Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Beograd -- Sindikat Telekoma Srbije smatra da je tender za prodaju te kompanije propao jer dostavljena ponuda Telekoma Austrija ne odgovara tenderskim uslovima.
"Vlada Srbije je propisala minimalnu cenu od 1,4 milijarde evra za 51 odsto akcija Telekoma i ponuđač koji ne ispuni taj uslov ne može da bude kvalifikovan kao potencijalni kupac", rekao je predsednik tog sindikata Miroslav Joksimović. "Na osnovu ponude Telekoma Austrija jasni su planovi te kompanije da srpski Telekom kupi po povoljnoj ceni, a da kasnije novac za investicije obezbedi iz dobiti preduzeća", rekao je Joksimović.
On je dodao da zaposleni u Telekomu očekuju da Vlada Srbije poništi tender za prodaju te kompanije i da novi ne raspisuje dok se ne proceni da se može postići bolja cena.
Pocena Sindikata Telekoma Srbije je da će to preduzeće biti u povoljnijoj poziciji od 2013. godina, kada će biti završena isplata kredita za kupovinu Telekoma Srpske. Tada će, prema računici sidikata, dobit Telekoma biti oko 300 miliona evra, pa bi država za 31 odsto akcija mogla da dobije oko 840 miliona evra.
Telekom Austrija je jedini dostavio ponudu na tenderu za prodaju Telekoma Srbiji i za 51 odsto kapitala te kompanije nudi cenu od 950 miliona evra a za investicije 450 miliona evra.
Vlada Srbije prodaje 31 odsto akcija u Telekomu, a grčki OTE svoj udeo od 20 odsto, što znači da bi prihvatanjem ponude Telekoma Austrija državni paket vredeo oko 560 miliona evra.
Beograd -- Dok premijer Mirko Cvetković najavljuje da austrijska ponuda od 950 miliona evra neće biti prihvaćena, ekonomisti sada kažu da nije ni bilo vreme za prodaju.
Cvetković je rekao da Vlada neće prodati Telekom Srbija za manje od 1,4 milijarde evra, koliko je minimalna utvrđena cena za 51 odsto kapitala tog preduzeća. On navodi da odluka da se ne proda Telekom Srbija ni na koji način neće ugroziti likvidnost budžeta, kao ni finansiranje razvojnih projekata Srbije. Iako je do poslednjeg trenutka Vlada Srbije najavljivala da se na tenderu očekuju bar četiri ponude za kupovinu Telekoma Srbija, sada tvrde da je uspeh što je uopšte stigla i jedna, neodgovarajuća ponuda!
Istovremeno, treba napomenuti da su mnogi stručnjaci u prethodnih nekoliko meseci govorili da je cena od 1,4 milijarde evra niska, da naša kompanija vredi mnogo više. Činjenicu da ni po toj ceni ipak nije bilo više ponuda oni obrazlažu lošom procenom, ali i neozbiljno vođenim tenderskim postupkom.
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da su svi izgledi da je Telekom Srbija precenjen. "Izgleda da je Telekom manje atraktivan nego što to nama izgleda, jer dobra vrede onoliko za koliko mogu da se prodaju. Ako nijedna od šest kompanija, koliko ih je otkupilo tendersku dokumentaciju, nije spremna da plati 1,4 milijarde evra za Telekom, to znači da on trenutno ne vredi toliko", istakao je Madžar.
"Takođe, na manji broj ponuda sigurno utiče i činjenica da Srbija očigledno nije povoljna za investicije, iako naši političari uporno pričaju da je ovo prva godina izlaska iz krize, što nema veze s mozgom. Sada se samo pokazalo koliko naše ekonomske diplomate nisu dobro radile na prodaji Telekoma i da je čitav taj proces loše vođen", ističe Madžar.
I ekonomista Mlađan Kovačević smatra da nije pravo vreme za prodaju velike kompanije i da nije moglo da se očekuje da Telekom dostigne traženu cenu.
"Nenormalno je u vreme ekonomske krize prodavati kompaniju kao što je Telekom, jer i oni koji imaju novca trenutno se teško odlučuju da ga troše. Naši političari se zavaravaju da je kriza prošla i da je generalno stanje u Srbiji bolje. Nije bolje, i strani investitori to vide pa zato i ne žele da ulažu svoj novac ovde", objašnjava Kovačević.
On ističe da minimalna cena koju je Vlada utvrdila možda generalno i jeste niska, ali da u ovom momentu nije ni moglo da se očekuje da neko ponudi i toliko.
