- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.981
27. januar 2005.
Singapur: pedantni lav
"Unikat" je reč koja najbolje opisuje Singapur. Dinamičan, kosmopolitski grad-država u kome se različite kulture, etničke grupe i religije harmonično mešaju. Vekovima predstavljajući most izme|u istoka i zapada, lociran u srcu fascinantne jugo-istočne Azije nastavlja da spaja moderni i tradicionalni stil života. Singapur nudi veliki broj uzbu|enja i nezaboravnih iskustava koja čekaju na vas... Piše Zoran Đukanović
Singapurska tura je još jednom pokazala da, iako vanredno naporna i iscrpljujuća, pruža jedinstvenu mogućnost da se stekne bogato iskustvo koje vam kasnije prenosimo i primenjujemo u našem radu. Najbolji način da sebi stvorite sliku kako jedno ovakvo putovanje izgleda jeste da vam ga predstavimo hronološki - što je detaljnije moguće...
Iz Beograda smo leteli avionom JAT-a za Atinu gde smo u sebe "upili" prve pozitivne utiske. Novi atinski aerodrom "Eleftherios Venizelos" sazidan povodom predstojećih Olimpijskih igara predstavlja poslednju reč savremene arhitekture i tehnike, i ujedno, najveći građevinski poduhvat Grčke ikada do sada. O njegovoj veličini i značaju govori podatak da u toku jednog sata sa njega uzleti ili na njega sleti 65 aviona. U jednom danu bude i do 600 sletanja i uzletanja! Njegova lepota i udobnost brzo su učinili da zaboravimo beogradski aerodrom i JAT-ov avion kojim smo doleteli (u fazi raspada, sa osobljem u sličnoj fazi), a Boeing 777-200 Singapore Airlines-a u čiju smo se "biznis" klasu ubrzo smestili, učinio je da zaboravimo odakle smo uopšte krenuli. Nivo usluge u kompaniji Singapore Airlines smatra se jednim od najkvalitetnijih na svetu, a o sedištima koja se pretvaraju u skoro ravan krevet i velikim ekranima sa potpuno autonomnom kontrolom od strane putnika i da ne govorimo. Da bi dugačak let prošao što bolje i udobnije brinu se i čuvene "Singa girls" - stjuardese, obučene u tradicionalnu uniformu, izuzetnog šarma i osmeha. I već smo stigli u Singapur, a da nismo ispritiskali sve dugmiće, pregledali sve TV i preslušali sve muzičke kanale, nismo odigrali sve igrice i pročitali sve časopise, i obišli avion uzduž i popreko. Nismo stigli jer smo bili stalno nečim nuđeni i brižno pitani da li nam nešto treba i tome slično. Malo smo i dremnuli, ali najviše smo razmišljali o tome šta nas čeka tamo odakle nam Sunce i svetlost dolaze.
Mi koji smo ranije boravili na dalekom istoku, jedino što smo znali bilo je to da će nas po izlasku iz klimatizovane aerodromske zgrade u Singapuru "strefiti" toplotno-vlažni talas koji od čoveka momentalno pravi "golu vodu". Tako je i bilo... A trening "toplo-hladno" odmah je počeo. Naravno, u Singapuru je svaki zatvoreni prostor klimatizovan, a u našem slučaju, gde nam je predstojalo na stotine ulazaka i izlazaka iz nečega u nešto, to je bila priprema za poseban stres. Minibus kojim smo bili preveženi do našeg hotela bio je taman toliko udaljen od izlaza iz aerodromske zgrade da skroz mokri u|emo u njegovu ledenu unutrašnjost. Nekako spontano, svi su počeli proveravati gde im se nalaze lekovi i vitamini koje su poneli sa sobom...
Conrad hotel iz Hilton grupacije bio je naše prvo odredište tih kasnih večernjih sati. Hotel i njegove sobe po najvišim svetskim standardima sa pogledom na obasjani grad bili su sjajan uvod u ono što nas čeka - idealna prilika da se po raspakivanju i pred spavanje upoznamo sa istorijom i odlikama ovog grada-države...
Gde smo došli?
Singapur se nalazi u jugo-istočnoj Aziji, okružen Malezijom na severu i Indonezijom na jugu. Kada pogledate kartu ovog regiona za pronalaženje Singapura, ukoliko ne znate njegovu tačnu poziciju, biće vem potrebno nešto više vremena. Prostire se na 648 km2 (42 km istok - zapad, 23 km sever - jug), što je nešto više od, recimo, nama poznatije Andore. Singapur je zapravo ostrvo, razdvojeno od malezijskog kopna uzanim kanalom Selat Johor. Njegova mala površina i grad koji se proširio po celom ostrvu doprineli su tome da danas nosi predznak grada-države. Po svom ure|enju je republika sa višepartijskim sistemom i broji oko četiri miliona stanovnika od kojih 77% čine Kinezi, 13% Malajci, 8% Indusi i 2% ostali narodi.
Malajske hronike iz 16. veka govore da je u 13. veku palembanški princ Paramesvara stigao na ostrvo koje se u to vreme zvalo Temasek. Tamo je video čudnu životinju koju je opisao kao lava. Paramesvara je istisnuo malajskog vladara Temaseka i nazvao svoje novo kraljevstvo "Singapura" - Lavlji grad.
Osnivačem modernog Singapura smatra se Tomas Rafls (Thomas Stamford Raffles 1781-1826) sin britanskog morskog kapetana. U svojoj 14-oj godini postao je kancelarijski pomoćnik u East India kompaniji u Londonu. Deset godina kasnije postaje asistent sekretara Penanga, 1811. guverner Jave i 1818. guverner Bengkulua - luke na jugo-zapadu Sumatre. Uskoro shvata da bi zbog ubrzanog razvoja trgovine bilo potrebno pronaći lokaciju za novu luku koja bi svojim položajem zadovoljila novonastale potrebe. Iskrcava se 1819. godine u Singapur i proglašava ga zonom slobodne trgovine za potrebe Britanske imperije. Za devet meseci provedenih u Singapuru sačinio je Ustav, izvršio raspodelu i regulaciju zemljišta, i napravio plan grada dajući svakoj nacionalnosti odre|eni prostor gde će se skoncentrisati (današnje četvrti). Godine 1867. Singapur je zvanično proglašen britanskom kolonijom. Zahvaljujući svom strateškom položaju, trgovini i novim parnim brodovima ubrzo postaje centar me|unarodne trgovine. Tokom sedamdesetih godina 19. veka na hiljade imigranata iz južne Kine pristižu u Singapur radeći u brodogradilištima, plantažama kaučuka i malim trgovinama. U tom periodu polako se formira slika današnje populacije grada... Sve do početka II svetskog rata Singapur se neprestano i neometano razvijao, kada je tome došao nagli kraj.
Pošto su za šest nedelja "pregazile" Maleziju, japanske trupe su se usmerile 1942. godine ka jugu. Iako tri puta malobrojnija, japanska vojska je osvojila Singapur za dva-tri dana, a na desetine hiljada britanskih, indijskih i australijskih vojnika je poginulo ili bilo ranjeno. Tokom japanske okupacije oko 50.000 kineza je ubijeno, a zarobljeni vojnici su podvrgnuti teškom radu na izgradnji "železnice smrti" u Mianmaru (tadašnjoj Burmi). Sredinom septembra 1945. godine, usled poznatog razvoja situacije tokom II svetskog rata, Japanci potpisuju predaju Singapura.
Britanci ponovo preuzimaju vlast, a 1959. godine dodeljuju Singapuru samoupravu sa punom nezavisnošću na vidiku. Četiri godine kasnije Singapur ulazi u federaciju sa Malezijom, Saravakom i Severnim Borneom koja nije dugo trajala zbog tendencije da se Malajcima daju veća prava u odnosu na ostalo stanovništvo federacije. Već 1965. Singapur napušta federaciju i postaje samostalna republika. Nakon proglašenja nezavisnosti Singapur ponovo kreće stazama "stare slave" i širi svoj ekonomski i geo-strateški uticaj. "Zemlja se otima od mora" da bi se stvorile nove površine za izgradnju grada, doseljavaju se novi, mnogobrojni imigranti i radna snaga, a iz godine u godinu grad-država krupnim koracima grabi napred.
Asocijacije...
Koje se asocijacije danas najčešće vezuju za Singapur? Pre nego što ih navedemo, treba istaći da su sve ispravne... Prva i "najpopularnija" asocijacija jeste čistoća. Sigurno ste mnogo puta do sada slušali priče o gradu gde na vozilima peru gume da ne bi prljale ulice, gde su zabranjene žvakaće gume, gde ljudi sa sobom na ulici nose piksle u ruci ukoliko su pušači... Sve je to tačno - i više od toga. Vlada Singapura uvidevši da dobronamerni apeli neće uroditi plodom, uvodi drakonske kazne za sve vrste narušavanja čistoće, javnog reda i mira. Ukoliko pre|ete ulicu van pešačkog prelaza, kazna će biti tolika da ćete za nju raditi oko mesec dana. Ako bacite opušak na ulicu i budete uhvaćeni, pored novčane kazne, bićete primorani da nedelju dana lično čistite ulice, dok bi vas prolaznici gledali sa prezirom. Naravno, i ovakve mere ne mogu dovesti do potpune sterilizovane čistoće i u tom smislu ne treba očekivati da možete sesti u belim pantalonama na pločnik, a da se ne isprljate. Ali bez ikakve sumnje za Singapur se može reći da je najčistiji grad na svetu!
Druga asocijacija jeste harmonija. Na ovako malom prostoru skladno i u miru vekovima žive narodi koji negde drugde možda i ne bi živeli tako. Ulice pune ljudi najrazličitijih boja kože, hramovi najrazličitijih veroispovesti, najrazličitija arhitektura od kineske, indijske, malajske i kolonijalne do ultra moderne... Gledajući panoramu grada, što u Singapuru nije nikakav problem (jer za to postoji bezbroj mogućnosti) vidi se, kao retko gde, sklad starog i novog. Palate i građevine iz kolonijalnog perioda, kojih, kada pominjemo stariju arhitekturu, ipak ima najviše, impresivno ukrašavaju pogled kojim dominiraju stakleni neboderi i moderna arhitektura.
Treća najčešće pominjana asocijacija jeste trgovina. Singapur, zapravo, ne proizvodi ništa. Na tako malom prostoru i nema nekih prirodnih resursa. Zbog toga je trgovina za ovu državu osnova svega. U Singapuru se nalazi najveća luka u ovom delu sveta - jedna od najvećih na celom svetu, gde svakih pet minuta uplovljava po jedan prekookeanski teretni brod. Promet je astronomski, roba iz svih delova sveta se skladišti, a zatim preprodaje dalje i od toga se živi. Ako ste za sebe pomislili da ste boraveći u Egiptu, Tunisu ili Turskoj stekli iskustvo u cenkanju prilikom kupovine, u Singapuru ćete doživeti "hladan tuš", tačnije hladnokrvno lice prodavca i njegova staloženost će srušiti sva vaša prethodna iskustva. Znači, dobićete cenu koja zavisi isključivo od volje prodavca. Pošto Singapur predstavlja raj za kupovinu tehničke robe, mnogi naši turisti hrle u Orčard ulicu (centralna šoping zona grada) u nadi da će "dobro proći". I stvarno, uglavnom dobro prođu, poredeći cene sa našim, ali mudri kosooki trgovac prođe mnogo bolje, a da toga naši turisti nisu ni svesni.
Obilazak...
Singapur vas može dovesti u zabunu - da li da pažnju posvetite njegovoj istoriji ili njegovoj sadašnjosti i budućnosti. Lako je, recimo, odlučiti se u Pragu ili nekom sličnom gradu, ali ovde... Nezadovoljavajući se samo svojom prošlošću, Singapur posetiocima nudi obilje savremenih atrakcija. U našem slučaju, "olakšavajuća okolnost" je bio plan kretanja unapred osmišljen od strane STB-a. Znači, nismo morali sami da brinemo o tome šta ćemo i kako obilaziti, ali smo zbog toga "popadali s nogu". O mentalitetu ovdašnjeg stanovništva govori i njihova neverovatna preciznost i ozbiljnost u pristupu poslu. Naš vodič je kancelariju STB-a telefonom redovno, desetak puta dnevno, obaveštavao gde se naša grupa trenutno nalazi i za koliko će biti na sledećoj predvi|enoj lokaciji. Poznata srpska nonšalantnost i nepoštovanje precizno utv|enje satnice dovodila je našeg vodiča do ivice plača. Ipak, na kraju smo obišli skoro sve (nešto se ipak moralo žrtvovati iz zdravstvenih razloga).
Sledećeg jutra krenuli smo u obilazak Zoološkog vrta... Za hronologiju obilaska grada možemo reći da nije bila baš najjasnija, s obzirom da smo prvo krenuli od zoološkog vrta. No, s obzirom da smo obećali da će putovanje biti opisano precizno kako se i odvijalo - krećemo baš odatle. Ovaj vrt je jedan od najlepših u svetu, pre svega zbog toga što je u potpunosti smešten u prirodnom okruženju kišnih šuma. Ujedno jedan od najmlađih, poseduje oko 250 vrsta životinja, čak i one najređe i najugroženije. Šumoviti predeo sa nekoliko jezera nalazi se u sredini ostrva, a na njegovom severnom obodu impresivni vrt. Vrt je uređen na taj način da se životinje mogu slobodno kretati i da između njih i posetilaca nema ograda. Ipak, široki rov onemogućava životinje da preskoče i "poigraju se" sa posetiocima. Zapravo, krećući se kroz vrt imate utisak da ste u potpunoj divljini, nailazeći povremeno na životinje koje u njoj slobodno žive. Za posetioce se organizuju i mnogobrojni zabavni programi sa životinjama koji, naročito, najmlađima predstavljaju najveću radost.
U neposrednoj blizini zoološkog, nalazi se vrt orhideja Mandai Orchid Gardens. Na ovom mestu se orhideje uzgajaju od 1951. godine i ono predstavlja pravi raj za oči. Udenut u, takođe, prirodno okruženje posetiocima pored razgledanja najnestvarnijih vrsta orhideja omogućava i njihovu kupovinu na komad ili celog drveta čiji će transport do Evrope ljubazno osoblje organizovati čas posla. Pošto se umorite od razgledanja možete se poslužiti sokom od orhideja sa pirinčanim sirupom što je u nama, probajući ga, izazvalo momentalnu želju za povratkom u rodni kraj.
Sledeća tačka na našem obilasku singapurske "divljine" bio je zabavni park Night Safari (Noćni safari), brat blizanac i komšija velikog zoološkog vrta, koji živi samo noću... Vrlo logično rešenje. Postoji veliki broj životinja koje su aktivne isključivo noću, kada se hrane i obavljaju svoje "redovne aktivnosti". Pošto obični zoološki vrtovi rade danju, posetioci bivaju uskraćeni za upoznavanje sa noćnim stvorenjima. U simpatičnom električnom voziću, uz šaputanje vodiča, obilaze se staništa noćnih životinja koje su takođe slobodne, a mnoge od njih nisu ni razdvojene od posetilaca rovom. Tako vam se može desiti da vas mravojed "očeše" svojom dlakavom pozadinom ili da neku životinju pomazite u mraku. Mnogo je zanimljivije onima koji u noćni safari krenu peške jer ne zavise od vozića koji je uglavnom uvek u pokretu. Mesta na kome su životinje koncentrisane osvetljena su prigušenim svetlima koja njima ne smetaju, a posetiocima omogućavaju da ih vide.
Nastavljajući putevima divljine, sutradan ujutro krećemo u Jurong Bird Park (Jurong park ptica) na jugo-zapadu ostrva, gde ćemo doručkovati uz pelikane. Dok mi doručkujemo na terasi sa predivnim pogledom na jezero u kome se brčka na hiljade flamingosa, animatori izvode nekoliko pelikana koji izvode razne vratolomije pored nas ne bi li se dokopali svog doručka. Jurong park je najveći te vrste u ovom delu sveta. Dvadeset hektara površine udomljuje nekih 600 vrsta ptica iz celog sveta. Pored panoramskog voza na jednoj šini koji tiho klizi iznad naših glava, park se može obići i pešice, ali za to je potreban ceo jedan dan. Odlučujemo se za voz... necelih pola sata vožnje kroz park uz glas vodiča. Predivno. I ovde je za posetioce obezbe|en zabavni program sa pticama u velikom amfiteatru, podzemni pingvinarijum sa sve simuliranim severnim polom, odeljak za slikanje sa arama i sl.
U blizini parka ptica nalazi se Singapore Science Centre (Singapurski naučni centar). Njegovo ime nedeluje baš zanimljivo, ali kao i u prethodnim slučajevima radi se o savršeno osmišljenom zabavnom parku sa ciljem da ne zažalite ni u jednom trenutku zbog desetina, ako ne i stotina potrošenih dolara. Osnovna ideja je da se savremena naučna rešenja predstave najširoj javnosti na što atraktivniji način... Mi smo imali tu sreću da se u tom periodu održava izložba "The Lord of The Rings" sa svim onim što je pratilo realizaciju ovog "blokbaster" filmskog serijala - originalnim kostimima, maketama, specijalnim efektima i dr. Pored galerije avijacije gde se možete upoznati sa svim aspektima civilnih aviona - maketama aviona, aerodroma, voziti se u pravom profesionalnom simulatoru letenja, za domaće posetioce konstruisana je specijalna ledena dvorana sa veštačkim snegom i igrarijama koje idu uz njega - a to je jedina prilika da u svom životu u Singapuru vide sneg.
Zajedničko za sve zabavne parkove jeste da se u njima možete odlično provesti, naučiti mnogo toga o svetu oko sebe i naravno, potrošiti dosta novca. Naši domaćini su valjda prvo hteli da nas zabave i razonode, a onda upute ka suštinskim gradskim vrednostima... Umor nas je već dobro savladao i pitanje je da li je ovakav scenario bio baš adekvatan.
Sledeća gradska atrakcija je susedno, osetno manje, ostrvo Sentosa. Nekadašnja engleska vojna baza, danas ugošćava oko četiri miliona turista godišnje. Do ostrva koje se nalazi na krajnjem jugu Singapura, preko puta luke, može se doći mostom koji ga povezuje sa gradom ili impresivnom, kilometar i po dugačkom žičarom koja spaja ostrvo sa "kopnom". I ovde je u predivnom prirodnom okruženju sagra|eno obilje zabavno-rekreativnih sadržaja poput "Podvodnog sveta", lagune delfina, parka leptira i insekata, raznih vrtova, plaža, golf terena (kojih, uzgred, u Singapuru ima na desetine), večernjih laserskih predstava i mnogo toga drugog. I na Santosi je princip isti - do|i da se odmoriš, zabaviš i potrošiš. Naravno, najveći dobitnici u ovom kolopletu zabavnih sadržaja, pored njihovih vlasnika, jesu deca...
Nazad u centar...
Nakon "obilaska" u pravom smislu te reči, u prilici smo da upoznamo pravi Singapur. Centralna gradska zona Central District smeštena je u jugo-istočnom delu ostrva gledajući ka otvorenom Java moru. Impresivna noćna panorama centralne zone kojom dominiraju obasjani neboderi nepogrešivo nas navodi da se krećemo u dobrom pravcu...
Sledećeg jutra, sa 24. sprata hotela Conrad, panorama Singapura podseća u potpunosti na mnogobrojne američke gradove. Neboderi predstavljaju simbol ekonomske moći i stabilnosti, a sunčevi zraci koji se odbijaju od njihovih mermerno-staklenih fasada dodatno doprinose gradskom sjaju. Sa te visine ulice podsećaju na mravinjak - počinje još jedan uspešan dan. Kroz centar grada, s leva na desno, protiče vijugava reka, tačnije kanal, Singapur (Singapore River). Ona, gledano iz ptičje perspektive, horizontalno preseca gradski centar i deli ga na severni i južni deo. Čini se da je takav princip snalaženja jednostavniji, mada nismo primetili da je to i zvanični pristup koji se savetuje turistima.
Držeći se vremenske hronologije kolonijalni Singapur se nameće kao sledeća stavka u predstavljanju Singapura. Brojni su tragovi britanskog prisustva na ovom ostrvu - od utvrđenja, golf i kriket klubova, ekskluzivnih hotela do velelepnih palata... Pored kolonijalnog rezidencijalnog kraja u kome se mogu videti prelepe vile nekadašnjih vlastodržaca, najveći simbol tog perioda predstavlja katedrala Sv. Endrjua (St Andrew Cathedral). Završena 1861. godine bila je središte anglikanskog religioznog života u kolonijalnom periodu, donekle i danas. Karakteriše je spoljna fasada izuzetne beline koja je dostignuta zahvaljujući specifičnim materijalima iz Indije.
