LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Skida se veo tajne sa „Prvog srpskog bukvara”
Zavod za udžbenike Srbije u Nišu obeležio 54.rođendan i promovisao prvi bukvar inoka Save iz manastira Dečani, štampan još 1597. godine
Niš – Objavljen i štampan na samo dva lista pre više od 400 godina, „Prvi srpski bukvar”, čiji je autor bio inok Sava, iz manastira Dečani, predstavlja ključno delo koje označava početke pismenosti u Srbiji. Iako je vekovima bio zaboravljen, ponovo je štampan i umnogome će sve ljude u kulturi i obrazovanju u našoj zemlji podsećati na srednjovekovni period razvoja srpske države. Ovo je juče na Univerzitetu u Nišu, gde je obeležena 54.godišnjica postojanja i uspešnog rada Zavoda za udžbenike Srbije, rekao ministar kulture Predrag Marković. Na svečanosti na kojoj je promovisan „Prvi srpski bukvar” direktor i glavni i odgovorni urednik zavoda Miloljub Albijanić posebno je istakao:
–Zavod za udžbenike je ponovnim štampanjem „Prvog srpskog bukvara” odlučio da se konačno skine veo tajni nad ovim kapitalnim delom pismenosti na srpskim prostorima. Verujemo da ćemo značajno doprineti da se na pravi način vidi veličina, ali i i kulturni i istorijski značaj Prvog srpskog bukvara – rekao je Albijanić.
„Prvi srpski bukvar” inoka Save, jeromonaha u manastiru Dečani, štampan je 1597. godine u štampariji „Đulijano Rampaceti” u Veneciji. Burna vremena brzo su, međutim, bukvar bacila u zaborav, pa za njega nije znao ni Vuk Karadžić. Tokom 1903.godine, Ljuba Stojadinović je priređujući „Katalog Narodne biblioteke Srbije” uneo „Prvi srpski bukvar” inoka Save među dela srpske pismenosti.
A za bukvar se slučajno saznalo. Najpre je 1893.godine ruski konzul u Skadru Krilov prvo izdanje, štampano u Veneciji 20. maja 1597.godine, poklonio novinaru i prevodiocu Okici Gluščeviću, a kasnije je, 1921.godine drugo izdanje, štampano 25. maja 1597.godine, u Dubrovniku, gde je bio na proputovanju, kupio inženjer Milorad Dimitrijević iz Beograda.
Oba izdanja, i prvo i drugo, poklonjena su Narodnoj biblioteci Srbije. Prvo izdanje na samo dva lista, od kojeg je ostao samo prepis, izgorelo je u bombardovanju Beograda i Narodne biblioteke 6.aprila 1941. godine, a drugo, na četiri lista, srećom je sačuvano.
„Politika” objavila reprint 1991. godine
Mihailo Blečić, Stjepan Fileki i Olivera Stojadinović priredili su pre dvadesetak godina reprint „Prvog srpskog bukvara” inoka Save na osnovu drugog izdanja, štampanog u Veneciji, koje je sačuvano. Reprint je 1991.godine objavila „Politika” i, kako je juče rečeno u Nišu, na osnovu tog izdanja isti autorski tim sačinio je i priredio novu knjigu „Prvog srpskog bukvara” inoka Save. Umesto staroslovenskih pismena za novu knjigu korišćen je računarski set tipografskih karaktera „inok sava”, koji je kreirao i čitaocima poklonio Stjepan Fileki.
Politika
Zavod za udžbenike Srbije u Nišu obeležio 54.rođendan i promovisao prvi bukvar inoka Save iz manastira Dečani, štampan još 1597. godine
Niš – Objavljen i štampan na samo dva lista pre više od 400 godina, „Prvi srpski bukvar”, čiji je autor bio inok Sava, iz manastira Dečani, predstavlja ključno delo koje označava početke pismenosti u Srbiji. Iako je vekovima bio zaboravljen, ponovo je štampan i umnogome će sve ljude u kulturi i obrazovanju u našoj zemlji podsećati na srednjovekovni period razvoja srpske države. Ovo je juče na Univerzitetu u Nišu, gde je obeležena 54.godišnjica postojanja i uspešnog rada Zavoda za udžbenike Srbije, rekao ministar kulture Predrag Marković. Na svečanosti na kojoj je promovisan „Prvi srpski bukvar” direktor i glavni i odgovorni urednik zavoda Miloljub Albijanić posebno je istakao:
–Zavod za udžbenike je ponovnim štampanjem „Prvog srpskog bukvara” odlučio da se konačno skine veo tajni nad ovim kapitalnim delom pismenosti na srpskim prostorima. Verujemo da ćemo značajno doprineti da se na pravi način vidi veličina, ali i i kulturni i istorijski značaj Prvog srpskog bukvara – rekao je Albijanić.
„Prvi srpski bukvar” inoka Save, jeromonaha u manastiru Dečani, štampan je 1597. godine u štampariji „Đulijano Rampaceti” u Veneciji. Burna vremena brzo su, međutim, bukvar bacila u zaborav, pa za njega nije znao ni Vuk Karadžić. Tokom 1903.godine, Ljuba Stojadinović je priređujući „Katalog Narodne biblioteke Srbije” uneo „Prvi srpski bukvar” inoka Save među dela srpske pismenosti.
A za bukvar se slučajno saznalo. Najpre je 1893.godine ruski konzul u Skadru Krilov prvo izdanje, štampano u Veneciji 20. maja 1597.godine, poklonio novinaru i prevodiocu Okici Gluščeviću, a kasnije je, 1921.godine drugo izdanje, štampano 25. maja 1597.godine, u Dubrovniku, gde je bio na proputovanju, kupio inženjer Milorad Dimitrijević iz Beograda.
Oba izdanja, i prvo i drugo, poklonjena su Narodnoj biblioteci Srbije. Prvo izdanje na samo dva lista, od kojeg je ostao samo prepis, izgorelo je u bombardovanju Beograda i Narodne biblioteke 6.aprila 1941. godine, a drugo, na četiri lista, srećom je sačuvano.
„Politika” objavila reprint 1991. godine
Mihailo Blečić, Stjepan Fileki i Olivera Stojadinović priredili su pre dvadesetak godina reprint „Prvog srpskog bukvara” inoka Save na osnovu drugog izdanja, štampanog u Veneciji, koje je sačuvano. Reprint je 1991.godine objavila „Politika” i, kako je juče rečeno u Nišu, na osnovu tog izdanja isti autorski tim sačinio je i priredio novu knjigu „Prvog srpskog bukvara” inoka Save. Umesto staroslovenskih pismena za novu knjigu korišćen je računarski set tipografskih karaktera „inok sava”, koji je kreirao i čitaocima poklonio Stjepan Fileki.
Politika