LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Sledeći turski bezvizni sused -- Jemen
Teško da se iko u Turskoj protivi vladinoj bezviznoj politici prema susedima, koja već uključuje više od 60 zemalja, što je cilj kojem Turska teži u odnosima sa mnogim zemljama.
Jemen -- dom otomanskog nasleđa, kako se veruje u Turskoj, a i središte islamskih džihadista, uključujući Al Kaidu -- još uvek se nalazi na listi upozorenja za putovanja koju izdaje američki Stejt department, zbog terorističkih aktivnosti.
Tursko ministarstvo inostranih poslova takođe je 2003. godine pozvalo građane da izbegavaju posete Jemenu iz bezbednosnih razloga, ali se taj oprez pokazao kao privremen.
Osam godina kasnije, dve muslimanske zemlje potpisale su prošle nedelje niz političkih i ekonomskih sporazuma, uključujući onaj o pitanju viza.
„Kada sporazum stupi na snagu, građani susednih zemalja mogu da imaju boravak do 90 dana u svakih 180 dana“, navodi se na internet strani turskog miistarstva inostranih poslova.
Mustafa Kabakči, portparol vlade za Jemen i član tursko-jemenske grupe prijateljstva u turskoj vladi, kaže da je bezvizni sporazum „želja turskog naroda“.
„Naše društvo je vrlo osetljivo oko jemenskog pitanja. Puno je naših građana tamo od Otomanskog carstva; stotine naših mučenika su tamo. [Otomani su izgubili oko 30.000 vojnika u Jemenu tokom Prvog svetskog rata, boreći se protiv evropske i ruske vojske]. Zato nikada ne možemo da ignorišemo ili izgubimo Jemen“, rekao je Kabakči za SETimes.
Ključna svrha Gulove posete prošle nedelje bila je donošenje mira regionu, kaže Kabakči, dodajući da je sada vreme da Jemeni i Turci krenu napred jačanjem bilateralne trgovine i investicija.
S obzirom da je ukinula vizne propise za ulazak u zemlju za Jordance, Libijce, Sirijce i Libance, Ankara je iznela isti argument.
Međutim, neki domaći i međunarodni analitičari smatraju da turski bezvizni projekat sa tako nestabilnim zemljama može da stvori ozbiljne probleme.
„Turska bezvizna politika sa susedima verovatno je dobronamerna, ali naivna“, kaže za SETimes Geret Dženkins, pisac i analitičar sa sedištem u Istanbulu. On je viši saradnik Zajedničkog centra programa studija puta svile i Turske inicijative Univerziteta Džons Hopkins.
Problem je u tome, tvrdi Dženkins, što vizni propisi znatno olakšavaju da se kontroliše ne samo koliko osoba uđe u zemlju, nego i ko su one. On ističe da ukidanje viznih propisa za zemlje južno i istočno od Turske znatno olakšava budućim ilegalnim migrantima da uđu u Evropu preko Turske.
Ozbiljniji je možda uticaj koji bezvizna politika Turske ima na globalnu borbu protiv terorizma, navodi taj analitičar, dodajući da ukidanje viza ne samo da puno otežava zemljama da prate kretanje terorista, nego otežava i bezbednost same Turske.
Serdar Erdurmaz, bezbednosni analitičar iz Ankare, iz Turskog centra za stratešku analizu, kaže da je jedan od razloga što vlada uspostavlja bezvizne režime sa arapskim zemljama to što Ankara ima određene sumnje u pogledu svog procesa učlanjenja u EU.
„Kada bi dobili bilo kakav znak od EU stvari bi bile drugačije. Turska sada kaže, ako nas ne prihvatate onda mi možemo da stvaramo svoj put“, kaže Erdurmaz za SETimes.
On je dodao da Turska ima sopstveno mesto u arapskom svetu i da ne ugrožava evropsku politiku. Kabakči se, međutim, ne slaže. Svrha bezvizne politike sa susedstvom nije alternativa članstvu u EU.
„Naš smer je EU. Ali, kao ugledna zemlja, mi imamo mirovni interes u arapskom svetu. Mi nastavljamo svoje napore u pravcu integracije u EU.“
Izgradnja boljih ekonomskih odnosa sa zalivskim zemljama nije neetička prema Evropi, kaže on.
