- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Skup sudija ustavnih sudova regiona
Izvor:
Blic.rs
Pojave nesprovođenja i izigravanja odluka Ustavnog suda su retke ali nedopustive, jer su opšte, obavezujuće, izvršne i konačne, konstatovano je juče u raspravi na skupu sudija ustavnih sudova zemalja regiona.
Na skupu, koji je u Sremskim Karlovcima organizovao Ustavni sud Srbije, istaknuto je da je dejstvo odluka Ustavnog suda precizno određeno ustavom samo kada je u pitanju normativna kontrola, dok je sprovođenje njegovih drugih nadležnosti prepušteno zakonodavstvu.
Sudija Ustavnog suda Srbije Olivera Vučić ukazala je da je jedna od prepreka na putu delotvornim odlukama Ustavnog suda, kao četvrte grane vlasti, i odnos "drugih vlasti" prema njegovim odlukama, koje ga doživljavaju kao faktor pretnje sopstvenoj nadležnosti i meri društvenog uticaja, pa tako i političke moći.
- Nije ni čudo što se neke naše odluke ne izvršavaju imajući u vidu moć i vlast onih koje kontrolišimo - primetio je sudija Ustavnog suda Bosne i Hercegovine Marko Babić.
Sudija tog suda Miodrag Simović je ukazao da je za dejstvo i izvršenje odluka važan i sam autoritet Ustavnog suda, što podrazumeva da njegove odluke moraju biti precizne, konkretne i jasne, jer je onda manje prostora za njihovu opstrukciju.
- Uzrok nesprovođenja odluka nije uvek otpor nadležnih organa, već često i nedostatak stručnog znanja i iskustva - rekao je Simović.
Zamenica predsednika Ustavnog suda Hrvatske Snježana Bagić je, između ostalog, ukazala na problem delotvornosti odluka Ustavnog suda u slučajevima kada postoji pravna praznina koju sud, prema nadležnostima propisanim ustavom, ne može da ukloni.
Sudija Ustavnog suda Makedonije Nataša Gaber-Damjanovskanavela je da se u oblasti normativne kontrole odluke suda pokušavaju izigrati tako što zakonodavac ponovo usvaja zakonsko rešenje iste ili slične sadržine, kao i ono koje je proglašeno neustavnim.
Ona je navela ilustrativan primer Zakona o određivanju dopunskih uslova za vršenje javne funkcije (takozvani zakon o lustraciji) koji trenutno u skupštinskoj proceduri prolazi kroz treću izmenu. Cilj tog zakona je, kako je obijasnila, da onemogući da prekršioci ljudskih prava u bivšem sistemu sada ponovo budu nosioci javnih funkcija.
Prema stavu Ustavnog suda, zakon ne bi trebalo da se primenjuje posle donošenja Ustava Makedonije 1991. godine, ali, nasuprot tome, drugom izmenom zakona produžen je rok od 10 godina, a u trećoj verziji je ponovo izigran stav suda jer je taj period proširen sve do 2006. godine, kazala je Damjanovska.
Predsednik Ustavnog suda Crne Gore Milan Marković je rekao da je taj sud do sada samo dva puta tražio od vlade izvršenje svojih odluka, istakavši da su odluke tog suda imale uticaj kako pravnih tako i političkih akata u okviru sve tri grane vlasti.
Pozivajući se na reči Stefani Ričard Rof da tumačiti, braniti Ustav, znači, pored ostalog, oblikovati istoriju vlastite zemlje, Marković je istakao da to nije obaveza samo Ustavnog suda iako je on primarni "čuvar" Ustava, veća da je to obaveza i političara, zakonodavne vlasti, pravosuđa, uprave i svih građana.
Rezimirajući raspravu koja će biti pretočena u zaključke, sudija Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić je naglasila da "mladi, slabi i nejaki najlakše i bez pogovora izvršavaju odluke Ustavnog suda". S druge strane, podsetila je ona, "naša skupština nadgornjava se s Ustavnim sudom po pitanju mandata predstavnika vlasti, ali je na kraju morala ispoštovati njegove odluke".
- Kada su u pitanju ustavne žalbe, mi smo najmanje otpora imali od osnovnih i viših sudova, a najviše otpora je pružao Vrhovni kasacini sud - rekla je Nenadićeva.
Ona je naglasila da je veoma važno da u društvu postoji jasan konsenzus da se gradi pravna država i da se odnosi između državnih oragan i Ustavnog suda u zaštiti ustavnosti ne shvataju kao odnosi konkurencije i nadmetanja - ko je jači u vlasti i ovlašćenjima, već da se shvati da smo svi na zajedničkom zadatku.