"Pored svega, ako je Vlada već tražila minimum 1,4 milijarde evra, ponuda Telekoma Austrije je ponižavajuća. Zaista bi trebalo da se zabrinemo zbog toga, kao i zbog činjenice da su sve ostale kompanije koje su otkupile dokumentaciju odustale od kupovine. Nažalost, to samo pokazuje koliko je sve oko ovog tendera neozbiljno vođeno", kaže Kovačević.
Bivša ministarka za telekomunikacije Aleksandra Smiljanić, koja je mesecima tvrdila da je utvrđena minimalna cena za Telekom niska, izostanak većeg broja ponuda vidi u Vladi, a ne u samom Telekomu.
"I dalje tvrdim da Telekom vredi bar pet puta više, ali problem je u tome što se videlo kroz proceduru tendera da je naša vlada neozbiljna. Sama prodaja je neustavna i u suprotnosti sa nekoliko zakona, tako da bi ona mogla biti poništena kada se promeni vlast", tvrdi Smiljanićeva.
Ona ističe da je pored „bagatelne cene" koju su ponudili Austrijanci neprihvatljiva i cifra od 450 miliona evra za investicije.
"Telekom je iz svojih prihoda investirao 850 miliona evra u poslednje tri godine, a Austrijanci najavljuju duplo manja ulaganja, što je neprihvatljivo", istakla je Smiljanićeva. Marković: Uvredljiva ponuda
Ministar kulture i informacionog društva Predrag Marković kaže da je ponuda Telekoma Austrije uvredljiva. "Gledano sa strane, ponuda je uvredljiva. Telekom Srbija je velika, ozbiljna i moćna kompanija. Uvredljivo je da kupac određuje cenu", istakao je on i dodao da, ako nadležna institucija odredi cenu od 1,4 milijarde evra, uvredljivo je ponuditi manje.
Beograd -- Vlada Srbije će, ukoliko ne proda Telekom, sada imati problem kako da realizuje socijalni program potpisan sa sindikatima tog preduzeća pre prodaje.
Vlada bila uverena u prodaju najveće telekomunikacione kompanije pa pred prodaju potpisala veliki socijalni program koji bi isplatio kupac. Tim programom garantovane su otpremnine od čak 950 evra po godini staža za one koji budu morali da napuste kompaniju. Sindikati su dugo pritiskali državu da im obezbedi otpremnine imajući u vidu iskustvo radnika kompanija u Hrvatskoj i Slovačkoj koje je kupio jedan od zainteresovanih operatora Dojče Telekom. Tamo je bez posla ostajalo po nekoliko hiljada zaposlenih uz skromne nadoknade.
Država je problem rešila tako što je potpisala socijalni program koji je garantovao čak 950 evra po godini staža za one koji budu višak, ali je trošak isplate tog novca prebacila na budućeg vlasnika.
Kako novog vlasnika po svemu sudeći neće biti, ostaje pitanje kako će se vlada odnositi prema socijalnom programu. Iz sindikata Telekoma poručuju da socijalni program mora da važi i u slučaju propasti tendera i da ne pristaju na manje otpremnine.
Predsednik Sindikata Telekoma Srbija Miroslav Joksimović kaže da ne bi da prejudicira da li je tender uspeo ili je propao jer radnici još ne znaju šta piše u ponudi Telekoma Austrija.
"Nije jasno šta su podrazumevali pod tih 450 miliona evra investicija u naredne tri godine jer mi godišnje investiramo više od 200 miliona evra iz svojih prihoda. To bi značilo da nam nude manje novca. Ukoliko nema nečega u ponudi što nismo videli, to je po meni ponuda nedostojna da bi bila prihvaćena", navodi Joksimović.
Na pitanje šta će se dešavati sa socijalnim programom i otpremninama od 950 evra neto po godini staža za one koji budu proglašeni za tehnološki višak, kao i 2,5 bruto plate po godini staža za one koji žele dobrovoljno da odu, Joksimović kaže da on i dalje važi. „To je potpisano bez obzira bilo prodaje ili ne. Država je verovatno bila uverena da će prodati Telekom pa je zato i potpisala. Ne znam da li bi sada mogao da nastane problem“, navodi Joksimović.
On ističe da Telekom sada nema višak ljudi, ali ako bi se otvorilo to pitanje, rukovodstvo bi moralo da razgovara sa sindikatima i da se vidi na koji način će biti obavljena racionalizacija, putem tehnološkog viška ili dobrovoljnih odlazaka.
