LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Siromaštvo preti Srbiji, regionu, ali i bogatim zemljama
BEOGRAD, ZAGREB, SARAJEVO - Globalna ekonomska kriza je bitno uticala na porast siromaštva u Srbiji, svim zemljama nastalih nakon raspada bivše Jugoslavije, ali i najbogatijem delu sveta, što pokazuju analize lokalnih i međunarodnih institucija i uglednih stručnjaka. Savetnica predsednika Srbije za socijalna pitanja Gordana Matković izjavila je početkom sedmice Tanjugu da postoje realne osnove da životni standard socijalno najugroženijih građana u 2011. u našoj zemlji bude, uprkos tekućoj krizi, ipak bolji nego prošle godine.
Matković je podsetila da se siromaštvo u Srbiji, prepolovilo u periodu od 2002. do 2007. godine, ali da je 2008. a posebno u 2009. godine ponovo, usled svetske ekonomske krize, došlo do povećanja broja socijalno ugroženih ljudi i nezaposlenosti.
Stručnjaci upozoravaju da je krajem minule godine u Srbiji bilo oko 650.000 ljudi koji su živeli ispod ili na granici siromaštva, uprkos činjenici da su cene osnovnih prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pića u našoj zemlji za oko 30 odsto niže od proseka Evropske unije.
Slovenija, nekada najbogatija jugoslovenska republika, a od 1. maja 2004. godine članica Evropske unije (EU), sada je takođe suočena sa sve masovnijom pojavom siromaštva koji je podstaknut spoljnom ekonomskom krizom, ali i sve težom situacijom u privredi te zemlje.
Broj nezaposlenih se u Sloveniji, ubrzo nakon izbijanja svetske privredne krize, uvećao iznad "opasnog nivoa" od 100.000 lica, a četvrtina stanovništva sve teže namiče sredstva za najosnovnije žvotne naminice, ukazali su predstavnici sindikata kada su lani organizovali masovne socijalne proteste u "deželi", zbog "velikog socijalnog raslojavanja i pojave masovnog siromaštva."
Siromaštvo je snažno pogodilo i susednu Hrvatsku. Na ivici siromaštva u toj zemlji je, prema pisanju riječkog "Novog lista", više od 856.000 lica, ili svaki peti stanovnik.
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je upozorio takođe, sumirajući bilans zemlje u prošloj godini, na rastuće siromaštvo označivši ga kao jedan od najvećih izazova sa kojima će se vlasti u Zagrebu suočiti tokom 2011.
Analiza stručnjaka Ujedinjenih nacija pokazuje da, uprkos stabilnom ekonomskom rastu tokom protekle decenije, gotovo jedno od pet domaćinstava u BiH sada živi ispod granice siromaštva.
Podaci zvanične statistike pokazuju da sada oko trećina stanovništva Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije pripada grupi siromašnih, a svi meritorne analize upućuju na zaključak da je broj lica sa jako niskim standarom naglo uvećan, tokom minule dve godine i u Crnoj Gori.
Istraživanja obavljena u specijalizovanim agencijama i službama Ujedinjenih naciona pokazuju da dnevno u svetu usled gladi i siromaštva umre oko 25.000 ljudi i da je krajem prošle godine više od sto miliona ljudi, širom planete, preživljavalo sa manje od dva dolara dnevno.
Broj siromašnih ljudi u svetu mogao bi ove godine da se uveća, ukoliko dođe do daljeg drastičnog rasta cena hrane, na više od 1,4 milijarde, a dogoročne procene međunarodnih eksperata ukazuju da do sredine četvrte decenije ovog veka treba očekivati "dramatičan rast siromaštva", posebno u najmanje razvijenim zemljama.
Čak i Sjedinjene Američke Države, čija ekonomija obuhvata oko 25 odsto vrednosti svetskog BDP -a, suočava se, od izbijanja svetske finansijske krize u leto 2008. godine, sa drmatičnom porastom siromaštva.
Tako je i moćna Amerika osetila, posle dugogodišnjeg prosperiteta i višedecenijskog solidnog privrednog rasta, najtežu krizu još od vremena Velike depresije, pre osam decenija, a broj nezaposlenih se u SAD je krajem minule godine "utvrdio" na oko 15 miliona ljudi, ili bezmalo deset odsto od ukupno radno aktivnog stanovništva.
Pogoršanje ekonomske situacije pogodilo je i sve druge zemlje našeg regiona, celu Evropu, a takođe i žitelje Nemačke, čija ekonomija je bez premca u zoni evra i celoj EU.
Blic
BEOGRAD, ZAGREB, SARAJEVO - Globalna ekonomska kriza je bitno uticala na porast siromaštva u Srbiji, svim zemljama nastalih nakon raspada bivše Jugoslavije, ali i najbogatijem delu sveta, što pokazuju analize lokalnih i međunarodnih institucija i uglednih stručnjaka. Savetnica predsednika Srbije za socijalna pitanja Gordana Matković izjavila je početkom sedmice Tanjugu da postoje realne osnove da životni standard socijalno najugroženijih građana u 2011. u našoj zemlji bude, uprkos tekućoj krizi, ipak bolji nego prošle godine.
Matković je podsetila da se siromaštvo u Srbiji, prepolovilo u periodu od 2002. do 2007. godine, ali da je 2008. a posebno u 2009. godine ponovo, usled svetske ekonomske krize, došlo do povećanja broja socijalno ugroženih ljudi i nezaposlenosti.
Stručnjaci upozoravaju da je krajem minule godine u Srbiji bilo oko 650.000 ljudi koji su živeli ispod ili na granici siromaštva, uprkos činjenici da su cene osnovnih prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pića u našoj zemlji za oko 30 odsto niže od proseka Evropske unije.
Slovenija, nekada najbogatija jugoslovenska republika, a od 1. maja 2004. godine članica Evropske unije (EU), sada je takođe suočena sa sve masovnijom pojavom siromaštva koji je podstaknut spoljnom ekonomskom krizom, ali i sve težom situacijom u privredi te zemlje.
Broj nezaposlenih se u Sloveniji, ubrzo nakon izbijanja svetske privredne krize, uvećao iznad "opasnog nivoa" od 100.000 lica, a četvrtina stanovništva sve teže namiče sredstva za najosnovnije žvotne naminice, ukazali su predstavnici sindikata kada su lani organizovali masovne socijalne proteste u "deželi", zbog "velikog socijalnog raslojavanja i pojave masovnog siromaštva."
Siromaštvo je snažno pogodilo i susednu Hrvatsku. Na ivici siromaštva u toj zemlji je, prema pisanju riječkog "Novog lista", više od 856.000 lica, ili svaki peti stanovnik.
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je upozorio takođe, sumirajući bilans zemlje u prošloj godini, na rastuće siromaštvo označivši ga kao jedan od najvećih izazova sa kojima će se vlasti u Zagrebu suočiti tokom 2011.
Analiza stručnjaka Ujedinjenih nacija pokazuje da, uprkos stabilnom ekonomskom rastu tokom protekle decenije, gotovo jedno od pet domaćinstava u BiH sada živi ispod granice siromaštva.
Podaci zvanične statistike pokazuju da sada oko trećina stanovništva Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije pripada grupi siromašnih, a svi meritorne analize upućuju na zaključak da je broj lica sa jako niskim standarom naglo uvećan, tokom minule dve godine i u Crnoj Gori.
Istraživanja obavljena u specijalizovanim agencijama i službama Ujedinjenih naciona pokazuju da dnevno u svetu usled gladi i siromaštva umre oko 25.000 ljudi i da je krajem prošle godine više od sto miliona ljudi, širom planete, preživljavalo sa manje od dva dolara dnevno.
Broj siromašnih ljudi u svetu mogao bi ove godine da se uveća, ukoliko dođe do daljeg drastičnog rasta cena hrane, na više od 1,4 milijarde, a dogoročne procene međunarodnih eksperata ukazuju da do sredine četvrte decenije ovog veka treba očekivati "dramatičan rast siromaštva", posebno u najmanje razvijenim zemljama.
Čak i Sjedinjene Američke Države, čija ekonomija obuhvata oko 25 odsto vrednosti svetskog BDP -a, suočava se, od izbijanja svetske finansijske krize u leto 2008. godine, sa drmatičnom porastom siromaštva.
Tako je i moćna Amerika osetila, posle dugogodišnjeg prosperiteta i višedecenijskog solidnog privrednog rasta, najtežu krizu još od vremena Velike depresije, pre osam decenija, a broj nezaposlenih se u SAD je krajem minule godine "utvrdio" na oko 15 miliona ljudi, ili bezmalo deset odsto od ukupno radno aktivnog stanovništva.
Pogoršanje ekonomske situacije pogodilo je i sve druge zemlje našeg regiona, celu Evropu, a takođe i žitelje Nemačke, čija ekonomija je bez premca u zoni evra i celoj EU.
Blic