Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Slamka za izvoz, ali rate rastu…
Taman kad su banke odustale od povećanja marži na stare kredite, i kad se euribor relativno stabilizovalo, građane i privredu sa zajmovima u evrima stigle su nove muke. Samo u januaru dinar je izgubio 2,6 odsto vrednosti, što je povećalo rate na stambene kredite i do hiljadu dinara.
Mesečna zaduženja privrednika veća su u milionima dinarima, a pomeranje kursa naniže za samo jedan dinar, srpsku privredu dodatno zadužuje u milijardama. Slabljenje dinara na prvom mestu odgovara izvoznicima, mada su i oni za stabilnost kursa.
Pad domaće valute za klijente sa kreditom u evrima znači i rast rate u dinarima. Problem je veći ako se zna da je blizu 70 odsto ukupnih zajmova upravo u stranoj valuti, a da plate oko 90 odsto građana u Srbiji nisu vezane za evro. Pad dinara odgovara, dakle, samo onima koji plate primaju u evrima, ili čije zarade zavise od kursa dinara prema stranoj valuti (prvenstveno zaposlenima u predstavništvima stranih kompanija, pojedinih banaka i osiguravajućih kuća...).
Ove nedelje evro je dostigao 98,7 dinara, što je rast za oko četiri dinara za mesec i po dana, ili šest odsto za poslednja tri meseca. U istom periodu lani domaća valuta se sunovratila za 20 procenata.
Mesečne rate na stambene kredite samo od početka godine porasle su i više od hiljadu dinara. Prema računici "Unikredit banke", za kredit od 50.000 evra, koji se otplaćuje na 25 godina, mesečna rata krajem decembra prošle godine iznosila je 298,8 evra ili 29.040 dinara. Mesec dana kasnije zaduženje po osnovu ovog kredita povećalo se za oko 800 dinara.
"Kad dinar pada, kursni rizik postaje još izraženiji. Tada i rastu kreditne obaveze u dinarima, a klijenti kojima plata nije vezana za evro imaju i manju sposobnost da plaćaju obaveze", kažu u "Hipo Alpe-Adrija banci".
Iz "Volks banke" poručuju da klijenti sa kreditima u evrima (bilo da su potrošački, gotovinski, auto-krediti, krediti za likvidnost i obrtna sredstva firmi) što pre potraže alternativu za refinansiranje. Kako tvrde, najbolja varijanta jesu dinarski krediti sa fiksnim dinarskim kamatama.
Problem je veći ako se zna da pomeranje kursa naniže za samo jedan dinar srpsku privredu dodatno zadužuje za 10 milijardi dinara. Krajem prošle godine pravna lica su dugovala bankama 960 milijardi dinara, a preduzetnici 44 milijarde.
"U velikim firmama koje su zadužene u milionima evra, svaki pad dinara drastično diže mesečne rate. Samo na sto evra za poslednja dva meseca gubilo se po četiri evra", kaže Stevan Santo, direktor "Pionira" čiji zajmovi u bankama prelaze milion evra.
U firmi za proizvodnju kartonskog saća "Kartofleks" nemaju velike kredite, mada im je i mala zaduženost drastično povećala troškove. "Pre godinu i po dana mesečnu ratu za automobil za potrebe firme plaćali smo 103.000 dinara, a danas moramo izdvojiti 30.000 dinara više. Samo u poslednjih mesec i po dana rata nam je skočila blizu pet hiljada dinara", kaže Bogoljub Mladenović, vlasnik "Kartofleksa".
Sa ovakvim oscilacijama kursa, kaže naš sagovornik, nisu isplativi ni najpovoljniji krediti. "Kredit bi bio skup čak i sa nultom kamatom. Kako da se isplate i subvencionisani krediti sa kamatom od tri odsto kad za kratko vreme imamo dvocifren pad dinara", kaže Mladenović.
Sa druge strane, pad dinara, na prvom mestu odgovara izvoznicima koji koriste repromaterijale iz domaćih izvora. "Srbija nema budućnost bez izvoza, a kurs je sredstvo pomoću koga se upravo i podržavaju izvoznici. Oni će nam i spasiti ekonomiju, što se ne može reći i za zadužene firme. Zato je slabljenje dinara i nužno", kaže za "Novac" Nikola Pavičić, generalni direktor "Sintelona", izvozno orijentisane fabrike, koja se neznatno finansira uz pomoć bankarskih kredita.
Ipak, opšti je stav da se privreda, bilo da su u pitanju izvoznici ili uvoznici, zalaže za stabilnost deviznog kursa.
Evidentno je da bi značajnije pomeranje kursa (preko 100 dinara za evro) značilo još veće probleme za dužnike sa evro kreditima. Ovakva pomeranja, međutim, većina ekonomista ne očekuje u ovoj godini, a posebno ne kao trajniju pojavu.
