LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Слатки корен скупљи него лане
– Највећи српски произвођач шећера, компанија „Суноко”, ове године ће шећерну репу плаћати 3.600 динара по тони, а најнижа цена слатког корена износиће 32 евра по тони – казао је за „Дневник” руководилац сектора за сировине у „Суноку” Драган Поповић. – Желећи да нашим произвођачима пружимо што сигурнију зараду, откупне цене шећерне репе исказане су у еврима. Компанија „Суноко„ даје додатну гаранцију за минималну цену репе од 32 евра по тони. Нашим произвођачима репе омогућена је већа заштита од потенцијалне инфлације, односно раста курса евра у 2011. години, а шећерна репа поново постаје најпрофитабилнији усев у ратарству – нагласио је Поповић, напомињући да је ова компанија за своје произвођаче снизила цену семена репе и заштитних средстава у односу на 2010. годину, што ће додатно смањити цену коштања репе по хектару.
– Такође, исплата шећерне репе је сигурна и реализује се у уговореном року, што је још један аргумент у корист сетве репе у 2011. години – казао је он, оценивши да ће предстојећа сезона за шећерну репу бити знатно повољнија у односу на претходну годину коју су обележиле обилне падавине.
Лане су, подсетимо, ратари били незадовољни откупним ценама, али су се жалили и због тога што су им, како кажу, шећеране обарале дигестију, одбијале много на нечистоћу. Поповић каже да је незадовољство резултатима откупа у години када је дигестија значајно мања, као и резултатима повећане нечистоће у години с двоструко већим нивоом падавина, донекле разумљиво. Међутим, ако је и било незадовољстава резултатима откупа, она су отклоњена, истиче наш саговорник, напомињући да произвођачи у сваком случају имају право да контролишу откуп репе, тако да сами могу изабрати контролну кућу.
Иначе, „Суноко” у 2011. години има намеру да знатно инвестира у проширење производних капацитета своје три фабрике у Врбасу, Ковачици и Пећинцима. И фабрика у Бачу је спремна, каже наш саговорник, и може се, по потреби, у најкраћем року пустити у функцију ако за тим буде било потребе.
– У 2010. години „Суноко” је произвео шећер у количини која у потпуности подмирује потребе српског тржишта и омогућава подмирење извозне квоте. Инвестирањем у повећање производних капацитета желимо да издржимо трку у утакмици са снижењем трошкова производње шећера са шећернама из Европске уније, на тржишту веома пробирљивом за шећер – вели Поповић.
Међутим, трку на све захтевнијем европском тржишту нашим ратарима неће бити лако „изгурати” без помоћи државе, која ће и ове године изостати.
– Годишња производња шећера у Србији је 450.000-500.000 тона, а извозна квота за ЕУ из Србије је 180.000 тона. У свим извештајима о извозу робе из Србије шећер заузима неко од првих места, с око 180 милиона евра, чиме се знатно поправља платни биланс Србије. Држава Србија не даје посебне субвенције за произвођаче репе, нити постицаје за извоз шећера – напомиње наш саговорник, наводећи као пример Хрваску у којој је, за разлику од Србије, ситуација супротна.
Наиме, произвођач репе у Хрватској има субвенцију од 540 евра по хектару репе. Производња шећера у Хрватској достиже тек 180.000 тона, уз куповину репе у Србији и Мађарској. Извозна квота шећера државе Хрватске у ЕУ је свих 180.000 тона. Шећеране у Хрватској дотдано рафинишу жути тршчани шећер за домаће тржиште. Из тога произлази да се конкуренција шећерана из Хрватске у Србији може с правом назвати нелојалном, а држава Србија може прозвати за небригу за своје произвођаче репе и своје шећеране, оцењује Поповић.
Стога би, наглашава, наша земља у 2011. години требало да обезбеди бар око 50 одсто субвенција које произвођачима шећерне репе дају земље у региону да би произвођачи репе и српске шећеране могли одржати производњу репе, односно шећера, ради одржања платног биланса земље и ради опстанка производње репе и шећера.
С. Глушчевић
„Нордцукер” отишао, „МК група” узела шећеране
Најава немачког „Нордцукера” да ће, због финансијских проблема, продати свој већински удео у шећеранама „Суноко” у фебруару прошле године дигла је велику прашину. Немци су, изгледа, чекали да се она слегне па су се након месец дана, тихо и далеко од очију јавности, повукли из Србије. „Суноко” је од тада део система „МК-групе”. Заправо, МК је стопостотни власник шећерана у саставу „Сунока”. Подсетимо, „Нордцукер” је на српско тржиште ушао 2006. преко компаније „МК-комерц” Миодрага Костића, с којом је основао заједничко предузеће под именом „Суноко”, у којем је немачка компанија имала 51 одсто власништва.
