- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
21. 03. 2010 PRESS
Silom vegetarijanci, a sve deblji
Ako je verovati nadležnima, namirnice koje su u prodaji uglavnom su dobrog kvaliteta. Druga strana medalje je što se najveći deo populacije hrani nezdravo, što siromašni i penzioneri jedu testo i maštaju o mesu, što se većina mladih i zaposlenih goji brzom hranom, a bogataši se časte preskupim i retkim delikatesima
Unošenje hrane nije običan događaj za milijarde ćelija koje čine naše biće. U njima se odigrava prava drama u kojoj se bitke stalno dobijaju ili gube, potvrđujući zdravlje i dugovečnost ili osuđujući na bolest i smrt.
Upravo ovim rečima počinje veoma popularna knjiga „Hrana, vaš čudesni lek", američke autorke Džin Karper, jednog od vodećih stručnjaka u oblasti zdravlja i ishrane. I dok ona, kao i mnogi lekari širom sveta, sve više zapaža da se uzroci mnogih bolesti današnjice, baš kao i njihov lek, kriju upravo u hrani koju koristimo, pitanje je koliko se i kako ovim problemom bavimo mi u Srbiji.
Insekti u brašnu, olovo u hlebu, plesan u sokovima
Pokret za zaštitu potrošača Beograda, u saradnji sa nadležnim ministarstvima, inspektoratima i stručnim laboratorijama, redovno radi ispitivanja kvaliteta namirnica sa pijaca, prodavnica i hipermarketa. Prema poslednjim rezultatima istraživanja kvaliteta namirnica, situacija je ovakva:
BRAŠNO Laboratorijskim ispitivanjem utvrđeno je da 78,57 odsto uzoraka ispunjava propise o higijenskoj ispravnosti i kvalitetu tipskog brašna u prodaji. Zbog nađenih insekata i njihovih delova, 21,43 odsto ne ispunjava propisane norme.
HLEB Zadovoljavajućeg je kvaliteta jer je samo kod 1,1 odsto od 268 uzetih uzoraka potvrđeno da sadrži neku materiju koja bi mogla negativno da utiče na zdravlje. Svi kontrolisani uzorci bili su mikrobiološki ispravni i bez prisustva aditiva, a najveći broj utvrđenih nepravilnosti odnosio se na deklarisanje proizvoda. U spornim uzorcima potvrđeno je prisustvo nekih metala, kao na primer povećan sadržaj olova.
PECIVO Prosečna ocena peciva iznosi 64,32 boda i nalazi se u zoni dobrog kvaliteta.
MLEČNI PROIZVODI Vrlo su dobrog kvaliteta. Kvalitet jogurta, kiselog mleka, pavlake i probiotika iz godine u godinu se poboljšava, ali im i cena raste. Najbolje rezultate hemijskog sastava pokazali su kisela pavlaka i voćni jogurt. Ekstra kvaliteta su probiotski proizvodi i kefir, dok su lestvicu ispod jogurt i kiselo mleko.
SOKOVI Čak trećina uzoraka voćnih sokova i voćnih nektara osam najvećih proizvođača u Srbiji ne odgovara pravilnicima o kvalitetu. Svi ispitani uzorci imali su odgovarajuća senzorna svojstva. Međutim, mikrobiloškim analizama utvrđeno je da je pet uzoraka bilo neispravno. Od toga su četiri uzorka sadržavala kvasac, a jedan plesni.
RIBA Svi ispitani uzorci ispunjavaju propisane uslove navedenih pravilnika. U ocenjivanju kvaliteta ribe, 30,77 odsto je u zoni ekstra kvaliteta, 42,31 odsto u zoni odličnog, 11,54 odsto u zoni vrlo dobrog i 15,38 odsto u zoni dobrog kvaliteta.
Sudeći prema rezultatima koje objavljuju nadležne državne inspekcije i pokreti potrošača, može se zaključiti da je hrana u Srbiji zdrava i bezbedna. Često se ističe da smo upravo zahvaljujući besparici poštedeli poljoprivredno zemljište prekomernog zagađenja pesticidima i drugim otrovima, odnosno da proizvodimo zdravo meso jer nemamo para za skupe, često i veoma štetne uvozne koncentrate. Drugim rečima, i da smo hteli da se „igramo" hemijom, nismo imali previše mogućnosti.
