- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Škriljci otvaraju 1500 radnih mesta
Izvor:
B92.net
Izvor:
B92.net
Izbor strateškog partnera za eksploataciju uljnih škriljaca iz Aleksinačkog basena mogao bi da usledi do kraja ove godine. Moguće otvaranje 1.500 radnih mesta.
Ministarstvo zaštite životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja dosad je dobilo pisma o namerama pet potencijalnih strateških partnera - investicionih fondova Hatoro i Zao staro, Esti energije i kompanije VKG iz Estonije i Naftne industrije Srbije.
Ministarstvo zaštite životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja dosad je dobilo pisma o namerama pet potencijalnih strateških partnera - investicionih fondova Hatoro i Zao staro, Esti energije i kompanije VKG iz Estonije i Naftne industrije Srbije.
Jedan od najozbiljnijih potencijalnih investitora svakako je estonska kompanija Esti energija - Enefit koja prednjači u eksploataciji uljnih škriljaca. Prit Raid, direktor u ovoj kompaniji, nedavno je rekao da je Estonija zainteresovana za korišćenje srpskih škriljaca.
On napominje da kompletna analiza uzoraka iz aleksinačkih škriljaca nije završena i da su korišćeni rezultati analiza koje su dala srpska istraživanja osamdesetih godina.
Prema tim podacima Aleksinački basen u Srbiji jedno je od najvećih istraženih nalazišta škriljaca u Evropi, a tog kamena ima i na području Vranja, Valjeva, Kruševca, Babušnice, Niša, Zapadne Morave...
Procenjuje se da u Aleksinačkom basenu ima 2.1 milijardu tona uljnih škriljaca iz kojih je moguće dobiti oko 200 miliona tona nafte, a dosad su precizno potvrđene rezerve od oko 400 miliona tona uljnih škriljaca. Preradom uljnih škriljacaSrbija bi zadovoljila od 10 do 15 odsto sopstvenih potreba za naftom, čime bi se smanjila zavisnost od uvoza tog energenta.
Procenjeno je da, ukoliko bi se krenulo sa projektom eksploatacije i prerade uljnih škriljaca u Aleksincu, na tim poslovima bi bilo otvoreno oko 1.500 novih radnih mesta. Ulaganja u proizvodnju i eksploataciju uljnih škriljaca u Aleksincu obuhvatila bi otvaranje rudnika i izgradnju dva postrojenja za preradu škriljaca, što bikoštalo između 700 miliona i milijardu evra, a taj projekat bi mogao da bude završen najranije 2017.
Inače, Srbija je među prvih deset zemalja u svetu po rezervama uljnih škriljaca, iz kojih se dobijaju nafta, gas i struja. Najveća proizvodnja je u Estoniji, Kini i Brazilu.
On napominje da kompletna analiza uzoraka iz aleksinačkih škriljaca nije završena i da su korišćeni rezultati analiza koje su dala srpska istraživanja osamdesetih godina.
Prema tim podacima Aleksinački basen u Srbiji jedno je od najvećih istraženih nalazišta škriljaca u Evropi, a tog kamena ima i na području Vranja, Valjeva, Kruševca, Babušnice, Niša, Zapadne Morave...
Procenjuje se da u Aleksinačkom basenu ima 2.1 milijardu tona uljnih škriljaca iz kojih je moguće dobiti oko 200 miliona tona nafte, a dosad su precizno potvrđene rezerve od oko 400 miliona tona uljnih škriljaca. Preradom uljnih škriljacaSrbija bi zadovoljila od 10 do 15 odsto sopstvenih potreba za naftom, čime bi se smanjila zavisnost od uvoza tog energenta.
Procenjeno je da, ukoliko bi se krenulo sa projektom eksploatacije i prerade uljnih škriljaca u Aleksincu, na tim poslovima bi bilo otvoreno oko 1.500 novih radnih mesta. Ulaganja u proizvodnju i eksploataciju uljnih škriljaca u Aleksincu obuhvatila bi otvaranje rudnika i izgradnju dva postrojenja za preradu škriljaca, što bikoštalo između 700 miliona i milijardu evra, a taj projekat bi mogao da bude završen najranije 2017.
Inače, Srbija je među prvih deset zemalja u svetu po rezervama uljnih škriljaca, iz kojih se dobijaju nafta, gas i struja. Najveća proizvodnja je u Estoniji, Kini i Brazilu.