- Učlanjen(a)
- 19.09.2009
- Poruka
- 27.630
Skinuti oznaku „poverljivo“ sa tajnih dokumenata u BIA
Danas odluka Državne komisije za istraživanje tajnih grobnica posle oslobođenja
Državna komisija za istraživanje tajnih grobnica, nastalih 1944. godine, doneće danas odluku da od Vlade Srbije zatraži skidanje oznake „poverljivo“ sa dokumenata pohranjenih u Bezbednosno-informativnoj agenciji koji bi trebalo da budu indirektna baza podataka za broj likvidiranih neposredno posle oslobođenja.
Reč je o spiskovima lokalnih i okružnih odeljaka NOR-a, o narodnim neprijateljima na njihovoj teritoriji, koji su prosleđivani u sedište Udbe u Beogradu. Ovi dokumenti, ubeđen je Srđan Cvetković, član Komisije i istoričar Instituta za savremenu istoriju, koji se deceniju bavi istraživanjem o nastradalima neposredno nakon oslobođenja, ubrzaće potragu za tačnim brojem i mestom likvidiranih tokom 1944. godine. Oni pak neće direktno ponuditi odgovor o broju nastradalih i mestu izvršenja egzekucije, ali će biti od velike pomoći.
Na sednici Komisije danas bi trebalo da se formiraju dva odbora - za istraživanje i ekshumaciju. Odmah potom kreće se sa objedinjavanjem arhivskih podataka iz svih mogućih civilnih i vojnih arhiva, saslušavanjem svedoka. Komisija će otvoriti telefonski centar, na koji bi svako ko ima bilo kakvu informaciju mogao da je uputi.
Komisija je preuzela zadatak da razreši manipulacije o broju žrtava, tačno ustanovi broj grobnica i ponudi Vladi i javnosti dokument koji će svedočiti o broju likvidiranih i mestima gde su stradali u divljem i anarhičnom sprovođenju revolucije.
Ovaj osetljiv zadatak, zbog kojeg Cvetković noću jedva spava - „Ne istražujem kestenje, to su ljudi“, jako je težak jer, prema njegovim saznanjima, svaki mali grad u Srbiji ima nekoliko tajnih grobnica na svojim rubnim područjima, dok ih u čitavoj Srbiji ima nekoliko stotina. Prvi dan oslobođenja, bio je prvi dan revolucije koja je iskoristila antifašizam za kažnjavanje i eliminaciju klasnih i političkih protivnika.
Broj žrtava, za kojim se sada traga, varira od područja do područja, u zavisnosti od karaktera tadašnje lokalne vlasti do stepena snage suparničkog ravnogorskog pokreta i niza drugih okolnosti.
- Naše je da ponudimo dokumentovanu istinu - kaže Cvetković.
Šta se tačno dogodilo, nije pitanje kojim će se Komisija baviti.
- Na nama je da ustanovimo tačan broj, a interpretacija događaja će uslediti naknadno - navodi Cvetković.
Od 1944. godine Ozna, baš kao i njena naslednica Udba, sve do 1952. godine, delovale su bez ikakvih ustavnih i zakonskih ovlašćenja. Ali za njima su ostali tragovi, koje će slediti istraživači Komisije.
Iako za tajne grobnice ne postoji direktna dokumentacija, iskustvo Slovenije, koja svoje grobnice istražuje 19 godina, govori da se za najveći deo tajnih mesta saznavalo preko svedoka, neposrednih aktera. U ovoj bivšoj republici SFRJ do 90 odsto pronađenih grobnica došlo se na osnovu raznih dojava i svedočenja.
U užoj Srbiji 30.000 grobnica
Srđan Cvetković ne želi da spekuliše brojevima kada je reč o nastradalim ljudima dok se ne okonča rad Komisije, ali u javnosti cirkuliše informacija da u užoj Srbiji ima oko 30.000 tajnih grobnica, s obzirom na to da svako manje mesto gde je bilo privođenih ima svoju grobnicu, i da je na svakih 1.000 stanovnika bilo u proseku osam žrtava egzekucije.
Procena na osnovu dosadašnjih saznanja je da su grobnice u užoj Srbiji manje, dok su u Vojvodini, zbog kolektivne odmazde nad Nemcima i Mađarima, možda masovnije.
Samo u Beogradu ima više desetina lokacija u šumovitim predgrađima, prema iskazima svedoka najmasovnije su Lisičji potok, Ada Ciganlija, delovi Kalemegdana, Obilićev stadion. Nad nekim grobnicama, međutim, podignuta su zdanja i tu će biti gotovo nemoguća ekshumacija.