Ovu krajnje optimističnu sliku uveliko narušava zdravstveno stanje nacije: po broju obolelih od gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih i malignih oboljenja, upravo onih bolesti koje najčešće nastaju kao posledica loše ishrane i loših navika, Srbija je među vodećim zemljama u svetu i regionu. Dr Vesna Dimitrijević-Srećković, endokrinolog sa Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, kaže da sve većoj učestalosti kancera dobrim delom doprinose brojni štetni faktori spoljašnje sredine, pri čemu zagađena hrana stvara i najveći rizik. Dodatno zabrinjava činjenica što nema stroge kontrole poljoprivrednih proizvoda. Često se ne poštuje ni vreme koje je potrebno da prođe od trenutka primene hemijskih zaštitnih sredstava (fungicida, herbicida i insekticida), do trenutka ubiranja plodova ili berbe. A sve to u znatnoj meri ugrožava zdravstveno stanje našeg stanovništva, koje često i nije dovoljno informisano o značaju kvaliteta hrane na opšte zdravlje.
- Ubrzan tempo života i ekonomska situacija uveliko utiču da se često i ne razmišlja o kvalitetu hrane koju unosimo - kaže dr Dimitrijević-Srećković. - Koliko je edukacija važna, potvrđuje i iskustvo sa našeg instituta, gde je kod osoba koje su prošle našu obuku uspešno korigovana gojaznost, dok je kod dijabetičara postignuto značajno poboljšanje glikoregulacije. Ljudi ne znaju da skupe namirnice nisu po pravilu uvek i kvalitetne, ali i to da postoje brojne jeftine namirnice koje su zdrave i koje treba uključiti u ishranu. Ako je istina, recimo, da je crni hleb „obojen", predlažem korišćenje brojnih zamena za hleb kao što su kačamak, pasulj, sočivo, durum testenine, kuvana pšenica ili kuvan kukuruz.
Naša sagovornica podseća da su morske ribe izuzetno zdrave zbog omega 3 masnoća, koje snižavaju trigliceride u krvi, ali i to da uvek treba izabrati sitnije komade do 300 grama težine (skuša, haringa, sardine, sardele), dok sa krupnijim ribom (tunjevina ili losos) valja biti veoma oprezan.
- Trudnicama se ne preporučuje tunjevina zbog soli teških metala i žive koje se mogu deponovati u telu krupne, starije ribe - kaže dr Dimitrijević-Srećković. - Zbog industrijskog otpada zagađene su i brojne reke, pa treba biti oprezan kada nabavljamo rečnu ribu. Treba izbegavati meso koje je duže bilo zamrznuto zbog smanjene biološke vrednosti, ali i voće i povrće kome nije sezona. Tim pre što u zemljama njihove proizvodnje zakoni o primeni hemijskih sredstava često nisu usklađeni sa našim.
Ona objašnjava da je veoma važno da stočari određeni period pre klanja ukinu koncentrovanu stočnu hranu, jer se štetne materije mogu deponovati u masnom tkivu i jetri životinja i time postanu štetne po ljude.
- Nekontrolisane doze koncentrata dovode do brzog rasta i dobijanja na težini stoke, što dovodi do povećanih koncentracija masnoća u takvom mesu, ali može uticati i na poremećaj masnoća kod ljudi, nastanku gojaznosti i deponovanju štetnih materija - kaže dr Dimtrijević-Srećković.
Zaharije Trnavčević, novinar koji čitav život prati stanje u oblasti poljoprivrede i ishrane stanovništva, kaže da se Srbija sve više nevoljno okreće vegetarijanskom jelovniku.
- Potrošnja mesa u Srbiji značajno je opala - kaže Trnavčević. - Došlo je i do poremećaja u proizvodnji ovaca, svinja i drugih tovnih životinja, što je direktna posledica opšte besparice. Činjenica je da hrana nema kontaminiranih sastojaka, ali je zbog kupovne moći pala i količina stoke, pa smo sada prinuđeni da je uvozimo iz inostranstva. Koju i kakvog kvaliteta, ostaje tek da se vidi.
OPASNOST! Zamrzivač ugrožava genetiku!
Dragomir Antonić, etnolog i dobar poznavalac običaja i ishrane u Srba, kaže da je pojava zamrzivača unela negativnu revoluciju u načinu ishrane.
- Taj sandučar je potpuno izmenio ishranu u Srbiji, ali i u celom svetu - tvrdi Antonić. - Zamrzavanjem hrane potpuno se napustila sezonska ishrana. Ranije seljak nije jeo meso preko cele godine, već samo tokom zime, u vreme kada je mogao da ga sačuva. Leti su se jela jaja, sir i mleko, eventualno neko pile, ali niko nije klao svinju zbog jedne krmenadle. Promenio se način ishrane, a to uvek po pravilu znači i određene probleme. Genetika drugačije reaguje. Ako vi potpuno prekinete sa ishranom koju je koristio vaš otac ili deda, veliko je pitanje kako će reagovati vaš organizam.
Naš sagovornik podseća da je Vlada Srbije zabranila proizvodnju genetski modifikovanih kultura, ali ne i uvoz takvih prerađevina, pri čemu se uopšte ne zna da li će u budućnosti doći do određenih mutacija, odnosno da li će i kakvih štetnih posledica biti po zdravlje stanovništva. S druge strane, organska hrana za kojom vlada prava pomama u zemljama razvijenog Zapada i za koju u Srbiji postoje svi preduslovi za proizvodnju, i dalje nije zaživela na pravi način.
- Građani malo znaju šta je organska hrana, ali intuitivno osećaju da je reč o nečem dobrom, o nečem što se proizvodi u skladu sa prirodom - objašnjava Čedomir Nikolić, inspektor za organsku proizvodnju. - Oni je prepoznaju pod izrazom „neprskana hrana" i sa zadovoljstvom mogu reći da se stanje tokom poslednje dve godine drastično promenilo. Iako naše tržište još nije uređeno i na zavidnom nivou, interesovanje potrošača je sve veće. Ovakvi proizvodi danas se mestimično mogu pronaći u specijalizovanim prodavnicama zdrave hrane, na pojedinim pijačnim tezgama, ali sve češće i na rafovima velikih marketa.
Nikolić kaže da Srbija ima perspektivu u proizvodnji organske hrane jer smo, pre svega, bezbedna sredina, što je i jedan od osnovnih preduslova. Sem toga, postoji veza sa održivom poljoprivredom (prirodnom, ekološkom i društveno odgovornom), koja se kod većine poljoprivrednika nikada i nije prekidala. Procene su da će poljoprivreda kakvu danas poznajemo veoma brzo nestati, odnosno da će krenuti u dva pravca: s jedne strane biće genetski modifikovana, a sa druge organski proizvedena.
- Kad je već tako, naše je da u svakom trenutku obezbedimo potrošačima pravo na izbor. U organskoj proizvodnji imate strogu kontrolu procesa proizvodnje dok, s druge strane, u konvencionalnoj poljoprivredi ne postoji kontrola u takvoj meri. Niko vam kao potrošaču ne može garantovati da je proizvod nastao uz striktno poštovanje uputstava na hemijskim preparatima. Sam proces kontrole i sertifikacije košta, proizvodnja organske hrane je skuplja, prinosi su manji, pa je nemoguće da košta koliko i konvencionalni proizvodi - objašnjava Nikolić.
Ipak, da se cela priča o ljudskoj ishrani ne može svesti na prostu nedoumicu u vezi sa izborom cene ili kvaliteta potvrđuje i ne tako davna epidemija bolesti ludih krava, koja je dobrano naterala odgovorne, ali i same potrošače da se zapitaju šta unose u organizam. U knjizi „Skandal mleka i ludih krava" dr Virdžil Huls je izneo niz šokantnih otkrića na šta su sve uzgajivači spremni samo da bi ostvarili što veću zaradu. Prema njegovim rečima, životinje su hranjene ljuskama od voća, raznim otpacima, uginulim ovcama, pa i samim leševima krava.
Aleksandar Jovanović Cile
- Istina je, nažalost, da živa stoka jede mrtve ovce i krave - napisao je dr Huls. - Da li ste se ikada zapitali šta se radi sa perjem kokošaka i ćuraka koje jedemo? Ono se samelje i pomeša sa mesom uginulih ovaca i krava i time se opet hrane krave. Ovo se prodaje proizvođačima mleka kao naročit „mlečni dodatak", koji sadrži protein PNP, da bi, navodno, krave dobile još više mleka. Tako su i nastale lude krave.
Varate se, međutim, da se ovakvim nečasnim radnjama bave samo strani uzgajivači. Javna je tajna da se i kod nas u proizvode od mesa, takozvane mesne prerađevine stavlja sve i svašta, da se sve to oboji veštačkim bojama, dodaju aditivi i veštački ukusi, kako bi takav proizvod bio privlačnog ukusa za kupce. Stručnjaci upozoravaju da je veoma važno šta jedu životinje predviđene za ljudsku ishranu. Kako za Pressmagazin kaže magistar agroekonomije Željko Arsenijević, generalni menadžer preduzeća „Čerubdžije", koje se već 14 godina bavi proizvodnjom hrane za životinje na potpuno prirodan način, važno je insistirati na izbegavanju nespretno usvojenog naziva - stočna hrana, koji kod mnogih izaziva asocijacije da namenski gajene životinje treba da jedu bilo šta, pa čak i otpatke.
Prema podacima Ministarstva za poljoprivredu, u Srbiji trenutno postoji oko 400 proizvođača hrane za životinje, ali je mali broj onih koji se pridržavaju svih standarda kvaliteta. Naruku im ide i činjenica da postojeći zakon kontroliše samo sanitarnu ispravnost, što će se promeniti tek stupanjem na snagu novog pravilnika o kvalitetu hrane za životinje, čije se donošenje očekuje početkom maja.
Pljeskavica u tri sata noću - doručak, ručak ili večera?!
Savremeni način života, koji podrazumeva da od ujutru do kasno predveče većina nas provodi na poslu, loše utiče na navike u ishrani. Zaposleni najčešće jedu brzu hranu iz pekara, kioska, picerija i fast-fud restorana. Njihova ishrana je jednolična i nezdrava, pa su im na „kancelarijskom meniju" testa i peciva, pice, pljeskavice... Zbog takve hrane i smanjenog kretanja ,sve više ljudi ima problema sa kilažom. Etnolog Slobodan Antonić dodaje da način života u velikim gradovima ni izbliza ne liči na nekadašnji.
- Umesto da se ustaje, živi i radi u vreme kada je bog zapovedio, spava se uglavnom danju, a živi noću. Predstava o doručku, kao obroku koji se nekada uzimao u šest ili sedam sati ujutru, potpuno se izgubila. Mi smo prilagodili ishranu novom ritmu života, ali to naš organizam ne može da prihvati. Zamislite kada neko izađe u provod u gluvo doba, a po povratku kući, oko tri ili četiri sata ujutro, ode na kiosk brze hrane. I šta je to onda? Doručak, ručak, večera? Ne znamo ni mi sami, a ponajmanje naše telo - kaže Antonić.
Arsenijević naglašava da se samo zdrav, prirodan proizvod može nazivati hranom, a ako toga nema, tada i nije reč o hrani.
- Ako se, na primer, u „hranu" doda hormonska komponenta, a sve to pod nekakvom formom i opravdavanjem kako je to nužno zbog tržišne utakmice i ostvarivanja boljih rezultata tova, krši se prirodna harmonija tih životinja, one se bukvalno teraju da jedu takve obroke potpuno bez sklada sa prirodnim potrebama. Izaziva im se apetit, što je po meni neprirodni način da se od svinje stvori aždaja! To je apsolutno neprihvatljivo i ugrožavajuće po životinje, ali i za samog čoveka, koji je na kraju lanca ishrane - zaključuje Arsenijević.
Neki bogataši u Srbiji izdvajaju ogromne sume za tartufe, guščje džigerice, kavijar, magareći kačkavalj i ostale delikatese i pikanterije. Dokazujući svoj status, ne žale da potroše i hiljade evra na bahanalije, pa je tako nedavno jedan srpski tajkun dao 5.000 evra za 80 litara magarećeg mleka u kojem se kupala njegova izabranica. Istina, mnogi od njih se odlučuju za skupu i egzotičnu hranu jer veruju da je veoma zdrava i lekovita.
S druge strane, ogromna armija osiromašenih i na rub opstanka dovedenih ljudi ima samo jedan problem: kako da prežive? Ne biraju šta će izneti na trpezu, važno je samo da je jeftino i dostupno. Kupuju švercovanu robu iz inostranstva, često i ne pitaju za rok upotrebe i da li je to neko ikako kontrolisao.
Mira Anđelić iz Banke hrane, koja donira hranu najugroženijim kategorijama stanovništva, kaže da oni zapravo i ne znaju kakav je kvalitet ishrane najsiromašnijih. Ciljna grupa su korisnici socijalne pomoći, stari, invalidi, roditelji sa većim brojem dece, bolesni, deca sa posebnim potrebama... Statistički podaci govore da 7,9 odsto ljudi živi ispod granice siromaštva, a najveći udeo u siromaštvu čine deca do 17 godina i osobe starije od 65 godina. Od tog broja, samo 164.000 prima neku vrstu socijalne pomoći. Ostali dobijaju povremeno jednokratnu novčanu pomoć ili je uopšte ne dobijaju, pa se može samo pretpostaviti kako se i čime oni hrane.
- Glad je sigurno prisutna - kaže Anđelićeva. - Mi za sada ljudima možemo da priuštimo samo bazične životne namirnice kao što su brašno, šećer, so, ulje, testenine... Banke hrane po Evropi, zavisno od nivoa siromaštva, nabavljaju i sveže voće i povrće, mleko i mlečne proizvode, dok mi nismo u prilici to da obezbedimo. U Srbiji stalno raste broj siromašnih, socijalna davanja nisu povećana, a veliki je pritisak u centrima za socijalni rad da se poveća broj korisnika narodnih kuhinja, pa se uveliko prave i liste čekanja.
Stari aforizam da Srbi u proseku jedu sarmu, odnosno da mali broj uživa u mesu, a ogromna većina uglavnom guli samo kupus, kao da svoju potvrdu dobija tek u današnje vreme. Mnoge porodice više razmišljaju o tome da li će uopšte jesti, nego šta će uneti u organizam. O zdravlju, uistinu, malo ko razmišlja, sve dok ga ima. A kada ga nestane, već je kasno.
Vlada Arsić, Ana Mitić
Silom vegetarijanci, a sve deblji
Ako je verovati nadležnima, namirnice koje su u prodaji uglavnom su dobrog kvaliteta. Druga strana medalje je što se najveći deo populacije hrani nezdravo, što siromašni i penzioneri jedu testo i maštaju o mesu, što se većina mladih i zaposlenih goji brzom hranom, a bogataši se časte preskupim i retkim delikatesima
Unošenje hrane nije običan događaj za milijarde ćelija koje čine naše biće. U njima se odigrava prava drama u kojoj se bitke stalno dobijaju ili gube, potvrđujući zdravlje i dugovečnost ili osuđujući na bolest i smrt.
Upravo ovim rečima počinje veoma popularna knjiga „Hrana, vaš čudesni lek", američke autorke Džin Karper, jednog od vodećih stručnjaka u oblasti zdravlja i ishrane. I dok ona, kao i mnogi lekari širom sveta, sve više zapaža da se uzroci mnogih bolesti današnjice, baš kao i njihov lek, kriju upravo u hrani koju koristimo, pitanje je koliko se i kako ovim problemom bavimo mi u Srbiji.
Insekti u brašnu, olovo u hlebu, plesan u sokovima
Pokret za zaštitu potrošača Beograda, u saradnji sa nadležnim ministarstvima, inspektoratima i stručnim laboratorijama, redovno radi ispitivanja kvaliteta namirnica sa pijaca, prodavnica i hipermarketa. Prema poslednjim rezultatima istraživanja kvaliteta namirnica, situacija je ovakva:
BRAŠNO Laboratorijskim ispitivanjem utvrđeno je da 78,57 odsto uzoraka ispunjava propise o higijenskoj ispravnosti i kvalitetu tipskog brašna u prodaji. Zbog nađenih insekata i njihovih delova, 21,43 odsto ne ispunjava propisane norme.
HLEB Zadovoljavajućeg je kvaliteta jer je samo kod 1,1 odsto od 268 uzetih uzoraka potvrđeno da sadrži neku materiju koja bi mogla negativno da utiče na zdravlje. Svi kontrolisani uzorci bili su mikrobiološki ispravni i bez prisustva aditiva, a najveći broj utvrđenih nepravilnosti odnosio se na deklarisanje proizvoda. U spornim uzorcima potvrđeno je prisustvo nekih metala, kao na primer povećan sadržaj olova.
PECIVO Prosečna ocena peciva iznosi 64,32 boda i nalazi se u zoni dobrog kvaliteta.
MLEČNI PROIZVODI Vrlo su dobrog kvaliteta. Kvalitet jogurta, kiselog mleka, pavlake i probiotika iz godine u godinu se poboljšava, ali im i cena raste. Najbolje rezultate hemijskog sastava pokazali su kisela pavlaka i voćni jogurt. Ekstra kvaliteta su probiotski proizvodi i kefir, dok su lestvicu ispod jogurt i kiselo mleko.
SOKOVI Čak trećina uzoraka voćnih sokova i voćnih nektara osam najvećih proizvođača u Srbiji ne odgovara pravilnicima o kvalitetu. Svi ispitani uzorci imali su odgovarajuća senzorna svojstva. Međutim, mikrobiloškim analizama utvrđeno je da je pet uzoraka bilo neispravno. Od toga su četiri uzorka sadržavala kvasac, a jedan plesni.
RIBA Svi ispitani uzorci ispunjavaju propisane uslove navedenih pravilnika. U ocenjivanju kvaliteta ribe, 30,77 odsto je u zoni ekstra kvaliteta, 42,31 odsto u zoni odličnog, 11,54 odsto u zoni vrlo dobrog i 15,38 odsto u zoni dobrog kvaliteta.
Sudeći prema rezultatima koje objavljuju nadležne državne inspekcije i pokreti potrošača, može se zaključiti da je hrana u Srbiji zdrava i bezbedna. Često se ističe da smo upravo zahvaljujući besparici poštedeli poljoprivredno zemljište prekomernog zagađenja pesticidima i drugim otrovima, odnosno da proizvodimo zdravo meso jer nemamo para za skupe, često i veoma štetne uvozne koncentrate. Drugim rečima, i da smo hteli da se „igramo" hemijom, nismo imali previše mogućnosti.
Ovu krajnje optimističnu sliku uveliko narušava zdravstveno stanje nacije: po broju obolelih od gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih i malignih oboljenja, upravo onih bolesti koje najčešće nastaju kao posledica loše ishrane i loših navika, Srbija je među vodećim zemljama u svetu i regionu. Dr Vesna Dimitrijević-Srećković, endokrinolog sa Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, kaže da sve većoj učestalosti kancera dobrim delom doprinose brojni štetni faktori spoljašnje sredine, pri čemu zagađena hrana stvara i najveći rizik. Dodatno zabrinjava činjenica što nema stroge kontrole poljoprivrednih proizvoda. Često se ne poštuje ni vreme koje je potrebno da prođe od trenutka primene hemijskih zaštitnih sredstava (fungicida, herbicida i insekticida), do trenutka ubiranja plodova ili berbe. A sve to u znatnoj meri ugrožava zdravstveno stanje našeg stanovništva, koje često i nije dovoljno informisano o značaju kvaliteta hrane na opšte zdravlje.
- Ubrzan tempo života i ekonomska situacija uveliko utiču da se često i ne razmišlja o kvalitetu hrane koju unosimo - kaže dr Dimitrijević-Srećković. - Koliko je edukacija važna, potvrđuje i iskustvo sa našeg instituta, gde je kod osoba koje su prošle našu obuku uspešno korigovana gojaznost, dok je kod dijabetičara postignuto značajno poboljšanje glikoregulacije. Ljudi ne znaju da skupe namirnice nisu po pravilu uvek i kvalitetne, ali i to da postoje brojne jeftine namirnice koje su zdrave i koje treba uključiti u ishranu. Ako je istina, recimo, da je crni hleb „obojen", predlažem korišćenje brojnih zamena za hleb kao što su kačamak, pasulj, sočivo, durum testenine, kuvana pšenica ili kuvan kukuruz.
Naša sagovornica podseća da su morske ribe izuzetno zdrave zbog omega 3 masnoća, koje snižavaju trigliceride u krvi, ali i to da uvek treba izabrati sitnije komade do 300 grama težine (skuša, haringa, sardine, sardele), dok sa krupnijim ribom (tunjevina ili losos) valja biti veoma oprezan.
- Trudnicama se ne preporučuje tunjevina zbog soli teških metala i žive koje se mogu deponovati u telu krupne, starije ribe - kaže dr Dimitrijević-Srećković. - Zbog industrijskog otpada zagađene su i brojne reke, pa treba biti oprezan kada nabavljamo rečnu ribu. Treba izbegavati meso koje je duže bilo zamrznuto zbog smanjene biološke vrednosti, ali i voće i povrće kome nije sezona. Tim pre što u zemljama njihove proizvodnje zakoni o primeni hemijskih sredstava često nisu usklađeni sa našim.
Ona objašnjava da je veoma važno da stočari određeni period pre klanja ukinu koncentrovanu stočnu hranu, jer se štetne materije mogu deponovati u masnom tkivu i jetri životinja i time postanu štetne po ljude.
- Nekontrolisane doze koncentrata dovode do brzog rasta i dobijanja na težini stoke, što dovodi do povećanih koncentracija masnoća u takvom mesu, ali može uticati i na poremećaj masnoća kod ljudi, nastanku gojaznosti i deponovanju štetnih materija - kaže dr Dimtrijević-Srećković.
Zaharije Trnavčević, novinar koji čitav život prati stanje u oblasti poljoprivrede i ishrane stanovništva, kaže da se Srbija sve više nevoljno okreće vegetarijanskom jelovniku.
- Potrošnja mesa u Srbiji značajno je opala - kaže Trnavčević. - Došlo je i do poremećaja u proizvodnji ovaca, svinja i drugih tovnih životinja, što je direktna posledica opšte besparice. Činjenica je da hrana nema kontaminiranih sastojaka, ali je zbog kupovne moći pala i količina stoke, pa smo sada prinuđeni da je uvozimo iz inostranstva. Koju i kakvog kvaliteta, ostaje tek da se vidi.
OPASNOST! Zamrzivač ugrožava genetiku!
Dragomir Antonić, etnolog i dobar poznavalac običaja i ishrane u Srba, kaže da je pojava zamrzivača unela negativnu revoluciju u načinu ishrane.
- Taj sandučar je potpuno izmenio ishranu u Srbiji, ali i u celom svetu - tvrdi Antonić. - Zamrzavanjem hrane potpuno se napustila sezonska ishrana. Ranije seljak nije jeo meso preko cele godine, već samo tokom zime, u vreme kada je mogao da ga sačuva. Leti su se jela jaja, sir i mleko, eventualno neko pile, ali niko nije klao svinju zbog jedne krmenadle. Promenio se način ishrane, a to uvek po pravilu znači i određene probleme. Genetika drugačije reaguje. Ako vi potpuno prekinete sa ishranom koju je koristio vaš otac ili deda, veliko je pitanje kako će reagovati vaš organizam.
Naš sagovornik podseća da je Vlada Srbije zabranila proizvodnju genetski modifikovanih kultura, ali ne i uvoz takvih prerađevina, pri čemu se uopšte ne zna da li će u budućnosti doći do određenih mutacija, odnosno da li će i kakvih štetnih posledica biti po zdravlje stanovništva. S druge strane, organska hrana za kojom vlada prava pomama u zemljama razvijenog Zapada i za koju u Srbiji postoje svi preduslovi za proizvodnju, i dalje nije zaživela na pravi način.
- Građani malo znaju šta je organska hrana, ali intuitivno osećaju da je reč o nečem dobrom, o nečem što se proizvodi u skladu sa prirodom - objašnjava Čedomir Nikolić, inspektor za organsku proizvodnju. - Oni je prepoznaju pod izrazom „neprskana hrana" i sa zadovoljstvom mogu reći da se stanje tokom poslednje dve godine drastično promenilo. Iako naše tržište još nije uređeno i na zavidnom nivou, interesovanje potrošača je sve veće. Ovakvi proizvodi danas se mestimično mogu pronaći u specijalizovanim prodavnicama zdrave hrane, na pojedinim pijačnim tezgama, ali sve češće i na rafovima velikih marketa.
Nikolić kaže da Srbija ima perspektivu u proizvodnji organske hrane jer smo, pre svega, bezbedna sredina, što je i jedan od osnovnih preduslova. Sem toga, postoji veza sa održivom poljoprivredom (prirodnom, ekološkom i društveno odgovornom), koja se kod većine poljoprivrednika nikada i nije prekidala. Procene su da će poljoprivreda kakvu danas poznajemo veoma brzo nestati, odnosno da će krenuti u dva pravca: s jedne strane biće genetski modifikovana, a sa druge organski proizvedena.
- Kad je već tako, naše je da u svakom trenutku obezbedimo potrošačima pravo na izbor. U organskoj proizvodnji imate strogu kontrolu procesa proizvodnje dok, s druge strane, u konvencionalnoj poljoprivredi ne postoji kontrola u takvoj meri. Niko vam kao potrošaču ne može garantovati da je proizvod nastao uz striktno poštovanje uputstava na hemijskim preparatima. Sam proces kontrole i sertifikacije košta, proizvodnja organske hrane je skuplja, prinosi su manji, pa je nemoguće da košta koliko i konvencionalni proizvodi - objašnjava Nikolić.
Ipak, da se cela priča o ljudskoj ishrani ne može svesti na prostu nedoumicu u vezi sa izborom cene ili kvaliteta potvrđuje i ne tako davna epidemija bolesti ludih krava, koja je dobrano naterala odgovorne, ali i same potrošače da se zapitaju šta unose u organizam. U knjizi „Skandal mleka i ludih krava" dr Virdžil Huls je izneo niz šokantnih otkrića na šta su sve uzgajivači spremni samo da bi ostvarili što veću zaradu. Prema njegovim rečima, životinje su hranjene ljuskama od voća, raznim otpacima, uginulim ovcama, pa i samim leševima krava.
Aleksandar Jovanović Cile
- Istina je, nažalost, da živa stoka jede mrtve ovce i krave - napisao je dr Huls. - Da li ste se ikada zapitali šta se radi sa perjem kokošaka i ćuraka koje jedemo? Ono se samelje i pomeša sa mesom uginulih ovaca i krava i time se opet hrane krave. Ovo se prodaje proizvođačima mleka kao naročit „mlečni dodatak", koji sadrži protein PNP, da bi, navodno, krave dobile još više mleka. Tako su i nastale lude krave.
Varate se, međutim, da se ovakvim nečasnim radnjama bave samo strani uzgajivači. Javna je tajna da se i kod nas u proizvode od mesa, takozvane mesne prerađevine stavlja sve i svašta, da se sve to oboji veštačkim bojama, dodaju aditivi i veštački ukusi, kako bi takav proizvod bio privlačnog ukusa za kupce. Stručnjaci upozoravaju da je veoma važno šta jedu životinje predviđene za ljudsku ishranu. Kako za Pressmagazin kaže magistar agroekonomije Željko Arsenijević, generalni menadžer preduzeća „Čerubdžije", koje se već 14 godina bavi proizvodnjom hrane za životinje na potpuno prirodan način, važno je insistirati na izbegavanju nespretno usvojenog naziva - stočna hrana, koji kod mnogih izaziva asocijacije da namenski gajene životinje treba da jedu bilo šta, pa čak i otpatke.
Prema podacima Ministarstva za poljoprivredu, u Srbiji trenutno postoji oko 400 proizvođača hrane za životinje, ali je mali broj onih koji se pridržavaju svih standarda kvaliteta. Naruku im ide i činjenica da postojeći zakon kontroliše samo sanitarnu ispravnost, što će se promeniti tek stupanjem na snagu novog pravilnika o kvalitetu hrane za životinje, čije se donošenje očekuje početkom maja.
Pljeskavica u tri sata noću - doručak, ručak ili večera?!
Savremeni način života, koji podrazumeva da od ujutru do kasno predveče većina nas provodi na poslu, loše utiče na navike u ishrani. Zaposleni najčešće jedu brzu hranu iz pekara, kioska, picerija i fast-fud restorana. Njihova ishrana je jednolična i nezdrava, pa su im na „kancelarijskom meniju" testa i peciva, pice, pljeskavice... Zbog takve hrane i smanjenog kretanja ,sve više ljudi ima problema sa kilažom. Etnolog Slobodan Antonić dodaje da način života u velikim gradovima ni izbliza ne liči na nekadašnji.
- Umesto da se ustaje, živi i radi u vreme kada je bog zapovedio, spava se uglavnom danju, a živi noću. Predstava o doručku, kao obroku koji se nekada uzimao u šest ili sedam sati ujutru, potpuno se izgubila. Mi smo prilagodili ishranu novom ritmu života, ali to naš organizam ne može da prihvati. Zamislite kada neko izađe u provod u gluvo doba, a po povratku kući, oko tri ili četiri sata ujutro, ode na kiosk brze hrane. I šta je to onda? Doručak, ručak, večera? Ne znamo ni mi sami, a ponajmanje naše telo - kaže Antonić.
Arsenijević naglašava da se samo zdrav, prirodan proizvod može nazivati hranom, a ako toga nema, tada i nije reč o hrani.
- Ako se, na primer, u „hranu" doda hormonska komponenta, a sve to pod nekakvom formom i opravdavanjem kako je to nužno zbog tržišne utakmice i ostvarivanja boljih rezultata tova, krši se prirodna harmonija tih životinja, one se bukvalno teraju da jedu takve obroke potpuno bez sklada sa prirodnim potrebama. Izaziva im se apetit, što je po meni neprirodni način da se od svinje stvori aždaja! To je apsolutno neprihvatljivo i ugrožavajuće po životinje, ali i za samog čoveka, koji je na kraju lanca ishrane - zaključuje Arsenijević.
Neki bogataši u Srbiji izdvajaju ogromne sume za tartufe, guščje džigerice, kavijar, magareći kačkavalj i ostale delikatese i pikanterije. Dokazujući svoj status, ne žale da potroše i hiljade evra na bahanalije, pa je tako nedavno jedan srpski tajkun dao 5.000 evra za 80 litara magarećeg mleka u kojem se kupala njegova izabranica. Istina, mnogi od njih se odlučuju za skupu i egzotičnu hranu jer veruju da je veoma zdrava i lekovita.
S druge strane, ogromna armija osiromašenih i na rub opstanka dovedenih ljudi ima samo jedan problem: kako da prežive? Ne biraju šta će izneti na trpezu, važno je samo da je jeftino i dostupno. Kupuju švercovanu robu iz inostranstva, često i ne pitaju za rok upotrebe i da li je to neko ikako kontrolisao.
Mira Anđelić iz Banke hrane, koja donira hranu najugroženijim kategorijama stanovništva, kaže da oni zapravo i ne znaju kakav je kvalitet ishrane najsiromašnijih. Ciljna grupa su korisnici socijalne pomoći, stari, invalidi, roditelji sa većim brojem dece, bolesni, deca sa posebnim potrebama... Statistički podaci govore da 7,9 odsto ljudi živi ispod granice siromaštva, a najveći udeo u siromaštvu čine deca do 17 godina i osobe starije od 65 godina. Od tog broja, samo 164.000 prima neku vrstu socijalne pomoći. Ostali dobijaju povremeno jednokratnu novčanu pomoć ili je uopšte ne dobijaju, pa se može samo pretpostaviti kako se i čime oni hrane.
- Glad je sigurno prisutna - kaže Anđelićeva. - Mi za sada ljudima možemo da priuštimo samo bazične životne namirnice kao što su brašno, šećer, so, ulje, testenine... Banke hrane po Evropi, zavisno od nivoa siromaštva, nabavljaju i sveže voće i povrće, mleko i mlečne proizvode, dok mi nismo u prilici to da obezbedimo. U Srbiji stalno raste broj siromašnih, socijalna davanja nisu povećana, a veliki je pritisak u centrima za socijalni rad da se poveća broj korisnika narodnih kuhinja, pa se uveliko prave i liste čekanja.
Stari aforizam da Srbi u proseku jedu sarmu, odnosno da mali broj uživa u mesu, a ogromna većina uglavnom guli samo kupus, kao da svoju potvrdu dobija tek u današnje vreme. Mnoge porodice više razmišljaju o tome da li će uopšte jesti, nego šta će uneti u organizam. O zdravlju, uistinu, malo ko razmišlja, sve dok ga ima. A kada ga nestane, već je kasno.
Vlada Arsić, Ana Mitić