Simptomi i lečenje glaukoma

[Big Moca]

Simptomi i lečenje glaukoma



Povodom 12. marta, Svetskog dana borbe protiv glaukoma, stručnjaci ukazuju da se radi o očnom oboljenju zbog kog dolazi do postepenog propadanja očnog živca i neizlečivog slepila.

U Udruženju obolelih od glaukoma Srbije ukazuju da između 50 i 90 odsto obolelih ljudi ne zna za svoju bolest.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu od glaukoma boluje 67 miliona ljudi, od čega 45 miliona osoba oslepi na oba oka.

Očni lekari objašnjavaju da je najčešći oblik glaukoma takozvani glaukom otvorenog ugla, gde dolazi do postepenog oštećenja vida bez ikakvih simptoma za pacijenta sve do naprednijih stadijuma.

Prvi simptomi glaukoma su tamne senke na srednjoj periferiji vidnog polja koje vremenom postaju jače i veće, pa se spajaju u velika polja u vidu polumeseca.

Ukoliko se ne leče na vreme, senke dovode do trajnog prstenastog slepila koje kasnije napreduje zahvatajući čitav perfierni vid.

Pošto se jednom oboleli očni živac nikada više ne može regenerisati, veoma je važno rano otkriti bolest.

Iako glaukom ne može nikada biti izlečen, najčešće se može prilično uspešno kontrolisati, a ako se rano dijagnostikuje izgledi za očuvanje vida su vrlo veliki.
Glaukom nije bolest već sindrom

Glaukom potiče od grčke reči glaukos, što znači zelen zbog sivo - zelenog odsjaja sočiva u zahvaćenom oku i naziv je za grupu bolesti koja vodi ka oštećenju očnog živca i vodeći je uzrok slepila kod ljudi starijih od 40 godina.

Glaukom nije bolest već sindrom, odnosno skup simptoma među kojima su povišen očni pritisak, udubljenje papile očnog živca i oštećenje vidnog polja.

Glaukomi se dele u tri osnovne velike grupe - primarni, sekundarni i urođeni. Kod primarnog glaukoma postoji povećanje očnog pritiska koji se ne može dovesti ni u kakvu vezu s nekim očnim ili opštim oboljenjem i može biti akutni i hronični.

Sekundarni glaukom je povišenje očnog pritiska koje nastaje u toku neke druge očne bolesti (stanja) ili je posledica te bolesti, kao na primer upale, povrede, oštećenja i pomaci sočiva u oku, oboljenja krvnih sudova oka, šećerna bolest, tumori oka.

Urođeni glaukom nastaje jer u uglu prednje očne komore postoji tkivo koje normalno nestaje pre rođenja.

Očna vodica ne može oticati i nastaje povišenje očnog pritiska. Lečenje glaukoma sprovodi se lekovima, laserom i hirurškim zahvatom.

Svrha lečenja lekovima je normalizacija povišenog očnog pritiska i na taj način se sprečava razvoj oštećenja oka iako je osnovna bolest i dalje prisutna.

Laserska hirurgija radi se u svrhu pomaganja oticanja očne vodice iz oka, a operacijom se prave novi putevi za oticanje očne vodice.



Izvor: Tanjug

 

[markosNS]

Glaukom: Unošenje kapi u oko mora biti pravilno izvedeno

Studija baltimorske zdravstvene škole ukazuje na propuste koji često znače slab efekat terapije ili infekcije oka.

Tanjug 26/07/2010 03:05:00

Ljudi kojima su najviše potrebne kapi za očuvanje vida su možda najmanje sposobni da primjene tu terapiju na svojim očima, ukazuje studija obavljena u Školi za javno zdravlje "Džon Hopkins" u Baltimoru.

Na uzorku od 200 osoba oboljelih od glaukoma, tim iz Baltimora kojim je rukovodila dr Ejmi Henesi je utvrdio da više od polovine njih ne stavlja sebi kapi kako treba, uključujući i one koji su bili ubjeđeni da to savršeno čine, prenosi Rojters.

Svi učesnici u istraživanju su koristili kapi protiv glaukoma najmanje šest mjeseci, ali su ih ipak mnogi od njih prosipali po obrazima ili trepavicama, a jedan broj je bočicom sa kapima dodirivao oko, što može da dovede do infekcije.

Od onih koji su ipak bili u stanju da ubace kap u oko kako treba, samo je 40 odsto uspjevalo da se zadrži na jednoj kapi, kao što je propisano.

Prema podacima američke Fondacije za istraživanje glaukoma, više od četiri miliona Amerikanaca pati od ove bolesti - povećanog očnog pritiska koji negativno utiče na kvalititet vida i vremenom može da dovede do sljepila.

Stručnjaci upozoravaju da i više i manje kapi nego što je propisano može da dovede do pogoršavanja glaukoma. Osim toga, pacijenti koji troše suviše kapi, mogu povremeno da ostanu bez njih, jer osiguranje podmiruje određene mjesečne potrebe, upozorava dr Henesi.

Ispostavilo se da su glavni razlog neodgovarajućeg nanošenja kapi u oko godine - ispitanici koji su imali 70 i više godina su bilo pod 60 odsto većim rizikom da to ne urade kako treba od svojih mlađih sapatnika.

Dr Henesi ističe da je ovo istraživanje pokazalo da je potrebno da pacijent bude dobro obučen kako da stavlja kapi protiv glaukoma (zabacujući glavu u nazad i sa nadole povučenim donjim kapkom). Od pomoći bi mogli da budu i članovi porodice oboljelog.

Ona napominje da i oboljeli od mnogih drugih očnih bolesti takođe zavise od kapi, tako da problem njihovog pravilnog nanošenja uopšte nije beznačajan.