- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Siguran život uz partijske knjižice
Izvor:
B92.net
Izvor:
B92.net
Prema evidenciji političkih stranaka u Srbiji građani imaju oko dva miliona članskih knjižica. U izbornoj godini one su uvećale članstvo za 70.000.
U Nemačkoj koja ima oko deset puta više stanovnika samo je za oko 400.000 više ljudi sa partijskom knjižicom.U izbornoj godini one su uvećale članstvo za oko 70.000, što po gruboj računici znači da je svaki treći punoletan građanin u stranci.Da imaju nove članove potvrdili su iz DS-a, SRS-a, SNS-a, PUPS-a, NS-a, SDPS-a. Interesantan je podatak da je više od polovine birača u Leskovcu u nekoj stranci. Zašto Srbi tako hrle u partije?
Vladimir Goati, direktor Organizacije Transparentnost Srbija, kaže da je u SFRJ na vrhuncu bilo oko 10 odsto članova partije, dakle oko dva miliona. „Ukoliko je republika bila razvijenija bilo je manje članova partije. U Zapadnoj Evropi članova stranaka je manje od pet odsto, najčešće oko dva-tri odsto sa izuzetkom Austrije koja ima dvocifreni procenat članova. Ona je bila polarizovana i pre Drugog svetskog rata, što uvećava članstvo, imala je dva antagonistička bloka pronemački i proaustrijski. Kretanje duha vremena je suprotno – opadanje brojnosti članstva i postepeno opadanje participacije na izborima”, rekao je on.
Goati navodi da kod nas računaju u broj članova i to kada se neko „pojavi” a ne kada plaća članarinu. „Kada su Nemci sve ubacili u kompjuter smanjili su članstvo u strankama za skoro 20 odsto. Na jednoj slavi video sam čoveka koji ima četiri članske karte. Kod nas neke partije ne naplaćuju članarinu, i ne treba da je naplaćuju jer već dosta uzimaju od države, čak dvostruko više nego ranije prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti. Partije uzimaju harač od svojih članova koji rade u dobrim preduzećima, a nemačka Socijaldemokratska partija uzima 20 odsto od svojih članova koji su u Evropskom parlamentu”, kazao je Goati.
„Broj članova stranaka je kod nas na nivou deklaracije a stvarno ih ima oko 10 odsto u populaciji. I mi smo polarizovano društvo, antagonistički podeljeno po raznim osnovama. I u Crnoj Gori je slično, pravi članovi partije čine ispod 10 odsto stanovnika . To je dvostruko više nego u zemljama stabilne demokratije i nešto više nego u Sloveniji i Hrvatskoj. Ipak kada posmatramo partijski sistem Srbije on pokazuje znake stabilizacije jer sada umesto oko šest stotina partija imamo oko 90 od kojih su polovina manjinske. I distanca između partija je manja: SRS bi želeo evoluciju, jedino bi oni menjali sistem, dok je SNS postao partija koja prihvata osnovne institucije. Idemo ka umerenom partizmu”, kaže Goati.
Miodrag Radojević istraživač-saradnik Instituta za političke studije je takođe skeptičan i kaže da treba napraviti ozbiljnija istraživanja o broju članova stranaka. „Ima ih verovatno oko 10 odsto što je oko evropskog proseka”, rekao je on. I on dodaje da ima konvertita, odnosno građana sa više partijskih knjižica. „Neke stranke prikazuju više članova nego što dobiju glasova na izborima. Veliki broj članova stranaka ipak ukazuje na manjak demokratije. Nemamo poverenje u stranke a ulazimo u njih. Kod nas se i društvene grupe transformišu u stranke. Partije su privatizovale državu i preokupirane su samo vlašću a ne time kako da nešto poboljšaju”, kazao je Radojević.
Goati ovako objašnjava „glad” za partijskim knjižicama. „U iracionalnom sistemu ljudi se ipak racionalno ponašaju. Nije reč samo o dobijanju posla već i o zadržavanju posla i napredovanju. Pred izbore se kalkuliše, vreme je velikih uloga, pa ako ste još pogodili stranku napravili ste nešto za karijeru. Izbori su uvek neizvesnost”, kazao je on.
Radojević je rekao da je normalno da pojedinac u vrtlogu krize sebi obezbedi nešto. „Knjižica građanima mnogo omogućava. Ali tako se uvode kriterijumi podobnosti što je važnije nego da čovek bude odgovorna ličnost. Ekstremna partizacija dovodi do toga da ljudi ulaze u stranke u nameri da žive od politike i zato političari nemaju drugu delatnost. Mora se promeniti to da se stranke pitaju za sve, one treba da služe društvu”, naveo je Radojević.
Dejan Vuk Stanković, analitičar, kaže da od politike mnogo toga zavisi: „Ona se smatra šansom za napredak u društvu važna je zapošljavanje i održavanje statusa na poslu. Politika omogućava brz i lak uspeh”. On kaže i da se nismo oslobodili moralno-političke podobnosti. „Ona je sastavni deo našeg života. Ima i neke euforije oko ulaska u stranku, privlačnosti koju politika nudi, jer brzo i lako možete da napredujete. Politika je privlačna i simbolički i realno. Ljudi vole da negde pripadaju, a u malim sredinama je to još izraženije, dok u velikim gradovima možete da se prošvercujete. Međutim unutar stranački život je takav da se funkcioneri rotiraju na vlasti jer nema načela konkurencije, a članovi ne učestvuju u tome”, kazao je Dejan Vuk Stanković.