Dnevnik
– Највећи српски произвођач шећера, компанија „Суноко”, ове године ће шећерну репу плаћати 3.600 динара по тони, а најнижа цена слатког корена износиће 32 евра по тони – казао је за „Дневник” руководилац сектора за сировине у „Суноку” Драган Поповић. – Желећи да нашим произвођачима пружимо што сигурнију зараду, откупне цене шећерне репе исказане су у еврима. Компанија „Суноко„ даје додатну гаранцију за минималну цену репе од 32 евра по тони. Нашим произвођачима репе омогућена је већа заштита од потенцијалне инфлације, односно раста курса евра у 2011. години, а шећерна репа поново постаје најпрофитабилнији усев у ратарству – нагласио је Поповић, напомињући да је ова компанија за своје произвођаче снизила цену семена репе и заштитних средстава у односу на 2010. годину, што ће додатно смањити цену коштања репе по хектару.
– Такође, исплата шећерне репе је сигурна и реализује се у уговореном року, што је још један аргумент у корист сетве репе у 2011. години – казао је он, оценивши да ће предстојећа сезона за шећерну репу бити знатно повољнија у односу на претходну годину коју су обележиле обилне падавине.
Лане су, подсетимо, ратари били незадовољни откупним ценама, али су се жалили и због тога што су им, како кажу, шећеране обарале дигестију, одбијале много на нечистоћу. Поповић каже да је незадовољство резултатима откупа у години када је дигестија значајно мања, као и резултатима повећане нечистоће у години с двоструко већим нивоом падавина, донекле разумљиво. Међутим, ако је и било незадовољстава резултатима откупа, она су отклоњена, истиче наш саговорник, напомињући да произвођачи у сваком случају имају право да контролишу откуп репе, тако да сами могу изабрати контролну кућу.
Иначе, „Суноко” у 2011. години има намеру да знатно инвестира у проширење производних капацитета своје три фабрике у Врбасу, Ковачици и Пећинцима. И фабрика у Бачу је спремна, каже наш саговорник, и може се, по потреби, у најкраћем року пустити у функцију ако за тим буде било потребе.
– У 2010. години „Суноко” је произвео шећер у количини која у потпуности подмирује потребе српског тржишта и омогућава подмирење извозне квоте. Инвестирањем у повећање производних капацитета желимо да издржимо трку у утакмици са снижењем трошкова производње шећера са шећернама из Европске уније, на тржишту веома пробирљивом за шећер – вели Поповић.
Међутим, трку на све захтевнијем европском тржишту нашим ратарима неће бити лако „изгурати” без помоћи државе, која ће и ове године изостати.
– Годишња производња шећера у Србији је 450.000-500.000 тона, а извозна квота за ЕУ из Србије је 180.000 тона. У свим извештајима о извозу робе из Србије шећер заузима неко од првих места, с око 180 милиона евра, чиме се знатно поправља платни биланс Србије. Држава Србија не даје посебне субвенције за произвођаче репе, нити постицаје за извоз шећера – напомиње наш саговорник, наводећи као пример Хрваску у којој је, за разлику од Србије, ситуација супротна.
Наиме, произвођач репе у Хрватској има субвенцију од 540 евра по хектару репе. Производња шећера у Хрватској достиже тек 180.000 тона, уз куповину репе у Србији и Мађарској. Извозна квота шећера државе Хрватске у ЕУ је свих 180.000 тона. Шећеране у Хрватској дотдано рафинишу жути тршчани шећер за домаће тржиште. Из тога произлази да се конкуренција шећерана из Хрватске у Србији може с правом назвати нелојалном, а држава Србија може прозвати за небригу за своје произвођаче репе и своје шећеране, оцењује Поповић.
Стога би, наглашава, наша земља у 2011. години требало да обезбеди бар око 50 одсто субвенција које произвођачима шећерне репе дају земље у региону да би произвођачи репе и српске шећеране могли одржати производњу репе, односно шећера, ради одржања платног биланса земље и ради опстанка производње репе и шећера.
С. Глушчевић
„Нордцукер” отишао, „МК група” узела шећеране
Најава немачког „Нордцукера” да ће, због финансијских проблема, продати свој већински удео у шећеранама „Суноко” у фебруару прошле године дигла је велику прашину. Немци су, изгледа, чекали да се она слегне па су се након месец дана, тихо и далеко од очију јавности, повукли из Србије. „Суноко” је од тада део система „МК-групе”. Заправо, МК је стопостотни власник шећерана у саставу „Сунока”. Подсетимо, „Нордцукер” је на српско тржиште ушао 2006. преко компаније „МК-комерц” Миодрага Костића, с којом је основао заједничко предузеће под именом „Суноко”, у којем је немачка компанија имала 51 одсто власништва.
Dnevnik