"Velika stara dama Istoka" kako se i dalje naziva Hotel Raffles predstavlja najdragoceniju gra|evinu kolonijalnog prerioda, kako zbog svoje arhitektonske lepote, tako i zbog svog značaja u razvoju grada. Braća Sarki su otvorili 1887. godine bungalov koji je u svojih desetak soba primao trgovce i putnike koji su po otvaranju Sueckog kanala (1869. godine) hitali u brzo-ravijajući Singapur. Za samo desetak godina, sazidana je nova dvospratna gra|evina, a glavna frontalna zgrada je otvorena 1899. Tokom niza godina Hotel Raffles je dostigao svetski vrh u pružanju hotelskih usluga što potvr|uju njegovi mnogobrojni poznati gosti poput Vinstona Čerčila, Elizabet Tejlor, Majkl Džeksona i dr. Kada ste u Singapuru ovaj hotel obavezno treba posetiti i "zasladiti" se nadaleko čuvenim originalnim koktelom ovog hotela "Singapore Sling".
U blizini hotela nalaze se koncentrisane mnogobrojne zgrade iz vremena britanske vlasti Padang klub (za kriket i ragbi), Kriket klub, sedište generalnog sekretara privredne komore, pozorište i koncertna dvorana kraljice Viktorije, zgrada Parlamenta.
Uživanje u ovim gra|evinama je još veće ukoliko uspete da zanemarite ogromne nebodere u neposrednoj okolini i zamislite kako je sve izgledalo u ta vremena. Engleska mirnoća i prefinjenost pomešana sa tropskom vrelinom...? Kolonijalna arhitektura se može videti sa obe strane reke, najviše u najstrožem centru grada, gde se ona uliva u more.
Paralelni život
Na obalama reke, u podnožju visokih zgrada, odvija se pravi mali paralelni život. Do pre nekoliko godina, neiskorišćeni prostor sa starim, u nizu poređanim kućicama doživeo je istinsku renesansu. Vlasti Singapura su, kao po običaju, vrlo pametno osmislile ovaj prostor i pretvorili ga u nestvarnu oazu romantike i dobre zabave... Boat Quay (brodski kej) i Clarke Quay (Klark kej) & Riverside Point. Nekada neugledne dvospratne kućice ofarbane su u najrazličitije boje (Clarke Quay & Riverside Point) i tako prilepljene, jedna uz drugu, čine idiličnu celinu. Ovde se posetioci mogu prepustiti uživanju u prelepim kafićima, restoranima i noćnim klubovima. Preko puta, na drugoj obali (Boat Quay) pored kafića i restorana nalazi se i polazna stanica turističkih brodića koji će vas provesti Singapur rekom i omogućiti da sagledate grad iz jedne potpuno drugačije perspektive. Dve stvari će vam privući posebnu pažnju - Merlion park gde se nalazi statua, simbol Singapura - lav koji iz svojih usta izbacuje mlaz vode i preko puta njega, na drugoj obali Esplanade centar, koncertno-kongresna dvorana izuzetnog izleda u obliku presečenog voća durian. Kad smo kod duriana, može se napraviti mala digresija... Ovo voće bodljikave ljuske smatra se jednim od najukusnijih na svetu. Međutim, ovde postoji jedan ozbiljan problem - ono toliko zaudara, da se njegov smrad širi na desetine metara unaokolo. Zbog toga je konzumiranje ovog voća zabranjeno na većini javnih mesta. Ipak, zbog svoje specifične popularnosti, arhitekta se opredelio da Esplanada centru da baš ovakav izgled.
Videvši reku po prvi put, svi su prokomentarisali njenu boju. Zbog svoje braon boje deluje prljavo. No, kao što možete predpostaviti, u Singapuru je to teško moguće. Njena boja je takva zbog strukture zemljišta i čak deluje interesantno - nekako divlje.
Disciplinovani žitelji Singapura u većini slučajeva žive u modernim stambenim blokovima, sa velikim bulevarima, modernim školama i bolnicama. Zelenila ima na pretek, a kvalitet življenja je veoma visok. Pomenuti gospodin Rafls je 1819. godine napravio, već pomenutu, raspodelu zemljišta i na taj način su ovde stvorene četvrti. Singapur ima dve jasno definisane četvrti, manju indijsku i znatno veću Kinesku.
Little India (Mala Indija) je, mora se otvoreno reći, jedino mesto na celom ostrvu (od onih koje smo posetili) gde se može videti prljavština i zapuštenost. Naravno, sve je u granicama dozvoljenog i u skladu sa mentalitetom ovdašnjeg stanovništva. Vazduhom se šire egzotični mirisi, dok šarene tkanine i začini mame prolaznike.
Najpoznatija i najstarija građevina hindu religije u Singapuru je hram Šri Mairaman (Sri Mariamman Temple) koji se, interesantno, nalazi u srcu kineske četvrti. Posvećen je boginji Mairaman koja ima moć da leči bolesti poput kolere i malih boginja.
Kineska četvrt (Chinatown) skoro u najstrožem centru grada, u centru trgovačkih zbivanja, što je za kineze sasvim normalna pojava, predstavlja pravo iznenađenje. Savršeno uređen kvart, čist i relativno miran, bez prevelike gužve. Šarene fasade i radnjice u kombinaciji sa modernim detaljima, poput staklenog izvijenog krova koji na visini od oko 20 metara jednim delom natkriljuje pešačku zonu kineske četvrti. Ovde su trgovci nešto popustljiviji, barem tako kažu, jer nisam imao potrebe da se ovde upuštam u šoping. Pogotovo zbog toga što su nam za kraj organizatori upriličili nešto malo slobodnog vremena za šoping u nadaleko čuvenoj Orčard ulici (Orchard Road), centru najpoznatijih radnji sveta, monogobrojnih robnih kuća i šoping molova. Za kupovinu na Orčard roudu morate se posebno pripremiti, kako materijalno, tako i psiho-fizički. Neopisiva gužva pomahnitalih kupaca, pogotovo devojaka i žena, obilje radnji, obilje ponude, vrhunski dizajn, sjajni izlozi, reklame, ekrani, promocije, mnogobrojni zvuci i mirisi, automobili, restorani, kafići, hoteli... Mesto za prave ljubitelje kvalitetnog šopinga, uglavnom bez bofl robe, lažnih marki i kopija. Odlična zabava za kraj... već skoro na izdisaju, mokri do gole kože, Srbi su još jednom pokazali da je šoping prava magija.
Ostalo je nešto para za vodu... idemo kući.
U avionu smo, onako umorni i tužni što se naše putovanje završava, zajedno zaključili da bi nam dobro došla jedna ovakva vlast - da nas malo dovede u red. Daj Bože!