Autor: Tanja Nikolić-Đaković
Danas odluka Državne komisije za istraživanje tajnih grobnica posle oslobođenja
Državna komisija za istraživanje tajnih grobnica, nastalih 1944. godine, doneće danas odluku da od Vlade Srbije zatraži skidanje oznake „poverljivo“ sa dokumenata pohranjenih u Bezbednosno-informativnoj agenciji koji bi trebalo da budu indirektna baza podataka za broj likvidiranih neposredno posle oslobođenja.
Reč je o spiskovima lokalnih i okružnih odeljaka NOR-a, o narodnim neprijateljima na njihovoj teritoriji, koji su prosleđivani u sedište Udbe u Beogradu. Ovi dokumenti, ubeđen je Srđan Cvetković, član Komisije i istoričar Instituta za savremenu istoriju, koji se deceniju bavi istraživanjem o nastradalima neposredno nakon oslobođenja, ubrzaće potragu za tačnim brojem i mestom likvidiranih tokom 1944. godine. Oni pak neće direktno ponuditi odgovor o broju nastradalih i mestu izvršenja egzekucije, ali će biti od velike pomoći.
Na sednici Komisije danas bi trebalo da se formiraju dva odbora - za istraživanje i ekshumaciju. Odmah potom kreće se sa objedinjavanjem arhivskih podataka iz svih mogućih civilnih i vojnih arhiva, saslušavanjem svedoka. Komisija će otvoriti telefonski centar, na koji bi svako ko ima bilo kakvu informaciju mogao da je uputi.
Komisija je preuzela zadatak da razreši manipulacije o broju žrtava, tačno ustanovi broj grobnica i ponudi Vladi i javnosti dokument koji će svedočiti o broju likvidiranih i mestima gde su stradali u divljem i anarhičnom sprovođenju revolucije.
Ovaj osetljiv zadatak, zbog kojeg Cvetković noću jedva spava - „Ne istražujem kestenje, to su ljudi“, jako je težak jer, prema njegovim saznanjima, svaki mali grad u Srbiji ima nekoliko tajnih grobnica na svojim rubnim područjima, dok ih u čitavoj Srbiji ima nekoliko stotina. Prvi dan oslobođenja, bio je prvi dan revolucije koja je iskoristila antifašizam za kažnjavanje i eliminaciju klasnih i političkih protivnika.
Broj žrtava, za kojim se sada traga, varira od područja do područja, u zavisnosti od karaktera tadašnje lokalne vlasti do stepena snage suparničkog ravnogorskog pokreta i niza drugih okolnosti.
- Naše je da ponudimo dokumentovanu istinu - kaže Cvetković.
Šta se tačno dogodilo, nije pitanje kojim će se Komisija baviti.
- Na nama je da ustanovimo tačan broj, a interpretacija događaja će uslediti naknadno - navodi Cvetković.
Od 1944. godine Ozna, baš kao i njena naslednica Udba, sve do 1952. godine, delovale su bez ikakvih ustavnih i zakonskih ovlašćenja. Ali za njima su ostali tragovi, koje će slediti istraživači Komisije.
Iako za tajne grobnice ne postoji direktna dokumentacija, iskustvo Slovenije, koja svoje grobnice istražuje 19 godina, govori da se za najveći deo tajnih mesta saznavalo preko svedoka, neposrednih aktera. U ovoj bivšoj republici SFRJ do 90 odsto pronađenih grobnica došlo se na osnovu raznih dojava i svedočenja.
U užoj Srbiji 30.000 grobnica
Srđan Cvetković ne želi da spekuliše brojevima kada je reč o nastradalim ljudima dok se ne okonča rad Komisije, ali u javnosti cirkuliše informacija da u užoj Srbiji ima oko 30.000 tajnih grobnica, s obzirom na to da svako manje mesto gde je bilo privođenih ima svoju grobnicu, i da je na svakih 1.000 stanovnika bilo u proseku osam žrtava egzekucije.
Procena na osnovu dosadašnjih saznanja je da su grobnice u užoj Srbiji manje, dok su u Vojvodini, zbog kolektivne odmazde nad Nemcima i Mađarima, možda masovnije.
Samo u Beogradu ima više desetina lokacija u šumovitim predgrađima, prema iskazima svedoka najmasovnije su Lisičji potok, Ada Ciganlija, delovi Kalemegdana, Obilićev stadion. Nad nekim grobnicama, međutim, podignuta su zdanja i tu će biti gotovo nemoguća ekshumacija.
Autor: Tanja Nikolić-Đaković