Izvor:
Blic.rs
Pojave nesprovođenja i izigravanja odluka Ustavnog suda su retke ali nedopustive, jer su opšte, obavezujuće, izvršne i konačne, konstatovano je juče u raspravi na skupu sudija ustavnih sudova zemalja regiona.
Na skupu, koji je u Sremskim Karlovcima organizovao Ustavni sud Srbije, istaknuto je da je dejstvo odluka Ustavnog suda precizno određeno ustavom samo kada je u pitanju normativna kontrola, dok je sprovođenje njegovih drugih nadležnosti prepušteno zakonodavstvu.
Sudija Ustavnog suda Srbije Olivera Vučić ukazala je da je jedna od prepreka na putu delotvornim odlukama Ustavnog suda, kao četvrte grane vlasti, i odnos "drugih vlasti" prema njegovim odlukama, koje ga doživljavaju kao faktor pretnje sopstvenoj nadležnosti i meri društvenog uticaja, pa tako i političke moći.
- Nije ni čudo što se neke naše odluke ne izvršavaju imajući u vidu moć i vlast onih koje kontrolišimo - primetio je sudija Ustavnog suda Bosne i Hercegovine Marko Babić.
Sudija tog suda Miodrag Simović je ukazao da je za dejstvo i izvršenje odluka važan i sam autoritet Ustavnog suda, što podrazumeva da njegove odluke moraju biti precizne, konkretne i jasne, jer je onda manje prostora za njihovu opstrukciju.
- Uzrok nesprovođenja odluka nije uvek otpor nadležnih organa, već često i nedostatak stručnog znanja i iskustva - rekao je Simović.
Zamenica predsednika Ustavnog suda Hrvatske Snježana Bagić je, između ostalog, ukazala na problem delotvornosti odluka Ustavnog suda u slučajevima kada postoji pravna praznina koju sud, prema nadležnostima propisanim ustavom, ne može da ukloni.
Sudija Ustavnog suda Makedonije Nataša Gaber-Damjanovskanavela je da se u oblasti normativne kontrole odluke suda pokušavaju izigrati tako što zakonodavac ponovo usvaja zakonsko rešenje iste ili slične sadržine, kao i ono koje je proglašeno neustavnim.
Ona je navela ilustrativan primer Zakona o određivanju dopunskih uslova za vršenje javne funkcije (takozvani zakon o lustraciji) koji trenutno u skupštinskoj proceduri prolazi kroz treću izmenu. Cilj tog zakona je, kako je obijasnila, da onemogući da prekršioci ljudskih prava u bivšem sistemu sada ponovo budu nosioci javnih funkcija.
Prema stavu Ustavnog suda, zakon ne bi trebalo da se primenjuje posle donošenja Ustava Makedonije 1991. godine, ali, nasuprot tome, drugom izmenom zakona produžen je rok od 10 godina, a u trećoj verziji je ponovo izigran stav suda jer je taj period proširen sve do 2006. godine, kazala je Damjanovska.
Predsednik Ustavnog suda Crne Gore Milan Marković je rekao da je taj sud do sada samo dva puta tražio od vlade izvršenje svojih odluka, istakavši da su odluke tog suda imale uticaj kako pravnih tako i političkih akata u okviru sve tri grane vlasti.
Pozivajući se na reči Stefani Ričard Rof da tumačiti, braniti Ustav, znači, pored ostalog, oblikovati istoriju vlastite zemlje, Marković je istakao da to nije obaveza samo Ustavnog suda iako je on primarni "čuvar" Ustava, veća da je to obaveza i političara, zakonodavne vlasti, pravosuđa, uprave i svih građana.
Rezimirajući raspravu koja će biti pretočena u zaključke, sudija Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić je naglasila da "mladi, slabi i nejaki najlakše i bez pogovora izvršavaju odluke Ustavnog suda". S druge strane, podsetila je ona, "naša skupština nadgornjava se s Ustavnim sudom po pitanju mandata predstavnika vlasti, ali je na kraju morala ispoštovati njegove odluke".
- Kada su u pitanju ustavne žalbe, mi smo najmanje otpora imali od osnovnih i viših sudova, a najviše otpora je pružao Vrhovni kasacini sud - rekla je Nenadićeva.
Ona je naglasila da je veoma važno da u društvu postoji jasan konsenzus da se gradi pravna država i da se odnosi između državnih oragan i Ustavnog suda u zaštiti ustavnosti ne shvataju kao odnosi konkurencije i nadmetanja - ko je jači u vlasti i ovlašćenjima, već da se shvati da smo svi na zajedničkom zadatku.