„Ukoliko se odluče da proglase tehnološki višak, nećemo dozvoliti da otpremnine budu manje. Sigurno je da ima starijih radnika koji neće moći da odgovore tehnološkom izazovu i njih država mora da plati. Vladi se čak i isplati da ih zameni mlađim ljudima jer će time imati uštedu, a ne trošak“, naglašava Joksimović.
Grci hoće 20 odsto od 1,4 milijarde
Miroslav Joksimović podseća i da je manjinski akcionar Telekoma, grčki OTE, pristao da proda svojih 20 odsto akcija ako minimalna cena bude 1,4 milijardi evra. To znači da sigurno ne bi pristali da uzmu 20 odsto od 950 miliona, koliko Telekom Austrija nudi u novcu za akcije. „Grke to ne zanima. Oni hoće petinu od 1,4 milijardi evra. To bi značilo da bi državi ostalo još manje novca kada se odbiju investicije“, napominje Joksimović.
Beograd -- Premda Vlada Srbije, kao vlasnik, još nije formalno saopštila da li ili ne odustaje od prodaje Telekoma Srbija jasno je da cilj nije postignut.
I sam premijer Mirko Cvetković saopštio je da se neće prihvatiti sume manje od 1,4 milijarde evra. U ukupnoj sumi jedini ponuđač Telekom Austrija nudi za 51 odsto vrednosti akcija 950 miliona evra, dok se sa 450 miliona investicija, i to u naredne tri godine, stiže do „crvene linije” – 1,4 milijarde evra, sume za koju se tvrdi da je minimalna. Šta znače investicije u naredne tri godine od 450 miliona evra jasnije se vidi kada se pogleda kako posluje naš Telekom, ali i kakvo je stanje na tržištu Srbije.
Dakle, samo u 2009. godini (po poslednjim javno dostupnim podacima) Telekom Srbija ostvario je dobit od 162 miliona evra. A odmah posle prodaje, to je jasno, polovina dobiti bi pripadala kupcu.
Stoga se može lako tvrditi da Telekom zaista jeste naša „zlatna koka”, ali se ne sme smetnuti s uma da je u međuvremenu došlo do liberalizacije tržišta, da se sada lagano pojavljuju konkurenti i u fiksnoj telefoniji, uvode novi servisi i da će sve teže biti na ovom tržištu održati ovakvu dominaciju Telekoma Srbija.
Interesantno je i da je Telekom u 2008. godini iskazao, takođe, dobit od 62,8 miliona evra, u 2007. od 146 miliona, a u 2006. čak 189 miliona evra, prema podacima koje je analizirao ekonomista Miodrag K. Skulić.
Ukupno kumulirana dobit za četiri analizirane godine je 560 miliona evra i u tome smo mi učestvovali sa četiri petine, a OTE kao grčki partner, sa jednom. Cifre pokazuju da je na kraju 2009. u Telekomu ostalo neraspoređene dobiti od 320 miliona evra, tvrdi Skulić.
Na Srpsku i Crnu Goru otišlo preko 800 mil. evra
Telekom Srbija je i zadužen od 2007. godine. Tada je za 646 miliona evra kupljeno 65 odsto Telekoma Republike Srpske. Iznos je isplaćen 18. juna 2007. godine uz obavezu da se u novcu ili opremi, isplati dodatnih 50 miliona evra.
U te svrhe je uzet kredit od Sitibanke od 700 miliona evra. Danas, kako saznajemo u Telekomu, otplaćeno je oko 500 miliona evra, a pravi povraćaj uloženog novca i čista dobit mogli bi se očekivati tek za desetak godina od ove akvizicije.
I u Crnu Goru Telekom Srbija uložio je oko 130 miliona evra, a kod nas je u razvoj infrastrukture ulagano oko 200 miliona evra.
Međutim, valja imati u vidu i da je Srbija otkupila 2002. godine preko PTT-a 29 odsto Telekoma od italijanskog partnera, u vreme dok je premijer bio Zoran Đinđić. To je, kako kaže glavni akter te transakcije Srđan Blagojević, tadašnji direktor PTT-a, bilo proglašeno poslom decenije.
I sada, kaže Blagojević, kada bi prodali ponovo Telekom za ponuđenih 950 miliona, opet bi odlično zaradili, jer je tada Italijanima plaćeno za 29 odsto 195 miliona evra.
Tržište vredi 840 miliona evra
Ukupno tržište mobilne telefonije u Srbiji je, po do sada dostupnim podacima iz 2009. godine, iznosilo 840 miliona evra kod sva tri mobilna operatera. Dakle, maltene kroz GSM proteramo reči koje vrede koliko sva zrna hlebnog žita i kukuruza – oko 110 evra po glavi stanovnika.