U Nemačkoj koja ima oko deset puta više stanovnika samo je za oko 400.000 više ljudi sa partijskom knjižicom.U izbornoj godini one su uvećale članstvo za oko 70.000, što po gruboj računici znači da je svaki treći punoletan građanin u stranci.Da imaju nove članove potvrdili su iz DS-a, SRS-a, SNS-a, PUPS-a, NS-a, SDPS-a. Interesantan je podatak da je više od polovine birača u Leskovcu u nekoj stranci. Zašto Srbi tako hrle u partije?
Vladimir Goati, direktor Organizacije Transparentnost Srbija, kaže da je u SFRJ na vrhuncu bilo oko 10 odsto članova partije, dakle oko dva miliona. „Ukoliko je republika bila razvijenija bilo je manje članova partije. U Zapadnoj Evropi članova stranaka je manje od pet odsto, najčešće oko dva-tri odsto sa izuzetkom Austrije koja ima dvocifreni procenat članova. Ona je bila polarizovana i pre Drugog svetskog rata, što uvećava članstvo, imala je dva antagonistička bloka pronemački i proaustrijski. Kretanje duha vremena je suprotno – opadanje brojnosti članstva i postepeno opadanje participacije na izborima”, rekao je on.
Goati navodi da kod nas računaju u broj članova i to kada se neko „pojavi” a ne kada plaća članarinu. „Kada su Nemci sve ubacili u kompjuter smanjili su članstvo u strankama za skoro 20 odsto. Na jednoj slavi video sam čoveka koji ima četiri članske karte. Kod nas neke partije ne naplaćuju članarinu, i ne treba da je naplaćuju jer već dosta uzimaju od države, čak dvostruko više nego ranije prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti. Partije uzimaju harač od svojih članova koji rade u dobrim preduzećima, a nemačka Socijaldemokratska partija uzima 20 odsto od svojih članova koji su u Evropskom parlamentu”, kazao je Goati.
„Broj članova stranaka je kod nas na nivou deklaracije a stvarno ih ima oko 10 odsto u populaciji. I mi smo polarizovano društvo, antagonistički podeljeno po raznim osnovama. I u Crnoj Gori je slično, pravi članovi partije čine ispod 10 odsto stanovnika . To je dvostruko više nego u zemljama stabilne demokratije i nešto više nego u Sloveniji i Hrvatskoj. Ipak kada posmatramo partijski sistem Srbije on pokazuje znake stabilizacije jer sada umesto oko šest stotina partija imamo oko 90 od kojih su polovina manjinske. I distanca između partija je manja: SRS bi želeo evoluciju, jedino bi oni menjali sistem, dok je SNS postao partija koja prihvata osnovne institucije. Idemo ka umerenom partizmu”, kaže Goati.
Miodrag Radojević istraživač-saradnik Instituta za političke studije je takođe skeptičan i kaže da treba napraviti ozbiljnija istraživanja o broju članova stranaka. „Ima ih verovatno oko 10 odsto što je oko evropskog proseka”, rekao je on. I on dodaje da ima konvertita, odnosno građana sa više partijskih knjižica. „Neke stranke prikazuju više članova nego što dobiju glasova na izborima. Veliki broj članova stranaka ipak ukazuje na manjak demokratije. Nemamo poverenje u stranke a ulazimo u njih. Kod nas se i društvene grupe transformišu u stranke. Partije su privatizovale državu i preokupirane su samo vlašću a ne time kako da nešto poboljšaju”, kazao je Radojević.
Goati ovako objašnjava „glad” za partijskim knjižicama. „U iracionalnom sistemu ljudi se ipak racionalno ponašaju. Nije reč samo o dobijanju posla već i o zadržavanju posla i napredovanju. Pred izbore se kalkuliše, vreme je velikih uloga, pa ako ste još pogodili stranku napravili ste nešto za karijeru. Izbori su uvek neizvesnost”, kazao je on.
Radojević je rekao da je normalno da pojedinac u vrtlogu krize sebi obezbedi nešto. „Knjižica građanima mnogo omogućava. Ali tako se uvode kriterijumi podobnosti što je važnije nego da čovek bude odgovorna ličnost. Ekstremna partizacija dovodi do toga da ljudi ulaze u stranke u nameri da žive od politike i zato političari nemaju drugu delatnost. Mora se promeniti to da se stranke pitaju za sve, one treba da služe društvu”, naveo je Radojević.
Dejan Vuk Stanković, analitičar, kaže da od politike mnogo toga zavisi: „Ona se smatra šansom za napredak u društvu važna je zapošljavanje i održavanje statusa na poslu. Politika omogućava brz i lak uspeh”. On kaže i da se nismo oslobodili moralno-političke podobnosti. „Ona je sastavni deo našeg života. Ima i neke euforije oko ulaska u stranku, privlačnosti koju politika nudi, jer brzo i lako možete da napredujete. Politika je privlačna i simbolički i realno. Ljudi vole da negde pripadaju, a u malim sredinama je to još izraženije, dok u velikim gradovima možete da se prošvercujete. Međutim unutar stranački život je takav da se funkcioneri rotiraju na vlasti jer nema načela konkurencije, a članovi ne učestvuju u tome”, kazao je Dejan Vuk Stanković.