SETimes.com
Teško da se iko u Turskoj protivi vladinoj bezviznoj politici prema susedima, koja već uključuje više od 60 zemalja, što je cilj kojem Turska teži u odnosima sa mnogim zemljama.
Jemen -- dom otomanskog nasleđa, kako se veruje u Turskoj, a i središte islamskih džihadista, uključujući Al Kaidu -- još uvek se nalazi na listi upozorenja za putovanja koju izdaje američki Stejt department, zbog terorističkih aktivnosti.
Tursko ministarstvo inostranih poslova takođe je 2003. godine pozvalo građane da izbegavaju posete Jemenu iz bezbednosnih razloga, ali se taj oprez pokazao kao privremen.
Osam godina kasnije, dve muslimanske zemlje potpisale su prošle nedelje niz političkih i ekonomskih sporazuma, uključujući onaj o pitanju viza.
„Kada sporazum stupi na snagu, građani susednih zemalja mogu da imaju boravak do 90 dana u svakih 180 dana“, navodi se na internet strani turskog miistarstva inostranih poslova.
Mustafa Kabakči, portparol vlade za Jemen i član tursko-jemenske grupe prijateljstva u turskoj vladi, kaže da je bezvizni sporazum „želja turskog naroda“.
„Naše društvo je vrlo osetljivo oko jemenskog pitanja. Puno je naših građana tamo od Otomanskog carstva; stotine naših mučenika su tamo. [Otomani su izgubili oko 30.000 vojnika u Jemenu tokom Prvog svetskog rata, boreći se protiv evropske i ruske vojske]. Zato nikada ne možemo da ignorišemo ili izgubimo Jemen“, rekao je Kabakči za SETimes.
Ključna svrha Gulove posete prošle nedelje bila je donošenje mira regionu, kaže Kabakči, dodajući da je sada vreme da Jemeni i Turci krenu napred jačanjem bilateralne trgovine i investicija.
S obzirom da je ukinula vizne propise za ulazak u zemlju za Jordance, Libijce, Sirijce i Libance, Ankara je iznela isti argument.
Međutim, neki domaći i međunarodni analitičari smatraju da turski bezvizni projekat sa tako nestabilnim zemljama može da stvori ozbiljne probleme.
„Turska bezvizna politika sa susedima verovatno je dobronamerna, ali naivna“, kaže za SETimes Geret Dženkins, pisac i analitičar sa sedištem u Istanbulu. On je viši saradnik Zajedničkog centra programa studija puta svile i Turske inicijative Univerziteta Džons Hopkins.
Problem je u tome, tvrdi Dženkins, što vizni propisi znatno olakšavaju da se kontroliše ne samo koliko osoba uđe u zemlju, nego i ko su one. On ističe da ukidanje viznih propisa za zemlje južno i istočno od Turske znatno olakšava budućim ilegalnim migrantima da uđu u Evropu preko Turske.
Ozbiljniji je možda uticaj koji bezvizna politika Turske ima na globalnu borbu protiv terorizma, navodi taj analitičar, dodajući da ukidanje viza ne samo da puno otežava zemljama da prate kretanje terorista, nego otežava i bezbednost same Turske.
Serdar Erdurmaz, bezbednosni analitičar iz Ankare, iz Turskog centra za stratešku analizu, kaže da je jedan od razloga što vlada uspostavlja bezvizne režime sa arapskim zemljama to što Ankara ima određene sumnje u pogledu svog procesa učlanjenja u EU.
„Kada bi dobili bilo kakav znak od EU stvari bi bile drugačije. Turska sada kaže, ako nas ne prihvatate onda mi možemo da stvaramo svoj put“, kaže Erdurmaz za SETimes.
On je dodao da Turska ima sopstveno mesto u arapskom svetu i da ne ugrožava evropsku politiku. Kabakči se, međutim, ne slaže. Svrha bezvizne politike sa susedstvom nije alternativa članstvu u EU.
„Naš smer je EU. Ali, kao ugledna zemlja, mi imamo mirovni interes u arapskom svetu. Mi nastavljamo svoje napore u pravcu integracije u EU.“
Izgradnja boljih ekonomskih odnosa sa zalivskim zemljama nije neetička prema Evropi, kaže on.
SETimes.com