Ocena je da bi kurs trebalo da se stabilizuje već kroz koju nedelju. Ovakav trend trenutno može da promeni samo Narodna banka obimnijim intervencijama ili neki veći devizni priliv, ali kad prođe sezonski uticaj kurs će se stabilizovati, tvrde bankari.
Razlog slabljenja dinara poslednjih dana jeste sezonski pritisak izazvan plaćanjem uvoza energenata. Istovremeno je ponuda deviza mršava i nema značajnijih priliva kapitala iz inostranstva.
Podsetimo, prethodnih godina se pokazalo da zbog sezonskih priliva i odliva deviznih sredstava dinar svoju najjaču vrednost postiže u letnjim mesecima, a najnižu početkom godine. Poslednja pomeranja kursa samo potvrđuju ovakve sezonske fluktuacije.
Klaus Priveršek, predsednik Izvršnog odbora "Unikredit banke", kaže da Srbija ne može da utiče na vrednost evra sve dok ne postane deo evrozone. "Zato je najveći izazov promena opšte prihvaćenog trenda da se računa i razmišlja u evrima. To je pravi razlog zbog čega se svaka devalvacija dinara u odnosu na evro tako snažno i direktno odražava na stanovništvo i privredu", kaže Priveršek za "Novac".
Ko ne treba da brine?
Građani i privrednici koji su se zadužili u dinarima nemaju razloga za brigu. Njihove rate za kredite neće se menjati zbog rasta evra. Moguće je čak i da padaju ukoliko NBS nastavi da obara svoju osnovnu kamatnu stopu, od koje zavise zajmovi u dinarima. Ipak, kamate u domaćoj valuti su i dalje visoke, uglavnom iznad 20 odsto.
"U narednom periodu može se očekivati blagi rast euribora, a samim tim i rast kamata na kredite u evrima. Kamate će zavisiti pre svega od kreditnog rizika zemlje, određenog političkom i makroekonomskom stabilnošću zemlje, te nivoa inflacije, stabilnosti kursa, kao i kamata koje banke plaćaju na svoje izvore, pre svega deviznu štednju građana", kaže Vladimir Vukotić, član IO u "Oportjuniti banci".
Za detaljniji prikaz kliknite na sliku
Izvor: Blic/Suzana Bojadić
Taman kad su banke odustale od povećanja marži na stare kredite, i kad se euribor relativno stabilizovalo, građane i privredu sa zajmovima u evrima stigle su nove muke. Samo u januaru dinar je izgubio 2,6 odsto vrednosti, što je povećalo rate na stambene kredite i do hiljadu dinara.
Mesečna zaduženja privrednika veća su u milionima dinarima, a pomeranje kursa naniže za samo jedan dinar, srpsku privredu dodatno zadužuje u milijardama. Slabljenje dinara na prvom mestu odgovara izvoznicima, mada su i oni za stabilnost kursa.
Pad domaće valute za klijente sa kreditom u evrima znači i rast rate u dinarima. Problem je veći ako se zna da je blizu 70 odsto ukupnih zajmova upravo u stranoj valuti, a da plate oko 90 odsto građana u Srbiji nisu vezane za evro. Pad dinara odgovara, dakle, samo onima koji plate primaju u evrima, ili čije zarade zavise od kursa dinara prema stranoj valuti (prvenstveno zaposlenima u predstavništvima stranih kompanija, pojedinih banaka i osiguravajućih kuća...).
Ove nedelje evro je dostigao 98,7 dinara, što je rast za oko četiri dinara za mesec i po dana, ili šest odsto za poslednja tri meseca. U istom periodu lani domaća valuta se sunovratila za 20 procenata.
Mesečne rate na stambene kredite samo od početka godine porasle su i više od hiljadu dinara. Prema računici "Unikredit banke", za kredit od 50.000 evra, koji se otplaćuje na 25 godina, mesečna rata krajem decembra prošle godine iznosila je 298,8 evra ili 29.040 dinara. Mesec dana kasnije zaduženje po osnovu ovog kredita povećalo se za oko 800 dinara.
"Kad dinar pada, kursni rizik postaje još izraženiji. Tada i rastu kreditne obaveze u dinarima, a klijenti kojima plata nije vezana za evro imaju i manju sposobnost da plaćaju obaveze", kažu u "Hipo Alpe-Adrija banci".
Iz "Volks banke" poručuju da klijenti sa kreditima u evrima (bilo da su potrošački, gotovinski, auto-krediti, krediti za likvidnost i obrtna sredstva firmi) što pre potraže alternativu za refinansiranje. Kako tvrde, najbolja varijanta jesu dinarski krediti sa fiksnim dinarskim kamatama.