Izvor: B92
Singapur: pedantni lav
"Unikat" je reč koja najbolje opisuje Singapur. Dinamičan, kosmopolitski grad-država u kome se različite kulture, etničke grupe i religije harmonično mešaju. Vekovima predstavljajući most izme|u istoka i zapada, lociran u srcu fascinantne jugo-istočne Azije nastavlja da spaja moderni i tradicionalni stil života. Singapur nudi veliki broj uzbu|enja i nezaboravnih iskustava koja čekaju na vas... Piše Zoran Đukanović
Singapurska tura je još jednom pokazala da, iako vanredno naporna i iscrpljujuća, pruža jedinstvenu mogućnost da se stekne bogato iskustvo koje vam kasnije prenosimo i primenjujemo u našem radu. Najbolji način da sebi stvorite sliku kako jedno ovakvo putovanje izgleda jeste da vam ga predstavimo hronološki - što je detaljnije moguće...
Iz Beograda smo leteli avionom JAT-a za Atinu gde smo u sebe "upili" prve pozitivne utiske. Novi atinski aerodrom "Eleftherios Venizelos" sazidan povodom predstojećih Olimpijskih igara predstavlja poslednju reč savremene arhitekture i tehnike, i ujedno, najveći građevinski poduhvat Grčke ikada do sada. O njegovoj veličini i značaju govori podatak da u toku jednog sata sa njega uzleti ili na njega sleti 65 aviona. U jednom danu bude i do 600 sletanja i uzletanja! Njegova lepota i udobnost brzo su učinili da zaboravimo beogradski aerodrom i JAT-ov avion kojim smo doleteli (u fazi raspada, sa osobljem u sličnoj fazi), a Boeing 777-200 Singapore Airlines-a u čiju smo se "biznis" klasu ubrzo smestili, učinio je da zaboravimo odakle smo uopšte krenuli. Nivo usluge u kompaniji Singapore Airlines smatra se jednim od najkvalitetnijih na svetu, a o sedištima koja se pretvaraju u skoro ravan krevet i velikim ekranima sa potpuno autonomnom kontrolom od strane putnika i da ne govorimo. Da bi dugačak let prošao što bolje i udobnije brinu se i čuvene "Singa girls" - stjuardese, obučene u tradicionalnu uniformu, izuzetnog šarma i osmeha. I već smo stigli u Singapur, a da nismo ispritiskali sve dugmiće, pregledali sve TV i preslušali sve muzičke kanale, nismo odigrali sve igrice i pročitali sve časopise, i obišli avion uzduž i popreko. Nismo stigli jer smo bili stalno nečim nuđeni i brižno pitani da li nam nešto treba i tome slično. Malo smo i dremnuli, ali najviše smo razmišljali o tome šta nas čeka tamo odakle nam Sunce i svetlost dolaze.
Mi koji smo ranije boravili na dalekom istoku, jedino što smo znali bilo je to da će nas po izlasku iz klimatizovane aerodromske zgrade u Singapuru "strefiti" toplotno-vlažni talas koji od čoveka momentalno pravi "golu vodu". Tako je i bilo... A trening "toplo-hladno" odmah je počeo. Naravno, u Singapuru je svaki zatvoreni prostor klimatizovan, a u našem slučaju, gde nam je predstojalo na stotine ulazaka i izlazaka iz nečega u nešto, to je bila priprema za poseban stres. Minibus kojim smo bili preveženi do našeg hotela bio je taman toliko udaljen od izlaza iz aerodromske zgrade da skroz mokri u|emo u njegovu ledenu unutrašnjost. Nekako spontano, svi su počeli proveravati gde im se nalaze lekovi i vitamini koje su poneli sa sobom...
Conrad hotel iz Hilton grupacije bio je naše prvo odredište tih kasnih večernjih sati. Hotel i njegove sobe po najvišim svetskim standardima sa pogledom na obasjani grad bili su sjajan uvod u ono što nas čeka - idealna prilika da se po raspakivanju i pred spavanje upoznamo sa istorijom i odlikama ovog grada-države...
Gde smo došli?
Singapur se nalazi u jugo-istočnoj Aziji, okružen Malezijom na severu i Indonezijom na jugu. Kada pogledate kartu ovog regiona za pronalaženje Singapura, ukoliko ne znate njegovu tačnu poziciju, biće vem potrebno nešto više vremena. Prostire se na 648 km2 (42 km istok - zapad, 23 km sever - jug), što je nešto više od, recimo, nama poznatije Andore. Singapur je zapravo ostrvo, razdvojeno od malezijskog kopna uzanim kanalom Selat Johor. Njegova mala površina i grad koji se proširio po celom ostrvu doprineli su tome da danas nosi predznak grada-države. Po svom ure|enju je republika sa višepartijskim sistemom i broji oko četiri miliona stanovnika od kojih 77% čine Kinezi, 13% Malajci, 8% Indusi i 2% ostali narodi.
Malajske hronike iz 16. veka govore da je u 13. veku palembanški princ Paramesvara stigao na ostrvo koje se u to vreme zvalo Temasek. Tamo je video čudnu životinju koju je opisao kao lava. Paramesvara je istisnuo malajskog vladara Temaseka i nazvao svoje novo kraljevstvo "Singapura" - Lavlji grad.
Osnivačem modernog Singapura smatra se Tomas Rafls (Thomas Stamford Raffles 1781-1826) sin britanskog morskog kapetana. U svojoj 14-oj godini postao je kancelarijski pomoćnik u East India kompaniji u Londonu. Deset godina kasnije postaje asistent sekretara Penanga, 1811. guverner Jave i 1818. guverner Bengkulua - luke na jugo-zapadu Sumatre. Uskoro shvata da bi zbog ubrzanog razvoja trgovine bilo potrebno pronaći lokaciju za novu luku koja bi svojim položajem zadovoljila novonastale potrebe. Iskrcava se 1819. godine u Singapur i proglašava ga zonom slobodne trgovine za potrebe Britanske imperije. Za devet meseci provedenih u Singapuru sačinio je Ustav, izvršio raspodelu i regulaciju zemljišta, i napravio plan grada dajući svakoj nacionalnosti odre|eni prostor gde će se skoncentrisati (današnje četvrti). Godine 1867. Singapur je zvanično proglašen britanskom kolonijom. Zahvaljujući svom strateškom položaju, trgovini i novim parnim brodovima ubrzo postaje centar me|unarodne trgovine. Tokom sedamdesetih godina 19. veka na hiljade imigranata iz južne Kine pristižu u Singapur radeći u brodogradilištima, plantažama kaučuka i malim trgovinama. U tom periodu polako se formira slika današnje populacije grada... Sve do početka II svetskog rata Singapur se neprestano i neometano razvijao, kada je tome došao nagli kraj.
Pošto su za šest nedelja "pregazile" Maleziju, japanske trupe su se usmerile 1942. godine ka jugu. Iako tri puta malobrojnija, japanska vojska je osvojila Singapur za dva-tri dana, a na desetine hiljada britanskih, indijskih i australijskih vojnika je poginulo ili bilo ranjeno. Tokom japanske okupacije oko 50.000 kineza je ubijeno, a zarobljeni vojnici su podvrgnuti teškom radu na izgradnji "železnice smrti" u Mianmaru (tadašnjoj Burmi). Sredinom septembra 1945. godine, usled poznatog razvoja situacije tokom II svetskog rata, Japanci potpisuju predaju Singapura.
Britanci ponovo preuzimaju vlast, a 1959. godine dodeljuju Singapuru samoupravu sa punom nezavisnošću na vidiku. Četiri godine kasnije Singapur ulazi u federaciju sa Malezijom, Saravakom i Severnim Borneom koja nije dugo trajala zbog tendencije da se Malajcima daju veća prava u odnosu na ostalo stanovništvo federacije. Već 1965. Singapur napušta federaciju i postaje samostalna republika. Nakon proglašenja nezavisnosti Singapur ponovo kreće stazama "stare slave" i širi svoj ekonomski i geo-strateški uticaj. "Zemlja se otima od mora" da bi se stvorile nove površine za izgradnju grada, doseljavaju se novi, mnogobrojni imigranti i radna snaga, a iz godine u godinu grad-država krupnim koracima grabi napred.
Asocijacije...
Koje se asocijacije danas najčešće vezuju za Singapur? Pre nego što ih navedemo, treba istaći da su sve ispravne... Prva i "najpopularnija" asocijacija jeste čistoća. Sigurno ste mnogo puta do sada slušali priče o gradu gde na vozilima peru gume da ne bi prljale ulice, gde su zabranjene žvakaće gume, gde ljudi sa sobom na ulici nose piksle u ruci ukoliko su pušači... Sve je to tačno - i više od toga. Vlada Singapura uvidevši da dobronamerni apeli neće uroditi plodom, uvodi drakonske kazne za sve vrste narušavanja čistoće, javnog reda i mira. Ukoliko pre|ete ulicu van pešačkog prelaza, kazna će biti tolika da ćete za nju raditi oko mesec dana. Ako bacite opušak na ulicu i budete uhvaćeni, pored novčane kazne, bićete primorani da nedelju dana lično čistite ulice, dok bi vas prolaznici gledali sa prezirom. Naravno, i ovakve mere ne mogu dovesti do potpune sterilizovane čistoće i u tom smislu ne treba očekivati da možete sesti u belim pantalonama na pločnik, a da se ne isprljate. Ali bez ikakve sumnje za Singapur se može reći da je najčistiji grad na svetu!
Druga asocijacija jeste harmonija. Na ovako malom prostoru skladno i u miru vekovima žive narodi koji negde drugde možda i ne bi živeli tako. Ulice pune ljudi najrazličitijih boja kože, hramovi najrazličitijih veroispovesti, najrazličitija arhitektura od kineske, indijske, malajske i kolonijalne do ultra moderne... Gledajući panoramu grada, što u Singapuru nije nikakav problem (jer za to postoji bezbroj mogućnosti) vidi se, kao retko gde, sklad starog i novog. Palate i građevine iz kolonijalnog perioda, kojih, kada pominjemo stariju arhitekturu, ipak ima najviše, impresivno ukrašavaju pogled kojim dominiraju stakleni neboderi i moderna arhitektura.
Treća najčešće pominjana asocijacija jeste trgovina. Singapur, zapravo, ne proizvodi ništa. Na tako malom prostoru i nema nekih prirodnih resursa. Zbog toga je trgovina za ovu državu osnova svega. U Singapuru se nalazi najveća luka u ovom delu sveta - jedna od najvećih na celom svetu, gde svakih pet minuta uplovljava po jedan prekookeanski teretni brod. Promet je astronomski, roba iz svih delova sveta se skladišti, a zatim preprodaje dalje i od toga se živi. Ako ste za sebe pomislili da ste boraveći u Egiptu, Tunisu ili Turskoj stekli iskustvo u cenkanju prilikom kupovine, u Singapuru ćete doživeti "hladan tuš", tačnije hladnokrvno lice prodavca i njegova staloženost će srušiti sva vaša prethodna iskustva. Znači, dobićete cenu koja zavisi isključivo od volje prodavca. Pošto Singapur predstavlja raj za kupovinu tehničke robe, mnogi naši turisti hrle u Orčard ulicu (centralna šoping zona grada) u nadi da će "dobro proći". I stvarno, uglavnom dobro prođu, poredeći cene sa našim, ali mudri kosooki trgovac prođe mnogo bolje, a da toga naši turisti nisu ni svesni.
Obilazak...
Singapur vas može dovesti u zabunu - da li da pažnju posvetite njegovoj istoriji ili njegovoj sadašnjosti i budućnosti. Lako je, recimo, odlučiti se u Pragu ili nekom sličnom gradu, ali ovde... Nezadovoljavajući se samo svojom prošlošću, Singapur posetiocima nudi obilje savremenih atrakcija. U našem slučaju, "olakšavajuća okolnost" je bio plan kretanja unapred osmišljen od strane STB-a. Znači, nismo morali sami da brinemo o tome šta ćemo i kako obilaziti, ali smo zbog toga "popadali s nogu". O mentalitetu ovdašnjeg stanovništva govori i njihova neverovatna preciznost i ozbiljnost u pristupu poslu. Naš vodič je kancelariju STB-a telefonom redovno, desetak puta dnevno, obaveštavao gde se naša grupa trenutno nalazi i za koliko će biti na sledećoj predvi|enoj lokaciji. Poznata srpska nonšalantnost i nepoštovanje precizno utv|enje satnice dovodila je našeg vodiča do ivice plača. Ipak, na kraju smo obišli skoro sve (nešto se ipak moralo žrtvovati iz zdravstvenih razloga).
Sledećeg jutra krenuli smo u obilazak Zoološkog vrta... Za hronologiju obilaska grada možemo reći da nije bila baš najjasnija, s obzirom da smo prvo krenuli od zoološkog vrta. No, s obzirom da smo obećali da će putovanje biti opisano precizno kako se i odvijalo - krećemo baš odatle. Ovaj vrt je jedan od najlepših u svetu, pre svega zbog toga što je u potpunosti smešten u prirodnom okruženju kišnih šuma. Ujedno jedan od najmlađih, poseduje oko 250 vrsta životinja, čak i one najređe i najugroženije. Šumoviti predeo sa nekoliko jezera nalazi se u sredini ostrva, a na njegovom severnom obodu impresivni vrt. Vrt je uređen na taj način da se životinje mogu slobodno kretati i da između njih i posetilaca nema ograda. Ipak, široki rov onemogućava životinje da preskoče i "poigraju se" sa posetiocima. Zapravo, krećući se kroz vrt imate utisak da ste u potpunoj divljini, nailazeći povremeno na životinje koje u njoj slobodno žive. Za posetioce se organizuju i mnogobrojni zabavni programi sa životinjama koji, naročito, najmlađima predstavljaju najveću radost.
U neposrednoj blizini zoološkog, nalazi se vrt orhideja Mandai Orchid Gardens. Na ovom mestu se orhideje uzgajaju od 1951. godine i ono predstavlja pravi raj za oči. Udenut u, takođe, prirodno okruženje posetiocima pored razgledanja najnestvarnijih vrsta orhideja omogućava i njihovu kupovinu na komad ili celog drveta čiji će transport do Evrope ljubazno osoblje organizovati čas posla. Pošto se umorite od razgledanja možete se poslužiti sokom od orhideja sa pirinčanim sirupom što je u nama, probajući ga, izazvalo momentalnu želju za povratkom u rodni kraj.
Sledeća tačka na našem obilasku singapurske "divljine" bio je zabavni park Night Safari (Noćni safari), brat blizanac i komšija velikog zoološkog vrta, koji živi samo noću... Vrlo logično rešenje. Postoji veliki broj životinja koje su aktivne isključivo noću, kada se hrane i obavljaju svoje "redovne aktivnosti". Pošto obični zoološki vrtovi rade danju, posetioci bivaju uskraćeni za upoznavanje sa noćnim stvorenjima. U simpatičnom električnom voziću, uz šaputanje vodiča, obilaze se staništa noćnih životinja koje su takođe slobodne, a mnoge od njih nisu ni razdvojene od posetilaca rovom. Tako vam se može desiti da vas mravojed "očeše" svojom dlakavom pozadinom ili da neku životinju pomazite u mraku. Mnogo je zanimljivije onima koji u noćni safari krenu peške jer ne zavise od vozića koji je uglavnom uvek u pokretu. Mesta na kome su životinje koncentrisane osvetljena su prigušenim svetlima koja njima ne smetaju, a posetiocima omogućavaju da ih vide.
Nastavljajući putevima divljine, sutradan ujutro krećemo u Jurong Bird Park (Jurong park ptica) na jugo-zapadu ostrva, gde ćemo doručkovati uz pelikane. Dok mi doručkujemo na terasi sa predivnim pogledom na jezero u kome se brčka na hiljade flamingosa, animatori izvode nekoliko pelikana koji izvode razne vratolomije pored nas ne bi li se dokopali svog doručka. Jurong park je najveći te vrste u ovom delu sveta. Dvadeset hektara površine udomljuje nekih 600 vrsta ptica iz celog sveta. Pored panoramskog voza na jednoj šini koji tiho klizi iznad naših glava, park se može obići i pešice, ali za to je potreban ceo jedan dan. Odlučujemo se za voz... necelih pola sata vožnje kroz park uz glas vodiča. Predivno. I ovde je za posetioce obezbe|en zabavni program sa pticama u velikom amfiteatru, podzemni pingvinarijum sa sve simuliranim severnim polom, odeljak za slikanje sa arama i sl.
U blizini parka ptica nalazi se Singapore Science Centre (Singapurski naučni centar). Njegovo ime nedeluje baš zanimljivo, ali kao i u prethodnim slučajevima radi se o savršeno osmišljenom zabavnom parku sa ciljem da ne zažalite ni u jednom trenutku zbog desetina, ako ne i stotina potrošenih dolara. Osnovna ideja je da se savremena naučna rešenja predstave najširoj javnosti na što atraktivniji način... Mi smo imali tu sreću da se u tom periodu održava izložba "The Lord of The Rings" sa svim onim što je pratilo realizaciju ovog "blokbaster" filmskog serijala - originalnim kostimima, maketama, specijalnim efektima i dr. Pored galerije avijacije gde se možete upoznati sa svim aspektima civilnih aviona - maketama aviona, aerodroma, voziti se u pravom profesionalnom simulatoru letenja, za domaće posetioce konstruisana je specijalna ledena dvorana sa veštačkim snegom i igrarijama koje idu uz njega - a to je jedina prilika da u svom životu u Singapuru vide sneg.
Zajedničko za sve zabavne parkove jeste da se u njima možete odlično provesti, naučiti mnogo toga o svetu oko sebe i naravno, potrošiti dosta novca. Naši domaćini su valjda prvo hteli da nas zabave i razonode, a onda upute ka suštinskim gradskim vrednostima... Umor nas je već dobro savladao i pitanje je da li je ovakav scenario bio baš adekvatan.
Sledeća gradska atrakcija je susedno, osetno manje, ostrvo Sentosa. Nekadašnja engleska vojna baza, danas ugošćava oko četiri miliona turista godišnje. Do ostrva koje se nalazi na krajnjem jugu Singapura, preko puta luke, može se doći mostom koji ga povezuje sa gradom ili impresivnom, kilometar i po dugačkom žičarom koja spaja ostrvo sa "kopnom". I ovde je u predivnom prirodnom okruženju sagra|eno obilje zabavno-rekreativnih sadržaja poput "Podvodnog sveta", lagune delfina, parka leptira i insekata, raznih vrtova, plaža, golf terena (kojih, uzgred, u Singapuru ima na desetine), večernjih laserskih predstava i mnogo toga drugog. I na Santosi je princip isti - do|i da se odmoriš, zabaviš i potrošiš. Naravno, najveći dobitnici u ovom kolopletu zabavnih sadržaja, pored njihovih vlasnika, jesu deca...
Nazad u centar...
Nakon "obilaska" u pravom smislu te reči, u prilici smo da upoznamo pravi Singapur. Centralna gradska zona Central District smeštena je u jugo-istočnom delu ostrva gledajući ka otvorenom Java moru. Impresivna noćna panorama centralne zone kojom dominiraju obasjani neboderi nepogrešivo nas navodi da se krećemo u dobrom pravcu...
Sledećeg jutra, sa 24. sprata hotela Conrad, panorama Singapura podseća u potpunosti na mnogobrojne američke gradove. Neboderi predstavljaju simbol ekonomske moći i stabilnosti, a sunčevi zraci koji se odbijaju od njihovih mermerno-staklenih fasada dodatno doprinose gradskom sjaju. Sa te visine ulice podsećaju na mravinjak - počinje još jedan uspešan dan. Kroz centar grada, s leva na desno, protiče vijugava reka, tačnije kanal, Singapur (Singapore River). Ona, gledano iz ptičje perspektive, horizontalno preseca gradski centar i deli ga na severni i južni deo. Čini se da je takav princip snalaženja jednostavniji, mada nismo primetili da je to i zvanični pristup koji se savetuje turistima.
Držeći se vremenske hronologije kolonijalni Singapur se nameće kao sledeća stavka u predstavljanju Singapura. Brojni su tragovi britanskog prisustva na ovom ostrvu - od utvrđenja, golf i kriket klubova, ekskluzivnih hotela do velelepnih palata... Pored kolonijalnog rezidencijalnog kraja u kome se mogu videti prelepe vile nekadašnjih vlastodržaca, najveći simbol tog perioda predstavlja katedrala Sv. Endrjua (St Andrew Cathedral). Završena 1861. godine bila je središte anglikanskog religioznog života u kolonijalnom periodu, donekle i danas. Karakteriše je spoljna fasada izuzetne beline koja je dostignuta zahvaljujući specifičnim materijalima iz Indije.
"Velika stara dama Istoka" kako se i dalje naziva Hotel Raffles predstavlja najdragoceniju gra|evinu kolonijalnog prerioda, kako zbog svoje arhitektonske lepote, tako i zbog svog značaja u razvoju grada. Braća Sarki su otvorili 1887. godine bungalov koji je u svojih desetak soba primao trgovce i putnike koji su po otvaranju Sueckog kanala (1869. godine) hitali u brzo-ravijajući Singapur. Za samo desetak godina, sazidana je nova dvospratna gra|evina, a glavna frontalna zgrada je otvorena 1899. Tokom niza godina Hotel Raffles je dostigao svetski vrh u pružanju hotelskih usluga što potvr|uju njegovi mnogobrojni poznati gosti poput Vinstona Čerčila, Elizabet Tejlor, Majkl Džeksona i dr. Kada ste u Singapuru ovaj hotel obavezno treba posetiti i "zasladiti" se nadaleko čuvenim originalnim koktelom ovog hotela "Singapore Sling".
U blizini hotela nalaze se koncentrisane mnogobrojne zgrade iz vremena britanske vlasti Padang klub (za kriket i ragbi), Kriket klub, sedište generalnog sekretara privredne komore, pozorište i koncertna dvorana kraljice Viktorije, zgrada Parlamenta.
Uživanje u ovim gra|evinama je još veće ukoliko uspete da zanemarite ogromne nebodere u neposrednoj okolini i zamislite kako je sve izgledalo u ta vremena. Engleska mirnoća i prefinjenost pomešana sa tropskom vrelinom...? Kolonijalna arhitektura se može videti sa obe strane reke, najviše u najstrožem centru grada, gde se ona uliva u more.
Paralelni život
Na obalama reke, u podnožju visokih zgrada, odvija se pravi mali paralelni život. Do pre nekoliko godina, neiskorišćeni prostor sa starim, u nizu poređanim kućicama doživeo je istinsku renesansu. Vlasti Singapura su, kao po običaju, vrlo pametno osmislile ovaj prostor i pretvorili ga u nestvarnu oazu romantike i dobre zabave... Boat Quay (brodski kej) i Clarke Quay (Klark kej) & Riverside Point. Nekada neugledne dvospratne kućice ofarbane su u najrazličitije boje (Clarke Quay & Riverside Point) i tako prilepljene, jedna uz drugu, čine idiličnu celinu. Ovde se posetioci mogu prepustiti uživanju u prelepim kafićima, restoranima i noćnim klubovima. Preko puta, na drugoj obali (Boat Quay) pored kafića i restorana nalazi se i polazna stanica turističkih brodića koji će vas provesti Singapur rekom i omogućiti da sagledate grad iz jedne potpuno drugačije perspektive. Dve stvari će vam privući posebnu pažnju - Merlion park gde se nalazi statua, simbol Singapura - lav koji iz svojih usta izbacuje mlaz vode i preko puta njega, na drugoj obali Esplanade centar, koncertno-kongresna dvorana izuzetnog izleda u obliku presečenog voća durian. Kad smo kod duriana, može se napraviti mala digresija... Ovo voće bodljikave ljuske smatra se jednim od najukusnijih na svetu. Međutim, ovde postoji jedan ozbiljan problem - ono toliko zaudara, da se njegov smrad širi na desetine metara unaokolo. Zbog toga je konzumiranje ovog voća zabranjeno na većini javnih mesta. Ipak, zbog svoje specifične popularnosti, arhitekta se opredelio da Esplanada centru da baš ovakav izgled.
Videvši reku po prvi put, svi su prokomentarisali njenu boju. Zbog svoje braon boje deluje prljavo. No, kao što možete predpostaviti, u Singapuru je to teško moguće. Njena boja je takva zbog strukture zemljišta i čak deluje interesantno - nekako divlje.
Disciplinovani žitelji Singapura u većini slučajeva žive u modernim stambenim blokovima, sa velikim bulevarima, modernim školama i bolnicama. Zelenila ima na pretek, a kvalitet življenja je veoma visok. Pomenuti gospodin Rafls je 1819. godine napravio, već pomenutu, raspodelu zemljišta i na taj način su ovde stvorene četvrti. Singapur ima dve jasno definisane četvrti, manju indijsku i znatno veću Kinesku.
Little India (Mala Indija) je, mora se otvoreno reći, jedino mesto na celom ostrvu (od onih koje smo posetili) gde se može videti prljavština i zapuštenost. Naravno, sve je u granicama dozvoljenog i u skladu sa mentalitetom ovdašnjeg stanovništva. Vazduhom se šire egzotični mirisi, dok šarene tkanine i začini mame prolaznike.
Najpoznatija i najstarija građevina hindu religije u Singapuru je hram Šri Mairaman (Sri Mariamman Temple) koji se, interesantno, nalazi u srcu kineske četvrti. Posvećen je boginji Mairaman koja ima moć da leči bolesti poput kolere i malih boginja.
Kineska četvrt (Chinatown) skoro u najstrožem centru grada, u centru trgovačkih zbivanja, što je za kineze sasvim normalna pojava, predstavlja pravo iznenađenje. Savršeno uređen kvart, čist i relativno miran, bez prevelike gužve. Šarene fasade i radnjice u kombinaciji sa modernim detaljima, poput staklenog izvijenog krova koji na visini od oko 20 metara jednim delom natkriljuje pešačku zonu kineske četvrti. Ovde su trgovci nešto popustljiviji, barem tako kažu, jer nisam imao potrebe da se ovde upuštam u šoping. Pogotovo zbog toga što su nam za kraj organizatori upriličili nešto malo slobodnog vremena za šoping u nadaleko čuvenoj Orčard ulici (Orchard Road), centru najpoznatijih radnji sveta, monogobrojnih robnih kuća i šoping molova. Za kupovinu na Orčard roudu morate se posebno pripremiti, kako materijalno, tako i psiho-fizički. Neopisiva gužva pomahnitalih kupaca, pogotovo devojaka i žena, obilje radnji, obilje ponude, vrhunski dizajn, sjajni izlozi, reklame, ekrani, promocije, mnogobrojni zvuci i mirisi, automobili, restorani, kafići, hoteli... Mesto za prave ljubitelje kvalitetnog šopinga, uglavnom bez bofl robe, lažnih marki i kopija. Odlična zabava za kraj... već skoro na izdisaju, mokri do gole kože, Srbi su još jednom pokazali da je šoping prava magija.
Ostalo je nešto para za vodu... idemo kući.
U avionu smo, onako umorni i tužni što se naše putovanje završava, zajedno zaključili da bi nam dobro došla jedna ovakva vlast - da nas malo dovede u red. Daj Bože!
Izvor: B92
Poslednja izmena:
