- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
Skolioza i kifoza - simptomi i posledice
Blic 07.09.2010 09:03
Savremen način života – dugotrajno sedenje, i to često u nepravilnom položaju, i fizička neaktivnost, doveo je do toga da su retki oni koji nemaju problema s kičmom.
Česta oboljenja kičmenog stuba su skolioza i kifoza – odstupanje od normalne krivine, ka napred, nazad, levo ili desno naziva se skolioza, a pogrbljena leđa s ramenima povijenim napred je kifoza. Oba deformiteta mogu da budu stečena, odnosno da nastanu tokom lošeg držanja, prinudnih položaja i povreda. Mogu da budu i urođena, usled genetske slabosti ligamenata i mišića. Češći su, međutim, stečeni deformiteti. Iako s „ispravljanjem“ kičme treba početi još dok se razvijamo, predrasuda je da je skoliozu i kifozu nemoguće ispraviti u kasnijim godinama.
– Moj najstariji pacijent imao je 68 godina i posle osam meseci upornog vežbanja, smanjili smo mu deformaciju izazvanu skoliozom i bolovi su nestali – ističe Milan Stjepanović, fizioterapeut i kiropra*ktičar iz ambulante „Aktivo“.
Kako dodaje, svako ko je pokretan i nema ozbiljna oštećenja može da napravi dobru korekciju. Ne baš sto odsto, ali svakako daleko bolje nego što je bilo. Za razliku od korekcije u ranijem uzrastu, starijima je potrebno nešto više vremena, ali naš sagovornik naglašava da u svakom slučaju nije za operaciju kod ovakvih deformiteta.
– Dozirane vežbe ne predstavljaju problem ni za jednu grupu bolesnika. Ništa se neće desiti onima koji, recimo, imaju problema sa srcem ili pritiskom ako umereno vežbaju – kaže Stjepanović.
I skolioza i kifoza se najčešće javljaju u detinjstvu, najčešće u periodu od polaska u školu do puberteta, mada mogu i u kasnijim uzrastima. Za to su krivi neaktivnost, teške torbe koje deca nose, kompjuteri, konzole za igrice… Kao i kod većine oboljenja, i u ovom slučaju najbolja je prevencija. To podrazumeva pravilan razvoj, pogotovo danas kada sve veći broj dece ima problema s kičmom zbog višesatnog sedenja za kompjuterom.
Fizijatri preporučuju hodanje bez obuće, plivanje, igre poput „dve vatre“, „trule kobile“ i uopšteno što duži boravak i igranje napolju. U školi je poželjno bavljenje sportom. Osim toga, vrlo je važno edukovati roditelje da prate razvoj dece i uoče nepravilnosti na vreme. Važnu ulogu igraju i redovni lekarski pregledi u školama. Starosna granica obolelih od skolioze i kifoze se, iz iskustva ovog fizioterapeuta, rapidno spustila u poslednjih 15 godina.
Simptomi i terapija
Prvi simptomi su uočljivi čim dete prohoda. S napretkom tehnologije, deformacije se uočavaju već kod dece od četiri, pet godina. Možete i sami to da proverite. Za to postoje tri načina, koje objašnjava naš sagovornik:
– Stavite dete da legne na pod. Recite mu da zatvori oči i da leži pravo. Kad pogledate odozgo, uočićete na koju se stranu naginje.
– Neka dete stane ispred vas, okrenuto leđima. Pod pravim uglom gledajte da li se krivi na neku stranu.
– Postavite dete da legne na stomak i rukama se podigne u polusklek. Ako ne može do kraja da se ispravi, ili da uspravi ruke a da mu je karlica na podlozi, onda postoji problem. Ista ova vežba je moguća i sa savijenim nogama u kolenima i nije dobro ako se karlica izdiže sa podloge.
Ako već roditelji ne umeju da prepoznaju problem, trebalo bi da to uoči lekar na sistematskom pregledu. Kada se radi o već formiranim deformitetima, koji zahtevaju ortopedski tretman, fizijatar preporučuje korigovanje loših navika u držanju, korektivnu gimnastiku, hidrokinezi terapiju, sve pod nadzorom terapeuta.
Postoje vežbe koje dete s deformitetom mora redovno da radi, najbolje pod nadzor roditelja ili stručne osobe tokom cele vežbe. Stjepanović kaže da su najbolje rezultate davali individualni programi i zbog toga je važno da fizioterapeut radi sa pacijentima ili da obuči roditelje da rade s decom. U početku se daje manje vežbi s manjim brojem ponavljanja, a kasnije se taj broj proširuje novim vežbama i većim brojem ponavljanja. Najvažniji je, dodaje, početni položaj koji mora da bude pravilan.
Posledice
Nelečena skolioza i kifoza mogu da prave ozbiljne probleme onima koji ih imaju.
– Obe narušavaju stojeći položaj i hod, stvaraju bolove duž leđa i ekstremiteta, naročito noću kad mišići „miruju“. Zbog skraćenja mišića na strani suprotnoj od deformiteta, rebra ne mogu do kraja da se šire i dijafragma se savija. Zbog toga je disanje kratko, na krajnjim amplitudama je bolan udah i nema dovoljno vazduha. Kifoza u ozbiljnijim slučajevima dovodi do problema u radu srca i pluća – upozorava naš sagovornik.
Blic 07.09.2010 09:03
Savremen način života – dugotrajno sedenje, i to često u nepravilnom položaju, i fizička neaktivnost, doveo je do toga da su retki oni koji nemaju problema s kičmom.
Česta oboljenja kičmenog stuba su skolioza i kifoza – odstupanje od normalne krivine, ka napred, nazad, levo ili desno naziva se skolioza, a pogrbljena leđa s ramenima povijenim napred je kifoza. Oba deformiteta mogu da budu stečena, odnosno da nastanu tokom lošeg držanja, prinudnih položaja i povreda. Mogu da budu i urođena, usled genetske slabosti ligamenata i mišića. Češći su, međutim, stečeni deformiteti. Iako s „ispravljanjem“ kičme treba početi još dok se razvijamo, predrasuda je da je skoliozu i kifozu nemoguće ispraviti u kasnijim godinama.
– Moj najstariji pacijent imao je 68 godina i posle osam meseci upornog vežbanja, smanjili smo mu deformaciju izazvanu skoliozom i bolovi su nestali – ističe Milan Stjepanović, fizioterapeut i kiropra*ktičar iz ambulante „Aktivo“.
Kako dodaje, svako ko je pokretan i nema ozbiljna oštećenja može da napravi dobru korekciju. Ne baš sto odsto, ali svakako daleko bolje nego što je bilo. Za razliku od korekcije u ranijem uzrastu, starijima je potrebno nešto više vremena, ali naš sagovornik naglašava da u svakom slučaju nije za operaciju kod ovakvih deformiteta.
– Dozirane vežbe ne predstavljaju problem ni za jednu grupu bolesnika. Ništa se neće desiti onima koji, recimo, imaju problema sa srcem ili pritiskom ako umereno vežbaju – kaže Stjepanović.
I skolioza i kifoza se najčešće javljaju u detinjstvu, najčešće u periodu od polaska u školu do puberteta, mada mogu i u kasnijim uzrastima. Za to su krivi neaktivnost, teške torbe koje deca nose, kompjuteri, konzole za igrice… Kao i kod većine oboljenja, i u ovom slučaju najbolja je prevencija. To podrazumeva pravilan razvoj, pogotovo danas kada sve veći broj dece ima problema s kičmom zbog višesatnog sedenja za kompjuterom.
Fizijatri preporučuju hodanje bez obuće, plivanje, igre poput „dve vatre“, „trule kobile“ i uopšteno što duži boravak i igranje napolju. U školi je poželjno bavljenje sportom. Osim toga, vrlo je važno edukovati roditelje da prate razvoj dece i uoče nepravilnosti na vreme. Važnu ulogu igraju i redovni lekarski pregledi u školama. Starosna granica obolelih od skolioze i kifoze se, iz iskustva ovog fizioterapeuta, rapidno spustila u poslednjih 15 godina.
Simptomi i terapija
Prvi simptomi su uočljivi čim dete prohoda. S napretkom tehnologije, deformacije se uočavaju već kod dece od četiri, pet godina. Možete i sami to da proverite. Za to postoje tri načina, koje objašnjava naš sagovornik:
– Stavite dete da legne na pod. Recite mu da zatvori oči i da leži pravo. Kad pogledate odozgo, uočićete na koju se stranu naginje.
– Neka dete stane ispred vas, okrenuto leđima. Pod pravim uglom gledajte da li se krivi na neku stranu.
– Postavite dete da legne na stomak i rukama se podigne u polusklek. Ako ne može do kraja da se ispravi, ili da uspravi ruke a da mu je karlica na podlozi, onda postoji problem. Ista ova vežba je moguća i sa savijenim nogama u kolenima i nije dobro ako se karlica izdiže sa podloge.
Ako već roditelji ne umeju da prepoznaju problem, trebalo bi da to uoči lekar na sistematskom pregledu. Kada se radi o već formiranim deformitetima, koji zahtevaju ortopedski tretman, fizijatar preporučuje korigovanje loših navika u držanju, korektivnu gimnastiku, hidrokinezi terapiju, sve pod nadzorom terapeuta.
Postoje vežbe koje dete s deformitetom mora redovno da radi, najbolje pod nadzor roditelja ili stručne osobe tokom cele vežbe. Stjepanović kaže da su najbolje rezultate davali individualni programi i zbog toga je važno da fizioterapeut radi sa pacijentima ili da obuči roditelje da rade s decom. U početku se daje manje vežbi s manjim brojem ponavljanja, a kasnije se taj broj proširuje novim vežbama i većim brojem ponavljanja. Najvažniji je, dodaje, početni položaj koji mora da bude pravilan.
Posledice
Nelečena skolioza i kifoza mogu da prave ozbiljne probleme onima koji ih imaju.
– Obe narušavaju stojeći položaj i hod, stvaraju bolove duž leđa i ekstremiteta, naročito noću kad mišići „miruju“. Zbog skraćenja mišića na strani suprotnoj od deformiteta, rebra ne mogu do kraja da se šire i dijafragma se savija. Zbog toga je disanje kratko, na krajnjim amplitudama je bolan udah i nema dovoljno vazduha. Kifoza u ozbiljnijim slučajevima dovodi do problema u radu srca i pluća – upozorava naš sagovornik.