaptiramo se na savremene uslove. Sada, prirodno, nastavljamo da radimo na tome - kaže, za “Novosti”, potrparol Ke
d’Orseja Bernar Valero.
Na Kipru, na Bliskom istoku, u Libanu, na Golanskoj visoravni i Sinajskom poluostrvu, u Kašmiru - mirovne snage su stacionirane već decenijama. S druge strane, baš tamo gde najviše bukti, “plavaca” nema ni od korova. UN nije poslao mirovne snage ni u Avganistan, ni u Somaliju, ni u Irak. U Avganistanu red zavodi međunarodna koalicija, u Iraku SAD, a UN se ne odlučuju da pošalje “plave šlemove” u Somaliju, jer ne bi da preuzmu odgovornost za njihove živote zbog velikog rizika. “Mirovnjaci”, pri tom, ne mogu adekvatno da odgovore ni tamo gde su danas možda i najpotrebniji, na Haitiju.
Za to vreme, od 1999. godine do danas, broj pripadnika mirovnih snaga uvećao se čak osam puta, i trenutno predstavljaju drugu “silu” na terenu u svetu, posle SAD. Mnoge misije, međutim, nisu u stanju da obave svoju funkciju i zaštite ugroženo stanovništvo. U UN ne postoji ni jedinstvena vojna komanda.
Francuska će, zato, 12. februara u Njujorku, organizovati veliku konferenciju o strategiji transformacije mirovnih snaga u svetu. Namera je da operacije postanu brže i efikasnije, a da, kada prođe najteže, dobiju alternativu koja će umesto njih dalje održavati mir. To bi mogle da rade EU, razne nevladine organizacije, Afrička unija...
SILA?
Trenutno u svetu ima 116.000 vojnih i civilnih “mirovnjaka” u 17 operacija. Najviše ljudstva izdvajaju, uz Bangladeš, Indija i Pakistan. Apsurdno, jer baš između ove dve zemlje “isprečili” su se vojnici u plavim šlemovima.
Tri stuba reformi
Valero ističe da se ova inicijativa zasniva na tri “stuba”.
- Radićemo na poboljšanju strateškog praćenja, finansiranja, kada se istovremeno pojavljuje više zadataka, kao što su održavanje mira, zaštita civila i konsolidacija mira - navodi Valero.
Izvor: Večernje novosti/G.Čvorović