Skuplji komunalije, struja, gorivo, jeftiniji meso i nameštaj

[Ana_ana]

Skuplji komunalije, struja, gorivo, jeftiniji meso i nameštaj

Kako preživeti novu tranzicionu godinu

Neki prehrambeni proizvodi, nameštaj, tekstil, IT tehnologija, meso, avio-karte, stanovi trebalo bi ove godine da pojeftine. Više cene izvesne su za električnu energiju, polaganje vozačkih ispita, gorivo, komunalne usluge. Kao i prethodnih godina, pojeftinjenja su neizvesnija od poskupljenja. Davati prognoze o kretanju cena, prema rečima stručnjaka, veoma je teško jer je situacija i politička i ekonomska, veoma nestabilna.
Ako se po januaru godina poznaje, teško nama. Već prvih dana nove godine za duvan mora da se izdvoji 5-15 dinara više. Gorivo je poskupelo za oko dinar zbog rasta cena sirove nafte, a nova promena nagore od 2-3 dinara uslediće za nekoliko nedelja zbog redovnog godišnjeg usklađivanja akciza. Nova, veća cena električne energije za oko deset odsto očekuje se narednih nedelja. U januaru bi moglo, prema najavama iz toplana, da usledi i poskupljenje daljinskog grejanja. Ovo je spisak samo za prvi mesec u godini i odnosi se na cene pod kontrolom države. Šta se dešava s ostalim cenovnicima, građani vide svakog dana kad nešto kupuju.
Inače, Vlada Srbije i lokalne samouprave određuju cenovnike i telefoniranja, pretplate za RTS, lekova, brojnih komunalnih usluga – prevoza, grejanja vode, održavanja stanova... U ovoj godini kontrolisane cene trebalo bi da se povećavaju u proseku za devet odsto, plus minus dva odsto. Dosadašnja praksa je pokazala da opštine u oblasti komunalnih usluga ovo pravo obično iskoriste.
Saši Đogoviću, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, planirana inflacija od šest odsto, plus minus dva odsto, zvuči optimistično. Električna energija treba da poskupi dva puta po deset odsto, cena goriva će se takođe menjati nagore, što će uticati na cene transporta građana i robe, a zbog manje površina zasejanih pšenicom ove godine smeši nam se i skuplji hleb.
– Sve su to veliki izazovi i mislim da će opasti kupovna moć građana. To bi moglo da utiče na cene robe koja ima elastičnu tražnju dok se ništa neće menjati kod proizvoda koji imaju neelastičnu tražnju, poput hleba koji se uvek kupuje bez obzira na cenu, i kod regulisanih cena – prognozira Đogović. On smatra da odmrzavanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju od strane Evropske unije od 1. februara neće previše uticati na cenovnike, osim kod dela uvozne robe, automobila i nameštaja, na primer.
Mnogi nadležni ministri su praznične čestitke baš i umotali u pojeftinjenja zbog SSP-a. Istina, primena Sporazuma smanjiće postojeće carine na uvozne proizvode i repromaterijal za deset do 90 odsto i, po logici, to bi trebalo da snizi cene u domaćim radnjama. Šta će se desiti, zavisiće od domaćih i stranih kompanija, od kojih mnoge imaju monopol u Srbiji. Odmrzavanje SSP-a od strane EU u suštini znači drugu godinu smanjivanja ca***rina jer je Srbija u 2009. već jednostrano primenila SSP. Građani najbolje znaju da li je i šta tada pojeftinilo.
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, izjavio je nedavno da će odmrzavanje SSP-a značiti sniženje cena. „Neće biti opterećenja carinama, što će se odraziti i na cenu. Time će biti obuhvaćena i drvnoprerađivačka industrija, industrija nameštaja, prehrambena industrija, IT tehnologije, tekstil. Zasad je teško reći za koliko će cene biti snižene“, istakao je Bugarin.
Odmrzavanje SSP-a neće bitnije uticati na cenovnike mesa i mesnih prerađevina. Momir Jovanović, vlasnik i direktor firme „Zimes Mir“ i predsednik Grupacije klanične industrije pri PKS, kaže da je veoma neizvesno prognozirati cene mesa u ovoj godini. Situacija je, prema njegovim rečima, prilično konfuzna. U poslednjih nekoliko godina mnogi su se opekli čuvajući stoku jer su cene bile niske, pa su od toga odustali. Ipak on u prvih 4-6 meseci ove godine očekuje blaži pad cena stoke i mesa. Posle toga, videćemo, dodaje on.
Da su prognoze nezahvalne, slaže se i ekonomista Aleksandar Stevanović. On smatra da će cene zavisiti od dve stvari. Prva je kako će se država ponašati s regulisanim cenama, što zavisi od političke situacije i rejtinga stranaka, kao i uvek. Tako se ne zna da li će struja poskupeti jednom ili dva puta u toku godine. Drugi bitan faktor je politika deviznog kursa koji će znatno uticati na neregulisane cene koje se slobodno formiraju na tržištu. „Nećemo imati neku veću inflaciju, ali neće biti ni nekoliko procenata kao što je, na primer, u Hrvatskoj“, zaključuje Stevanović.
Dinar poslednjih dana nastavlja da slabi, a Narodna banka Srbije interveniše prodajom evra. Uprkos tome, evro će sutra po srednjem kursu NBS vredeti 97,42 dinara, što je najviše od kada je uvedena evropska moneta. Radovan Jelašić, guverner NBS, izjavio je da su procene finansijskog sektora da će evro na kraju ove godine vredeti 100,4 dinara, što znači da će domaća valuta oslabiti za 4,3 odsto, manje od prošlogodišnjih 7,6 odsto.
U oblasti stanogradnje bilo je dosta obećanja, koja nisu ispunjena. Zato s rezervom treba uzeti najnoviji plan Vlade Srbije da subvencioniše kredite za gradnju stanova koje komercijalne banke odobravaju investitorima. Cene ovako izgrađenih stanova, prema računici PKS, trebalo bi da budu od 700 do 1.350 evra u Beogradu ili od 500 do 1.100 evra u ostalim delovima Srbije. Nije poznato gde će se tačno stanovi graditi. Ovaj plan Vlade uz pad tražnje koji će se nastaviti i sledeće godine trebalo bi dodatno da smanji cenu kvadrata na tržištu i do 30 odsto.


Berze kroje sudbinu
Srbija najveći deo nafte i gasa uvozi, pa maloprodajne cene zavise od kretanja na svetskim berzama. Sirova nafta bi sledeće godine mogla da košta i više od 100 dolara, ali i negde oko 90 dolara za barel. Trenutna cena na berzama je ko 80 dolara. Poskupljenje nafte u svetu ne odgovara i kupcima gasa jer raste cena uvoznog plina pa se menjaju cenovnici „Srbijagasa“. Od najavljenog pojeftinjenja plina za deset odsto izgleda da nema ništa.
Milosavljević: Cene stabilne
Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga, ocenio je da Srbiju u 2010. godini očekuju još stabilnije cene nego u prethodnoj godini i pad inflacije. „Nema razloga za poskupljenje nijednog proizvoda ili usluga, osim struje“, rekao je on, prenosi Beta. Milosavljević je naveo da za poljoprivredno-prehrambene proizvode nema razloga za poskupljenje, jer je prošlogodišnja sezona bila jako dobra. „Nepredvidivo je kretanje cena nafte, ali ja pre očekujem sniženje i stabilnost cena goriva, nego poskupljenje“, rekao je ministar.
Skuplji vozački ispit?
Veoma su različite prognoze poskupljenja polaganja vozačkog ispita i kreću se od 30 do 300 odsto. Cena polaganja vozačkog ispita, prema novom Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, sastoji se iz dela koji kandidat plaća pravnom licu i dela koji kandidat plaća MUP-u radi podmirenja troškova učešća ispitivača u ispitnoj komisiji. Vlada određuje najnižu cenu za polaganje vozačkog ispita, odnosno oba dela cene. Firme ne mogu odrediti nižu cenu za polaganje vozačkog ispita od cene određene na ovakav način.
Turističke agencije se nećkaju
Vizna liberalizacija trebalo bi da pojeftini turističke aranžmane i avio-karte. Vožnja avionima već sada je prilično povoljnija zbog početka rada lou-kost kompanija. Turističke agencije se zasad nećkaju.


Vladimir Spasić