Problem je veći ako se zna da pomeranje kursa naniže za samo jedan dinar srpsku privredu dodatno zadužuje za 10 milijardi dinara. Krajem prošle godine pravna lica su dugovala bankama 960 milijardi dinara, a preduzetnici 44 milijarde.
"U velikim firmama koje su zadužene u milionima evra, svaki pad dinara drastično diže mesečne rate. Samo na sto evra za poslednja dva meseca gubilo se po četiri evra", kaže Stevan Santo, direktor "Pionira" čiji zajmovi u bankama prelaze milion evra.
U firmi za proizvodnju kartonskog saća "Kartofleks" nemaju velike kredite, mada im je i mala zaduženost drastično povećala troškove. "Pre godinu i po dana mesečnu ratu za automobil za potrebe firme plaćali smo 103.000 dinara, a danas moramo izdvojiti 30.000 dinara više. Samo u poslednjih mesec i po dana rata nam je skočila blizu pet hiljada dinara", kaže Bogoljub Mladenović, vlasnik "Kartofleksa".
Sa ovakvim oscilacijama kursa, kaže naš sagovornik, nisu isplativi ni najpovoljniji krediti. "Kredit bi bio skup čak i sa nultom kamatom. Kako da se isplate i subvencionisani krediti sa kamatom od tri odsto kad za kratko vreme imamo dvocifren pad dinara", kaže Mladenović.
Sa druge strane, pad dinara, na prvom mestu odgovara izvoznicima koji koriste repromaterijale iz domaćih izvora. "Srbija nema budućnost bez izvoza, a kurs je sredstvo pomoću koga se upravo i podržavaju izvoznici. Oni će nam i spasiti ekonomiju, što se ne može reći i za zadužene firme. Zato je slabljenje dinara i nužno", kaže za "Novac" Nikola Pavičić, generalni direktor "Sintelona", izvozno orijentisane fabrike, koja se neznatno finansira uz pomoć bankarskih kredita.
Ipak, opšti je stav da se privreda, bilo da su u pitanju izvoznici ili uvoznici, zalaže za stabilnost deviznog kursa.
Evidentno je da bi značajnije pomeranje kursa (preko 100 dinara za evro) značilo još veće probleme za dužnike sa evro kreditima. Ovakva pomeranja, međutim, većina ekonomista ne očekuje u ovoj godini, a posebno ne kao trajniju pojavu.
Ocena je da bi kurs trebalo da se stabilizuje već kroz koju nedelju. Ovakav trend trenutno može da promeni samo Narodna banka obimnijim intervencijama ili neki veći devizni priliv, ali kad prođe sezonski uticaj kurs će se stabilizovati, tvrde bankari.
Razlog slabljenja dinara poslednjih dana jeste sezonski pritisak izazvan plaćanjem uvoza energenata. Istovremeno je ponuda deviza mršava i nema značajnijih priliva kapitala iz inostranstva.
Podsetimo, prethodnih godina se pokazalo da zbog sezonskih priliva i odliva deviznih sredstava dinar svoju najjaču vrednost postiže u letnjim mesecima, a najnižu početkom godine. Poslednja pomeranja kursa samo potvrđuju ovakve sezonske fluktuacije.
Klaus Priveršek, predsednik Izvršnog odbora "Unikredit banke", kaže da Srbija ne može da utiče na vrednost evra sve dok ne postane deo evrozone. "Zato je najveći izazov promena opšte prihvaćenog trenda da se računa i razmišlja u evrima. To je pravi razlog zbog čega se svaka devalvacija dinara u odnosu na evro tako snažno i direktno odražava na stanovništvo i privredu", kaže Priveršek za "Novac".
Ko ne treba da brine?
Građani i privrednici koji su se zadužili u dinarima nemaju razloga za brigu. Njihove rate za kredite neće se menjati zbog rasta evra. Moguće je čak i da padaju ukoliko NBS nastavi da obara svoju osnovnu kamatnu stopu, od koje zavise zajmovi u dinarima. Ipak, kamate u domaćoj valuti su i dalje visoke, uglavnom iznad 20 odsto.
"U narednom periodu može se očekivati blagi rast euribora, a samim tim i rast kamata na kredite u evrima. Kamate će zavisiti pre svega od kreditnog rizika zemlje, određenog političkom i makroekonomskom stabilnošću zemlje, te nivoa inflacije, stabilnosti kursa, kao i kamata koje banke plaćaju na svoje izvore, pre svega deviznu štednju građana", kaže Vladimir Vukotić, član IO u "Oportjuniti banci".
Za detaljniji prikaz kliknite na sliku
Izvor: Blic/Suzana Bojadić
Poslednja izmena: