LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Скривено благо у Петербургу
[/h]Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs | 09.04.2012.
Поседи у Санкт-Петербургу чувају многа скривена блага, - тврде стручњаци. Недавно је током ремонта зграде испод пода куће Наришкиних нађено 40 врећа породичног сребрног посуђа, предмета декора, ордења, медаља и накита. Није искључено да то није последњи проналазак у Петербургу. Грађани већ истражују зидове и таване својих кућа. Потомци племићких родова прегледају породичне архиве и сањају о наследству.
После Октобарског државног удара 1917. године племићи су бежали из бољшевичке Русије. У нади да ће револуционарни немир ускоро бити завршен, они су сакривали вредне ствари све до бољих времена. Међутим, често су они заувек остајали у туђини, док су новац и скупорцене ствари стајали у тајним скровиштима. О скривеном благу Петербурга су причали легенде, - каже историчар Наум Синдаловски.
Најпознатија је легенда – о благу трговаца Јелисејевих, које је тобоже било претопљено у злато, а затим од њега израђен чувени лустер. Уствари лустер није ни постојао, није то истинит догађај. Међутим, има легенди, које су потврђене. Например, о благу Јусуповског дворца, које је нађено 1920-их година, када су власници већ отишли у иностранство. Нађени су били зазидани сандуци са посуђем, сликама. Данас се те ствари налазе у петребуршким музејима.
Није тачно познато, ко је сакрио вредности у поседу Наришкиних. Последњи власник куће, саграђене у 18. веку, био је Василије Наришкин. 1917. године је тамо живела његова удовица са децом, која су касније емигрирала. Наришкини су имали рођаке Сомове. Међу предметима у скривеном благу има ордења и наградних докумената, који су припадали поручнику Сергеју Сомову. – објашњава председник Балтичке колегије адвоката Јуриј Новолодски.
Све то треба детаљно анализирати. Када је реч о наградним документима, њихов први власник је онај, ко је награђен. Зато је несумњиво његово учешће у сакривању тих вредности и докумената. Има тамо и других докумената, чије проучавање може да сведочи да је благо сакрио Сомов.
Удружење чланова дома Романових, у који су спадали Наришкини, нада се да ће се у иностранству наћи потомци, који ће вероватно изнети на видело неке појединости о том загонетном благу. У породици могу бити сачувана нека сведочанства о тим догађајима. Мада директних потомака тог рода није остало, постоје претенденти на то неочекивано благо, који су спремни да се боре за њега. Вредност тог блага се процењује минимално на милион и по долара. Међутим, прем азаконима РФ, нађено благо припада држави, зато су дискусије о предаји рођацима бивших власника бесмисљене, - сматра представник Удружења чланова дома Романових у Русији Иван Арцишевски.
Морамо да се стриктно придржавамо закона. И с моралног гледишта, и са гледишта руске емиграције, свакако, све то припада руском народу, свима нама.
После детаљног проучавања нађена колекција ће бити смештена у једном од музеја Санкт-Петербурга. Када у кући Наришкиних буду завршени реставрациони радови и бити отворен Међународни центар очувања културне баштине, вероватно ће се благо вратити тамо као изложбени експонат. Стручњаци су уверени да је то најбоље место за њега.
[/h]Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs | 09.04.2012.
Поседи у Санкт-Петербургу чувају многа скривена блага, - тврде стручњаци. Недавно је током ремонта зграде испод пода куће Наришкиних нађено 40 врећа породичног сребрног посуђа, предмета декора, ордења, медаља и накита. Није искључено да то није последњи проналазак у Петербургу. Грађани већ истражују зидове и таване својих кућа. Потомци племићких родова прегледају породичне архиве и сањају о наследству.
После Октобарског државног удара 1917. године племићи су бежали из бољшевичке Русије. У нади да ће револуционарни немир ускоро бити завршен, они су сакривали вредне ствари све до бољих времена. Међутим, често су они заувек остајали у туђини, док су новац и скупорцене ствари стајали у тајним скровиштима. О скривеном благу Петербурга су причали легенде, - каже историчар Наум Синдаловски.
Најпознатија је легенда – о благу трговаца Јелисејевих, које је тобоже било претопљено у злато, а затим од њега израђен чувени лустер. Уствари лустер није ни постојао, није то истинит догађај. Међутим, има легенди, које су потврђене. Например, о благу Јусуповског дворца, које је нађено 1920-их година, када су власници већ отишли у иностранство. Нађени су били зазидани сандуци са посуђем, сликама. Данас се те ствари налазе у петребуршким музејима.
Није тачно познато, ко је сакрио вредности у поседу Наришкиних. Последњи власник куће, саграђене у 18. веку, био је Василије Наришкин. 1917. године је тамо живела његова удовица са децом, која су касније емигрирала. Наришкини су имали рођаке Сомове. Међу предметима у скривеном благу има ордења и наградних докумената, који су припадали поручнику Сергеју Сомову. – објашњава председник Балтичке колегије адвоката Јуриј Новолодски.
Све то треба детаљно анализирати. Када је реч о наградним документима, њихов први власник је онај, ко је награђен. Зато је несумњиво његово учешће у сакривању тих вредности и докумената. Има тамо и других докумената, чије проучавање може да сведочи да је благо сакрио Сомов.
Удружење чланова дома Романових, у који су спадали Наришкини, нада се да ће се у иностранству наћи потомци, који ће вероватно изнети на видело неке појединости о том загонетном благу. У породици могу бити сачувана нека сведочанства о тим догађајима. Мада директних потомака тог рода није остало, постоје претенденти на то неочекивано благо, који су спремни да се боре за њега. Вредност тог блага се процењује минимално на милион и по долара. Међутим, прем азаконима РФ, нађено благо припада држави, зато су дискусије о предаји рођацима бивших власника бесмисљене, - сматра представник Удружења чланова дома Романових у Русији Иван Арцишевски.
Морамо да се стриктно придржавамо закона. И с моралног гледишта, и са гледишта руске емиграције, свакако, све то припада руском народу, свима нама.
После детаљног проучавања нађена колекција ће бити смештена у једном од музеја Санкт-Петербурга. Када у кући Наришкиних буду завршени реставрациони радови и бити отворен Међународни центар очувања културне баштине, вероватно ће се благо вратити тамо као изложбени експонат. Стручњаци су уверени да је то најбоље место за њега.