Član
- Učlanjen(a)
- 07.09.2012
- Poruka
- 226
“Sin Moj Ti si Ja Te DANAS Rodih”
Kontekst 1. poglavlja Poslanice Jevrejima, koji je u vezi sa tim citatom iz Psalma, počinje 3. stihom, gde vidimo da je reč o vremenu nakon Hristovog vaskrsenja, kada “…Sede s desne strane prestola Veličine na visini, i toliko bolji POSTA od anđela koliko preslavnije Ime od njihova DOBI. Jer kome od anđela reče kad: ***SIN MOJ*** Ti Si, Ja Te DANAS Rodih…” (Jevrejima 1,3-5)
Potvrdu daje sam Pavle u 2. poglavlju Poslanice Filibljanima, gde, u 8. stihu, piše da je Gospod Isus “PONIZIO SAM Sebe POSTAVŠI Poslušan do same smrti, a smrti krstove”, da bi, zatim, zaključio da: “ZATO Bog NJega Povisi, i DAROVA MU ***IME*** koje je veće od svakog imena.”
Istu činjenicu, izneo je i u Poslanici Efescima, kojima govori o “izobilnoj veličini sile” Božje “koju Učini u Hristu, kad' Ga Podiže iz mrtvih i Posadi Sebi s desne strane na Nebesima, nad svim poglavarstvima, i vlastima, i silama, i gospodstvima, i nad svakim imenom što se može nazvati…” (Efescima 1,19-23)
U svetlu ovih saznanja, jasnije je zašto citat iz 2. Psalma primenjuje na Hristovo Vaskrsenje: “A Bog Vaskrse Ga iz mrtvih… i mi vam javljamo obećanje koje bi očevima našim da je OVO Bog Ispunio nama, deci njihovoj, PODIGNUVŠI Isusa; kao što je napisano i u Drugom Psalmu: Ti si Moj Sin, Ja Te danas Rodih. A da Ga iz mrtvih Vaskrse…” (Dela 13,30.32-34)
Značajno pitanje, koje se neizbežno nameće, jeste zašto Otac upravo tada Izjavljuje: “Sin Moj Ti Si, Ja Te danas Rodih”, kada je Hristos Postojao ne samo pre Vaskrsenja, već i pre Utelovljenja? Odgovorio je, davno, Sam Otac, Rekavši: “Izrailj je sin Moj, prvenac Moj…” (2. Mojsijeva 4,22) Naime, značenje imena Izrailj jeste pobednik, koje ukazuje na Onoga Čijoj pobedi nad grehom i smrću čovečanstvo duguje zahvalnost za svoje postojanje i pored pada u greh, Koji je i Rekao: “Koji pobedi Daću mu da sedne sa Mnom na Prestolu Mojemu, kao i Ja što Pobedih i Sedoh s Ocem Svojim na Prestolu NJegovu.” (Otkrivenje 3,21) Pismo, dakle, govori da su svi koji ispunjavaju Božju volju NJegovi sinovi i kćeri, dok je padom u greh čovek izgubio položaj sina i postao rob, jer “je svaki koji čini greh rob grehu, a rob ne ostaje u kući vavek, sin ostaje vavek” (Jovan 8,34.35), tako da - iako smo zahvaljujući Otkupitelju u mogućnosti da nas Otac primi kao sinove i kćeri - taj položaj imamo samo uslovno, zahvaljujući Hristovoj pobedi, koja Ga čini Prvencem među svima kojima Sam Otac poručuje: “Koji pobedi, dobiće sve, i BIĆU mu Bog, i on će biti Moj sin” (Otkrivenje 21,7). Naime, Gospod Isus Je, budući da Je Morao da Bude Veran do samog kraja, tek Vaskrsenjem Stekao puno pravo da Se, kao Sin čovečiji, Nazove i Sinom Božjim u smislu u kojem ćemo se i mi sinovima i kćerima Božjim nazvati, ali i u onom uzvišenijem - kao Onaj Koji Je u večnom jedinstvu sa Nebeskim Ocem, jer “kao što je priznato, velika je tajna pobožnosti: Bog Se Javi u telu.” (1. Timotiju 3,16)
Kao konačan zaključak, stoji još jedno Svedočanstvo apostola Pavla - “pozvanog apostola izabranog za Evanđelje Božje, koje Bog unapred Obeća preko proroka Svojih u Svetim pismima, o Sinu Svom, Koji Je po telu Rođen od semena Davidovog, a Posvedočen silno za Sina Božjeg Duhom svetinje po Vaskrsenju iz mrtvih, Isusu Hristu, Gospodu našem…” (Rimljanima 1,1-4)
