Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Siromaštvo kao sudbina
U Srbiji srednjeg sloja praktično nema, pa smo zemlja sa nekoliko hiljada vrlo bogatih “kraljevića” i nekoliko stotina hiljada slabo sitih “prosjaka”. Siromašniji smo sada nego pre dve decenije, jer će bruto društveni proizvod dogodine biti manji nego što je bio 1986.
Prihod budžeta Srbije je oko sedam, a rashod oko osam milijardi evra. Malo ili mnogo? Državna kasa Hrvatske koja ima skoro za polovinu manje stanovništva od nas teška je 15 milijardi evra. Slovenija koja je brojna kao Beograd raspolaže kao i mi na rashodnoj strani sa osam milijardi evra. Fakat je da naš budžet ima prosečna poreska zahvatanja, ali za razliku od drugih, najviše poreza se prikupi od najsiromašnijih, a najmanje od najbogatijih. Doduše, najviše se iz državne kase i izdvaja za socijalnu pomoć. Reklo bi se, sve liči na onu narodnu “seci uši, krpi dupe”. Zašto je to tako?
Doktor Jurij Bajec i Edvard Jakopin su u internoj studiji izneli frapantne činjenice. U periodu od 1990. do 2007. godine u Srbiji je broj industrijskih firmi sa više od 1.000 radnika opao sa 217 na 55. Ili, broj industrijskih radnika u Beogradu se smanjio sa 245.390 na 13.842, u Kragujevcu sa 57.574 na 8.331, u Nišu sa 25.285 na 3.358, u Novom Sadu sa 24.848 na 5.512 radnika.
Poslednje dve godine, znači i ova krizna, nisu obuhvaćene analizom. Češka koja ima stanovnika slično nama sada ima 1,5 miliona industrijskih radnika, a u susednoj Bugarskoj u industriji je zaposleno 50 odsto više ljudi nego u Srbiji.
Ko je odgovoran za to? Odgovor, ma koliko bio paušalan, iskaziv je u dve reči: politika i političari. Istina, neki su zbog kalvarije koju imamo poslednih trideset godina krivi i suđeni, neki su samo odgovorni i zaboravljeni. Najviše su trpeli i trpe građani. Kada će biti bolje? Čućemo pred neke nove izbore.
Izvor: Zoran Luković
U Srbiji srednjeg sloja praktično nema, pa smo zemlja sa nekoliko hiljada vrlo bogatih “kraljevića” i nekoliko stotina hiljada slabo sitih “prosjaka”. Siromašniji smo sada nego pre dve decenije, jer će bruto društveni proizvod dogodine biti manji nego što je bio 1986.
Prihod budžeta Srbije je oko sedam, a rashod oko osam milijardi evra. Malo ili mnogo? Državna kasa Hrvatske koja ima skoro za polovinu manje stanovništva od nas teška je 15 milijardi evra. Slovenija koja je brojna kao Beograd raspolaže kao i mi na rashodnoj strani sa osam milijardi evra. Fakat je da naš budžet ima prosečna poreska zahvatanja, ali za razliku od drugih, najviše poreza se prikupi od najsiromašnijih, a najmanje od najbogatijih. Doduše, najviše se iz državne kase i izdvaja za socijalnu pomoć. Reklo bi se, sve liči na onu narodnu “seci uši, krpi dupe”. Zašto je to tako?
Doktor Jurij Bajec i Edvard Jakopin su u internoj studiji izneli frapantne činjenice. U periodu od 1990. do 2007. godine u Srbiji je broj industrijskih firmi sa više od 1.000 radnika opao sa 217 na 55. Ili, broj industrijskih radnika u Beogradu se smanjio sa 245.390 na 13.842, u Kragujevcu sa 57.574 na 8.331, u Nišu sa 25.285 na 3.358, u Novom Sadu sa 24.848 na 5.512 radnika.
Poslednje dve godine, znači i ova krizna, nisu obuhvaćene analizom. Češka koja ima stanovnika slično nama sada ima 1,5 miliona industrijskih radnika, a u susednoj Bugarskoj u industriji je zaposleno 50 odsto više ljudi nego u Srbiji.
Ko je odgovoran za to? Odgovor, ma koliko bio paušalan, iskaziv je u dve reči: politika i političari. Istina, neki su zbog kalvarije koju imamo poslednih trideset godina krivi i suđeni, neki su samo odgovorni i zaboravljeni. Najviše su trpeli i trpe građani. Kada će biti bolje? Čućemo pred neke nove izbore.
Izvor: Zoran Luković
Poslednja izmena: