LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Skuplji rad samo kod države
Izvor: Beta
Beograd -- Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić izrazila je sumnju da će najniže plate biti povećane i u privatnom sektoru.
"Do dogovora o povećanju minimalne cene rada došlo je jer je u toku predizborna kampanje ili usled pritiska iz Evrope", rekla je Savić.
Ona je istakla da je povećanje "minimalca" sa 95 na 102 dina po satu "solidno", imajući u vidu ekonomsku situaciju u Srbiji, ali da se može očekivati da tu cenu neće isplaćivati poslodavci u privatnom sektoru i preduzećima gde nije završena privatizacija.
Na sigurnu povišicu minimalne zarade, kako je rekla predsednica ASNS, može da računa samo 30.000 zaposlenih u javnom sektoru.
Potrebno je, kako je predložila, da država utvrdi mehanizme kojima bi će poslodavace obavezati da zaposlenima ne isplaćuju manje od utvrđene minimalne cene rada, ali i da smanji namete privredi.
"Kvalitetan socijalno-ekonomski program za izlazak iz krize teško može da se usaglasi jer je socijalni dijalog započet u predizbornoj godini, a pojedini pregovarači nisu reprezentativni", dodala je predsednica ASNS.
Savić je istakla da Unija poslodavaca i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" nisu dokazali reprezentativnost na sudu, što je učinio ASNS.
U pregovorima o socijalnom sporazumu učestvuju članovi Socijalno-ekonomskog saveta - Vlada Srbije, Unija poslodavaca, Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost", koji su juče postigli dogovor da minimalna cena rada od juna do decembra ove godine iznosi 102 dinara po satu.
Unija poslodavaca Srbije je, međutim, danas saopštila da je to povećanje neprihvatljivo za to udruženje, a i da će konačan stav zauzeti Izvršni odbor 18. aprila.
AMSP: Kriza, minimalac ostaje isti
Istovremeno, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević izjavio je da to udruženje neće primeniti dogovor o minimalnoj ceni rada jer ekonomska situacija i stanje privrede to ne dozvoljavaju.
"Dogovor predstavnika Vlade Srbije, Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata 'Nezavisnost' i Unije poslodavaca Srbije o povećanju minimalne cene rada sa 95 na 102 dinara po satu je spisak lepih želja koje niko ne može da ispuni ", rekao je Knežević.
On je taj sporazum ocenio kao "nekredibilni dogovor" i "prediozborni potez", navodeći da se na taj način "plate podižu administrativno, a ne na osnovu realnih mogućnosti".
"Vlada godinama povećanjem minimalne cene rada uvećava prihode u budžetu za iznos inflacije", rekao je Knežević i dodao da se kroz to povećava i obračunski koeficijent, odnosno ukupne zarade u javnom sektoru.
Prema njegovim rečima, "upravo takvi dogovori doprinose da jaz između privrede i javnog sektora bude veći".
"U Češkoj je u privredi plata viša 20 odsto nego u javnom sektoru, dok u Srbiji zaposleni u javnom sektoru zarađuju 50 odsto više nego u privredi", kazao je on.
Knežević smatra da Vladu Srbije nije briga za interese onih koji primaju minimalac, već za stanje u budžetu.
"Najniža cena rada može u teškim ekonomskim situacijama da ostane nepromenjena ili da se deo simbolično smanji, kako bi se uvažilo realno stanje privrede", ocenio je on.
Prema podacima udruženja poslodavaca minimalnu zaradu, koja je do sada iznosila 16.300 dinara, prima je više od 100.000 radnika.
Knežević je rekao da su Unija poslodavaca i sindikat "Nezavisnost" neprezentativni za učešće u pregovorima s Vladom Srbije jer nemaju dovoljno članova.
Dodao je da AMSP, koja okuplja 142.000 preduzetnika i pravnih lica sa 86 udruženja i 250.000 članova, još nije dobila reprezentativnost, iako je pre godinu i po dana podnela zahtev.
Savić je navela primer kompanije "Jumko" iz Vranja u kojoj zaposleni rade u tri smene i isplaćuje im se po 9.000 dinara mesečno, što je za 7.500 dinara manje u odnosu na dosadašnju minimalnu cenu rada. "U privatnom sektoru veliki broj poslodavaca isplaćuje pola minimalne zarade", rekla je Savić.
Knežević je kazao da je AMSP ministru ekonomije Nebojši Ćiriću predložila plan zapošljavanja 150.000 ljudi. On je objasnio da država treba da smanji poreze i doprinose za zaposlene za 30 odsto na plate do 30.000 dinara, kako bi svaki drugi poslodavac zaposlio po jednog radnika, što je oko 150.000 novozaposlenih. "To bi bio motiv da se od oko 600.000 neprijavljenih radnika prijavi svaki deseti, odnosno oko 60.000 onih koji rade u sivoj zoni dobili bi posao", rekao je Knežević.
Izvor: Beta
Beograd -- Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić izrazila je sumnju da će najniže plate biti povećane i u privatnom sektoru.
Ona je istakla da je povećanje "minimalca" sa 95 na 102 dina po satu "solidno", imajući u vidu ekonomsku situaciju u Srbiji, ali da se može očekivati da tu cenu neće isplaćivati poslodavci u privatnom sektoru i preduzećima gde nije završena privatizacija.
Na sigurnu povišicu minimalne zarade, kako je rekla predsednica ASNS, može da računa samo 30.000 zaposlenih u javnom sektoru.
Potrebno je, kako je predložila, da država utvrdi mehanizme kojima bi će poslodavace obavezati da zaposlenima ne isplaćuju manje od utvrđene minimalne cene rada, ali i da smanji namete privredi.
"Kvalitetan socijalno-ekonomski program za izlazak iz krize teško može da se usaglasi jer je socijalni dijalog započet u predizbornoj godini, a pojedini pregovarači nisu reprezentativni", dodala je predsednica ASNS.
Savić je istakla da Unija poslodavaca i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" nisu dokazali reprezentativnost na sudu, što je učinio ASNS.
U pregovorima o socijalnom sporazumu učestvuju članovi Socijalno-ekonomskog saveta - Vlada Srbije, Unija poslodavaca, Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost", koji su juče postigli dogovor da minimalna cena rada od juna do decembra ove godine iznosi 102 dinara po satu.
Unija poslodavaca Srbije je, međutim, danas saopštila da je to povećanje neprihvatljivo za to udruženje, a i da će konačan stav zauzeti Izvršni odbor 18. aprila.
AMSP: Kriza, minimalac ostaje isti
Istovremeno, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević izjavio je da to udruženje neće primeniti dogovor o minimalnoj ceni rada jer ekonomska situacija i stanje privrede to ne dozvoljavaju.
"Dogovor predstavnika Vlade Srbije, Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata 'Nezavisnost' i Unije poslodavaca Srbije o povećanju minimalne cene rada sa 95 na 102 dinara po satu je spisak lepih želja koje niko ne može da ispuni ", rekao je Knežević.
On je taj sporazum ocenio kao "nekredibilni dogovor" i "prediozborni potez", navodeći da se na taj način "plate podižu administrativno, a ne na osnovu realnih mogućnosti".
"Vlada godinama povećanjem minimalne cene rada uvećava prihode u budžetu za iznos inflacije", rekao je Knežević i dodao da se kroz to povećava i obračunski koeficijent, odnosno ukupne zarade u javnom sektoru.
Prema njegovim rečima, "upravo takvi dogovori doprinose da jaz između privrede i javnog sektora bude veći".
"U Češkoj je u privredi plata viša 20 odsto nego u javnom sektoru, dok u Srbiji zaposleni u javnom sektoru zarađuju 50 odsto više nego u privredi", kazao je on.
Knežević smatra da Vladu Srbije nije briga za interese onih koji primaju minimalac, već za stanje u budžetu.
"Najniža cena rada može u teškim ekonomskim situacijama da ostane nepromenjena ili da se deo simbolično smanji, kako bi se uvažilo realno stanje privrede", ocenio je on.
Prema podacima udruženja poslodavaca minimalnu zaradu, koja je do sada iznosila 16.300 dinara, prima je više od 100.000 radnika.
Knežević je rekao da su Unija poslodavaca i sindikat "Nezavisnost" neprezentativni za učešće u pregovorima s Vladom Srbije jer nemaju dovoljno članova.
Dodao je da AMSP, koja okuplja 142.000 preduzetnika i pravnih lica sa 86 udruženja i 250.000 članova, još nije dobila reprezentativnost, iako je pre godinu i po dana podnela zahtev.
Savić je navela primer kompanije "Jumko" iz Vranja u kojoj zaposleni rade u tri smene i isplaćuje im se po 9.000 dinara mesečno, što je za 7.500 dinara manje u odnosu na dosadašnju minimalnu cenu rada. "U privatnom sektoru veliki broj poslodavaca isplaćuje pola minimalne zarade", rekla je Savić.
Knežević je kazao da je AMSP ministru ekonomije Nebojši Ćiriću predložila plan zapošljavanja 150.000 ljudi. On je objasnio da država treba da smanji poreze i doprinose za zaposlene za 30 odsto na plate do 30.000 dinara, kako bi svaki drugi poslodavac zaposlio po jednog radnika, što je oko 150.000 novozaposlenih. "To bi bio motiv da se od oko 600.000 neprijavljenih radnika prijavi svaki deseti, odnosno oko 60.000 onih koji rade u sivoj zoni dobili bi posao", rekao je Knežević.