- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.014
Siromašne neće niko da zastupa
Advokati odbijaju da brane po službenoj dužnosti jer im država duguje novac. Komora traži da se ispita kako su neki volšebno dobili velike pare
Najsiromašniji građani s juga zemlje polako ali sigurno ostaju bez pravde
NIKO se nije iznenadio u Advokatskoj komori Niša, jednoj od najvećih regionalnih komora, kada im je, krajem prošle nedelje, stiglo upozorenje Policijske uprave iz Vranja: skoro nijedan advokat neće da se odazove na pozive policije da zastupa uhapšene po službenoj dužnosti. Razlog - iznosi koje policija duguje advokaturi dostigli su nekoliko milijardi dinara, bez nade da će biti isplaćeni!
Tako najsiromašniji građani s juga zemlje polako ali sigurno ostaju bez pravde. Ali ništa bolje nije ni u ostatku zemlje.
- Država duguje ogromne svote advokatima - kaže predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đorđević. - Od Ministarstva pravde potražujemo oko pola milijarde dinara, a dugovi MUP mere se milijardama, ali se tačan iznos krije. Ono što smo saznali, i o tome obavestili nadležne organe, jeste da je nekoliko advokata ipak volšebno dobilo novac.
Po Đorđevićevim rečima, u pitanju je suma između 20 i 30 miliona dinara, a jedan branilac je sam dobio čak oko šest miliona!
- Ne znamo da li je u pitanju korupcija ili nešto drugo, i zato tražimo od nadležnih da ispitaju kako za nekoga ima para odmah, dok drugi ne mogu da naplate trud godinama. Pojedinci koji su dobili pare su u advokaturu prešli iz policije.
Najveća potraživanja su za dugovanja u krivičnim predmetima, ali ima i u porodičnim, maloletničkim i drugim. Samo Viši sud u Beogradu, kao najveći viši sud u zemlji, ostao je dužan advokatima još iz 2011. Iznosi za advokate dostigli su 167 miliona dinara, plus još oko 115 za veštake i ustanove za veštačenje. Ukupno - 287 miliona! Pošto nemaju svoj budžet, novac za ove potrebe u stvari duguju Ministarstvo pravde i Visoki savet sudstva.
Veliki broj branilaca odlučio je da presavije tabak, i posle svakog neisplaćenog slučaja tuži državu. Jer, oni od države ionako dobijaju samo polovinu tarife, dok preostalih 50 odsto troškova snosi sama advokatura. Jedan od oštećenih je i Slobodan Stojanović:
- U odbranama po službenoj dužnosti učestvujem pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal od 1. februara 2011. i od tada nisam dobio ni dinara! U jednom trenutku sam čak tražio prekid postupka dok se ne stvore uslovi za rad odbrane po službenoj dužnosti. Nisu mi davali pare ni za kopiju zapisnika, ni za prevoz... Sve sam finansirao sam. Ni za zastupanja pred Višim sudom u desetak predmeta za poslednje tri godine nisam dobio novac.
Čak i u slučajevima kada je tužio državu, sporovi su trajali godinama, samo da bi se isplata odložila. Parnice koje je vodio zbog dugovanja MUP delom je uspeo da naplati preko suda, ali i ta izvršenja nisu bila dobrovoljna, već prinudna.
Od oko 8.000 advokata u Srbiji, trećina se, kako kažu u Komori, bavi pružanjem takozvane besplatne pravne pomoći, odnosno odbranama po službenoj dužnosti.
To znači da novac potražuje najmanje njih 2.600.
Jedan broj već se obratio Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Ove tužbe mogle bi dodatno da povećaju ogromne izdatke koje država ionako ima po strazburškim presudama, a koje su na početku godine iznosile oko 650.000 evra samo za naknadu nematerijalne štete, plus još pedesetak miliona dinara za naknadu materijalne.
- Osim što će dugovi države rasti jer su kamate sve veće, ovakav nekorektan odnos prema advokatima ugrožava i pravo građana na jednak pristup pravdi. Ako mi već službene odbrane finansiramo s polovinom novca, red je da i država plati svoj deo, ili da pristane da prebije s advokaturom dugove za poreze i doprinose - kaže Đorđević.
PRAKSA U EVROPSKIM DRŽAVAMA
U veĆini evropskih zemalja sud, pre nego što nekom dodeli službenu odbranu, traži prvo dokaze da li taj neko zaista ne može sam da plati advokata. Kod nas sudije to ne rade, već je dovoljno samo da stranka kaže da neće advokata. Automatski dobija besplatnu pravnu pomoć, jer po Ustavu i zakonu, svi moraju da imaju odbranu. U Komori smatraju da je to bahato ponašanje države i atak na džepove poreskih obevznika.
(Večernje novosti)
Advokati odbijaju da brane po službenoj dužnosti jer im država duguje novac. Komora traži da se ispita kako su neki volšebno dobili velike pare
Najsiromašniji građani s juga zemlje polako ali sigurno ostaju bez pravde
NIKO se nije iznenadio u Advokatskoj komori Niša, jednoj od najvećih regionalnih komora, kada im je, krajem prošle nedelje, stiglo upozorenje Policijske uprave iz Vranja: skoro nijedan advokat neće da se odazove na pozive policije da zastupa uhapšene po službenoj dužnosti. Razlog - iznosi koje policija duguje advokaturi dostigli su nekoliko milijardi dinara, bez nade da će biti isplaćeni!
Tako najsiromašniji građani s juga zemlje polako ali sigurno ostaju bez pravde. Ali ništa bolje nije ni u ostatku zemlje.
- Država duguje ogromne svote advokatima - kaže predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đorđević. - Od Ministarstva pravde potražujemo oko pola milijarde dinara, a dugovi MUP mere se milijardama, ali se tačan iznos krije. Ono što smo saznali, i o tome obavestili nadležne organe, jeste da je nekoliko advokata ipak volšebno dobilo novac.
Po Đorđevićevim rečima, u pitanju je suma između 20 i 30 miliona dinara, a jedan branilac je sam dobio čak oko šest miliona!
- Ne znamo da li je u pitanju korupcija ili nešto drugo, i zato tražimo od nadležnih da ispitaju kako za nekoga ima para odmah, dok drugi ne mogu da naplate trud godinama. Pojedinci koji su dobili pare su u advokaturu prešli iz policije.
Najveća potraživanja su za dugovanja u krivičnim predmetima, ali ima i u porodičnim, maloletničkim i drugim. Samo Viši sud u Beogradu, kao najveći viši sud u zemlji, ostao je dužan advokatima još iz 2011. Iznosi za advokate dostigli su 167 miliona dinara, plus još oko 115 za veštake i ustanove za veštačenje. Ukupno - 287 miliona! Pošto nemaju svoj budžet, novac za ove potrebe u stvari duguju Ministarstvo pravde i Visoki savet sudstva.
Veliki broj branilaca odlučio je da presavije tabak, i posle svakog neisplaćenog slučaja tuži državu. Jer, oni od države ionako dobijaju samo polovinu tarife, dok preostalih 50 odsto troškova snosi sama advokatura. Jedan od oštećenih je i Slobodan Stojanović:
- U odbranama po službenoj dužnosti učestvujem pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal od 1. februara 2011. i od tada nisam dobio ni dinara! U jednom trenutku sam čak tražio prekid postupka dok se ne stvore uslovi za rad odbrane po službenoj dužnosti. Nisu mi davali pare ni za kopiju zapisnika, ni za prevoz... Sve sam finansirao sam. Ni za zastupanja pred Višim sudom u desetak predmeta za poslednje tri godine nisam dobio novac.
Čak i u slučajevima kada je tužio državu, sporovi su trajali godinama, samo da bi se isplata odložila. Parnice koje je vodio zbog dugovanja MUP delom je uspeo da naplati preko suda, ali i ta izvršenja nisu bila dobrovoljna, već prinudna.
Od oko 8.000 advokata u Srbiji, trećina se, kako kažu u Komori, bavi pružanjem takozvane besplatne pravne pomoći, odnosno odbranama po službenoj dužnosti.
To znači da novac potražuje najmanje njih 2.600.
Jedan broj već se obratio Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Ove tužbe mogle bi dodatno da povećaju ogromne izdatke koje država ionako ima po strazburškim presudama, a koje su na početku godine iznosile oko 650.000 evra samo za naknadu nematerijalne štete, plus još pedesetak miliona dinara za naknadu materijalne.
- Osim što će dugovi države rasti jer su kamate sve veće, ovakav nekorektan odnos prema advokatima ugrožava i pravo građana na jednak pristup pravdi. Ako mi već službene odbrane finansiramo s polovinom novca, red je da i država plati svoj deo, ili da pristane da prebije s advokaturom dugove za poreze i doprinose - kaže Đorđević.
PRAKSA U EVROPSKIM DRŽAVAMA
U veĆini evropskih zemalja sud, pre nego što nekom dodeli službenu odbranu, traži prvo dokaze da li taj neko zaista ne može sam da plati advokata. Kod nas sudije to ne rade, već je dovoljno samo da stranka kaže da neće advokata. Automatski dobija besplatnu pravnu pomoć, jer po Ustavu i zakonu, svi moraju da imaju odbranu. U Komori smatraju da je to bahato ponašanje države i atak na džepove poreskih obevznika.
(Večernje novosti)